ТРИДЕСЕТ

ГОДИНА

БОШЊАЧКОГ

НЕСТАЛОГ

ВРЕМЕНА

Клањање Попису из 91е невјероватна је Дејтонска варка на коју су насјели Бошњаци с помоћу свог политичког, вјерског и утрапљеног руководитељства.

Али. То није трагедија Руководитељства, то је трагедија једног Народа, једне Вјерске Скупине која је у формирање Нације кренула путем рата против других Нација.

Јасно је да Бошњачко, Муслиманско, вјерско и политичко вођство не посједује коректор временске базе. И да му није синхронизован ток догађаја и ток свијести.

Из тог разлога су и почели Рат.

Жртвујући Мир за БиХ.

Тада нису схватили да се преко Рата, и посједовањем БиХ, не може постати Нација.

Кад то нису успјели у Другом Свјетском Рату, јер су се, умјесто тога, ставли на страну Усташког Режима и Нацистичког Поретка, више шансе неће имати.

Сада опет играју на карту прошлог времена.

На Попис из 1991е.

Након тридесет година, то више није међунационално и међувјерско питање.

То је сувишно питање.

Нема Рата у историји, какавгод он био, након којег се све предратно вратило на своје мјесто.

Бошњачко политичко и вјерско руководитељство није схватило да их у Дејтону неко зајебава.

Анекс 7. Док се сви не врате у своја предратна боравишта.

То не може да проведе ни уједињена сила Нато Пакта и бившег Свјетског Савеза.

Сада се настоји власт у Федерацији формирати по том Попису. Не признаје се Дејтонска двонационалност Федерације. Али се признаје Попис из 91.

И општинска бирачка комисија у Братунцу треба да буде по попису из 91е.

Истовремено, нико не зна по ком је попису Комшић.

Осим што се зна да је он икебана чињенице да је то сумануто муслиманско руководитељство у та своја временска закашњења, убиједило и неуку муслиманску сиротињу рају.

А то се не може добро завршити по Босну и Херцеговину.

Овај мандат са Комшићем и Додиком у везном реду, то ће најбоље да покаже.