ATMOSFERA JE TOMORNA
Dakle. Nije se ostvarila moja prognoza. Mada je apstinencija očita, što se ostvarilo kako sam rekao. Nije pobijedio Tadić. Pobijedio je Nikolić a Tadić je poblijedio.
Predsjednički izbori u Srbiji su pokazali nekoliko očiglednih stvari na koje političari ali i izborni štabovi i stratezi ne misle. Ili ih ne znaju. Ili neće da ih prihvate.
Prvi problem amorfnih demokrata i evropskih integracionista, neodređenih progresivaca i europejaca jeste nemogućnost kontrole izlaznosti. Njihova podrška nije konsolidovana u masovno oduševljenje nego je atomizirana u pojedinačne komformizme i površno slaganje sa nekom političkom strankom što ne dovodi nužno do izlaska na birališta. Desničari, agresivci, radikali, bolje prolaze u maloj izlaznosti. Oni disciplinovano i organizovano izlaze do zadnjeg. Njihove birače na birališta vode i druge sile osim racionalnih i demokratskih.
Drugi problem je nepostojanje organizovane i efikasne stranačke organizacija koja uvijek nosi određeni kontigent glasova koji u ovakvim duelima moraju da se dobiju. Očigledno je da Demokratska stranka nema tu organizaciju. Jer bi se nakon prvog kruga trgla i aktivirala. Jedina borba protiv organizovanih desničara, agresivaca i radikala jeste čvrsta i efikasna organizacija stranke u najnižim slojevima baze.
Treća stvar. Ne zavaravajte se kaolicionim partnerima i podrškama. Iako sam očekivao da će Dačićevi izaći svi i tako zacementirati premijerstvo, izborom Tadića, prevario sam se. Ili nešto ne znam. Da li je sugerisano da postupe po nahođenju ili da odmore.
Četvrto, džaba vam mediji. Moja teorija i praksa je, otkako sam ušao u političku mješalicu, da političari i stranke ne treba da imaju svoje medije. Svoje, u smislu blage naklonjenosti i podrške ili otvorenog grkljanizovanja protivnika. Ako nečija politika nema mesa, nema stavove koje birači razumiju ili koje podržavaju, nikakvi mediji neće izgurati tu stranku i tog lidera. Oni koji se ne slažu sa mnom, neka uzmu u obzir kampanju SNSD 2010. a naročito ovu situaciju u kojoj je medijski bio Tadić a u kojoj je medijski nebio Nikolić.
Drago mi je da je pobijedio Nikolić. Zbog Sarajeva. Crkavanje tuđih krava u politici je uobičajena želja pred spavanje.
S kim će sada Gluvo Tursko.
Dakle. Nije se ostvarila moja prognoza. Mada je apstinencija očita, što se ostvarilo kako sam rekao. Nije pobijedio Tadić. Pobijedio je Nikolić a Tadić je poblijedio.
Predsjednički izbori u Srbiji su pokazali nekoliko očiglednih stvari na koje političari ali i izborni štabovi i stratezi ne misle. Ili ih ne znaju. Ili neće da ih prihvate.
Prvi problem amorfnih demokrata i evropskih integracionista, neodređenih progresivaca i europejaca jeste nemogućnost kontrole izlaznosti. Njihova podrška nije konsolidovana u masovno oduševljenje nego je atomizirana u pojedinačne komformizme i površno slaganje sa nekom političkom strankom što ne dovodi nužno do izlaska na birališta. Desničari, agresivci, radikali, bolje prolaze u maloj izlaznosti. Oni disciplinovano i organizovano izlaze do zadnjeg. Njihove birače na birališta vode i druge sile osim racionalnih i demokratskih.
Drugi problem je nepostojanje organizovane i efikasne stranačke organizacija koja uvijek nosi određeni kontigent glasova koji u ovakvim duelima moraju da se dobiju. Očigledno je da Demokratska stranka nema tu organizaciju. Jer bi se nakon prvog kruga trgla i aktivirala. Jedina borba protiv organizovanih desničara, agresivaca i radikala jeste čvrsta i efikasna organizacija stranke u najnižim slojevima baze.
Treća stvar. Ne zavaravajte se kaolicionim partnerima i podrškama. Iako sam očekivao da će Dačićevi izaći svi i tako zacementirati premijerstvo, izborom Tadića, prevario sam se. Ili nešto ne znam. Da li je sugerisano da postupe po nahođenju ili da odmore.
Četvrto, džaba vam mediji. Moja teorija i praksa je, otkako sam ušao u političku mješalicu, da političari i stranke ne treba da imaju svoje medije. Svoje, u smislu blage naklonjenosti i podrške ili otvorenog grkljanizovanja protivnika. Ako nečija politika nema mesa, nema stavove koje birači razumiju ili koje podržavaju, nikakvi mediji neće izgurati tu stranku i tog lidera. Oni koji se ne slažu sa mnom, neka uzmu u obzir kampanju SNSD 2010. a naročito ovu situaciju u kojoj je medijski bio Tadić a u kojoj je medijski nebio Nikolić.
Drago mi je da je pobijedio Nikolić. Zbog Sarajeva. Crkavanje tuđih krava u politici je uobičajena želja pred spavanje.
S kim će sada Gluvo Tursko.
