понедељак, 18. април 2011.

ХРВАТСКА ДОМАЋИЦА

ТРЕБА ДА ГОВОРИ

ТЕК КОЛИКО МОРА,

ВУКОВАР И СРЕБРЕНИЦА

НЕ МОГУ ДА ОПЕРУ

ХРВАТСКО УСТАШКО

ИСТРЕБЉИВАЊЕ СРБА

Премијерка Хрватске Јадранка Косор је дошла у Јасеновац ове године, као и Санадер ранијих, под неком врстом морања и обавезног историјског часа. Тешко је отклонити ту копрену и ауру изнад Јасеновца која сугерише да је то недобровољна обавеза на леђима Хрватске и њених лидера или барем дијела лидера.

Ако је то већ тако, онда је Јадранка Косор требала обавити ту дужност што једноставније и што тише се удаљити са спомен подручја Јасеновац.

Њен излет у историографска поређења са тезом да се мислило како се Јасеновац не може поновити али су се догодили Вуковар и Сребреница, показао је њену подсвјесну мржњу према Србима која је одраз и једног дијела колективне неподношљивости српске нације у Хрватској.

Поред тога што је историјски неутемељено изједначавати и поредити догађаје из различитих времена и ратова, недопустиво је да се усташка политика и пракса истребљења српског народа умањује преувеличаном или наводном српском кривицом у југословеским грађанским ратовима.

Јадранка Косор, као предсједница Владе Хрватске мора уважити чињеницу да је Јасеновац био државна и национална политика НДХ а да су Вуковар и Сребреница догађаји у зони ратних дејстава. Не узимајући у обзир број жртава, увијек се мора знати да је организовано депортовање и убијање српских цивила фашистичко истребљивање а да су Вуковар и Сребреница тек у домену ратних злочина.

Косорова треба да зна да што се Хрватска буде више "прала" од Јасеновца, као и од недавног протјеривања Срба из Устава и са њихове земље, то ће јој ти терети бити тежи и дуготрајнији.