УНУТАРСТРАНАЧКА
ДЕМОКРАТИЈА
ИЛИ
ОРГАНИЗАЦИЈА,
ПРАВИЛА
И
ПРОЦЕДУРЕ
Нејасне су то ствари
Највећој Већини.
Али. Морам да
пишем и кад ме не разумију.
Двије Политичке
Странке РРР класе, Рата, Распада, Разбратства, у Републици Српској и Хрватској,
имају становитих нутарњих проблема.
СДС и ХДЗ.
Хадезе је
доживио Полојтрицидол, јер је Милановић побиједио на предсједничким изборима и
сад недостаје само један па да у Региону влада 4М.
Хадезе је одавно
у проблемима. Није то посљедица Колинде и Пленковића. Нити посљедица неког
успона СДП.
Пленковић,
дабоме, може да изгуби а Штир да побиједи.
Мада је Штир
против Корупције, што у старту не гарантује побједу. Без обзира што је нека
врста тврде Деснице у ХДЗ.
Мислим да је превише
образован и стручан а безореолан, за ХДЗ.
Овдје ми је ХДЗ
занимљив само због чињенице да се у недјељу одржавају унутарстраначки Избори по
прнципу Један Члан – Један Глас.
То је, раније,
примјењивао и СДП.
У СДС-у, овдје, Унутарстраначка
Демократија има проблема са Мићом Мићићем.
Још нису посегли
за ЈЧ-ЈГ.
Али су многе
Предсједнике Странке, послије Караџића, бирали по принципу Никонезнакако.
Дабоме, нити ће
ХДЗ ријешити своје проблеме непрерастања Покрета у Странку, овим изравним гласовањем,
нити ће СДС зауставити свој расап, побједом Шаровића или одласком Миће Мићића.
Бољка ХДЗ-а је
генетска. Само спорије напредује од Есдеесове, која је иста.
Бољка Есдееса је
више феудалистичка него државотворна, као што је код ХДЗ-а.
Јер СДС није
истрајао у државотворној борби. Поред тога што никад није прерастао у Странку. Као
ни ХДЗ.
Феудалистички
темељи Есдееса, сворили су Вучуревиће, ко се сјећа, па Обрене, па Миће...
То, сада, не
може да ријеши Политика коју води Шаровић.
Као што
непосредни избори неће ријешити кризу ХДЗ-а. Само ће је генерисати.
Шта, дакле, да
се ради.
Политичка
Странка, нарочито владајућа, али и она која може доћи на Власт, битна је за НДД
Сферу.
Јер се њена
унутрашња технологија и кадровски мозаик који је одржава и којег је она
створила, преноси на Нацију Државу Друштво. Не у потпунсти, али довољно да се
може детектовати кроз трендове.
Технологија Туђмановог
ХДЗ, добро је захватила Хрватску.
Као и Технлогија
Додиковог СНСД, Српску, барем у задња два мандата.
Да би Политичка
Странка била оптимална за НДД Сферу, њој не треба ни Туђман, ни Вучић, ни
Додик.
Али. Не треба
јој ни аморфна, нејасна, директна, Демократија.
Шаровић, дакле,
не може ријешити проблем Миће Мићића. Све и да Мићо, сутра, допуже пред Главни
Одбор и поднесе све оставке, урола реп и оде да живи са Мигратима у Бихаћу.
Већину проблема
Политичких Странака, може да ријеши само једна врста Устава, којег сам, док сам
био наиван, назвао Правила и Процедуре, и покушао да покренем процес његовог
стварања и доношења у СНСД-у.
Правила и Процедуре
нису Статут и не могу да предвиде и трасирају рјешење за све ситуације. То не
може ни један такав документ.
Али могу да
реално представе стање Странке. Њену крвну слику.
Па би, тако,
могло да се у ПиП предвиди и регулише дјеловање Миће Мићића.
Ако знаш да Миће
постоје, и да су јачи од Странке, онда мораш да им омогућиш да тако дјелују. А да
за Странку извучеш корист.
Што подразумијева
само једну ситницу.
Да имаш
Политички Програм за Републику Српску, убједљивију од Мићиног за Бијељину.
Као што се и у
случају ХДЗ, Колинда, може у ПиП регулисати оставка Предсједника Странке након
губитка Предсједничких Избора.
И у једном и у
другом случају, прешироко предсједниковање донијеће штету Странци.
Ови Избори у
ХДЗ, као и Мићино потезање Главног Одбора и Скупштине СДС, против Предсједника
Странке, прешироко су предсједниковање.
Правила и
Процедуре морају да уважавају хоризонталну организацију Странке, у
кандидационом, организационом и најширем могућем укључивању Чланства, али да прецизно
предвиде да даље послове обавља Вертикала Странке.
Која не смије
бити компликована и разуђена, јер је, онда, вјештачка. Нити смије бити Шефова,
јер је, онда, беспотребна. И она и Хоризонтала.
Ну.
Ако у почетку,
не створиш Политичку Странку, Организацију и ПиП, никад ти више, то све, нико,
нарочито Лидер, неће дозволити.
