САРАЈ ЧАДОР,
ПОЛИТИЧКИ
САРАЈМУСЛИМАНИ
УВИЈЕК КАСНЕ
ЗА ВРЕМЕНОМ
И ДОГАЂАЈИМА

 
Ко у Сокаку.
Кад виде да је Фата повела дијете у школу, они се узбихузуре.
Опет неко наскакиво на нашу Фату.
Политика није режање на Србе.
Облизивање кад их неко осуди.
Извикивање, и на свадби и на сарани, да је неко „осуђени ратни злочинац“.
Чекање да те Хрватска Војска спаси.
Да ХВО ратује против Срба док ти убијаш Хрвате Цивиле.
Довођење Главосјеча ИСИЛ-а.
Муслиманско бирање Хрватског Члана Предсједништва...
Политика није ништа од тога што Сарај Чадор и Сарајевски Политички Круг раде у посљедњих тридесет година.
Да не идем даље уназад.
Сада су, кад је све прошло, и СНСД Дијете у Власт пошло, дигли порталску маглицу о неким Трамповим пресудним људима, који су напустили тамошњу кампању и дошли овдје да помогну Додику.
Ко да Хусо из Калесије не зна о коме се ради.
Ту су се укључиле све старе курве, расходоване из јавних кућа и почеле и оне да подижу сукње.
За ове Изборе, за Побједу СНСД и ХДЗ, и за Пораз Сарајевског Политичког Круга, све се већ одиграло, нешто и годинама раније а нешто од почетка ове године.
Јасно је било да Комшић не иде у Изборе, да Сарајмуслимани немају никога ко може да замијени његову гранитну кандидатуру, да су и сами у распаду Тројке и уздизања СДА.
Лаж да СНСД краде Гласове, док они своје дају свом Хрвату, највеће је самозаваравање муслимана.
Поред толико Шпијуна у Српској, Плаћеника, Аналитичара, они за двадесет година нису успјели да сазнају шта Есенесде ради да увијек побјеђује.
Па су им подвалили Скенере.
И Скенери се окрену против Наручилаца.
Мени је највише горе жалије што су Скењери уништили и Опозицију Републике Српске. Те златне на Фесу Кићанке.
У Сарај Чадору има паметних и образованих Људи.
Треба их окупити, а то не могу да ураде Бећир и Бакир, да пресаберу токове и трендове.
Никуда неће стићи непрестаним лутањем, од смјене Предсједника Српске, Молитви Хагу, Геноцида Сребреница, фелација Високом Представнику, махањем репом пред Амамабом...
Стоје у мјесту.
Чак су се и журни оптимистични Хрвати, помакли напријед.
А Република Српска их је претекла већ пети пут у истом кругу.
Док су они потрошили своје Громаде. Термина, Конака, Раму, Хелеза, Чабар Злају...
 
 

 
АНАЛИЗЕ ИЗБОРА,
КАО И СВЕ У „БиХ“,
МОРА ДА ПОЂЕ ОД
ЧИЊЕНИЦЕ ДА ПОСТОЈЕ
СРБИ, ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ

 
Ништа осим тога не постоји.
Не постоје Политичке Странке.
Не постоји, чак, ни БиХ.
Хрвати неће БиХ, они хоће Хрватску. Они, само, уљудбено и журно причају о БиХ.
Срби неће „БиХ“, они хоће Самосталност Српске. У оквиру Дејтона или изван Дејтона.
Данас се негдје појавило да онај амерички Усро, Марфи, анализира изборе, ко је Побједник а ко је изгубио.
Те разрађује Додика, Човића и Изетбеговића.
То је погрешно, јер је површина.
Срби, овдје, иду на Изборе. Да не би ишли у Јасеновац. То нема везе са конкретним Лидером.
Хрвати, иду на Изборе. Осим када им муслиман и не изгласају неку Овцу Јаловицу, коју користе за таслачење без презерватива.
Муслимани иду на Изборе. То што је Бакир најглупљи а Бећировић најнеспособнији, то не мијења ништа.
Због чега Срби, Хрвати и муслимани, иду на Изборе.
Срби и Хрвати иду да опстану. Срби, још, и да очувају Републику Српску.
Муслимани иду искључиво из унитаристичких, неоотоманских неонацистичких намјера покоравања цијеле Територије између Србије и Хрватске, са циљем, ако је икако могуће, да ту не буде Хришћана. А ако их буде, да се у Матичним Књигама, у Сарај Чадору, воде као Грађани. Са забраном појма Грађанлук, да, случајно, не би личило на неку Групу.
Та три генерална тока, одређују резултате Избора.
Не Додик, Човић и Изетбеговић.
▪ У Хрвата.
Странка ХДЗ БиХ, са Човићем на челу, стално побјеђује. Губитке од Комшића се не може књижити као губитке ХДЗ и Хрвата.
ХДЗ БиХ је одавно хомогенизовао Хрвате. Иако та Странка има хиљаду замјерки, и занатско-политичких, и међу самим Хрватима.
ХДЗ је Побједник зато што су Странка Хрвата.
▪ Код Срба.
Срби су рано схватили да је Опстанак у питању.
Зато су формирали СДС, Караџића, Српску, Војску, отишли у Рат, послије Рата претрпили хашко и охаеровско насиље и терор, прихватили СНСД, умјесто СДС, што је у условима без борбе за Опстанак, немогућа мисија. Никад се не би догодило.
Срби иду на Изборе да опстану.
То Опозиција Републике Српске никада неће схватити. Зато ће увијек бити Покрајни Будалаши, који се лињају крај Међе, крај Живице. Ћоркани.
Кад дође неки Шмит, они жонглирају. Кад оде Шмит, они се кољу завратове.
Срби су побједници Избора.
▪ Код муслимана.
Њихова подсвјесна потреба да БиХ буде Босна а Босна муслиманска, и таква политичка оријентација коју им намећу, Алије, Хариси, Бакири, Бећири... довеле су, најприје, до губитка везе са реалношћу а, сада, и до губитка вјере у ту нереалност.
Њихова колективна политичка свијест и подсвијест, пољуљане су.
Зато су и резултати пољуљани. Побиједила СДА а Изетбеговић изгубио.
Резултати Избора код муслимана, код Сарајмуслимана, говоре о томе да не знају зашто иду на Изборе.
Срби и Хрвати то треба да узму у обзир и у реализацију.

 

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
ПАРЛАМЕНТАРНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ
ЈЕСТЕ КОНТРОЛА
ПОСЛАНИКА

 
У Републици Српској се то своди на сљедеће упозорење.
Ако Посланика не контролише Српска, контролише Запад.
А служи Сарај Унитаристима.
У досадашњим Мандатима, Посланике Есдееса, Педепеа, Правде и реда... није контролисала Република Српска.
Зато су они радили за Државу БиХ, за Државу Шмит, за Државу ЕУ Неонациста...
То може да буде груба констатација.
Још је грубља, и погубнија, да нису радили за Републику Српску.
То се не може сакрити борбом против Режима. Борбом против К&К...
Опозиција мора да се бори за Гласове.
Ништа не доноси борба против Власти.
Опозиција није Истрага, Суд, Тужилаштво.
Власт, која је изабрана од оних који Гласове не дају Опозицији, није Режим.
Република Српска и у овај мандат улази са великом количином Мандата у Народној Скупштини, које нико неће контролисати.
Који неће служити Републици Српској.
Мале Странке, уопште, добијају мали број Гласова. Њих не веже никаква Идеја, Идеологија, Интерес. То су Гласови Нако.
Штагод уради изабрани Посланик, добро, лоше, за Српску, против Српске, нико неће реаговати.
Они који су гласали за њега, то су већ и заборавили.
Дио Посланика малих Странака контролише се Коалицијом Власти.
Али, велики дио остаје у пливајућем курсу.
Да су сви Посланици, Срби, радили за Републику Српску, Српска не би у прошлом Мандату прошла то што је прошла. А Опозиција би добила више Гласова на овим Изборима.
Запад је то, углавном, ријешио поларизацијом на двије велике Странке.
Овдје, код Срба, Срби се продају Вијековима.
Тако ће бити, у Српској, и у овом Мандату.
Потребно је да Национални Монолит Власти, ради на привлачењу, у Народној Скупштини, оних који ће задржати свој Национални Оријентир.
Да не оду Издајницима.

 
ИЗБОРИ СРПСКА –
ТРЕНДОВИ У ПОЛИТИЦИ
НЕ ЗАУСТАВЉАЈУ СЕ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ
ТРЖИШТЕ

 
Прва чињеница коју треба схватити:
Није битно што расте, и тријумфује, СНСД, битно је да Конгломераторијум Опозиције пада.
СНСД, нити нека друга нормална Национална Власт, не може толико добра начинити колико би штете начинила Опозиција да дође на Власт.
То се не тиче квалитета Актера у Опозицији, којег нема.
Тиче се ненационалног ситношићарџијског оптикума и незаинтересованости за Републику Српску.
За Опстанак Срба Овдје.
▪ Српска Демократска Странка.
Одавно се растаче. Како у почетку није схватила Политичко Вријеме и научила занат звани Политичка Странка, тако је и данас.
Случај Форест Гампа, који је искључен, сигнализира да је СДС и данас скуп локалних моћника. Као и за вријеме Караџића.
Штета је да Есдеес иде стрму. Не због њихових Актера, већ због њихових Гласача.
То је компактан национални политички слој.
И гласају за Есдеес само зато што неће и не могу, национални глас да дају другима који немају никакву везу са Националним.
▪ ПСС. Осигурачи.
ПДП је створен као манипулативни фактор.
Није створен као Странка.
Створен је да разара Политичку Сцену и тако, Западу и муслиманским Унитаристима, Српску преда на длану. Као један рачун за ПДВ.
ПДП је Група која је била у власти са Есенесдеом и добровољно напустила Власт.
Јер су алатка Запада.
Само Будала може да пристане на то.
Онда се појави Аналфабет Аматер, и ту Полустранку разори и формира Покрет, нешто што је још лабавије од Полустранке.
Зато су и Будалаш, и ПДПСС доживили такав пад на овим Изборима.
ПСС ће драстичније да се разара од Есдееса.
▪ Странке Четири Посланика.
Њих ће увијек да буде.
Или су на нечијој сиси, или су грпа упорних „политичара“, или су регионално усидрени...
Сада се у те странке прикључила и Уједињена Српска.
Оне добијају Гласове у тзв круговима.
Не на основу страначке организације и стварних присталица.
Некад припомогне Удбица.
Велика Политичка Странка не може да добија Гласове на тај начин.
Странке Четири Посланика, искористљиве су управо због тих Посланика.
▪ СНСД је покренуо механизам.
Кад је уклоњен Додик.
Иако су сви они, Западаши, мислили да ће уклањањем једног човјека, уклонити све.
Организација СНСД тек треба да достигне радну температуру.
Бањалуку треба освојити за двије године.
Са Бијељином ће бити теже. Бијељина нема Сању Вулић. А, превише је Актера истрошено. Бојан, Млађо... на такве кордоне се треба ослонити.
Локални Избори су важни као степеница за Опште, 2030е.
Јер, локална власт омогућује много употребљивих људи за страначки рад током мандата и у самој Кампањи. Омогућује подршку Бирачког Тијела, које јасно види шта је на ствари.
-------
Дакле.
Опозициона Сцена ће да се распада и урушава.
Тај процес треба контролисати.
Ако то не конотролише Република Српска, контролисаће Западаши ЕУ. Неонацисти. Деструктори. Антисрби.
Есенесде мора наставити да гради Организацију.
Једини је, сада, одговоран за Републику Српску.
Прије петнаест година сам рекао да Есенесдеу треба Организација која ће, у случају да Додик, два мјесеца прије Избора, оде у Прашуму и залута, без њега да добије 30%.

 

ИЗБОРИ СРПСКА -
КРАХ ПОЛИТИКЕ
ПРОТИВ ВЛАСТИ

 
Ту Политику проводе и заступају аматери, аналфабете, кретени и болесници, на Политичкој Сцени.
Индуковани од Западаша, који су их и одабрали. Јер, Западаши, Шмитовци разни, не желе ништа друго осим рушења Власти и преузимања полуга Државе Српске.
Аналфабети, разни, од Вукановића, преко Средњошколца, до Професора... све то чине, претварају то у Политичку Активност, објашњавају борбом против Режима, говоре онима који су некој Странки дали највише Гласова, и стално дају, да су њихови Изабраници најгори у селу, Криминалци, Лопови...
И мисле да ће тако добити њихове Гласове.
Отиђи у неко двориште и реци Чојеку да му је Жена Курва, па ћеш видити како ти се глава котрља око Цејпала.
Сви ти Опозиционари, треба да се упуте зашто Српска Православна Црква, подржава сваку Власт.
Власт је организаотор и опслуживач Државе.
Без Државе, нема Опстанка. Биће Срба, биће Вјерника, Биће Православља, али неће бити твоје њиве, твог ретка, твог блага.
Свако ко ради против Власти, у Републици Српској, ради против Државе Српске.
Та дјелатност, како видимо, изборно није продуктивна.
Што доказује да хоће Власт онај ко је не може добити на Изборима.
То је, увијек, за Пријеки Суд.
Те Протуве су и добро прошле на Изборима, превише су Гласова добили.
Опозиција у Републици Српској, та тужна галерија Скакаваца, Педера, Нарцисоида, Промашених Професора... изгубила је ко Мурат на Косову.
Распорена је.
Требало би да схвате да све Гласове, које су досад и сад, добијали, не могу да сматрају њиховима.
Гдје су они Гласови Јелене Тривић. За које је мислила да су њени и прогласила се Предсједницом.
Гдје је педесет хиљада гласова Балоначелника.
Дакле, сви они зависе од анимације, и манупилације, латентним Гласовима Против. Својих немају.
То ме доводи до сљедеће констатације.
Не можеш добити Изборе у Републици Српској а никад ништа не кажеш за Републику Српску. Никад се не опредијелиш за Републику Српску, никад не дигнеш ријеч заштите, обилазиш је ко да је Куга, или Колера.
Политичко умијеће, битно за Нацију и Драву, нарочито у доба Опстанка, мора да буде тако скројено да препознаје шта је прва и најпресуднија Тема.
Кад имаш Тему, онда идеш међуљуде.
Треба ти много Људи.
А ти мислиш да један Шмит може све да их замијени.
СНСД је десет година табанао међуљуде. Док није дошао до Побједе.
Док сам радио, довели су Студенте ФПН, да им испричам нешто о Странци и Организацији.
Утушио сам их, они млади, пола не вежу, не живе у том свијету.
На крају, један Студент каже, Па Странка се своди само на Гласове.
Не на Гласове, на Људе, на много Људи.
СНСД није драстично осјетио пад Излазности, што значи да је сваки Члан јуче био дио механизма. Било је падова у разним дисциплинама али не у проценту колики је пад Излазности.
Ну.
СНСД јест активирао Организацију, али још није достигао радну температуру. Грешка у Бањалуци, прије шест година, довела је до квантума  неподношљивости према Есенесдеу, због кога су и јуче изгубљени Избори од Блануше, на подручју Бањалуке.
Блануша није најбољи показатељ.
Конгломерат СДС-ПДП, пада.
Наставља пад по 30.000 Гласова сваке четири године.
СДС и ПДП су заједно добијали
2014е – 220.000 гласова
2018е – 190.000
2022е – 160.000
2026е – 130.000 – СДС и ПСС.
Српска Демократска Странка је за Народну Скупштину добила нештоп мање од Осигурача и Гурача.
То је Национални Контигент Гласова и за њега се треба борити.
Очекујући да ће у Есдеесу да се догоди Национално Руководство које слуша своје Чланство и Гласаче.

 

СТАБИЛНИ И
ВАРИЈАБИЛНИ
ИЗБОРНИ ТРЕНДОВИ
ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
СНСД за Народну Скупштину
2014е – 213.665 гласова
2018е – 218.201
2022е – 221.549
--------------------
СДС за Народну Скупштину
2014е – 173.824 гласа
2918е – 123.515
2022е – 95.640
--------------------
ПДП за Народну Скупштину
2014е – 48.845 гласова
2018е – 69.948
2022е – 65.861
-------------------
Предсједник Републике Српске
СНСД
2014е – 303.496 (Додик)
2018е – 319.699 (Жељка)
2022е – 300.180 (Додик)
---------------------------------
Српски Члан Предсједништва БиХ
СНСД
2014е – 310.867 (Жељка)
2018е – 368.210 (Додик)
2022е – 327.720 (Жељка)
--------------------------------
И ови Избори зависе од Есенесдеа.
Стабилан тренд СНСД је извјестан.
На три претходне изборне препреке, за Народну Скупштину, тај тренд је био стабилан, благо узлазан.
Прерачун је увијек био 28, 29 Посланика.
Времена не иду лакша, било би пресудно да СНСД сада пријеђе 30, према 35 Посланика. Иако је то прилично нереално.
Код Есдееса, падови су били по неколико десетина хиљада Гласова.
Реално би било да се СДС сада стабилизује на броју Гласова од прије четири године. Одвојио се од Мрмака.
Код Педепеа, након 2014е, било је раста по двадесет хиљада Гласова, угрубо. Шта ће сада бити није могуће одредити јер нико не зна шта је ПДП. А појавили су се и Осигурачи. Са питањем Си гурно?
Код Опозиције, СДС и ПДП, разлика између броја парламентарних гласова и гласова за двије појединачне функције, разлика је много већа него код Есенесдеа.
То значи да њихови Кандидати зависе од Гласова оног другог и од мобилизације перманентних Гласова Против. А, кад је могуће, и од анархистичке хистерије коју индукују западне службе.
Есенесде нема таквих разлика.
Ове године, два Кандидата Опозиције су знатно слабији од пријашњих Избора, гдје су били Шаровић, Иванић (једном је побиједио), Тадић.
Шансе Опозиције за два појединачна Избора, много су мање него за Народну Скупштину.
Слаби и их и суманута кампања, оног Неартикуларца, За Премијера.
Стабилност СНСД ће се сада детектовати на Кандидату за Предсједника Републике Српске. Јер се ради о новом имену.
Резултат Синише Карана, на неуставним Изборима, оптимистичан је преткорак.
Жељка ће, посве сигурно, задржати стабилност.
Послије Избора, Политичка Сцена ће се лакше анализирати и сагледати трендове, након прелома и разлома у Опозицији.
Што ће бити важно за Локалне Изборе и сљедеће Опште.

 

СРЕБРЕНИЦА
НИЈЕ МУСЛИМАНСКА
ЕНКЛАВА
 

Није Заштићена Зона
Никад није ни била.
За Сребреницу је крив онај ко је са великим стратешким намјерама, гомилао наоружане муслиманске снаге у Сребреници, кобива Заштићеној Зони.
Муслиманска Унитаристичка Политика, у предаху до успостављања Алијине Исламске Декларације, као балканске верзије Талибанске Државе, влада помоћу Енклава.
Она има
▪ Енклаву Уставни Суд
▪ Енклаву ЦИК
▪ Енклаву БХТ
▪ Енклаву Два Муслиманска Члана Предсједништва
▪ Енклаву ПДВ, тзв Иванићева Меморијална Енклава
▪ Енклаву ОХР
▪ Енклаву СИПА
▪ Енклаву Суд БиХ, и припадајуће Тужилаштво
▪ Енклаву Министар Одбране
▪ Енклаву Министар Конаковић
▪ Енклаву Лагумџија...
 
Има Енклава, боли глава.
И Сарајево је Енклава.
Досад су муслимански Унитаристи имали безрезервну подршку у Неонацизму против Срба и Српске.
Сада се све окреће, изнад Тешња ни вече не свиће, мој пријеседниће.
Зато је Суљагић тако нервозан.
Све што је Српско, то је Државно а све што није Српско, то је муслиманско.
Сребреница је идеалан лабораторијски примјер за анализму Муслиманског Енклавизма, као сокачког политичког поретка.
Нико не може да завири и дирне у Сребреницу, као и у Уставни Суд...
Што се Закона тиче, МЦ Сребреница је исто као и свака Зема која не издаје Фискални Рачун.
Република Српска, након Избора, код формирања Заједничких Институција, мора кренути у борбу против Муслиманског Енклавизма.
Иначе ће тај Канцер да се шири.
Ни руске вакцине неће помоћи.

 

СРПСКА МОРА
ДА МИСЛИ НА СЕБЕ
КАО ШТО СРБИЈА
НИЈЕ СТО ГОДИНА
МИСЛИЛА НА СЕБЕ
 

Српство је, што се националног, политичког и територијално организованог аспекта тиче, спало на Србију и Републику Српску.
Српство је, ту скоро, било преовлађујући југословенски фактор.
Све остало, изван Србије и Српске, може се подвести под изговорну синтагму, Срби у расејању. Али ће бити ближе истини ако кажемо, Срби у растројењу.
Срби у Црној Гори ће доспјети у стање Срба у Аустрији нпр.
Српство је нападнуто и у Србији.
Очито је да се мора одустати од самоуништавајуће водиље Српског Јединства са Матицом у Београду.
Мора се одустати од Српског Јединства у класи Сви Срби у једној држави.
Спас Српства се мора одвијати у јачању двије Српске Државе.
Било би идеално када би се у Србији изградила Велика Национална Странка, која би могла да побиједи на Изборима, и тако замијени садашње паралиберале, педере, издајнике и пљачкаше.
То се, нажалост, неће догодити.
Осим, можда, ако се, можда, догоди побједа Лепен и Алис, у ЕУ. И то, са великим закашњењем.
Република Српска је утемељена на Међународном Споразуму. Она има чвршћи темељ него Србија. Због издајничке политике Београда.
Иако је Српска у сталној Борби Опстанка.
Рјешење није у одвајању Српске од Федерације и припајање Србији. Чак и када би сви односни то жељели и сложили се са тим.
Јер би Београдска Србија прогутала Српску и начинила је љуштуром.
Србија се национално и државно мора квалификовати за прилазак Српске.
А, то се неће догодити.
Ако Вучић остане на власти још десет година, а и ако не остане, Србија нема изгледа.
Понеко примијети како је сићушна Српска ове године била у Вашингтону, у Израелу, у Москви.
То је плод вишедеценијске Политике Српске.
Можда је и Србија имала такву шансу.
Али су Инглези и Нијемци, одавно, инсталирали структуре које то онемогућују.
Слушао сам сторију, од озбиљних људи, који су предлагали Милошевићу, ономад, да напише писмо подршке Клинтону, послије насиља Монике над њим у Овалној Соби. Па би, кажу, бомбардовање било избјегнуто.
Сумњам.
Џејмс Бејкер је стално био за границе Југославије, док Нијемци и Инглези нису превладали. Америка је изгубила било какву позицију на Сфрјишту. Зато је морала ући у Србију са Војном Базом. Да барем има нешто.
Србија је и сада под Инглезима и Нијемцима.
Студенти и Вучић су њихове индукционе лампице.
Србија се неће извући из тог покрова.
То је Републици Српској знак да мора наставити ка Самосталности.
Троугао у коме је добродошла, може, када се стекну услови, то да подржи.
Српска није под Инглезима и Нијемцима, иако све чине.
То је огроман капитал, једнак капиталу дејтонске позиције Српске.
Само Самосталност Српске.
 
 

 

СВИ ВОЛЕ СТРАНКУ,
НИКО НЕ ВОЛИ
ОРГАНИЗАЦИЈУ

 
А ићи у Изборе без Организације, исто је као и без...
Крвави посао око Организације, један је од првих разлога зашто је мало Великих Политичких Странака.
Кад све имаш, потребна је још само Организација.
А, то је најтеже.
Сваки Сељанин са Њиве, рећи ће да је најтеже са Људима. При томе, он по твом ходу прашњавим путем, зна каки си чојек и оћеш ли му назват Бога ил ћеш само проћи ко олињало Пашче.
Људе се, углавном, организује Присилом.
Радно Мјесто, Уговор, Мобилизација...
То је веома лак начин. Јер, тамо, по разним основама, морају да дођу.
У Политичку Странку долазе добровољно.
Ако радиш како треба и дугорочно, мораш да их уважиш, кад дођу да се учлане, или кад их зовеш да се учлане.
Организација је први и најбољи начин уважавања. Да буду дио нечега. Најлакше, у почетку, Мјесног Одбора. Неког организационог тијела везаног за Бирачко Мјесто.
У Републици Српској има око 2.300 БМ.
Треба ти, дакле, тричетири пута више Активиста који ће то уважавање да проводе.
Они морају да раде без икаквог свог интереса, неколико година, или неколико Мандата.
Они то неће радити ако нису у почетку уважени.
Након тога, Организација се грана.
Има носеће стубове.
Кадровске, Изборне, Извођачке, Кандидатске, Активистичке, разних сецијалности...
За све то требају перманентне обуке, не само за Кампању и Дан Избора.
Организације је хоризонтална, равна плоча великих размјера, са малим уским вертикалним стубом, од врха до ње. Ако је Вертикала масовна, дебела, велика, Хоризонтала је Њива шесте класе.
Обука је потребна јер се Активисти мијењају, неки се удају, неки жене, неки запошљавају негдје...
Идеално је имати организацију прије масовног прилива Чланства. Иделано је јер је најбоље да Чланови долазе на готова Правила и Процедуре. Када окупиш много Људи тешко је успостављати ПиП.
То, унапријед, никад није случај.
Друга најбоља могућност је да ПиП и цијелу Организацију успостављаш паралелно са приливом Чланства и растом Странке.
СНСД је то успио. У задњи час.
Зато сам, док са иргетово, прешао болизу триста хиљада километара у току десетак година. Знао сам колико Гласова имамо на Крној Јели.
Било је и других који су прешли толико и више. Али не на мом послу.
И кад то све обавиш, Странка ће доћи у фазу када Лидерска Моћ почне да расте брже од политичке Моћи Странке, од ефикасности Организације. Лидер постаје кочница.
Организација почиње да млитави, стварају се Атероми, много Чланство и Сегменти су незадовољни...
То се може исправљати али се не смије запустити.
Политичка Странка мора сваког дана да живи као Политичка Породица...
Све је ово многима познато и досадно јер неће да се баве тиме.
Досадно је и мени да пишем, јер ми не треба.

 

НАРОДНА И
ЛАЖНА КАМПАЊА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Нема нових технологија, као у Цикуби.
Цикуба је лажни ЦИК БиХ.
Једна Кампања је класична, једна је већ демонстрирана два пута, као Лажна.
На тржишту, у производњи, ако станеш, готов си.
У Кампањи, ако ниси са Народом, готов си.
Али, могу да те одржавају лажне платформе.
Када се Политички Актери, укључујући и Мале Странке и Власт, одвоје од Људи, од Народа, током Мандата и на Скуповима, њих је преузео Запад.
Не треба ни тражити доказе.
▪ НАРОДНА КАМПАЊА
Народну Кампању је установио Есдеес.
Тачније је рећи да је Народ установио Есдеес.
Тај масовни Српски Покрет за спречавање Геноцида, окупљао се и из страха и из потребе за Политичким Представљањем.
Та окупљања нису била политичка, као што ни састав Есдееса није био политички. Били су Национални.
Руководство Есдееса, и ужи и шири слој, природно се везивало за Народ, за Масе. И обрнуто. Ништа друго нису имали од подршке, осим те међусобне.
Глупи Есдеес је то испустио из шака, одбацио.
Есенесде, који је почео као и сваки маргиналац на Политичкој Сцени, кренуо је брзо да се шири и расте. Брзо, у оквиру десет година.
То је искључиво заслуга Људи, Народа. Који је подсвјесно знао да Есдеес пада, да то није више она структура која је изникла из Народа и била са њим.
Есенесде је успио да сустигне подршку, да се организује. То је био крвави посао.
И данас је Есенесде са Народом.
Вјерорватно ће, током цијеле Кампање, бити на двјеста или двјеста педесет локација.
▪ ЛАЖНА КАМПАЊА
Позната и као КБЛ. Кампања Бањалучког Бале.
То је установљено прије првог мандата Балоначелника.
То је анархистичка нарцисоидна манифестација лажи.
Од бесплатног овога и онога, преко саобраћајних револуција, до Трамваја без трола и самокандидовања за Премијера.
То је Кампања Приватних Споменика и Напуштених Кружних Токова.
То није Политичка Кампања.
То је Циркус, у коме Животиње ПСС-а, ПДП-а и осталих расутих терета, сједе на трибинама под великим кружним Шатором који се зове Бањалука, пише, Cirko Bagnaluca, а Народ, Људи, на земљи бивају повргнути разним дресурама.
Животиње су одушевљене.
Таква Кампања има за циљ да измами Гласове свих који су Против али не и да им приђе, да их окупи, да их организује, да из њих узме структуре које ће их представљати.
----
Кроз све то, пробијају и двије Подкампање.
Медијска и Нарциосидна.
Много је интернетских Огласа. Па се то може означити као Медијска Кампања.
Отвориш Портал из Земље у којој мрзе Србе а на његовим просторима Кампања Српске.
Нарцисоидна, персонализована, Кампања је видљива, толико видљива да смрди, код Балоначелника.
Али је видљива и код Стевандића.
 

 

САРАЈЕВСКО ДИВЉАЊЕ
НАД СРБИМА И СРПСКОМ
ПРЕСТАЋЕ ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА,
НА ДВА НАЧИНА

 
Ово што сада раде, посљедица је Шмит – Марфијеве Ере.
Или покушај да се она настави, као да се ништа није догодило.
Дијелом је то и предизборна фолклорија. Али је бољка трајнија, није тако дневна.
Иако све изгледа прилично неумно апсурдно.
У Сарајеву, и Власт и Опозиција, нападају Србе и Власт Српске, мислећи да ће тако добити Гласове. У Српској, Опозиција, нападају Власт Српске, мислећи да ће тако добити Гласове.
Оба начина су погрешна. Непродуктивна.
Све што Сарајево ради према Српској и Србима, неуставно је и недејтонско.
И Прогон Срба на основу Инцковог или Шмитовог „законодавства“. У тронационалној Држави, не можете прогонити један Народ. Не можете доносити, ни наметати, Законе без сагласности сватри Народа. Не можете проводити Закон само против једног Народа.
Комисија за заштиту Националних Споменика, коју је нека Будала убацила у Дејтонски Споразум, БиХ нема Нацију и нема ни један заједнички Споменик, кристалан је примјер сарајевског дјеловања према Србима и Српској.
Па све до Злагумџије у УН.
Након избора, постоје два сценарија.
▪ Постизборни Мозаик у Федерацији, примораће Унитаристе, Сарајмуслимане, да схвате нову реалност и нови распоред политичке моћи. Да схвате одакле долази темељ сваке њихове Политичке Моћи. Пошто сада нема Двојца Смрти, Марфија и Шмита.
Ова гарнитура, Рамо, Хелез, Конаковић, Бећировић, Комшић... понашали су се током Мандата, и сада, тако неартикулисано, довљачки, зато што су иза себе имали Двојац Смрти.
Они више неће ни бити на Политичкој Сцени. А нови ће морати да схвате да нема Двојца Смрти.
▪ Република Српска може потпуно блокирати успостављање Заједничких Институција. Јер њих нема пуно.
И испоставити захтјеве који би, коликотолико, успоставили дејтонски баланс Два Ентитета.
Тако би Сарајево схватило да у БиХ не постији БиХ. Постоје само Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Република Српска ће морати да учини тај корак.
Питање је, само, у ком обиму.
Сумњива је примиреност главних актера Власти у Српској и у Кампањи.
Мада Додик даје сигнале, и данас, у својим изјавама.
Сарајево ће лећи на Дејтон, или ће Дејтон и Република Српска отићи из „БиХ“.
 
 

 

„ДЕЗЕРТЕР“ БЛАНУША
У НОВОМ РАТУ

 

У недостатку Теве Дуела, Јавност је узбуђена изјавом члана предсједништва Бораца, да је Блануша би мобилисан и да је након неког времена, отишао из односне Јединице.

То није неки подвиг или мана. Отишло их је на стотине, на хиљаде, или није ни дошло.

Онда су надлежни том Члану, запријетили да ће бити смијењен и искључен јер износи само о једном Кандидату.

Нисам чуо да је рекао да је то нетачно.

Али, није ни важно.

СДС је мобилисао све по реду, све виђеније и изначајније, под фирмом да су Комуњаре.

Сјећам се, у касарни Козара, кад сам први пут мобилисан, за Рат у Хрватској, други пута сам дошао добровољно по Позив, видио сам на десетине Бањалучана, мобилисаних, професора, директора... све Комуњаре. Ти Људи нису за Рат. У Рат се не иде по реду. Највећи дио се извукао. Ја нисам ни тражио да се извучем.

Послије сам виђао Професора Жилета, Филозофа, и он је остао у Рату.

Само Есдесовци нису били у Комуњарама. Зато и нису имали никога вриједнога и способнога.

Постављани су Људи на мјесто нпр Шефа Управе прихода а прије никад нису ни чули за ту синтагму, функцију, посао.

Вјероватно је и Блануша мобилисан по сличном систему.

Есдеес није знао ни питао шта треба Војсци, нити је бринуо о Војсци. Њему је било битно да прокрчи пута за своје.

Есдеес је увео ту техноологију јавног блаћења Људи, Истинама или Лажима. За мене су разгласили да ми је супруга муслиманка. Па ми један тренер, на утакмици, много година након, рече, Добро си ти прошао како ти је жена муслиманка.

А Жена рођена у Београду.

Сад је та есдеесова технологија стигла Бланушу.

Блануша је то морао да поднесе, јер се упетљао у коло које не умије да игра.

Али и због тога што нема никакав Политички Програм. Кад би се кандидовао за Шумара, морао би да има неки Програм.

Он нема ништа. Ни о чему ништа.

То је коубило се за лијепљења на њега свега и свачега.

Ако идеш у Кампању, мораш ти да диктираш и избацујеш Теме, па нек се други чешу.

А не да чекаш шта ће се догодити.

И кад ће проћи та Кампања.

 

 

СТУДЕНТСКО
ПОЗОРИШТЕ ОВЛАШ
СТИГЛО У СРПСКУ
 А ПОЗОРИШТЕ ВУЧИЋ
ОДА САМО ОКРАЈЦИМА

 
Српско Јединство не постоји и никад није постојало.
Српско Јединство се не може градити неједиствено и неједнако.
Ви будите јединстени са нама и гледајте нас као матицу а ми ћемо да будемо Београд. И да вас продајемо, испоручујемо...
Република Српска није страдала као Република Српска Крајина, нити прошла као Срби Косова и Метохије.
Али је кроз деценије, преживила разне врсте пакла са Београдом.
При томе не признајем аргумент, То је Београд, то није Србија, Вучић није Србија...
Србија је онај ко влада и доноси одлуке.
Већ двије године Срби из Србије, на мрежама и у Јавности, понижавају овдашње Србе који имају Држављанство Србије и, понеко, оду да гласају тамо.
Њих се титулише Прекодринцима, Гласачима за Сендвич, криминалцима који се лажно пријављују... Према цијелој Српској то сије мржњу.
Рећи ће, опет, то је Мањина.
Да то је, генерисана Мањина како би убацила упљувке у Свијест Већине. А тај процес се увијек успјешно заврши, барем код Моравско-београдских Срба.
Сада су објавили да Студенти Побјеђују долазе у Републику Српску. Посјетиће многе мјеста. Није јасно објављено шта је циљ тих посјета.
Али знајући њихове досадашње посјете и ходања, то је Мало Студентско Позориште. Они су то практиковали и раније. Кад им треба мало фиктивног Српства. Кад Суфлер процијени.
Студенти Побјеђују је индуковани манипулативни покрет.
Вучић је добровољни манипулативни Владалац.
Али, и он је Позориште.
Србија воли да ужива у Политичким Позориштима.
Тај Вучић, одредио је пуштање неког Моста, према Републици Српској, послије Избора овдје.
Да Власт Српске, у Кампањи, не би имала „користи“ од тога.
То је исто однос као и према Прекодринцима.
Република Српска има неколико национално битних одредница око којих мора да постоји јасно опредјељење и исказ
▪ Муслимаски Унитаризам
▪ Република Српска је Дејтонска Држава
▪ Девастирање дејтонског Устава и Споразума
▪ Геноцид у Сребреници
▪ Младић, Караџић
▪ ЕУ, НАТО
▪ Неонацизам, Украјина
▪ Русија, Израел...
Да би Република Српска неког подржала у Србији, мора да предочи претходна јавна дугогодишња изјашњења и опредјељења.
Република Српска ће, као и друге самосвојне Државе, као и Русија, званично подржавати Власт у Србији.
Република Српска није Странка на Политичкој Сцени Србије.
Поштује Изборе у Србији и Побједника, вршиоца Власти.
Кад се промијени Власт, подржаваће и ту Власт.
И нико не може да тражи да се ми упетљавамо у вишедеценијске кучине Политичке Србије. Да подржавамо некога ко је нејасан, па када изгуби, да са званичном Србијом покопамо све односе.
То би требало да буде јасно и онима са два разреда основне.
Те српскијанске аматерске технологије, нека просипају по Бувљацима Политичке Србије.
Република Српска се бави Опстанком.
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ТВ ДУЕЛ ЈЕ
CIRKO AMERICANO,
ТО НИЈЕ ЗА СРБЕ,
ЊИХ НИЈЕ ДОВЕО
КОЛУМБО

 
Многе ствари мораш да објашњаваш милион пута.
А онда још тристачетрдесеттри хиљаде пута, јер нису схватили.
У Балоњуци, саобраћај је Сами Божији Ужас, ко у Слатини за Петровдан, а они упрли за ТВ Дуел Предсједничких Кандидата.
И то, Кандидат Минић.
Док Кандидат Блануша, бјежи ко Ђавоодкрста и гледа гдје је какво дебело дрво, да се сакрије.
Ту је упро Фаворит а Аутсајдер избјегава.
На другом борилишту, упрли су Аутсаједери против Кандидаткиње Цвијановић. Што је логично, јер тако добију прилику да се излају на Жељку и да их Народ види.
Први Васићев Закон Избора:
Побиједио је онај ко је већ побиједио а изгубио је онај ко је већ изгубио.
Дакле, одлуке су донешене. Ако нема неких драстичних широких потреса, одлуке о Изборима, Бирачи доносе на половини Мандата.
То није само рационална одлука, она је и подсвјесна.
Тада се може угрубо сагледати какав је онај ко влада, какав је онај ко хоће да влада, да ли се исплати ризиковати.
Избори јесу, подсвјесно, о Националном Програму, али су и, свјесно, о ризику за дотад постигнуто у животу и позицији.
Да ли се исплати Лото.
Увијек се пред Опште Изборе наводи ТВ Дуел Додик – Тадић.
Сви ће вам рећи да је због тог Дуела, Тадић изгубио Изборе.
То ни близу није тачно. То је нетачно.
Одлука о гласању за Додика је донијета много раније. Као и о Тадићу.
Тадић је због тог става јавне аматерске јавности, имао проблема разне природе, од понижавања до дисквалификације и искључења.
То је једина посљедица тог ТВ Дуела.
На Изборима, тај ТВ Дуел није регистрован ни оним иглама за Земљотресе.
Природа Српског Политичког Друштва, рурално-скоројевићевског, полујетрвског, безразложно властопоштовалачког, различита је од америчког.
Али, без обзира, нико у ТВ дуелу неће да слуша и анализира некакве Програме, вата биљешке, ћути жено, видиш да записујем. Чак и када би се Програми ту могли изложити.
Свако ће да гледа за затоми своју јетрвску карактерну црту. И да тражи нешто за пљување код онога за кога неће гласати.
Такви су данас и Медији.
Уопштено, то је девастирање Политичке Сцене. Претварање Великог Циркуса у пуно малих циркуса.
Хоће и Вукановић на ТВ Дуел. И онај Маринико. СТЈЖ.
Нема озбиљније Политике од Политике Велике Националне Странке.
Све друго је Бувљак.

 

СТАЛНИ СУМРАК
РЕАЛ МАДРИДА

 
Реал Мадрид је једна од највећих и најдуготрајнијих превара у Европском Фудбалу.
Државни Клуб.
Реал Мадрид се не може посматрати кроз Игру.
Игра је најмањи дио свих његових успјеха.
И највећи дио његових неуспјеха.
Све што је постигнуто, постигнуто је око Стожине Моћи.
Око Моћи Реала, гради се све остало, финансије, куповина скупих Играча, страх и толеранција Судија, наклоност Медија, не само у Мадриду, већ и около, извикани Тренери...
Моје схватање Игре не дозвољава ми да гледам Мечеве Реал Мадрида.
За мене је то негледљиво.
То је уништавање Фудбалске Игре.
Уништавање Фудбала у Шпанији, која је богомдана за Фудбал.
Гледао сам велики дио Утакмице Реала и Атлетико Мадрида. Да бих видио колико то, и једни и други, могу утицати на пут Барселоне током ове сезоне.
Ако би Реал Мадриду, све друго упросјечили, у складу са Лигом, а оставили само Тим, Тренера и Игру, они би се сваке године борили око испадања.
То је Тим који је постао Психолошка Ординација.
Сваког Играча који дође, они ће да изобличе.
Једино им то није успјело са Модрићем и Кросом. Добро, и са оним голефером који их је јавно зајебавао. Валвердеа су тотално деформисали. Кукуреља, живи Стршљен, синоћ код гола стоји док Атлетиковац центрира за Гол.
Очито је да Кукуреља не може да се трансформише у Реал Клинику.
Трент, дошао, сирома, са великим очекивањима, научио шпански... само ће се упропастити.
Реал Мадрид плански себи доводи деструкторе. Роналдо, Мбаба...
Неоспорно је да се постижу резултати, али они нису заслуга ни Деструктора, ни Тренера ни Игре.
Синоћ, против Атлетика, показала се сва неспособност Реал  Мадрида и португалске Преваре, Муриња.
Сви знају како игра Чолов Тим малих двиљих свиња, које довезу у кавезима и минут прије пусте у стадион.
А, кљове се бијеле. Виде се са Ц нивоа Метрополитана.
Чоло је трансформирао, извратио Атлетико, у односу на онај Антићев и Пантићев.
То је веома агресивна и физички спремна екипа.
Тој агресији мораш супротставити посебно креирану Игру.
То Реал не умије, једноставно, то није могуће да Реал изведе.
Није само у питању Атлетико.
Од седам Мечева, два су изгубили а два добили у продужецима.
Све то функционише против много слабијих екипа.
Када се намјери на неког ко је успоставио Игру, грубу, посједну, креативну, ко је приближно јак по саставу, не функционише.
Већ три године су Реалу криве Судије.
Пенал који је суђен Атлетику, увијек је суђен Реалу.
Тражење два Црвена је дванаести Играч Реала, под именом Кукулеле.
Било би добро за Фудбал у Шпанији, да Барса прође Првенство како је пошла, да Чоло оде из Атлетика. Јер би то помогло другим Тимовима. А, могуће, и Реалу.

 

СИГУРАН ГЛАС
ИЛИ КРВАВИ ТАБАНИ

 
Када су почела организациона бауљања у Есенесдеу, и вјештачко ближење са анамо оним, уселила се у унутрашњу страначку комуникацију и синтагма Сигуран Глас.
О коме, сам и тада мислио као и сада о Покрету Сугуран Секс над Српском.
Курац од овце.
Сигуран Глас је Технологија Клијентелизма.
Моћник, не Странка, не Организација, омогућује позиционирање на разна мјеста, која су за Позиционаре преважна јер су незаслужена.
Такве Хорде Клијената добију обавезу да обезбиједе Сигурне Гласове, дају Спискове. То обухвата разне кругове Бирача, од запосленика до родбине и пријатеља. Некада и са подручне организације.
Слабост те технологије, у томе је што није могуће контролисати Гласаче. Да ли су изашли на Изборе и да ли су Гласали за Странку Клијента.
Сви они са Списка, евидентирани су на разним Бирачким Мјестима.
Чак и ако их неко зове на Дан Избора, они ће рећи, Да Шефе, баш сам сад гласао како сам и рекао.
И, Бог те веселио.
Код Страначке Организације постоје Мјесни Одбори, могу да се различито зову, и они су везани за Бирачка Мјеста, за круг Бирача који припада том мјесту и Чланство Странке из тог Круга.
Мјесни Одбори знају сваког лично, имају комуникацију током мандата, имају евиденцију са Бирачког Мјеста ко је кад изашао а ко није. И зову оне који нису, да их подсјете, ако треба да их превезу и слично.
Мјесни Одбори већ увече, поименце, знају колико је Чланова, симпатизера и других Гласача изашло и колико је Гласова убрано.
Они су све то знали и за Ђурђевдан.
Сигурна Глас је технологијам која не може то да ради.
Она мора да примјењује неку врсту силе, присиле, уцјене, пријетње... али ни то не доноси оптималан и максималан резултат.
Мрежа Мјесних одбора не мора то да ради. Њој нико не мора да каже то и то. Понекад се, кад је неки важан Сегмент Гласања, подијеле задаци у броју Гласова. Али они се крећу у оквиру броја Чланова. Дакле, тражи се максималан активизам.
Сигуран Глас је једнократна технологија.
На њој Странка, Организација, не могу да живе.
Сљедећи Избори, и опет све испочетка.
То је несигурно и неприхватљиво.
То одваја Странку од Бирача и Гласача, од Чланства, било оно стварно или фиктивно.

 
АКО МЕ ИЗАБЕРЕТЕ,
ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА ЋУ ПРВО
САХРАНИТИ ЦИК БиХ
 

Како им је одведен Марфи а утуко се Шмит, ко да је гром пуко у њиха.
Онај, из Америке, на званичном мјесту, рекао да није далеко распад БиХ.
Ешдаун, устао из гроба, подмазује зглобове и тражи Вратнице на Гробљу, да иде да помогне Усраној БиХ.
ЦИК је симбол неоотомаске владавине.
У Стамболу на Миљацки.
Нема никакву надлежност над Иборима у БиХ.
То није Уставна и Дејтонска, заједничка Институција. Нема Сагласност Страна.
Сви Избори се догађају на Територији Републике Српске и на Територији Федерације БиХ.
Ништа се не бира на Територији БиХ.
ЦИК БиХ је Испрдак ОЕБС-а.
Шеф ОЕБС-а је био на челу Привремене Изборне Комисије.
ОЕБС је једно од нагнусијих оруђа Муслиманске Унитаризације БиХ.
Дејтон говори о Сталној Изборној Комисији.
Не говори о Централној.
ЦИК је савршен примјер како Сарајмуслимани све што мирише на заједничку институцију, присвоје, муслиманизују и унитаризују.
Природно је да ЦИК није ефикасан.
Тако постављена пливајућа Институција не може да буде ефикасна.
Она не може да ради ни за Сарајево, чак.
Не може ни да ради за Опозицију у Српској, због које је и формирана у садашњој постави, у којој је и онај Ј. Бараба.
ЦИК БиХ проводи насиље над Републиком Српском.
Са кажњавањем Људи који нешто објаве на Мрежама, она се укључила и у Прогон Срба у БиХ.
Њена неефикасност, у овим Изборима, веома је опасна пријетња по регуларност Избора.
Могуће је да се сав хаос искористи против Републике Српске, против воље Бирача у Српској.
Власт послије Избора, мора одмах рјешавати питање ЦИК БиХ.
Поставити га као услов за склапање мозаика Власти.