КРАХ

ЛИДЕРСКИХ СТРАНАКА

НА БАЛКАНУ

Мало је ко примијетио да процес опште Дерегулације на Балкану, у државуљцима насталим послије уништења СФРЈ, обухвата и Политичке Странке.

Што је посве нормално.

Циљ Дерегулације коју проводе Зифтовци и Морганисти, јесте уништење било које колективистичке, кохезионе, заједничке нити која држи људе на окупу. У Нацији и Држави.

Тај процес је описиван и анализиран небројено пута. Од теорија да је наступио Крај Историје, до деконфесионализације.

Такозвани колективистички народи, какви су балкански, имају повећану потребу припадности. Свему. Па и Политичким Странкама. Није то само посљедица масовне припадности Савезу Комуниста Југославије.

Анализатори овдашњих особина веома рано су то укњижили као циљ и потенцијалну алатку. Много броје Ратова Браства & Јединства. Прво је разбијен СКЈ.

Па је још у току рата почела бјесомучна форсажа Лидера. Која је настављена и послије рата. Сјетимо се Бутмира. То је, као и много пута још, било буквално затварање, тамничење, у просторије, док не поцркају или док не прихвате готове рецепте. При чему чуварска служба, амерички и европски дипломати и диктаторчићи, спавају и одмарају се на смјену. Тај је рецепт први пут примијењен, у објелодањеном облику, у Дејтону.

Лидери Политичких Странака, као божија створења са највише опасних мана, веома брзо и лако повјерују да су они главни да се све врти око њих. Да Странка, Политика, Институције, не значе много.

То се онда одржава на опште стање.

Мене, овом приликом, занимају Политичке Странке. Јер оне су говорник политичког друштва. Оне помажу креирању и преношењу политичких ставова различитих слојева друштва. Преко њих се околним крвожедницима саопштавају ставови и енергија НДД Сфере.

Како стоји ствар на Балкану, у том погледу, укратко.

► ХДЗ, СДП, у Хрватској. Те тамошње велике странке доживјеле су и велики крах. Испливавање Моста из Мутне Политичке Воде, директан је њихов пораз. Послије Лидера Санадера наступио је Лидер Карамарко. А у Есдепеу Лидер Зоки. Обојица су бирани директним изборима чланства странке. Што је требало да им, странкама, да демократски легитимитет, кохезију, снагу и јединство са лидером, као и обратно. Ну. Обојица су се одметнули. Па страначки регионални људи доживљавају сибиризацију, одстреле и слично. Како добро констатује Мирјана Касаповић, директни избори лидера тих странака, створили су им диктаторску подлогу.

► СДА. Бакир Син још увијек се држи неприкосновено. Ердоган и то. Мирноћа о стању у БиХ. Али унутар Есдеа неколико претис лонаца поскакују док сигурносни вентили ћуте. Бакир је умислио да он све рјешава, од Мостара, до гладних српских стомачића.

► СДП Сарајево. То је већ бивша странка али је добар примјер. И Лагумџија је себи био умислио да је од три Златка Лагумџије, баш он најљепши, најпаметнији и најперспективнији. Странци су му у томе веома помогли. И догодио се Нермин Никшић.

► СНС Србија. Вучић је српска варијанта Лагумџије. С лакоћом је форирана СНС али је и са таквм лакоћом уништена и сведена на црне тројке које страхом утјерују гласове. Остао је само Вучић. И сада је лака мета.

► СДС Брчко Бањалука. Послије уништења Калинића, инсталиран је Лидер Чавић. Који је обавио свој штафетни дио. Па је дошло вријеме да се инсталира неко ко је душу дао за аморфну фазу политичког црнца у тунелу, завезаних очију. То је Босић. Он је лидерство схватио веома ерозивно и агресивно. Он је Сумпорна Киселина Есдееса. Есдеес се, сада већ, не осипа, он се расипа. Одавно је у фагментима. Добој. Бијељина. Па па посланици.

► СНСД. Процес огољавања Додика, кроз девастирање Страначке Организације, почео је 2010е. Да би, сада, дошао до фазе када је Доди све сам. И портпарол. И стратег. И Главни Одбор. И дневна свађалица. Додик је врло близу линије када ће се констатовати да неће моћи да спаси Странку а да је Странка још увијек у могућности да спаси њега. Уништење Есенесдеа је веома опасно за Републику Српску. Не због тога што је то скуп лијепих и паметних, већ што је то посљедња Велика Политичка Странка Републике Српске. И што се послије ње не може створити иста таква. А и да може, треба 15 тешких година за то.

Скратићу са закључцима.

Нико се не треба заклањати иза Народа. Радити у име Народа. Треба Народу препустити алатке које изабере. Народ то најбоље ради. И само га треба подржати, унапређењем Велике Политичке Странке.

Велика Политичка Странка је врховно представничко тијело мишљења, намјера и ставова Бирача и Народа.

И то заједништво, за разлику од лидера, необориво је.