OPASNOST OD EU UNITARIZACIJE
Pošto su trećerazredne diplomate nekoliko puta pokušavale da krmkov rep odvrnu s lijeve i zavrnu ga na desnu stranu, i pošto su otišli iz BiH, direktno u zaborav, utihnuo je Butmir, utihnuo je April, u Kasaba Saraju više se ne govori o Ustavnim Promjenama. Došla Švabica. I otišla. Nad sokakom opet pada veče, smao tebe nejma, prijesedniče.
Ali taj mir ne treba da zavarava. Bez obzira što diplomate najavljuju da bi za BiH mogao da bude aktiviran MAP i bez rješenja vojne imovine. To bi bio drastičan korak ka putu Naseobine u Nato. I značio bi da je Međunarodna zajednica odustala od Euroatlatnskih integracija. Bolje Nato u ruci nego Unitarizacija na grani.
I kad bude tako, jasno je da je Bosna i Hercegovina samo teritorijalni cilj, kao što su to, manje ili više, i druge zemljice na području bivše Jugoslavije. Niko ih ovdje nije stvarao radi napretka demokratije, ljudskih prava i ekonomije.
Mir ne treba da zavarava jer su predstavnici Međunarodne zajednice u BiH izuzetno nervozni. Kao da je svaki Treći dan Mijena.
Proces Briselizacije Naseobine koristi se za svakodnevne pokušaje unitarizacije i neustavnog formiranja Sarajevskih Institucija. Ne postoje više zajedničke institucije.
Štagod dođe na dnevni red, a što je vezano za Evropsku uniju, nosi sa sobom Smrad Unitarizacije. Savjet ministar, npr, usvojo je Mapu puta stvaranja uslova za izvoz proizvoda životinjskog i biljnog porijekla. Republika Srpska to ne može prihvatiti jer postoje dijelovi Mape koji uzimaju nadležnosti Republike Srpske. Prije toga je donijet Zakon o vinu. Tako je vino dignuto na nivo BiH. Šta će Sarajevu vino. Alkohol i Djed Mraz su nepoželjni. Traži se uspostavljanje agencije za zaštitu okoline. To nikada nije bila nadležnost BiH. Zahtijeva se, godinama, donošenje zakona o gasu BiH. Republika Srpska ima Zakon o gasu a Federacija ima samo uredbu o tome. Dabome, da će zakon ostati u gasovitom stanju.
I tako unedogled.
22.000 službenika u sarajevskim institucijama, uključujući i vojnike i starješine Vaše Armije, jedu državu mada svi u Saraju misle da je stvaraju. Kada bi se ispunuile sve agnecijske želje Saraja, na putu ka Briselu, taj broj bi se popeo na 50.000.
Jasno je da će se presudna bitka za Bosnu, s jedne, i za Republiku Srpsku, s druge strane, voditi, u ove tri godine mandata, na virtuelnom putu Evropskih integracija.
Republika Srpska mora ostati uporna i pribrana. Jednom rukom držati zategnutu slavinu na budžetu zajedničkih institucija a u drugoj imati visokpodignut crveni karton. Ne prihavata se, neustavno je.
Brisel, Evropska unija, ako joj je stalo do BiH, prihvatiće model Belgijske koordinacije, koji u BiH znači adhok komitetiranje predstavnika Republike Srpske, Federacije i Brčkog, kud svi Turci tu i Mali Mujo. Bez predstavnika Savjeta ministara, jer oni nisu ništa. Izvršna vlast je u predsjedništvu a oni su, Savjet ministara, u rangu Stalnog vojnog komiteta. A i treba ih svesti na tri ministra.
Namjera Pikovaca, najvećeg dijela, Kasabalija i Krojača, jeste Unitarizacija po principu da se Vlasi Ne Dosjete. I da se ona završi prije nego što i dođe na ozbiljno razmatranje članstvo u Uniji. Tada će se, razmišljaju Kasabalije, moći razmotriti i članstvo BiH u Turskoj.
Vlada Republike Srpske mora postati neka vrsta Dvodjelne Vlade. Ubrzano se mora jačati Ministarstvo ekonomskih odnosa i evropskih integracija u kojem se moraju stvarati odjeli za sva resorska i pregovorna područja. Iz tog Ministarstva treba da se delegiraju članovi adhok komiteta i grupa za prihvatanje evropskih pravila i procedura.
Prethodno, Republika Srpska i Federacija trebaju sklopiti sporazum o univerzalnoj formuli dogovora o prihvatanju evropskih standarda i zahtjeva kako se taj proces ne bi odvijao svaki put iznova.
Insistiranjem na Sporazumu Srpske i Federacije, iz igre bi se definitivno izbacio Veliki Brat Unitarist za kojeg je sada teško ustanoviti gdje je, da li u Saraj Kasabi, da li među nervoznim Internacionalcima, da li u Mrtvom Ohaeru ili u Gražama Nekih Ambasada.
Pošto su trećerazredne diplomate nekoliko puta pokušavale da krmkov rep odvrnu s lijeve i zavrnu ga na desnu stranu, i pošto su otišli iz BiH, direktno u zaborav, utihnuo je Butmir, utihnuo je April, u Kasaba Saraju više se ne govori o Ustavnim Promjenama. Došla Švabica. I otišla. Nad sokakom opet pada veče, smao tebe nejma, prijesedniče.
Ali taj mir ne treba da zavarava. Bez obzira što diplomate najavljuju da bi za BiH mogao da bude aktiviran MAP i bez rješenja vojne imovine. To bi bio drastičan korak ka putu Naseobine u Nato. I značio bi da je Međunarodna zajednica odustala od Euroatlatnskih integracija. Bolje Nato u ruci nego Unitarizacija na grani.
I kad bude tako, jasno je da je Bosna i Hercegovina samo teritorijalni cilj, kao što su to, manje ili više, i druge zemljice na području bivše Jugoslavije. Niko ih ovdje nije stvarao radi napretka demokratije, ljudskih prava i ekonomije.
Mir ne treba da zavarava jer su predstavnici Međunarodne zajednice u BiH izuzetno nervozni. Kao da je svaki Treći dan Mijena.
Proces Briselizacije Naseobine koristi se za svakodnevne pokušaje unitarizacije i neustavnog formiranja Sarajevskih Institucija. Ne postoje više zajedničke institucije.
Štagod dođe na dnevni red, a što je vezano za Evropsku uniju, nosi sa sobom Smrad Unitarizacije. Savjet ministar, npr, usvojo je Mapu puta stvaranja uslova za izvoz proizvoda životinjskog i biljnog porijekla. Republika Srpska to ne može prihvatiti jer postoje dijelovi Mape koji uzimaju nadležnosti Republike Srpske. Prije toga je donijet Zakon o vinu. Tako je vino dignuto na nivo BiH. Šta će Sarajevu vino. Alkohol i Djed Mraz su nepoželjni. Traži se uspostavljanje agencije za zaštitu okoline. To nikada nije bila nadležnost BiH. Zahtijeva se, godinama, donošenje zakona o gasu BiH. Republika Srpska ima Zakon o gasu a Federacija ima samo uredbu o tome. Dabome, da će zakon ostati u gasovitom stanju.
I tako unedogled.
22.000 službenika u sarajevskim institucijama, uključujući i vojnike i starješine Vaše Armije, jedu državu mada svi u Saraju misle da je stvaraju. Kada bi se ispunuile sve agnecijske želje Saraja, na putu ka Briselu, taj broj bi se popeo na 50.000.
Jasno je da će se presudna bitka za Bosnu, s jedne, i za Republiku Srpsku, s druge strane, voditi, u ove tri godine mandata, na virtuelnom putu Evropskih integracija.
Republika Srpska mora ostati uporna i pribrana. Jednom rukom držati zategnutu slavinu na budžetu zajedničkih institucija a u drugoj imati visokpodignut crveni karton. Ne prihavata se, neustavno je.
Brisel, Evropska unija, ako joj je stalo do BiH, prihvatiće model Belgijske koordinacije, koji u BiH znači adhok komitetiranje predstavnika Republike Srpske, Federacije i Brčkog, kud svi Turci tu i Mali Mujo. Bez predstavnika Savjeta ministara, jer oni nisu ništa. Izvršna vlast je u predsjedništvu a oni su, Savjet ministara, u rangu Stalnog vojnog komiteta. A i treba ih svesti na tri ministra.
Namjera Pikovaca, najvećeg dijela, Kasabalija i Krojača, jeste Unitarizacija po principu da se Vlasi Ne Dosjete. I da se ona završi prije nego što i dođe na ozbiljno razmatranje članstvo u Uniji. Tada će se, razmišljaju Kasabalije, moći razmotriti i članstvo BiH u Turskoj.
Vlada Republike Srpske mora postati neka vrsta Dvodjelne Vlade. Ubrzano se mora jačati Ministarstvo ekonomskih odnosa i evropskih integracija u kojem se moraju stvarati odjeli za sva resorska i pregovorna područja. Iz tog Ministarstva treba da se delegiraju članovi adhok komiteta i grupa za prihvatanje evropskih pravila i procedura.
Prethodno, Republika Srpska i Federacija trebaju sklopiti sporazum o univerzalnoj formuli dogovora o prihvatanju evropskih standarda i zahtjeva kako se taj proces ne bi odvijao svaki put iznova.
Insistiranjem na Sporazumu Srpske i Federacije, iz igre bi se definitivno izbacio Veliki Brat Unitarist za kojeg je sada teško ustanoviti gdje je, da li u Saraj Kasabi, da li među nervoznim Internacionalcima, da li u Mrtvom Ohaeru ili u Gražama Nekih Ambasada.
