91.

 ЈЕ БАКИРОВ

ПОВРАТАК

У БУДУЋНОСТ

У својој политичкој плиткоћи и празнини, Бакир Изетбеговић је, на сталне ставове из Републике Српске о повратку Дејтонских Надлежности и потреби Изворног Дејтона, јетрвски, јер другачије и не умије, одговорио Онда ћемо се Ми Бошњаци, вратити на 91. и Републику БиХ.

Нема назад, само напријед, нема Изворног Дејтона, нема Вашингтонског Споразума, подвикнуо је Бакир Изетбеговић.

Иако је то са Републиком БиХ, политички смијешно, аналфабетски и ишчашено из времена, садржи у себи двије опасности.

Једна је по Републику Српску.

Друга је по Босну и Херцеговину.

Бакиру, и БПК, Бошњачком Политичком Кругу, Република БиХ није повратак већ Циљ.

Још црњи него што је била Република БиХ.

То је опасност по Републику Српску.

Инсистирање Бакира и БПК, и Странаца Усранаца, Шаптача Унитаристима, на одласку од Изворног Дејтона и Вашингтонског Споразума, ствара све више нефункционалних, вјештачких, неуставних и чисто муслиманских, по саставу, или по употреби, институција и тзв заједничких органа БиХ.

То одваја Србе и Републику Српску, и Хрвате, од Босне и Херцеговине, и од Сарајева, као симбола Унитарног Отоманског Зла.

То Републици Српској даје могућности да се, корак по корак, осамостаљује, да не прихвата одлуке и надлежности тих тзв заједничких органа и да гради свијест о Самосталности Српске а да се припрема и чини све што је могуће, за Независност. За стварање независне Друге Српске Државе.

А то ће чинити, и већ чине, и Хрвати. Данас Божо Љубић у Вечерњаку говори више него јасно.

То је опасност за БиХ.

Бакир и БПК, у свјој отоманској сљепоћи, коју је продуковао и Запад, онај кројачки, манипулативни дио, онај Антилисабонски, не види те трендове, те потенцијале и те реалности.

Много бољи, за опстанак БиХ, био би компромисни повратак, донекле, на Изворни Дејтон и на Херцег Босну, односно стварање Трећег Ентитета.

То је једина дугорчна гаранција за смиривање тензија и опстанак БиХ.

До неких ширих, свјетскоратовских, тектонских поремећаја, барем.