БиХ
МАКСИМУМ:
ХЛАДНА
РАЗГРАНИЧЕНА
КОЕГЗИСТЕНЦИЈА
Догађаји у
Бурекџиници код Вигемарка, а и потоњи, коликогод изазивали еруптивну
зајебанцију, аналитику, шовинистичке изливе или мудросерострањско похваљивање,
веома су добар Нациомјер тројних односа у БиХ.
Прије тога,
стање је изгледало, угрубо, дабоме, овако.
► Хрвати.
Човић. Да извучемо своју Изборну Територију, али не помињући Трећи Ентитет и да
добијемо Мостар. Превод. Да зајебем Бакира и останемо добри са Додиком.
► Бошњаци.
Бакир. Да пустимо Хрвате да европејишу.ба. Њима то добро иде. Они воле да буду
господа. Да купимо вријеме за Мостар и Изборну Територију. Превод. Да зајебем
Човића и навабим још Срба.
► Срби.
Додик. Да не дамо насе а да добијемо финансијска средства. Да покажемо
интеграцијаштво а да чувамо Дејтонску Позицију Републике Српске. Превод. Да
зајебемо Бакира а подржаћемо Човића, штагод каже.
► Странци
Усранци. НЛО & Мур. Довољно смо закували. Намамили смо Човића. Измамили
Савез За Промјене. Али, Бакир се превише протурчио. Да га бацимо, мало Србима и
Хрватима на глодање. Сад је вријеме да уљетимо. Кикирики, бурек, чорбице.
Након
Бурекџинице код Вигемарка.
► Бакир.
Јесам испо будалаш. Шта ћу ја са Власима.
► Додик. Ништа
Бакир. Штагод каже Човић, потписаћу.
► Човић.
Иди у Коњиц, види ималме.
Опет
наводим примјер неког водитеља хрватске младежи у Мостару, извјесног Шешеља,
који је, за вријеме Калајевог Режима, организирао одлазак младих Хрвата на
сахрану православном попу па је то Међународна Заједница, Калај, спријечила.
То се
стално понавља. Па и сада. Само Бакир није читао Томислава Краљачића и Калајев
Режим у БиХ.
Да би
покушали доћи до самосталаности, српска, хрватска и муслиманска политика,
бошњачка, ако је боље, и да би дошли до суживота, коегзистенције и какветакве
толеранције, политички представници три Нације у БиХ морају да елиминишу Међународну
Заједницу. Из игре. Да их држе само на подгријаној тави. Као Инцка што се држи.
Понекад, само дрмнеш, мало, таву, он лупи неку изјаву и сви су опет мирни добро
вријеме.
Та елиминација
Међузаја, захтијева Реалну Политику.
А она се
зове Хладна Разграничена Коегзистенција. ХРК.
У мојој
варијанти то је Подијелити Све Што Се Може Подијелити. ПСШ СМП.
Зачетак те
ХРК тронационане политике у БиХ је споразум СНСД-а и ХДЗ-а.
Та сарадња
почива на реалним и практичним потребама. Она не значи да се Срби и Хрвати
воле. Никад се неће вољети нити требају да се воле. Хрвати су увидјели Сарајско
Непријатељство, у садејству са Међузај. Па су прихватили руку.
Срби су
увидјели да је боље имати и такве Хрвате узасе него тројку против себе. Хрвате,
Сарај и Међузај.
Како је
могућа та сарадња.
Могућа је
јер ни Хрвати а ни Срби немају намјеру да поклопе једни друге или да потчине
цијелу БиХ. Као што ту намјеру имају Сарај и Бакир.
Стога ће се
Бошњачку Политику, није то само Бакир и Сарај, најтеже утјерати у бразду.
Јер су
најдаље, потпуно далеко, од реалне политике и ХРК.
Зато плаћају
цијену. Рачун по рачун. Као сада Бакир.