ШТА СЕ

ИЗАБРДА

ВАЉА

Прошло је вријеме Гаврила Принципа.

И велика зла више не почињу  првим метком.

Засути смо догађајима којима се не види ни крај ни почетак. И који нам стварају илузију да у нечему учествујемо, да имамо мишљење и став и да смо позвани да кажемо. Мислмо да имамо Слободу.

А не схватамо да смо наивни кад мислимо да су само Голеуше, Пинкуше и Цецуше, та таблоидна, лоша, кичерска стварност. Која је негдје изван нас, негдје на страни.

Крајње је вријеме да Јавност, у инокосном и озбиљном виду, схвати да живимо у Таблидном Свијету. Да тај Свијет, у свом свом хаосу од догађаја и информација, почива на изванредно прецизном систему и да од нашег времена настоји да начини Таблоидни Вијек.

Јавност, инокосна и интелектуална, мора да се запита, и одговоре да, на питања која се не виде од непрестаног полијевања небитним догађајима.

Јер, небитни су догађаји тероризми по Француској и Њемачкој, напримјер.

Битно је.

● Како се Европа тако лако употребљава, као што је било пред Први или Други Свјетски Рат.

● Зашто је увијек мета Русија. Била Лењинова, била Стаљинова, била Брежњевљева, била Путинова. Била комунистичка, била славенска.

● Зашто одлази Енглеска. И како одлази.

● Зашто је Русија мирно прихватила санкције, изолацију изопштење. Зашто мирно практикује свој Изолационизам.

● Зашто су једнако нападнуте Либерасион и Лос Лос земље. Фанцуска и Њемачка.

● Зашто су једнако крхка Сирија и Нато монолит Турска.

● Зашто вјечно елитистичка Европа жели добро Бугарима, Србији, Хватској, Украјини, Косову...

Оно што прво треба да се закључи јесте неоспорна чињеница да онај ко некритички пристане да буде увучен у Велике Процесе, који га чине мањим него што јесте, неће имати спаса.

Тако је Европа увучена у јевтину радну снагу, мигранте па онда и у тероризам. Од којег се не може одбранити. Јер, Тероризам је стање свијести. То није једна служба и прецизан план.

Онај ко прихвати Изолационизам, ко се добровољно дистанцира, и чак пристане на санкције и ексхумацију, прође много боље. Не кажем лакше. Али кажем да у савременом свијету Љепше значи Трагичније.

У том смислу треба разабрати мјесто Русије и Републике Српске.

Коликогод то некомпатибилно било, коликогод то не били примјерци за валидан и репрезентативан узорак.

Ну.

● Западу, З&ФТ-у, Финансијерским Територијалистима, Нато Пакту, Морганизму, једнако сметају и велика Русија и сићушна Српска. То значи да се нешто велико изабрда ваља.

● И Русија и Српска нису се безрезервно укључиле у све токове који се, са шареним и ружичастим машницама, нуде на пладњевима еуропејства, демократије, људских права, страних инвестиција и слично.

● И мали Срби и велики Путин, проглашавају се фашистима.

● Очито је да је Русија Велика Земља Непокореног Свијета а да је Република Српска преостала тачка у Покореном Свијету.

Очито је да се ради о покоравању и уништењу. Иначе се нико не би бавио Републиком Српском.

Република Српска је посљедњих година сваког дана под Сто Офанзива.

Што је код ње произвело најмање двије ствари.

● Размишљање и битку за Самосталност. Одупирање диктату, преварама, уцјенама.

● Издајничку свијест и актере, оличене прије свега у Савезу За Промјене.

Србија није била те среће. Из првог рова нема никога. А из другог има веома успјешног Вучића.

Република Српска мора што прије да схвати да је Свијет Који Нам Се Нуди, који нас зове, који жели да нас интегрше, у потпуном расулу. Да су и то расуло и тај свијет, дио једног новог поретка у коме нема ништа од обећаног осим Тоталитаризма.

Због тога Путин, Орбан и Ердоган, реагују скоро једнако. Тоталитаризмом.

Ердоган, као најглупљи, када је увидио да не може имати користи од туђег Тоталитаризма, Тоталитаризма Финансијерких Територијалиста, у виду дијелова Сирије, уништења Курда и израстања у Малу Блисточну Америку, окренуо се свом и прилази Путиновом.

То значи да је у питању Битка Опстанка. Баш као и у случају мале Републике Српске.

Републка Српска мора што прије окупити сав умни, економски и политички потенцијал под заставу Битке Опстанка.

А ове мале ситне Потурице, Издајице, умазати балегом и уваљати у перје, навући им, и на главе, димије, и не бавити се много њима.

Република Српска се мора озбиљно политички припремити за изборе 2018е.

А до тада избјегавати било какав процес који може значити Грлом у Сарај или Грлом у Брисел. Као и Грлом у Нато.

Муке изолације и пресије, коликогод биле тешке, биће награђене Националним Опстанком.