ПРОЈЕКТ

УНИШТЕЊА

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Републику Српску неће уништити Инцко и његови извјештаји Уједињеним Нацијама.

Уједињене нације више не значе ништа а вриједе само утолико уколико се у њима може евидентирати Руски и Кинески Вето.

Па у складу с тим, неће помоћи ни одлеђивање тужбе против Педија Ешдауна, у Лондону. Мада не знам кад је донешена одлука да се Тужба заледи.

Неће помоћи ни да Ешдауна осуде на Смрт Вјешањем.

Републици Српској неће помоћи ни Структурални Дијалог у Бриселу. Из два разлога. Брисел никад ником неће помоћи, нити је помогао. Друго. Нико не зна шта је Структурални Дијалог.

Сљедствено. Битка за Републику Српску води се Овдје. Једино је могуће ту битку добити у Републици Српској.

Пројект Уништења Републике Српске садржи неколико анекса.

·        Успоравање Политичког Времена. То је стара и тактика и стратегија која ефикасно одлаже кораке напретка. Она је видљива и на примјеру тог Структуралног Дијалога и на примјеру резултата Пописа становништва. И на стотинама других примјера.

Кад је Кетрин Ештон била у Бањалуци. У међувремену отишла са функције, потпуно се прољепшала а помака у Структуралном Дијалогу нема.

Попис је прво годинама одлаган а кад је прихваћено да се уради, онда се годинама одлаже објава резултата.

Резултати Пописа неће сачувати Републику Српску али ће знатно промијенити досадашње чињенично стање и отклонити сарајевску лажну представу о БиХ.

Структурални Дијалог неће сачувати Републику Српску али ће укидање Суда и Тужилаштв, или његово поновно успостављање на основама Споразума Страна, затворити један колосијек уништења Српске.

То Успоравање Времена једно је од најопаснијих оружја против Републике Српске.

Одговор може да буде блокирање сваког процеса у БиХ које може да ефикасно изведе Република Српска.

·        Финансијско исцрпљивање. Као и Успоравање Времена и ово је срачунато на дуги рок. То је видљиво у свакодневним вијестима и нема потребе да се посебно аргументује. Задњи случај је повећање цијена горива. Иако је јасно да БиХ, па и Република Српска има огроман регистровани фонд возила, потпуно у несразмјери са  сиромаштвом и прошашћу које пропагирају неки странци и домаћи опозициони усранци, и да такав стандард треба да подметне леђа ради оних којима требају буџетска средства за егзистенцију, то ће се онемогућити.

Сарајево ће жртвовати и Федерацију, која је одавно у много већим финансјским проблемима, само то тамошња и српска опозиција не желе да виде и не желе да кажу, и сам Град Сарајево, само да би пробушили један џеп са парама Републике Српске.

Одговор Републике Српске треба да буде окретање властитим снага и ресурсима. Омогућавање становништву да искористи погодности својих имања или малих предузетништава које постоје. То је такође дугорочна политика коју садашња учмала, преплаћена и курвањска администрација, од Републике до општина, не може и неће да подржи.

·        Разбијање Политичког Мозаика. И овдје се постижу значајни резултати. Што није тешко. Јер међу Србима се најлашке налази издајник. Њих не мораш нарочито ни да тражиш.

Највећи успјех постигнут је формирањем Савеза За Промјене. Чиме је Српска Демократска Странка постала измећар у Сарајеву. А промјене се огледају у промјенама односа Сарајева према Републици Српској.

Сада је интензивиран процес девастирања Савеза независних социјалдемократа и његово подвођење под Амбасадне принципе. Тај прицес је вођен неколико година и добро камуфлиран тако да је мало ко, и унутар Есенесдеа, разумио о чему се ради.

Ако се то успјешно заврши, Уништење Републике Српске је исколчено. Не зато што је Есенесде њен спасилац и гарант, већ зато што без Велике Политичке Странке, која има праву а не издајничку опозицију, не може да се сачува ни једна територијално-политичка национална цјелина.

·        Игнорисање. Када су схватили да не могу судским процесима или изборним процесима, промијенити власт у Републици Српској, Сарајево и Америчка Амбасада су отпочеле Удружени Злочиначки Подухват игнорисања званичника и институција Републике Српске. Тај сигнал се успјешно шири и на друге пришипетље и пришигузе што се предочава као изолација.

Све то, а и унутрашње политичке и економске снаге, довело је Републику Српску до Стагнације.

У времену опште кризе у Европи, то није толико погубно. Ако не прерасте у Неконтролисану Кризу у којој ће разни искорисници убрзати и обавити своје задатке и циљеве.

Српске, а не сарајевске издајничке, Политичке Снаге и Институције Републике Српске, морају изаћи из дефанзиве и круга у коме се врте већ дуље вријеме.

Само то може да поништи силнице статора у коме се налазимо и који нас стално успорава.