ФЕДЕРАЛИЗАМ

У ХРВАТА,

ТУРЦИЗАМ

КОД БОШЊАКА,

САМОСТАЛНОСТ

КОД СРБА

Коначно ћу одвојити вријеме и проучити студију мостарског ИДПИ, Института за друштвено-политичка истраживања под називом Босна и Херцеговина, Федерализам, Равноправност и Одрживост. Ради се о „студији преустроја БиХ у циљу осигуравања институционалне једнакоправности конститутивних народа“.

Студија обухвата 200 страница и паралелно је објављена и на енглеском језику а представљана је у јавности, све до Загреба.

Јасно је да се Хрвати најозбиљније баве својим положајем у БиХ.

Бошњаци су најдрскији. Они БиХ сматрају Чадор Босном која је њихова и ту још остаје пар ситница. Ердоган, Ердоган и, можда, Ердоган.

Срби имају Републику Српску и, као што су Сви Срби Југославију сматрали Титином, сматрају је Додиковом и онда се осјећају непозванима да се њоме баве. Успут, имају додатке јелима у виду зачина о Промјенама.

Кад кажем Хрвати, Бошњаци и Срби, мислим на њихова Политичка Вођства у ширем смислу.

Хрвати ће остварити свој циљ.

Српска ће стално бити на удару. Док се не крене одлучнијим корацима ка Самосталности. Унутар БиХ или изван БиХ.

Бошњаци ће све изгубити.

Република Српска нема један такав институт типа мостарског ИДПИ. Нема озбиљан Сајт као што је НСПМ. А требала би да их има.

Нема интелектуалаца који се баве њеним пложајем, будућношћу и националним интересом.

Има их, али ћуте ко Пичке.

Политичко Вођство Срба, у ширем смислу, одговорно је за то. Односно, Држава.

Није довољно наслањати се на Београд. То је краткорочна политика која може лако да се забије у ћорсокак из ког нема повратка.

Јасно је да Српска Национална Стратегија мора да буде Двије Српске Државе.

При томе Београд треба да буде присиљен да то прихвати. А не да се према Српској односи као према другоразредном Косову.

Сав умни потенцијал Српске треба ставити у једра њене Самосталности.

Да се то на вријеме учинило, никада се не би, напримјер, појавио Савез За Промјене, или, никада се не би референдумисало десет година.