ZAR ČETNIKU
DA DAMO AGROKOMERC
Ne sumnjam da bi Fikret Abdić dao i zadnju kap krvi i znanja da revitalizuje Agrokomerc. Ne sumnjam da bi tu energiju teleportirao i stotinama i hiljadama kladuških i cazinskih ljudi koji bi radili dan-noć za po kore kruva, ako treba.
Ali, ne da sumnjam nego mislim da njegov zahtjev da mu vlasti predaju Agrokomerc, njemu i dioničarima, nije realan.
Ako se udovolji Fikretu Abdiću:
• Vlast u Sarajevu bi praktično priznala da je upropastila i ono što je ostalo od komunističkog Agrokomerca. Kako to uraditi kad se zna da smo mi bezgrešni a da su svi drugi grešni, genocidni i zločinoidni.
• Vlast u Sarajevu bi priznala autonomiju Područja koje podržava, i koje je podržavalo, Fikreta Abdića.
• Vlast u Sarajevu bi priznala da je Abdić i drugi put politički suđen, da bi se sklonio sa političke scene. Da bi neko vodio muslimane mora da bude sarajevski sin. Nije dovoljno biti hodžin sin i nešto stvoriti.
• Vlast u Sarajevu ne bi mogla izaći iz šahtova od sramote da je rehabilitovala Fikreta Četnika i u ruke mu dala nekadašnji gigant s kojim niko ne zna šta će.
• Agrokomerc i taj dio Krajine, predao bi se Zločincu.
• Vlast u Sarajevu bi priznala da u BiH ima muslimana, dobro, Bošnjaka, i izvan Sarajeva i pogledokruga Zlatka Lagumdžije, Bakira Izetbegovića i Čvarkobira.
Bez obzira što u ovom vremenu ekonomske krize, kada granica Evropske unije visi tu gore, sjeverno od Kladuše, a sa njom i standardi, uslovi, uvjeti i zabrane izvoza, nepostojanja bilo kakve potke i osnove u Federaciji za privrednu djelatnost, volio bih da se to da Abdiću. On djetinjski iskreno piše: „Predlažem nadležnim vlastima i javnosti BiH da dioničarima Agrokomerca i meni kao idejnom tvorcu i realizatoru projekta Agrokomerca, predaju Agrokomerc kako bismo pokrenuli proizvodnju i obnovili rad tog privrednog giganta“.
Ali to nije moguće. Nema vlasti koja je nadležna da to da. Ni javnosti. Nema Federacije. Nema kantona.
Fikret Abdić je samo jedna od žrtava nacionalimprovizatora, dželepa sakataša, rojeva lažnih demokrata i eksperata i vještačkih naciotvoraca.
A žrtve takvog nevremena nikad ne oživljavaju.
Fikret Abdić je pogriješio samo jednom. Kada je svoj najveći broj glasova dao onoj zatvorskoj priludi da za BiH žrtvuje mir.
Sve ostalo je istorija.
DA DAMO AGROKOMERC
Ne sumnjam da bi Fikret Abdić dao i zadnju kap krvi i znanja da revitalizuje Agrokomerc. Ne sumnjam da bi tu energiju teleportirao i stotinama i hiljadama kladuških i cazinskih ljudi koji bi radili dan-noć za po kore kruva, ako treba.
Ali, ne da sumnjam nego mislim da njegov zahtjev da mu vlasti predaju Agrokomerc, njemu i dioničarima, nije realan.
Ako se udovolji Fikretu Abdiću:
• Vlast u Sarajevu bi praktično priznala da je upropastila i ono što je ostalo od komunističkog Agrokomerca. Kako to uraditi kad se zna da smo mi bezgrešni a da su svi drugi grešni, genocidni i zločinoidni.
• Vlast u Sarajevu bi priznala autonomiju Područja koje podržava, i koje je podržavalo, Fikreta Abdića.
• Vlast u Sarajevu bi priznala da je Abdić i drugi put politički suđen, da bi se sklonio sa političke scene. Da bi neko vodio muslimane mora da bude sarajevski sin. Nije dovoljno biti hodžin sin i nešto stvoriti.
• Vlast u Sarajevu ne bi mogla izaći iz šahtova od sramote da je rehabilitovala Fikreta Četnika i u ruke mu dala nekadašnji gigant s kojim niko ne zna šta će.
• Agrokomerc i taj dio Krajine, predao bi se Zločincu.
• Vlast u Sarajevu bi priznala da u BiH ima muslimana, dobro, Bošnjaka, i izvan Sarajeva i pogledokruga Zlatka Lagumdžije, Bakira Izetbegovića i Čvarkobira.
Bez obzira što u ovom vremenu ekonomske krize, kada granica Evropske unije visi tu gore, sjeverno od Kladuše, a sa njom i standardi, uslovi, uvjeti i zabrane izvoza, nepostojanja bilo kakve potke i osnove u Federaciji za privrednu djelatnost, volio bih da se to da Abdiću. On djetinjski iskreno piše: „Predlažem nadležnim vlastima i javnosti BiH da dioničarima Agrokomerca i meni kao idejnom tvorcu i realizatoru projekta Agrokomerca, predaju Agrokomerc kako bismo pokrenuli proizvodnju i obnovili rad tog privrednog giganta“.
Ali to nije moguće. Nema vlasti koja je nadležna da to da. Ni javnosti. Nema Federacije. Nema kantona.
Fikret Abdić je samo jedna od žrtava nacionalimprovizatora, dželepa sakataša, rojeva lažnih demokrata i eksperata i vještačkih naciotvoraca.
A žrtve takvog nevremena nikad ne oživljavaju.
Fikret Abdić je pogriješio samo jednom. Kada je svoj najveći broj glasova dao onoj zatvorskoj priludi da za BiH žrtvuje mir.
Sve ostalo je istorija.
