SPAŠAVANJE RAZVODNIKA STRAŽE
Nije trebalo dugo čekati da se otkrije mreža podrške Draganu Lukaču, tajnom dostavljaču kriminalizujućih činjenica o Dodiku, družini i Republici Srpskoj, čija suština je dokazati da Dodik i SNSD nisu pobijedili na izborima nego su pokrali 150 miliona maraka pa im je narod za to dao 50% glasova a američka, sarajevska ili pikova čvrsta ruka treba da ga oguli, objesi i strpa u zatvor. Usput da se ukloni i Haris Silajdžić jer smeta Sulji i samozlatom Zlatku.
Javili su se Esdea i Esdepe.
Promovisali su Razvodnika Lukača u borca protiv organizovanog kriminala. I stali u zaštitu jer je ratno siroče, pošto nema neku stranku iza sebe a svako ko je izašao iz rata i nema stranku a želi nešto da bude, siroče je, nezakonito smijenjeno i jer se Lujić Ustrašivi sveti Razvodniku.
Esbeiha se nije oglasila.
Znao sam i ranije da Silajdžić nije u toj uroti. Iz dva razloga. Prvo, njegov problem nije Dodik i drugo, sa dvojcem iz mreže nema istu tikvu. Ima je sa drugima.
Scenario je tipični sarajevsko čaršijski.
Dodik je postao problem jer je on sam, i njegova stranka, prejak igrač a nije ga se moglo utrapiti u državne nivoe i iskoristiti ga za unitarizaciju BiH. Kriminalizacija je oproban recept jer je jednostavan. Štogod uradiš to se proglasi pljačkom. Samo treba naći po jednog Lukača i Barašina i imati Turimuse internešnel, Centar za ispiračko novinarstvo i par medija iz arsenala JedanČovjekJedneNovine a ne škode i dužnici u vidu Avaza, Blica i sl.
Drugi kolosijek je politički. Sulejman Tihić je tražio pomoć izvjesnih stranaca kako bi ostao u sedlu Esdea. I dobio ju je. Ali dug je ostao. Započeće Prudski proces sa glavnim ciljem da se Dodik uvuče u razgovore, iako on nikada ne odbija, a da se onda iznebuha, sumanuto, predozirano, izbaci priča o četiri teritorijalne jedinice i tako ga se oslabi u domaćoj javnosti, javnosti Republike Srpske. Zato je Tihić pričao o priključenju Bihaća Banjaluci a Bijeljine Tuzli. Takvu budalaštinu ne bi provalio ni onaj Đapić iz Osijeka.
Saradnik na scenariju: Zlatko Lagumdžija, Dugi Kožni Kaput.
Rekviziti: Rafi Gregorijan
Gestapo: Dragan Lukač
Gubitnici: Tihić, Gregorijan, BiH. Lagumdžija je besperspektivna sarajevska politička imovina i njega ne ubrajam u gubitnike jer je već izgubio. Lukač ništa nije ni bio pa ni on nije gubitnik. Tihić je najveći tragičar. Dok se on bavio Dodik-film festivalom, Izetbegović se vratio iz nokdauna, Radončić i reisul spremaju političku stranku, Dodik satro opozicione uzdanice njegovih mentora i dalje ojačao.
BiH je završila jednu fazu u kojoj je još bilo nade i zato je gubitnik.
Očekujem dalja javljanja iz Mreže Podrške Lukaču.
Ali ne mnogo.
Nije trebalo dugo čekati da se otkrije mreža podrške Draganu Lukaču, tajnom dostavljaču kriminalizujućih činjenica o Dodiku, družini i Republici Srpskoj, čija suština je dokazati da Dodik i SNSD nisu pobijedili na izborima nego su pokrali 150 miliona maraka pa im je narod za to dao 50% glasova a američka, sarajevska ili pikova čvrsta ruka treba da ga oguli, objesi i strpa u zatvor. Usput da se ukloni i Haris Silajdžić jer smeta Sulji i samozlatom Zlatku.
Javili su se Esdea i Esdepe.
Promovisali su Razvodnika Lukača u borca protiv organizovanog kriminala. I stali u zaštitu jer je ratno siroče, pošto nema neku stranku iza sebe a svako ko je izašao iz rata i nema stranku a želi nešto da bude, siroče je, nezakonito smijenjeno i jer se Lujić Ustrašivi sveti Razvodniku.
Esbeiha se nije oglasila.
Znao sam i ranije da Silajdžić nije u toj uroti. Iz dva razloga. Prvo, njegov problem nije Dodik i drugo, sa dvojcem iz mreže nema istu tikvu. Ima je sa drugima.
Scenario je tipični sarajevsko čaršijski.
Dodik je postao problem jer je on sam, i njegova stranka, prejak igrač a nije ga se moglo utrapiti u državne nivoe i iskoristiti ga za unitarizaciju BiH. Kriminalizacija je oproban recept jer je jednostavan. Štogod uradiš to se proglasi pljačkom. Samo treba naći po jednog Lukača i Barašina i imati Turimuse internešnel, Centar za ispiračko novinarstvo i par medija iz arsenala JedanČovjekJedneNovine a ne škode i dužnici u vidu Avaza, Blica i sl.
Drugi kolosijek je politički. Sulejman Tihić je tražio pomoć izvjesnih stranaca kako bi ostao u sedlu Esdea. I dobio ju je. Ali dug je ostao. Započeće Prudski proces sa glavnim ciljem da se Dodik uvuče u razgovore, iako on nikada ne odbija, a da se onda iznebuha, sumanuto, predozirano, izbaci priča o četiri teritorijalne jedinice i tako ga se oslabi u domaćoj javnosti, javnosti Republike Srpske. Zato je Tihić pričao o priključenju Bihaća Banjaluci a Bijeljine Tuzli. Takvu budalaštinu ne bi provalio ni onaj Đapić iz Osijeka.
Saradnik na scenariju: Zlatko Lagumdžija, Dugi Kožni Kaput.
Rekviziti: Rafi Gregorijan
Gestapo: Dragan Lukač
Gubitnici: Tihić, Gregorijan, BiH. Lagumdžija je besperspektivna sarajevska politička imovina i njega ne ubrajam u gubitnike jer je već izgubio. Lukač ništa nije ni bio pa ni on nije gubitnik. Tihić je najveći tragičar. Dok se on bavio Dodik-film festivalom, Izetbegović se vratio iz nokdauna, Radončić i reisul spremaju političku stranku, Dodik satro opozicione uzdanice njegovih mentora i dalje ojačao.
BiH je završila jednu fazu u kojoj je još bilo nade i zato je gubitnik.
Očekujem dalja javljanja iz Mreže Podrške Lukaču.
Ali ne mnogo.
