СРБИ.

МОСКВА

ИЛИ ЗАПАД.

Увијек је то био тешки прелом.

Само се, данас, информатичким бујањем, он чини већим и значајнијим. А једна или друга страна спасоноснијом или погубнијом.

Уз, то треба знати да то није само Српски Проблем.

То је Балкански Проблем.

И Москва и Запад имају исто,  јединствено а нерјешиво Балканско Питање.

За дугорочно разматрање треба имати на уму да би свијет отишао у катастрофу ако би се Балканско Питање ријешило на једну или на другу страну.

Ову констатацију не треба гледати кроз призму преувеличавања властите важности или важности властитог простора.

Постоје многе тачкице на глобусу које могу да сруше свијет. Балкан је једна од таквих. И то нема везе са народима који живе овдје.

За Србе је Балканско Питање отежано јер између Москве и Запада, Срби не гледају само на једну или другу страну планете. Већ на једној, на руској страни, виде и Вјерски Биљег. Као и Биљег Поријекла.

Доласком Препредењака на власт у Србији, радикала који су препредени од једном веће предене вуне, за Србе је питање Москва или Запад постало усијаније, ризичније и погубније.

За Републику Српску поготово.

Агресивни Запад инсталира овдје своје медије, своје невладине протуве и намеће своје вриједности, радећи на дуги рок. У Србији, замислите, постоје јавносници који гину за Вучића али ни за једну другу српску или србијанску вриједност. Само зато што тренутно обавља добар посао за Запад. Исти ти јавносници су укљуени и у кампању ревитализовања кокаколе, тог злог напитка од кога је Амрика начинила Петокраку нездравог начина живота али и идеолошку одредницу политичких система.

За Руску Страну, на дуги рок овдје ради једино прошлост.

Русија се не бави западним практичностима. То није Дух Славенства. Славенство почива, и настало је, на трајнијим и вреднијим људским путевима.

Кокакола је за пишање. Славенство је за мишљење.

Српство, као и Славенство, али Српство много више, има особину да његује појединце који умију да буду против свог Народа. Против цијеле НДД СФере. Тако је овдје укоријењен и ислам. Па су Потурице постале горе од Турака. Тако је и хрватско католичанство или католичко хртватсво, регрутовало значајне кордоне оних који су се, кад је дошла прилка и кад је настало довољно заборава, окренули против Српства. Не само против Срба.

За Србе, Србију и Српску најбитније је да Русија никад у историји није завладала овим подручјем као што то није учинио ни Запад.

Обје стране, очигледно, знају посљедице једне преваге и пажљиво се држе тога.

То ће бити тако све до оног тренутка док неко не клекне на оба кољена, и на лактове. А то није тако изгледно скорашњи дан.

Стога и ССС треба да уважи ту чињеницу.

То практично, и стратешки, значи да не треба срљати ни на једну ни на другу страну.

Јер се лако пријеђе граница од Сунцокрета до Висибабе. А онда повратка неће бити.

Стога, сва та агресивна америчка, западна, и нешто њемачке, булумента, говорим о разним соњама, машићима, порталима, противсрбима, ненационалистима, компромисерима, пружорукашима, амбасадофилима, филџаноромантицима, суживотињама, туђожртвољубима, самопљувачима... не треба да срља ко крезуби во у млади купус.

Јер пресијом на Јавност само продубљује отпор и окретање Русији.

Та истраживања јавног мнијења у Србији, која говоре о томе да ни једна русофилска странка не би прешла цензус, послије којих ликују мало прије испомињани, не треба да заварају никога.

А на страну и то да свако Истраживање Јавног Мнијења, које се објави, унапријед је манипулативног циља, или је и само манипулисано.

Срби, Српска и Србија морају да се издигну изнад чињенице да је Запад овдје деценијама радио на уништењу Српства. Руси нису. Руси су ослобађали Београд. Запад је бомбардвао слободни Београд.

И да се држе равнотеже.

Дабоме, до прилике кад ће Запад да падне на кољена и лактове.