ПОЛИТИЧКА
СТРАНКА
ПРЕЦИЗНА
ЈЕ
РЕЦЕПТУРА.
ЗАТО
ЖЕНЕ
ЗАПИСУЈУ
РЕЦЕПТЕ
ЗА
КОЛАЧЕ.
Политика је
измишљена као мјесто Односа Снага у друштву.
Некад на
Античком Тргу а данас на великој, компликованој и ризичној позорници НДД Сфере.
Нација Држава Друштво.
То је
мјесто гдје се мељу сви интереси, све силе, све снаге, све памети, све
глупости, сви ризици и све добити, да би, на крају, тамо негдје на
парламентарном гласању, изашла кобасица којом су сви задовољни. Није ни
неслана, ни преслана, ни масна, ни посна, и за шљиву и за пиву.
Да би то
тако било, измишљене су и формиране Политичке Странке. Зато су се, у почетку и звале
Партије. Парт. Дио.
Оне су
представљале дио неког политичког друштва, неки слој, неку класу, неки интерес.
Данас је то
друкчије. Па се људи, с правом, питају А којићенамкурац странке. Јер не виде
кога представљају и шта заступају.
Што не
скида обавезу са Политичких Странака да обезбиједе да Политика, технолошки,
буде то поменуто мјесто за прецизну рецептуру друштвених снага и односа.
Говорим о
Великим Политичким Странкама. А не о малим, приручним, накурњачким,
манипулативним и импровизованим.
ВПС морају
ту технологију Односа Снага обезбиједити прво унутар своје организације и
функционалног система.
Тај баланс је
много компликованији него што посматрачима изгледа. И онима који се никад нису
бавили великим друштвеним групама.
Масовно чланство,
разуђена, организација, географска и интересна условљеност, велики број, неколико
стотина, изабраних активиста, велики број именованих и постављених, много више
од неколико стотина, природна флуктуација између страначких слојева, приступ
најзаслужнијих и најспособнијих властничким мјестима којима странка располаже,
процедура односа према финансијској моћи и пунктовима, вредновање заслуга,
складан доток мање заслужних, феудални и менаџерски појединачни и групни
ешалони, однос виртуелног колективитета и мјешавине стварних интереса, дух
заједништва и кеса разједништва...
Само су
неки од неколико стотина релација, односно састојака из рецепта за успјешно
функционисање Велике Политичке Странке.
Дабоме да о
тим свим састојцима не може рачуна да води Лидер. Или Шеф. Већ Правила,
Процедуре и Системи.
Актуелни
догађаји са Посланичким Клубом СНСД и Игором Радојичићем, само су врх ледењака.
Знак да је
нешто у рецептури погрешно. Неки штауб је дошао у сарму а љути кечап у
кремпиту.
Рецептура је
почела да се ремети пред изборе 2010.
Они који
сада коментаришу, закључују, доносе судове и пресуде, о Радојичићу или о
Есенесдеу, или су добронамјерно неупознати са тим шта је ВПС, или су само
злуради и мрзилачки, или су пројектовано злонамјерни и плаћени, или су они који
виде своју шансу да заузму, без избора, мјесто Есенесдеа у Власти и Моћи.
Нико од њих
није ни обавезан да добронамјерно гледа на Рецептуру.
Обавезан је
једино Есенесде.
