СА КОЛЕКТИВНОМ

НАЦИОНАЛНОМ

СВИЈЕШЋУ, У БиХ,

ДАНАС, НАЈБОЉЕ

СТОЈЕ СРБИ

Будућност Насеобине БиХ, међународно признатог географског простора између Србије и Хрватске, одредиће сплет екстерних услова. Сирова Сила, однос Великих Сила, евентуални Свјетски Рат.

Али значајно може утицати и њен унутрашњи антиегзистенцијални мрзитељски набој, формирање и одржавање националног колективитета, сваког понаособ, стање колективне националне свијести и здрав, реалан, Национални Програм, сваке нације, прилагођен Двадесетпрвом Вијеку.

У стању Колективне Свијести, Срби у Републици Српској стоје далеко најбоље. У односу на Хрвате и Бошњаке. За овај текст погодније је рећи: муслимане.

Још да, Срби и Српска, имају Национални Програм, били би на историјском коњу.

То је зато што су Срби, на овдашњим просторима, стара, велика и витална Нација.

Зато су, у реалативно кратком временском раздобљу, успјели да се окупе око идеје Републике Српске. Иако су кренули од општег минијатурног геополитичког хаоса којег су стварали београдски миошевићевски Срби, стране агентуре, Кнински Срби, Паљански Срби и Божепомозисрби Вука, Шешеља и Аркана.

За колективизацију Срба око Републике Српске много су учинили и Сарај Странци Усранци као и сам СПК И СБК. Сарајевски Политички Круг а касније Сарајевски Бошњачки Круг.

Они су тај процес потпомогали упоредо са растројством муслимана као колективитета који тежи Националном Колективитету.

Данас су муслимани у најтежем стању Националног Колективитета у БиХ.

● Истамбулизовани су. Њихов центар је формиран, и зазидан, у зидине и тврђаве у Сарајеву. Бихаћ, Зеница и Тузла као да су на неком другом континенту. Мостар је предан Хрватима само то још није саопштено. Муслимани у Републици Српској су форсирани да се враћају а да би служили само као алатка у уништавању и поништавању Републике Српске. Они нису били у могућности да виде да Срба у муслиманском дијелу Федерације нема и није им то било сумњиво.

● Дебоснизовани су. Санџаклиџук, арабизација, вјерска ортодоксарија, и сарајевске муслимане затвара у гето или их аутизује. Са далеким муслиманима у друга три центра та дебоснизација је већ изведена. Муслиманма у Срској бачена је само кост конститутивности. И ништа више.

● Денационализовани су. Умјесто да се гради Нација, јер муслимани су претежно Вјерски Колективитет, због природе саме вјере Ислама, Сарај Чадор, СПК и СБК, кренули су у дугорочну вјерску реформу муслимана. То ће, а већ и ствара, од компактиних, европских босанскохецеговачких муслимана, створити цијелу лепезу, скоро блискоисточну, конгломератизованих вјерских колона.

● Деполитизовани су. Муслимани у БиХ немају Политички Програм. Немају Политичку Артикулацију. Имају једно непотизовано политичко вођство, гарнирано вјерским фундаментализмом и никаквом босанскохерцеговачком визијом, темељеном на неком шехидском, небеском, жртвеном праву на Државу.

Српски, пак, Национални Колективитет, знатно је компактнији. Опредијељен је за Републику Српску што се показује на Изборима, у протеклих десет година, гласањем за СНСД и његову Политику Републике Српске. Напријед Српска, Само Република Српска, Моја Кућа, Српска, Снага Српске.

Ну. Још има окрајака које треба опредијелити ка заједничком оријентиру и свјетионику. Ка Републици Српској као Самосталној Другој Српској Држави.

То су.

● Избјегличке компонентне становништва. Тај несретни слој Срба састављен је од избјеглица из Хрватске и из Федерације БиХ. Они су незадовољни свим и свачим па и Властима Републике Српске. Људски је то разумљиво. Одлазак из породичног гнијезда оставља трајне посљедице. То, дугорочно доводи до нестанка људи и Нације.

Политички, то доноси подсвјесну подршку деструкцији, гласању против, анархичности политичких идеја.

● Присарајски Српски Сегмент. Који укључује и послије Дејтона напуштена сарајевска градска подручја. Тај сегмент носи комплекс Сарајева. Комплекс неоставрених сарајевских путева који су стајали пред њима. Они су расути и по уздринској вертикали Републике Српске али и у Бањалуци. Њихови јавни представници дјелују изразито против Бањалуке. У сваком смислу.

Они су, ти јавносници, најопаснији притајени сарајевски муслимански унитаристички и поданички алат у Српском Колективитету.

● Површински, издајнички, колаборациони, лажно уевропљен политички и политикоидни слој СДС-а, ПДП-а и НДП-а, који обманом бирача и Срба, привлачи један дио гласача Есдееса, на овим Локалним Изборима се видјело да класични Есдеесови гласачи одбијају да гласају за такву политику па или не излазе или гласају за СНСД, један дио противника Власти и један дио незадовољних укупним стањем у Републици Српској. Сви ти бирачи нису Издајници али овај страначки Кајмакслој јесте. И он их користи за своје деструктивне послове и намјере према Српском Насионалном Колективитету а представља, и сакрива то, као борну против Криминалаца На Васти и Ненародног Режима.

● И на крају. Саовучуревци. Нека подручја Херцеговине, српске, старе, још у политичкој оријентацији, па и националној, лутају од црногорских до београдских видика. То је исказивао, у својим данима мандатних лудости, бивши градоначелник Требиња, говорећи о отцјељењу и другим будибогснамицама.

Срећом, то је миноран круг Политичког Кајмаклука, који, побједом у другим општинама, осим Билеће, и одласком тог профињеног Педепеовца, Вучуревића, потпуно губи утицај и значај.

Сада се у Републици Српској, након краха америчкоамбасаднесарајске политике Савеза За Промјене, овара могућност изградње још једне Велике Политичке Странке. Само могућност.

Есдеес, ако буде имао имало снаге и стрпљења, може у наредних шест година да изгради свој Политички Програм и Странку у правом смислу српских, српскијанских, потреба Двадесетпрвог Вијека.

Таква странка је неопходна за праву снагу Републике Српске, за њену Самосталност. И за изградњу Националног Програма Републике Српске.

Био би то нови квалитетан искорак Српског Националног Колективитета и изградњи Друге Српске Државе.