ДОДИК МОРА

РАЗОБЛИЧИТИ

ВЛАСТИТУ

КРИМИНАЛИЗАЦИЈУ

ИЛИ ЋЕ ПОДЛЕЋИ

Када је, коју годину, послије рата, погинуо један партијски важан функционер, који је био и на важном мјесту у државној администрацији, много људи је, из Бањалуке, отишло на сахрану у мали град.

Вратили су се потпуно разочарани.

Па, човјек нема ништа. Како ће она јадна жена, сада.

Тадашња опозиција, још закрвављених очију и кљова, послије свјежег губитка власти, моћи и небеса, у свом дивљем медијском простору, лансирала је страхотичне приче о пљачки коју је изводила тадашња власт а чији је важан дио, јер је такво његово мјесто било, био и покојник. За њега су се везале милијарде, у данашњој противвриједности.

Приче су биле такве да се човјек прво најежи па онда размишља да ли је то тачно или је лажно.

Криминализација, на постјугословенским просторима, прати Политику ко Киша Курве Керови, Војску.

Ништа се, данас, није промијенило.

Придодати су, из сјене, јачи и моћнији играчи, него тада. Тада је иза многих септичких покрова у Јавности стајао Београд. Данас је ту улогу преузела Једна Амбасада. Тада су многи пунктови дјеловали крволочно и неповезано. Данас дјелују софистицирано и умрежено.

Данас су и Политичке Странке отворено укључене у тај процес прекривања Јавности и Политичких Противника, миомирисним септичким сатенским покровом.

Младен Босић, предсједник Српске Демократске Странке, очигледан је примјер за то.

Данас је на мети само Милорад Додик. Његови околаши се нападају само када то помаже главном циљу, нападу на Додика.

Додик је постао проблем јер је ту десет година, унаточ свим демократским изборима. Постао је проблем јер се, убрзо, након оног свјетлуцања у очима ружне, преружне, Мадлен Олбрајт, дохватио Дејтона.

Додик је проблем, био кримналац, као што кажу, или не био, јер је ту Република Српска.

Понекад ми се чини да би, да дамо Републику Српску, могли слободно да крадемо до миле воље, да се корумпирамо и митоизирамо, да инпровизујемо, упадамо у провизију, ко крме у кречану.

Ну.

Криминализација Милорада Додика је достигла рамјере јесење магле у равници.

Пошто систем то толерише и омогућава, јер не може да установи и санкционише његов и туђи, евентуални или неевентуални криминал, или онемогући нетачну деструкцију получињеницама и фабрикацијама, он, Додик, сам мора да се избори против тога.

Дабоме да је проблем велики.

Није могуће реаговати на сваку провалу сваке будале и побијати и објашњавати све до ситница, јер то нико неће озбиљно разматрати. То је она прича о јастуку перја просутом са тридесетоспратнице.

Али, начини постоје.

Ја не могу да их овдје предочавам.

Морао бих бити добро плаћен и морао бих имати јасне полуге за то.

Суштина је у личном суочавању са јавношћу.

Истина се само тако може изнијети.

Суштина је у томе да емоције, порука и перцепција има милион пута већу снагу од лажи и чињеничног побијања али и од саме чињенице.

Тај процес у Републици Српској се мора зауставити.

Он је веома опасан процес. Чак и у ситуацији да је тачно све што се Додику приписује као опљачкано.

Босић, као политички неталентован човјек, погријешио занимање, не схвата да је својом дјелатношћу прешао рубикон и поставио будуће стандарде.

Свако ко жели да буде лидер водеће опозиционе странке, мораће, убудуће, да нађе свог криминалца и његову Килу Злата.

То није посао Политичких Странака и Политичких Лидера.

То је Либанизација Политике.

То је Исилација Политике.

Опашеш се Килом Злата и разнесеш се у Јавности.

Странци Усранци који су пројектовали овакву кампању воде се циљем да се и слон може срушити након милион убода иглом. Јер му се пушта крв на милион мјеста. Никог великог, ко побјеђује на изборима, не можеш срушити једним Тајсоновим Крошеом.

То је, у суштини, Тероризам. Јер Државу не можеш срушити у рату и војним операцијама. Очито је. Али са милион терористичких напада, можеш.

Креатори минијатурног Политичког Тероризма у Републици Српској, исти су они који су и креатори стварног Тероризма на Блистоку и по Европи.

Какогод прође Додик, штета је већ учињена.

Дио НДД Сфере, у Републици Српској већ је разорен.

Та подсвјесна констатација, Сви су они лопови, Сви смо ми криминалци, Није важно ко влада, предаје појединачна и колективна права и моћи Срба у нечије туђе руке.

Стога је Додикова обавеза, или да отклони тај смрдљиви сатенски прекривач, или да подлегне, много већа од личне.

Одвојено од свега, Републка Српска, у овом сегменту, мора да ради на четири колосијека.

·        Морални кодекс Јавних Људи

·        Објективни и јаки професионални Државни Медији

·        Систематско школовање Дравне Управе

·        Санкционисање Политикантских Неистина.