ДРИНСКИ САМИТ

У БЕОГРАДУ

Мада нисам увјерен да ће Вучић хтјети да разговара са лидерима Власти Републике Српске, Савеза За Промјене и једним Самосталним Чланом Предсједништва БиХ, након силних дипломатских успјеха у Паризу, сусрета са Рамом, прије свега, и мада још нису стигли поштари са позивима, пишем о овоме као да је то још једна готова Историја у Вучићевом Политичком Животу и Животу Најновије Вучићеве Србије.

Дакле, о сусрету Вучића и Трија ДИБ из Српске.

Са којих стартних позиција Српска Четворка улази у Београдски Дрински Самит.

► Вучић. Више пута је доказао испразност своје политике регионалног конективитета. Послије његовог инаугурационог излета у Загреб, Хрватска се осилила и понижавала Србију. Исто се догодило послије сребреничарења. О рамању и тачирању да не говорим.

Дакле, и ово може да буде још само једна Вучићевска театрална површност у којој ће он сам себи долијепити неколико српских етикетица док Српство и Србија и даље иду низ Брисел а Република Српска остаје мета унитаристичких крволока и хакера Сарајева. Уз садејство Савеза За Промјене.

► Додик. Нема шта да добије на овом сусрету. Ни од једног учесника. Он само још једном показује сусретљивост и понуду за Српским Јединством које ни једном од осталих учеснима није потребно и не жели га.

► Иванић. ДГВП. Али ће мало, код незаинтересованог политичког живља, добити на београдској а изгубити на сарајевској слици свог имиџа.

► Босић. Он ће се на овом сусрету осјећати ко кезме у Техерану. У односу према сваком од учесника. Јер, чак је и Вучић већи српствујушћи лидер од њега. Ни са једним од осталих учесника он нема политичку конекцију а од сваког има комплекс. Апсолутни је аутсајдер.

Укупно узевши, ништа се не може постићи на таквим скуповима.

Очито је да Република Српска трпи несагледиве посљедице учешћа Савеза За Промјене, из чега се Иванић не може издвојити, због неколико интервјуа, у Бакировој Власти у Сарајеву. Односно, због неучешћа оних који су на власти у Републици Српској.

Та офанзива за офанзивом није посљедица неке шифре коју су предали статистичари Републике Српске. Она се догађа на свим фронтовима, од Хан Пијеска и Територије Српске коју сарајевски суд налаже да се књижи на БиХ, што је поптуно извануставно, до аеродромске сегрегације.

Сарају и Бакир су и требали политички аматери, као што је Савез За Промјене, да поред њих раде против Републике Српске и да је заобилазе кадгод им одговара.

Зашто су им требали баш Сазаповци.

Па зато што немају Логистику иза себе. Немају Базни Логор. Немају Власт у Републици Српској.

Они немају чиме да се одупру. Немају на шта да се позову.

Вучић и Београд то не могу да надомјесте, чак и када би Иванић и Босић најискреније приступили Тројном Пакту са Додиком.

Босић, чак, задњим иступима, најављује преузимање функције Начелника Генералштаба Сазапа, за којег се досад издавао Иванић, својим епохалним изрекама Док сам ја, СНСД неће бити дио власти у заједничким органима, најављујући политику мекоће у Региону. Одустајања од сукоба. Због чега не треба дизати тензије око Пописа и ССП.

Амбасадни ментори су оцијенили да је он најпогоднији да се гура даље у Провалију Промјена. Искористиће што се може. А то што ће Босић политички бити покопан, то њих не занима.

Стога он и не треба да иде на овај Београдски Самит.

Јер ће, код њега, изазвати повратни, потурички ефект у коме ће он бити још кооперативнији.