понедељак, 13. фебруар 2017.

НИКАКВЕ КОРИСТИ
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕМА ОД
САВЈЕТА МИНИСТАРА
И ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ

Јер су најефикаснији Заједнички Органи Сарајево и Америчка Амбасада.
А све је посљедица тога што СДС, након рата није наступио као Политичка Странка са профилисаним Политичким Националним Програмом, што је пристао да му се, СДС-у, натовари на леђа и онолико за колико није заслужан, бреме злочина и криминала.
За Политички Национални Посао, потребно је много више од грла за јагоде и курца за глогиње.
Сјећам се оне Крајишникове Представе на тему Гдје ће бити Предсједништво. Да ли у Позоришту или у Пизди Матерној.
То је права слика Есдеесове борбе за Републику Српску. И током цијелог Рата, и током тих разних разговора и преговора, и послије рата. И данас.
Увијек се на великом ренесансном платну бавио неким малим прстом небитног лика у маси. Никад не схвати слику, атмосферу, координате, ток.
То се, касније наставило код свих чланова Предсједнитва. Преко Леденог Живка до данашњих дана.
Једина добит од свега јесте неколико Вета које је подметнуо Радмановић.
У Савјету Министара, пак, који је са три ротирајућа члана, нарастао на монструма у којем чак и Црнадак и Мектић могу бити Министри, Државни Министри како им тепа Нана Зумра, стање је још горе.
У почетку су и Есдеес и Есенесде имали добрих намјера. Да се живот нормализује, да може да се путује, да може да, се послује, да се неко и помири...
Али је све то коштало Србе и Српску.
Јер. Штогод Срби и Српска, и представници Српске у Заједничким Органима, учине за нормално заједништво или ради свог интереса, биће искориштено мимо њих, против њих а за корист Сарајева, Унитаризма и Бошњачког Политичког Круга.
Тако се догађа и са Тужбом наводне БиХ против Србије за лажни Геноцид. Од почетка до данас.
Сада је пресија на Предсједништво, и на Иванића, да се изјасни о Ревизији Тужбе и да, по најављеном противљену, односно на основу исказане трочлане несагласности, одбије могућност таквог процеса.
Дабоме да то није реална опција.
Јер Сарајево, БПК, никада није чекало, нити тражило, нити требало, одлуку Предсједништва БиХ да би дјеловали. Чак и кад је Мурат Комшић био Члан.
Пошто су улогу Заједничкх Органа преузели Америчка Амбасада и Унитарни Сарај.
Они су и Савјет Министара и Предсјендиштво.
Јер. Бакир Изетбеговић говори језиком, ријечима и синтагмама Америчке Амбасаде. То се видјело у случају исправки санкционе странице за Додика.
Република Српска на енглеском не значи ништа.
Стога Република Српска треба систематски да ради на одумирању, Тихој Сушици, Савјета Министара и Предсједништва.
Да блокира, одлаже, одуговлачи.
А да, на нижим нивоима, између Српске и Федерације, владиних органа и у шуми тих Агенција, не прихвата никакве заједнике ствари, чак и кад су у Интересу Републике Српске.
Пошто то није могуће контролисати и пошто ће се користити увијек против интереса Српске. Ако ништа, служиће Сарај Унитаристима да се хвале Државом.
За све ово је потребна промјена појединачне и колективне свијести.
Па, за свако будуће кандидовање и селектовање српског кадра, по било ком основу и на било ком нивоу, за Заједничке Органе, о том опредјељењу теба водити рачуна колико и о стручности. А и о томе којој Политичкој Странци одговара за свој рад. Како би се прецизирале релације и титулари евентуалне кривице.