СЕЦЕСИЈА

ЗА БУКВАЛЦЕ

Кад дуго живиш у говнима, временом изгубиш осјећај да препознаш Коко Шанел 5.

А Балкан су таква говна.

Вјетрометина бујади и мржње. Крви и Зла. Полигон за демонстрацију јевтиних освајача и курчевих ратника.

Вечерња Школа за освајање нових простора за Вјеру, Нацију, Царство и Империју.

А од свега тога, од силних вијекова, овдашњим људима је трајно уништен осјећај за заједништво, за интеграције.

Зато они, кад су заједно, једва чекају да се искрве.

Они више не препознају ни мирис крви.

Евентуално се распознаје шљива или какав гемишт.

Овдашње Нације, углавном, настале су од Срба и Православља. Зато и имају исте особине.

А те особине, свих Нација, у егзистенцијалном смислу, на граници су.

Сваки Народ који не схвата да треба да буде самосталан, одијељен, пред пропашћу је и нестанком.

Као и сваки онај који мисли да треба да покори неки други народ. Као начин своје самосталности.

Савремени трендови иду у два смјера.

Само наизглед.

Један је Интеграција а други је јачање и заштита сваке чланице. То раде ЕУ и Нато.

Међутим, оба процеса воде измуирањеу Нације Државе Друштва. Стварању Људи без вјере, културе, прошлости. Претварању Људи у чипове.

Босна и Херцеговина није Интеграција.

Босна и Херцеговина је принудни дневни боравак.

Што значи да овдје нико није за Интеграције и Заједништво. Само су Бошњаци за покоравање.

Република Српска више од деценије води борбу за права на дискусију о Референдуму, о Самосталности, о Сецесији. О баналном праву Уједињених Нација на опредјељење сваког Народа.

То је политичка игра на ивици. И она се дозира према паду моћи Међународне Заједнице у Сарајеву. И према односу снага Великих Сила.

Сарајево, Бошњаци, њихово отоманско, империјално и покоравачко вјерско, политичко, судско, паравојно, Вођство, нема одговор на такву политику.

Покушали су да нахушкају Међународну Заједницу, покушали су са провокацијама, путем националних увреда, Грб, Химна, да изазову реакције и сукобе. Што би био изговор за силу на Српском и над њеном егзистенцијом.

Остало им је једино да траже Потурице међу Србима, у Српској.

Нашли су их у Савезу За Промјене.

Рачунају да ће форсирањем приче како је СНСД обећао Референдум о отцјепљењу, а није испунио, гласаче преокренути на Потуричку Страну. Која ће им, онда, Српску предати на сећији, у два мандата највише.

Слаба им је рачуница.

Стога је у Сарајевским и Издајничким медијима, и код Српских Турака и Туркиња, одјекнула Додикова изјава на некој сарајској ТВ, о томе да Сецесија није на дневном реду.

Видим да је опште ликовање.

Додик одустаје од Референдума и Сецесије.

Јебо их Додик. Ал, прво, јебо их Референдум.

Цијела Политика СНСД усмјерена је на први циљ. Добијање права на Референдум.

Јер је то прва препрека.

Видимо да БСС, Бошњачко Судство Сараја хоће да хапси и да кажњава за демократске парламентарне одлуке о Референдуму.

Најбоље би било сада, и за турке Сарајева и за Српске Турке, да се крене у авантуру Отцјепљења и да им то послужи за нестанак Српске с лица земље. А Потурице се, онда, ушетају у Сарајево, уз овације и цвијеће, ко некад Партизани у Бели Загреб Град.

Додик је отишао на ту ТВ да би избалансирао Срањемит Премијера Балкана. Да би дао знак да је Српска ту.

А није отишао да покорно каже да одустаје од Самосталности.

Политика Српске је одавно јасна, са Додиком и без Додика.

Самосталност Српске по дејтонској технологији и у оквиру БиХ, или Самосталаност изван БиХ.

Генерације које су биле у рововима неће дочекати тај тренутак из друге варијанте. Осим, можда, оних најмлађих ратника.

Али ће тај тренутак доћи.

Без обзира што ће путем Потурица бити још.

И то тако да ће зрела Самосталност пасти Србима у крило. Без Рата, Референдума и Сецесије.

Тако иду трендови. Само треба бити рационално националан. И не треба бити Потурица, Издајица и Сећијаш.