СОКАЧКИ
МЕНАТЛИТЕТ
САРАЈЕВСКОГ
ПОЛИТИЧКОГ
КРУГА,
СРАЧУНАТ
НА
АВЕНИЈУ
Ја, као
озбиљан Аналитичар. Додик је разочаран неефикасношћу Бошњачке Политичке
Артикулацие у формирању Власти на нивоу Наше Државе.
Ја, као
Дрипац. Додика боли куарац за Заједничке Институције Ваше Државе.
Дабоме да
се дешава оно што смо, нас обадвојица, предвидјели.
Додик је
изјавио да Бошњачке Сранке калкулишу наситно и одлажу формирање Савјета
Министара којег треба да, у овом мандату, воде Срби.
То је
тачно. Али је тачно и то да Заједничка Плитка Држава, Сарајево, никад није
Сиротановићевски лопатала за Заједничке Институције.
Њима не
одговара само да зајебу Србе и Хрвате, већ да Држава буде Сарај Чадор.
Дакле. И њима
одговара одуговлачење.
Зато Џафер
Паша, у свом Чадору, држи Љиљанушу, са Звјездаром.
Бошњаци
Сарајева су се, послије Геноцида у Дејтону, извјештили да за своје Сокачке
Стратегије, срачунате на дуге, авенијске рокове, користе ђакад Србе, ђакад
Хрвате и, увијек, Странце Усранце.
Хрватима су
говорили, Сачекајте, само да превесламо Србе. А Србима, Само да се ријешимо
оније Католика на дну Федерације.
Странцима
Усранцима, пак, говорили су, Ми смо за евроатлантске интеграције и Једна Држава
Један Глас, али ови Агресори и Геноцидаши сметају.
Залуд се
Звиздић правда да оном Америчанину није пањкао Додика, Србе и Српску.
Јер је
будала. Одао се.
Противљење
Српске, Народне Скупштине, не Додика, путу према Нато Пакту, он назива
Једоумље.
А Бошњачки
Нато Намаз, Свеумље ли је.
Резултати
такве инфинитезималне рачунице Бошеачке Политичке, Вјерске и Пара Сфере, веома
су крупни.
Изградили
су цијели један Паралелни Систем фнкционисања, који је одлуковно и институционално
поткован. Прије свега наметнутим Одлукама Високих Представника као и Институцијама,
које су недејтонски и неуставно фомиране, или су од дејтонских и уставних,
прерасле у монструозне и неуставне.
Комшић гази
Трећи Мандат. То је, такође, крупан резултат, ситне, сокачке, малокалкулантске,
ситношићарџијске Политике Сарај Чадора.
Зато је
нормално да се одуговлачи са новим Савјетом Министара.
Шта ће им.
Они функционишу и без њега.
Када се томе
дода и Човићева изјава да, ако се пристане на измјене Изборног Закона, ето
Институција за мјесец дана, не треба бити оптимист и треба бити хладнокрван.
Република
Српска треба чувати своју Дејтонску Самосталност, развијати унутрашње
потенцијале Републике Српске и, такође, радити на дужи рок.
