ČAK DORIS TETRAPAK
Odavno je jasno da je evropskim politikoidima, tipa Kacin, Fajon, Svoboda, Pak... , pa čak i Incko, sve jasno samo stvari pakuju onako kako im odgovara ili kako odgovara interesima onih koji su ih inkorprorirali ili su ih delegirali.
Čak Doris je u Banjaluci dala intervjuu u kome je mjestimično otvorila dušu, mjestimično uvažila objektivnost ali i mjestimično pokazala neznanje.
Da je pokazala potpuno neznanje, oprostilo bi joj se. Ovako, pokazala je da se može naučiti, samo treba svaki dan učiti i ne preskakati lekcije.
Neznanje Pakovane Doris može da bude opasno ako se neovlašteno iznosi iz zemlje. Njene zemlje Njemačke. Ona kaže da je iz neke male pokrajine i ponosna je na nju ali je, istovremeno, iz Njemačke i iz Evrope.
Jebiga, Doki, ja sam iz Republike Srpske, ponosan sam na nju, i nisam iz Bosne a Bosna nije u Evropi nego u Aziji.
Zatim, Čak Doris, mada više liči na Eltona Džona, kaže kako zna da postoje Srbi, Hrvati i Bošnjaci ali je to samo kulturna pripadnost jer su svi zaljubljeni u Bosnu i Hercegovinu. Jer, u Njemačkoj takođe ima Srba, Hrvata i Bošnjaka ali svi imaju pasoše Njemačke, integrisani su, i ja, kaže Pak, ne vidim problem.
Ali, ja vidim problem. Ne u Njemačkoj. Nego ovdje, u Naseobini. Nama su taj Njemački Pasoš ovdje nametnuli, naturili, nabili ga, da prostiš. A oni tamo, u Njemačkoj, tražili su ga, podnosili zahtjev, primili državljanstvo. Ja ovdje nisam tražio pasoš BiH, nisam primio državljanstvo BiH i ne priznajem ga. Mi ovdje smo u Uniji BiH i imamo svoja državljanstva.
Dakle. Pak, i drugi pakovi i pakice, ne bi trebalo da primjenjuje svoja iskustva u našim uslovima. Stvari se pomiješaju, zapetljaju, poremete.
A nešto mislim, možda nešto i da primijenimo. Ako mogu Inglezi da ostanu izvan Evropske unije, zašto ne bi mogla i Republika Srpska da ostane izvan BiH Unije.
Odavno je jasno da je evropskim politikoidima, tipa Kacin, Fajon, Svoboda, Pak... , pa čak i Incko, sve jasno samo stvari pakuju onako kako im odgovara ili kako odgovara interesima onih koji su ih inkorprorirali ili su ih delegirali.
Čak Doris je u Banjaluci dala intervjuu u kome je mjestimično otvorila dušu, mjestimično uvažila objektivnost ali i mjestimično pokazala neznanje.
Da je pokazala potpuno neznanje, oprostilo bi joj se. Ovako, pokazala je da se može naučiti, samo treba svaki dan učiti i ne preskakati lekcije.
Neznanje Pakovane Doris može da bude opasno ako se neovlašteno iznosi iz zemlje. Njene zemlje Njemačke. Ona kaže da je iz neke male pokrajine i ponosna je na nju ali je, istovremeno, iz Njemačke i iz Evrope.
Jebiga, Doki, ja sam iz Republike Srpske, ponosan sam na nju, i nisam iz Bosne a Bosna nije u Evropi nego u Aziji.
Zatim, Čak Doris, mada više liči na Eltona Džona, kaže kako zna da postoje Srbi, Hrvati i Bošnjaci ali je to samo kulturna pripadnost jer su svi zaljubljeni u Bosnu i Hercegovinu. Jer, u Njemačkoj takođe ima Srba, Hrvata i Bošnjaka ali svi imaju pasoše Njemačke, integrisani su, i ja, kaže Pak, ne vidim problem.
Ali, ja vidim problem. Ne u Njemačkoj. Nego ovdje, u Naseobini. Nama su taj Njemački Pasoš ovdje nametnuli, naturili, nabili ga, da prostiš. A oni tamo, u Njemačkoj, tražili su ga, podnosili zahtjev, primili državljanstvo. Ja ovdje nisam tražio pasoš BiH, nisam primio državljanstvo BiH i ne priznajem ga. Mi ovdje smo u Uniji BiH i imamo svoja državljanstva.
Dakle. Pak, i drugi pakovi i pakice, ne bi trebalo da primjenjuje svoja iskustva u našim uslovima. Stvari se pomiješaju, zapetljaju, poremete.
A nešto mislim, možda nešto i da primijenimo. Ako mogu Inglezi da ostanu izvan Evropske unije, zašto ne bi mogla i Republika Srpska da ostane izvan BiH Unije.
