ПОДЈЕЛА РАДА

У ПОЛИТИЦИ.

НЕ МОЖЕТЕ БИТИ

И СПОНЗОР

И СПОНЗОРУША.

Чак ни у примитивним друштвима, као што су Племена, не праве такве грешке.

Зна се ко је поглавица, ко се шуња, ко гађа копљем а ко баца каменице на Вучића.

Код ултрапримитивних друштава, сокачког нивоа организације, код људи пуштених из Слободе Социјализма у Слободу Анархизма, распрострањени су начини који се овдје практикују.

Па може све.

И Фотосинтеза и Протеза.

И Син ће, Бабо.

И Новине и Киосци.

И Амбасада и Фасада.

И Комшић и Хрвати.

И Шверц и Херц.

И Нација и Рација.

И Зелено и Мултиетнично.

И Странка и Диктатура.

И Срби и Конститутивност.

Та вјечна људска потреба да зине више него што очи могу да поједу, тјера људе да се, као Политичари, баве Бизмисом. И обратно.

Да се као Политичари и Бизмисмени, баве Криминалом.

Да као Државници и Лидери буду добри и блиски са полусвијетом који се законито множи на послијератним ђубриштима, послиједржавним куцањиштима и послијеидеолошким лажиштима.

То не доноси велике мане Демократији или Држави. Јер њих ту нема. И није их могуће ни изградити. Нико не руши Државу да би изградио још бољу, старију и стабилнију.

То доноси дисквалификацију Јавној Политичкој Свијести, Националној Политичкој Артикулацији. А Политичарима, Бизмисменима и Лидерима, повећан ризик.

Да Сиду добију, не само од курве већ и од пунице.

Све који се баве Бизмисом, лакше је онемогућити Политиком него тржиштем.

Све који се баве Политиком, лакше је елиминсати Криминалом, у који зађу или коме се приближе, него идеолошком контрамјером или политичком алтернативом.

У ту замку је упао Фахрудин Радончић.

Фахрудин, као врх ледених Радончића.

Ради се о леденом бријегу.

Фахрудина је безброј. Само много ситнијих и мањих од Фахре.

Фахро је почео као Новинар. И није било природно да има Новине. Али, кад је већ ускочио у Новине, није било природно да има Торањ.

Ну. Кад је изградио Торањ, није било природно да има Политичку Странку. А кад је већ изградио Политичку Странку, није требао да користи Новине у криминалним обрачунима, умјесто Странке у програмским сукобима.

У Републици Српској је то једноставније објашњиво.

Ако читаш Независне, никад не упознај Копању.

Фахро је мој друг. Ручали смо и причали неколико пута. Док је почињао са странком. Његови медији су ме готивили. Шејла ме звала у емисију. Послије му Странка постала боља од Новина.

Фахро није схватио, и у томе је сличан Босићу, да не може побиједити Бакира. Нико не може побиједити Бакира. Чак ни Лагумџија, који то исто није схватио.

Бакире у Овој Земљи подржавају моћни у Оној Земљи.

Али то је доиста тешко схватити.

Много је лакше видјети како је прошао Карић, у Србији.

Почнеш да глумиш Милошевића. На крају, једва се спасиш да не одглумиш Кристијана.

Или Тијанић на Телевизији.

Пушиш свима, мислиш да си важан, а онда липшеш пред зградом, ко пас.

Или Фахро. Мисли да он и Бакир имају скоро 450.000 гласова. Да Коалиција, и Бакир, не може без њега. Онда ти објаве да си ометао Суд. Што је у Насеобини задња срамота коју би човјек пожелио.

Није схватио да Бакира не занима никаква Коалиција, никаква странка, никаква еуропа. Бакир гради арабијску краљевску породицу.

А подразумијева се да се о Краљевској Породици не пише у Авазу.

Себија да присваја злато.

Велика је грешка Бакира гледати као жељу да буде Ердоган.