ИЗБОРИ

2018е

Увијек је питање да ли мали требају да имају дугорочну стратегију као и велики. И да ли краткотрајући треба да мисле удаљ као што мисле и они са дуготрајном историјом иза себе.

Дабоме да требају.

Јер Велики неће да мисле за Мале а Мали не могу за Велике.

Кина, моја омиљена земља и цивилизација, све успјешније скраћује даљину. Све брже остварује оно што је планирала за будућност.

То постиже само са двије паметне стратегије.

Поставља реалне циљеве и мисли на Кинезе.

Дневничари, они који се баве дневним чињеницама, никада нису анализирали домет сада већ давне кинеске одлуке о Само Једном Дјетету. Која је, у међувремену, стављена ван снаге.

Та одлука је спасила Земљу Кину.

Јер је јасно да се, без контроле рађања, није могло достићи потребан стандард за преживљавање и избјећи глад. Односно избјећи немире и страно уплитање што би раскомадало Кину.

Сада је Кина поставила четири циља за наредну деценију. До 2025е.

1.    Умјерено просперитетно друштво. Бидипи 10.000 долара.

2.    Усавршавање економског модела.

3.    Спровођење закона.

4.    Елиминација корупције у Комунистичкој Партији Кине. На шта се гледа као на дуг и сталан процес.

Тако би требала да размишља и да се оријентише и Република Српска. Иако није Кина.

И иако је тамо једина Комунистичка Партија а овдје Савез незавсних социјалдемократа превлађујућа.

Могла би преписати свечетири циља.

Јер корупције има у Есенесдеу. А нарочито је има у име Есенесдеа. Пошто је Есенесде на Власти а Власти нема

без корупције. Не само код Срба.

Ну.

Ни једног циља нема док Република Српска не добије Комунистичку Партију Кине.

Иако она не може да има једнопартијски систем, том циљу треба да тежи.

Циљу да једна Велика Политичка Странка несметано управља процесима.

Како ствари сада стоје, након десет година кардељевских експеримената Есдееса, Политичког Сарајева и Сарајевске Међународне Заједнице, на видику нема политичке снаге која може да се кристалише као Велика Српска Политичка Странка а која ће лећи на руду. Што значи да нема на видику и некога ко ће да буде пријекопотребна здрава Српска Алтернатива.

Есдеес је своје шансе пропустио. И дјелује на нивоу Босић и дружина.

Есдеес се претворио у СЈБ. Странку Једног Босића. Преписао је рецепт од Миће Мићића и Обрена Петровића.

Засад се не види снага која би у Есдеесу прекинула такво стање. Отјеравши Босића. Као што је, ономад, отјерала Чавића, као недовољно Српског Предсједника Странке а превише Сребрничког Фалсификатора.

И као што нису знали ни то да искористе него су се, Босићевим неспособностима, довели у исту, чавићевску, ситуацију. С тим што је Босић скоро ни мало Српски Предсједник Странке а превише Сарајевски Колаборационист.

Због свега тога, таквог стања, Есенесде се мора почети да обраћа и чланству и бирачима Есдееса. Као својима.

Да би то могао да ради није довољно да добошари по селу да је Босић Пробосић.  Већ треба да говори о Заједничкој Одговорности за Републику Српску. О политици За Српску.

А да би био увјерљивији, мора да остварује Четврти Кинески Циљ.

Јер у пажњи за Власт, у пажњи да нас не зајебу Сарајево или Странци Усранци, попустила је пажња према људима који нису рођени и стасали у Есенесдеу. Него су дошли као готове, изграђене, корупционе личности и које праве вршај од погодних па и легу нове.

За овогодишње Локалне изборе касно је.

Али за 2018у треба радити тако да Есенесде даље јача, по могућству ублизу 50%, али и да јача политичку идеју Само Српска.

Да идеја Само Српска потпуно влада Народном Скупштином. Као што влада Кинеска Комунистичка Партија.

Да не би дошла у ситуацију Нестанка и Несамосталнсти.

И да не би дошла у ситуацију Србије која се, и у слогану, изједначила са Вучићем.

Између Лидера и јаке Политичке Странке, увијек треба бирати Велику Политичку Странку.

Вође се више не рађају. ВПС их можда може одњеговати. А чекати док неко постане Вођа и изгради ВПС, више се нема времена.