ČEDA SRBENDA
Srbija se sva protresa, pretresa, rastresa. Pobedio Četnik. Ko da su se junci počeli musti, jebote.
Biljana Srbljanović glasala za Tadića. E Govninar posjetio Muazukija. Zukorlića. Čeda izjavio da nije za ukidanje Republike Srpske.
E. Ako je Čeda rekao, devet sunaca me obasjalo. Odmah sam, prepun ushićenja, uzeo Ustav BiH i počeo da učim napamet. Ne ponizi bližnji enitet. Ne govori da je Bosna Usrana. Ne bacaj čini na Unitarizam. Primi rjaba Zlaju u prijateljsku posjetu. Daj izjavu za Behate.
Nebuloze Čede Jovanovića o Republici Srpskoj kao genocidnoj tvorevini, totemisanje samo muslimanskih žrtava kao znak liberalnog europejstva, potcjenjivački odnos prema svakom ko je preko Drine a ko se usudi da se prekrsti, švercerski tretman tih Prekodrinaša, manipulativna kombinatorika srpskim kolektivitetom u Hrvatskoj, u BiH, na Kosovu, u Crnoj Gori, dokazivanje svog amerikanofilstva, briselofilstva, mondofilstva i natofilstva s pomoću pljuvanja po Prekodrinašima, naročito Republici Srpskoj, Dodiku, Karadžiću, Mladiću a naročitije po Biljani Plavšić, imaju svoje uzroke koji su mnogo dublji od preokreta Čede od Genocidstva do Neukidstva.
Mada je Čeda glup. On ne razume da je teza o Genocidnoj Tvorevini samo Zahtev Za Ukidanjem. Sve sa taksenom markom.
Kada, ovdje, govorim o odnosu Srbije po pomenutim stavkama, ne mislim na cijelu Srbiju niti na sve njene nacionalne, kulturne, političke i društvene aktere. Ali oni na koje se odnose moje teze, dosada su prevladavali pa se, sa strane i površno, čini da je to Cijela Srbije.
Uzroci su, dakle.
1. Ogroman broj Srbijanaca, i Srba u Srbiji, ne shvata šta je Srpstvo. Čak i onih koji su agresivni nacionalisti, radikali, četnici. Oni misle da je Srpstvo samo Kosovska bitka. Samo Šumadijska Šubara. Samo jebati mater navijačima Partizana. Oni ne shvataju da je lako biti Srbin u Šumadiji, bre. A da je na drugim mestima najčešće bezglavo biti Srbin. U Srbiji, osim Nemaca, niko nije istrebljivao Srbe. Šta, bre, deca znaju šta je Jasenovac. Srpstvo se mora shvatiti kao jedinstveno biće koje nikada neće biti za istim stolom, pred istom svijećom, u istoj krvi i sa istim džepom. Pri tome treba razumjeti da, kad ludaci, udbaši, ustaše i fes-kolaboracionisti mašu tezom Svi Srbi u jednoj državi, u pitanju je samo gola upotreba, pljačka i manipulacija. Nije u pitanju Srpstvo. Mnogi Srbijanac i Srbin Tamo, u svoje doba, jedinstvenije je shvatao Svetsku Radničku Klasu od Srpstva.
2. Nepriznavanje Srpstva preko Drine. Nacije i vere. Gde si, bre Bosanac. Svođenje Srba na geografski i zavičajni pojam. Sad će neko reći da je to komunizam tako diktirao. Ma nemoj. Nije komunizam izumio sintagmu Bosanski Srbi pa se ona i u Srbiji dobro udomaćila. Ličanin. Kordunaš. Bosanac. Nigde Srbina.
3. Politikovanje i političarenje sa onim koji su se kolektivizovali kao Srbi. Pošto Srbijanci i Srbi Tamo, veće decenijama nemaju politiku, politiku za Srbiju i Srbe u Srbiji i Srbe i Srbiju u SFRJ, SRJ, SJ, J, oni su to više i žešće vodili politiku po Srbima izvan Srbije. Za to vreme Srbija je trunula. Sad su neki videli da je Đavo Došo.
4. Internacionalizovanje koristi na Grbačama Prekodrinaša. Poznata je rečenica, postoje živi svedoci, Slobodana Požarevca, kada mu je rečeno Šta će ovdje reći narod ako tražimo da se napadne SFOR, poslije rata, Nije važno šta će reći narod, važno je šta će reći istorija. Ta potreba da se kombinuje političkim piljcima, sa strancima, ali preko leđa drugih Srba a ne srbijanskih, koštala je sve Srbe svoje zemlje, svog jezika i svoje noge istovremeno na jednomm mjestu. Nema ih više. Osim Republike Srpske. Pravi istoriju svojom golom guzicom.
5. Sindrom straha od otimanja. Srbija misli da kogod dođe tamo, kogod se predstavi kao Srbin, u nacionalnom, vjerskom, političkom ili kulturnom smislu, on nešto otima Jezgrenim Srbima i Srbiji. Jeblo vas veslo. Izbeglice, bre.
6. Pljačkaško-arkanovsko-udbaški odnos prema Srbima Prekodrinašima. Zar treba da objašnjavam.
7. Internacionalno pomodarstvo u depresijaciji Srba Prekodrinaša. Naročito, sada, Republike Srpske. Prošenje birseliskih, vašingtonski, turskih, natoovskih brabonjaka na osnovu ocjene o Genocidnoj Tvorevini i Celovitoj i nedeljivoj BiH.
Zbog svega pomenutog i nepomenutog, Republika Srpska i Srbi Ovdje, trebaju se grčevito držati Dejtona kao Međunarodnog ugovora i garancije Velikih Sila. Mnogo više nego Srbije. U Srbiji se nikad ne zna. Danas Čeda, sutra Četnik. Zbog svega toga, i mnogo čega još, Prva Opcija mora biti Samostalna Država Srpska. Ako lijepa i gizdava BiH ne mogne da opstane sa čvrstim dejtonskim unutrašnjim granicama.
A Čeda. Čeda je samo lamapica koja se upalila i poslužila mi za analizu. Malo se baca Tomici.
Srbija se sva protresa, pretresa, rastresa. Pobedio Četnik. Ko da su se junci počeli musti, jebote.
Biljana Srbljanović glasala za Tadića. E Govninar posjetio Muazukija. Zukorlića. Čeda izjavio da nije za ukidanje Republike Srpske.
E. Ako je Čeda rekao, devet sunaca me obasjalo. Odmah sam, prepun ushićenja, uzeo Ustav BiH i počeo da učim napamet. Ne ponizi bližnji enitet. Ne govori da je Bosna Usrana. Ne bacaj čini na Unitarizam. Primi rjaba Zlaju u prijateljsku posjetu. Daj izjavu za Behate.
Nebuloze Čede Jovanovića o Republici Srpskoj kao genocidnoj tvorevini, totemisanje samo muslimanskih žrtava kao znak liberalnog europejstva, potcjenjivački odnos prema svakom ko je preko Drine a ko se usudi da se prekrsti, švercerski tretman tih Prekodrinaša, manipulativna kombinatorika srpskim kolektivitetom u Hrvatskoj, u BiH, na Kosovu, u Crnoj Gori, dokazivanje svog amerikanofilstva, briselofilstva, mondofilstva i natofilstva s pomoću pljuvanja po Prekodrinašima, naročito Republici Srpskoj, Dodiku, Karadžiću, Mladiću a naročitije po Biljani Plavšić, imaju svoje uzroke koji su mnogo dublji od preokreta Čede od Genocidstva do Neukidstva.
Mada je Čeda glup. On ne razume da je teza o Genocidnoj Tvorevini samo Zahtev Za Ukidanjem. Sve sa taksenom markom.
Kada, ovdje, govorim o odnosu Srbije po pomenutim stavkama, ne mislim na cijelu Srbiju niti na sve njene nacionalne, kulturne, političke i društvene aktere. Ali oni na koje se odnose moje teze, dosada su prevladavali pa se, sa strane i površno, čini da je to Cijela Srbije.
Uzroci su, dakle.
1. Ogroman broj Srbijanaca, i Srba u Srbiji, ne shvata šta je Srpstvo. Čak i onih koji su agresivni nacionalisti, radikali, četnici. Oni misle da je Srpstvo samo Kosovska bitka. Samo Šumadijska Šubara. Samo jebati mater navijačima Partizana. Oni ne shvataju da je lako biti Srbin u Šumadiji, bre. A da je na drugim mestima najčešće bezglavo biti Srbin. U Srbiji, osim Nemaca, niko nije istrebljivao Srbe. Šta, bre, deca znaju šta je Jasenovac. Srpstvo se mora shvatiti kao jedinstveno biće koje nikada neće biti za istim stolom, pred istom svijećom, u istoj krvi i sa istim džepom. Pri tome treba razumjeti da, kad ludaci, udbaši, ustaše i fes-kolaboracionisti mašu tezom Svi Srbi u jednoj državi, u pitanju je samo gola upotreba, pljačka i manipulacija. Nije u pitanju Srpstvo. Mnogi Srbijanac i Srbin Tamo, u svoje doba, jedinstvenije je shvatao Svetsku Radničku Klasu od Srpstva.
2. Nepriznavanje Srpstva preko Drine. Nacije i vere. Gde si, bre Bosanac. Svođenje Srba na geografski i zavičajni pojam. Sad će neko reći da je to komunizam tako diktirao. Ma nemoj. Nije komunizam izumio sintagmu Bosanski Srbi pa se ona i u Srbiji dobro udomaćila. Ličanin. Kordunaš. Bosanac. Nigde Srbina.
3. Politikovanje i političarenje sa onim koji su se kolektivizovali kao Srbi. Pošto Srbijanci i Srbi Tamo, veće decenijama nemaju politiku, politiku za Srbiju i Srbe u Srbiji i Srbe i Srbiju u SFRJ, SRJ, SJ, J, oni su to više i žešće vodili politiku po Srbima izvan Srbije. Za to vreme Srbija je trunula. Sad su neki videli da je Đavo Došo.
4. Internacionalizovanje koristi na Grbačama Prekodrinaša. Poznata je rečenica, postoje živi svedoci, Slobodana Požarevca, kada mu je rečeno Šta će ovdje reći narod ako tražimo da se napadne SFOR, poslije rata, Nije važno šta će reći narod, važno je šta će reći istorija. Ta potreba da se kombinuje političkim piljcima, sa strancima, ali preko leđa drugih Srba a ne srbijanskih, koštala je sve Srbe svoje zemlje, svog jezika i svoje noge istovremeno na jednomm mjestu. Nema ih više. Osim Republike Srpske. Pravi istoriju svojom golom guzicom.
5. Sindrom straha od otimanja. Srbija misli da kogod dođe tamo, kogod se predstavi kao Srbin, u nacionalnom, vjerskom, političkom ili kulturnom smislu, on nešto otima Jezgrenim Srbima i Srbiji. Jeblo vas veslo. Izbeglice, bre.
6. Pljačkaško-arkanovsko-udbaški odnos prema Srbima Prekodrinašima. Zar treba da objašnjavam.
7. Internacionalno pomodarstvo u depresijaciji Srba Prekodrinaša. Naročito, sada, Republike Srpske. Prošenje birseliskih, vašingtonski, turskih, natoovskih brabonjaka na osnovu ocjene o Genocidnoj Tvorevini i Celovitoj i nedeljivoj BiH.
Zbog svega pomenutog i nepomenutog, Republika Srpska i Srbi Ovdje, trebaju se grčevito držati Dejtona kao Međunarodnog ugovora i garancije Velikih Sila. Mnogo više nego Srbije. U Srbiji se nikad ne zna. Danas Čeda, sutra Četnik. Zbog svega toga, i mnogo čega još, Prva Opcija mora biti Samostalna Država Srpska. Ako lijepa i gizdava BiH ne mogne da opstane sa čvrstim dejtonskim unutrašnjim granicama.
A Čeda. Čeda je samo lamapica koja se upalila i poslužila mi za analizu. Malo se baca Tomici.
