недеља, 27. октобар 2013.

2422.
СОЦИЈАЛЕУРОКРАТИЈА,
СОЦИЈАЛЏЕПОКРАТИЈА,
СОДИЈАЛЗЛАТАНКРАТИЈА,
И ИДЕОЛОГИЈА
СОЦИЈАЛНОГ САВЕЗА
 

Социјалдемократија је мртва идеологија.
У својој њемачкој колијевци нашла је и гроб. А у свом љетниковцу, у Енглеској, објавила је интернационалну осмртницу.
Покушај да Социјалдемократија буде слуга средњих, нижих и сиромашних слојева, а господар тржишта, профита и капитала, завршио се. Тријумфом капитала. И Неолиберализма.
Социјалдемократија је искориштена као тетрапак. Да се идеја не поквари али и да се не прошири.
Социјалтранздемократија, социјалдемократија у транзицијским земљама, као квачило између комунизма и тржишног либерализма, практикована је као социјалџепократија. И највећем броју тих земаља и не знају шта је социјалдемократија. Они су навикли на тортуру и диктатуту, као и они у земљама тржишта и капитала.
У разним варијацијама, појавила се и Социјалагумџкратија. Посебна врста политичког шибицарења, купања и пресвлачења ливадића, од наивних муслиманских до лоповских интернационалних.
Лагумџија је убио социјалдемократију у Босни и Херцеговини. А ако је пропала у БиХ, неће успјети ни у Америци. То је Четврти Томанов закон о повезаности БиХ и Америке.
Интернационалци СИ дали су му право да ексклузивно пакује социјалдемократију у БиХ и у ту сврху су искључили, из властитих редова, Савез независних социјалдемократа.
То је био дефитиван крај. Есенесде је изгубио елан за европску конекцију преко шуко утичнице социјалдемократије и окренуо се Републици Српској.
Модификована социјалдемократија, враћена изворном облику, заступању средњих слојева, нижих слојева и сиротиње, те радништва које је још остало, без претјераног протежирања тржишта и анархистичне приватизације, била је богомдана за ратовима разорена подручја. Нажалост, идеју су унаказили инострани пресинг мајстори који су захтијевали постепени укоп социјалдемокрартије. Неконтролисана приватизација ослабила је државу и нацију, једина два конотролна механизма против лопова.  Они су, пак, добили у руке све алатке којима се разара и држава и нација.
У социјалдемократију је опасно уводити лопове и богаташе, тајкунске и квалитетне.  
Света формула да богати дају паре, бирачи и чланови странке гласају а странка поставља апарат на власти, најлакше се, изгледа, деформише у социјалгтранздемократији. Богати хоће и да постављају апарат на власти. Тиме социјалдемократија остаје без сласти.
То је знак неповратног краја.
Као што је крај наступио у Енглеској, и Њемачкој, када је социјалдемократија прихватила да буде саучесник у интернационалним помамама неолибералних армадских финансијаша. Постала је оружје за масовно уништење.
На транзиционим подручјима, а доћи ће вријеме и за Европу, нова идеологија спаса биће Идеологија Социјалног Савеза.
Та је идеологија унапријед против капитал-терора и финанс-оргија. Она не искључује тржиште и капитал. Али свој социјални савез преноси у парламент и тако добија полуге законодавства. Истовремено, искључују се синдикати и друге фиктивне оргениталијације, зелени, људскоправни и слично. Сви они који су Копилад и Плаћеници иностраних Великих Кројача, обичан онаничан манипулативни инструментаријум. Парламент, ако га освоје странке Социјалног Савеза, постаје необорив и непоткупљив уставни актер у регулисању државе као социјалног брижника, заштитника и гаранта.
Србима су непоходне само двије ствари.
Сад ви очекујете да ја кажем Вучић и Дачић.
Само двије ствари. Идеологија против сиромаштва и идеологија за државу. Јер, Срби, првог увијек имају напретек а другог немају до данашњих дана.
Идеологија Социјалног Савеза обједињује и једно и друго.