ПРВОМАЈСКО

ПОДСЈЕЋАЊЕ

Први Мај је датум кад је пропала Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Толико смо ждерали да смо се на крају, нисмо се прејели, ми смо већ били преједени, већ смо се усрали.

Нама је превршило мјеру да радимо за те социјалистичке трутове, да нас по хиљаде сиђе на некој Ж Станици и да журимо на фабричке капије.

Већ се преткрај видјело да нам недостаје опојност и бајкозорје једног Тодорића, Мишковића, Рајића, оног Таковолавића...

Нама је Социјализам постао Соцреализам. Све уређено, све омогућено, све дозвољено. Неподношљиво

Нама је требала Нова Утопија.

И пронашли смо је у Утопији Неолиберализма.

Неолиберализам је лансиран као Опијум за Народ.

Мада, ми Кретени Социјализма, који смо појели више шпињетака и плећки него сва Африка супе, нисмо тада знали шта је Неолиберелизам. Јер је наш мозак из Неолита.

Ми смо се ухватили Слободе, Демократије, Државе, Људских Права. Приватизације. И крађе електромотора из Титиних Фабрика.

Први Мај је тужно подсјећање на то како стада бизона, дивојараца, даждевњака, Пичака и Шупака, појма немају о томе шта је Држава. Али знају да кажу Мој Народ.

Први Мај је трагично подсјећање о томе како ми не волимо да радимо. Рад је од Радника створио Мајмуна.

Први Мај је прича о томе како смо погазили мрско и нељудско Самоуправљање и омогућили да се само управља.

А да ми само гледамо.

Први Мај треба да се претвори у Мали Петровдан.

Да увече, по околним брдима и висовима, Палимо Људска Права.

Тако ће то постати традиционални пагански обичај симболичног приношења жртве како би се одобровољили Велики Кројачи, да нам никад више не подметну Слободу, Демократију, Државу, Интеграцију, Приватизацију.

Први Мај је подсјећање о томе какве смо будале били.

Надам се да ће данас неко, на ражњу, да окрене и коју илузију.