ПРОБЛЕМ СМО
ОВИМА СА ОВЕ
СТРАНЕ ДРИНЕ...

 
... а проблем смо и онима са оне стране Дрине.
Вучићевој Србији.
Али, не ради се само о Вучићу, ради се о масовнијим слојевима.
Србима који су деценијама равнодушно гледали како се предаје Косово и Метохија, проблем је Република Српска.
Проблем је, јер не могу да дају Војводину док постоји Српска.
За ове, са ове стране Дрине, знамо.
За оне, са оне стране Дрине, правимо се да не знамо.
И након стотину елиминисаних Предсједника, Република Српска ће им остати проблем.
Кроз ове, са ове стране Дрине и кроз оне, са оне стране Дрине, говори Запад.
Говори католички и западни неонацизнам. Или, чак, класични Нацизам. Осјећа се и мирув Отоманског Територијалистичко-вјерског Нацизма.
Апсурд положаја Срба Овдје и Републике Српске, јесте у чињеници да нам је највећи ослонац Русија.
Која од нас не може имати никакве користи.
То показује у каквом гротлу, око нас, живимо и опстајемо.
Република Српска мора да, код сваког свог Појединца, развија Егзистенцијалну Филозофију Опстанка.
Она подразумијева већу одлучност и веће заједништво и јединство него у временима послије Јасеновца, послије Козара и Пребиловаца, послије уласка у Ровове Рата Опстанка.
Срби су, данас и овдје, и Република Српска као њихов територијални и државни облик, усамљенији него икад у свом постојању.
То захтијева профилисање Државне Политике, Психолошког Монолита и Егзистенцијалног Рефлекса, посве другачеијег него у класичним Државама и Нацијама регулисаног опстанка.
Црква, Политичке Странке, Школство, Медији... морају на томе да раде. Темељно и свакодневно.
Когод долази на велику државну функцију у Републици Српској, мора да буде свјестан да ће бити прогоњен.

 

ПРЕДСЈЕДНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ЕЛИМИНИСАН,
ШТА САД

 
Читави кордони Међузаја, у БиХ, и изван БиХ, мисле да је главни проблем Унитарне БиХ, Функционалне БиХ, Муслиманске БиХ... Радован Караџић. Па, онда Биљана Плавшић. И на крају, Милорад Додик.
За Додика су најдуже мислили и ништа нису смислили.
Неправна Операција не може да се ослони на било шта.
Једноставно, немогуће је да неко други осуди и уклони Предсједника, у Држави, Републици Српској, која има свој Устав, свој Парламент, своје Изборе, своје Законе...
Ну.
Додик је уклоњен али остаје главни проблем.
Главни проблем је Република Српска. Срби, Устав БиХ, Дејтонски Споразум.
Да ли ће „БиХ“ имати таквог Високог Представника, нерегуалрног или регуларног, да ће моћи да поништи све то.
Дабоме, да неће.
Германска Протува Шмит, посљедњи је на том мјесту.
Али то не значи да ће се „БиХ“ вратити на вријеме прије њега, кад он оде.
„БиХ“ је пошла неповратним путем.
Ту су је гурнули сви они који су подржавали Шмита, слагали са њим и све очекивали од њега.
Да је Додик уклоњен прије десет година, или мало више, СНСД би се уздрмала или располутила. Сада, то није у сфери реалности. И Опозиција је, од тада, умјесто да се изгради, ископнила и олињала се, само брабоњци зврче по њој.
Општи Избори сљедеће године, изгледају као посљедња шанса Дубоке ЕУ и Сарајмуслиманских Унитариста.
Али, нису.
▪ Могуће је да се у Српској изведе румунски или молдавски сценарио.
За то је потребна много већа логистика, овдје, него што је имају.
Румунија је потпуно дио ЕУ. О Српској нема ко да доноси такве одлуке и насиље, какво је претрпила Румунија.
Молдавија нема никакву заштиту и Манипулација је лако изведена.
▪ Могуће је створити неку манипулативну представу, типа Давида или Новосадске Надстрешнице. Пола године прије Избора.
Могуће је али није реално. Јер, колективна политичка свијест је истрошена на суђење и елиминацију Предсједника Републике Српске.
Тај цијели процес, осуо је добар дио Гласова Против, на којима је живила Опозиција. А и то, само у Бањалуци.
▪ Могуће је да се Опозиција некако уједини.
Могуће је, али два Љевака никад нису држали Плуг у Бразди.
Да је Опозиција политички ујединљива, барем једна од тих Странака би од 2005е, израсла у велику, или релативно велику.
Нити има шта да нарасте једну Странку нити има шта да уједини Опозицију. Којој, и кад се уједини, опет треба раст.
А за раст треба политичке програм, лидер и вријеме.
▪ Могуће је да се Коаличићи око Есенесдеа, послије Избора2026, оспу и распу ко лоше замијешене Шапе.
Али, за то треба јак магнет у Опозицији. Њега нема.
Мрве не чине Кру, и кад их скупиш у прегршт.
▪ И, на крају, могуће је да нека од опозиционих Странака, послије тих Избора2026 приђе Есенесдеу и уђе у Власт.
-------
Општа ћутња Шмитурака овдје и турака тамо, чују се само српски нихилисти, не улива наду у неки по њих оптимистични излаз из Неправа којег су организовали против Републике Српске.
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ СТАЛА А „БиХ“ ЈЕ
КЛИЗНУЛА НАЗАД

 
По неартикулисаном, неправном, уставном, економском, националном, Насиљу над њом, Република Српска је Чланица ЕУ.
Насиље из доба Ешдауна и непостојећих Бонских Овлаштења, еволуирало је.
Инсталирано је, зачаурено у Сарај Чадору, и дјелује на пројектима поништења Републике Српске, по систему Кључ у руке.
Република Српска нема коме да се обрати а „БиХ“ не постоји.
▪ Београд није са Републиком Српском. Вучићева Србија је Шмиту дала зелено свјетло.
▪ Русија је далеко и нема механизме.
▪ Хрватска није хтјела помоћи иако би то била вишеструко већа помоћ Хрватима у Федерацији и Херцег Босни. ХДЗ БиХ је морао да окрене главу.
Милановић је покушао и ућуткан је. Дубока ЕУ је веома моћна.
-----
Једна фаза је завршена.
Она је почела 2005е, одбијањем предаје Полиције Републике Српске муслиманским Унитаристима а завршена је 2025е, одбацивањем Уставног Суда БиХ, Сипе... и припремљеним Новим Уставом Српске.
То је велики национални посао.
Када се гледа у условима у којима се одвијао.
Срби су подржавали тај посао.
СНСД се профилисао као Национална Странка и растао са тим послом.
Уложио сам велики дио живота за организационо и територијално темељење СНСД, и елиминисан због тога.
И данас мислим да је Велика Национална Политичка Странка темељ Опстанка Српске.
Коликогод политичка времена ишла неким другим током и коликогод изгледало да су класичне Странке превазиђене.
Ако немате Странке, онда неки Шмит обавља посао за вас. Као што сада обавља за Муслиманску Српску Опозицију Српске.
На Изборима, реално је да СНСД напредује.
Опозиција нема чиме да искорачи напријед.
Могуће је, једино, румунско, молдавско, класично Насиље над Изборима.
Све ће зависити о снаге Есенесдеове Националне Екипе.
Али. Треба очекивати све од западних, бриселских и муслиманских Џелата.
Најпрече је стабилизовати Политичку Јавност, даље промовисати Национану Самосталност и Српске Издајнике означити правим именом.

 

ОПОЗИЦИЈА ПОСТОЈИ
РАДИ УНИШТЕЊА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Коначно би требало свима да буде јасно.
И универзитетским интелектима и пивцима иза продавнице.
Опозиција у Републици Српској не постоји ради свог Политичког Програма.
Њено постојање одређено је искључиво за поништење Републике Српске.
Она је зато и створена. Све те Странчице су индуковане са стране, са Запада или са Београда.
А Есдеес је, након дуготрајног разједања и самоуништења, приведен истој култури.
Постојање Опозиције у Републици Српској, омогућило је формално оправдање за Шмит-чаршијско насиље над Српском и Србима.
„Демократски Свијет ЕУ“, радо је прихватио аргумент да се „сецесионистичка власт“ мора уклонити и да постоји алтернатива која је демократска.
Постојање Опозиције онемогућило је унутрашње Национално Јединство.
Без обзира што Опозиција нема Гласова за неко равноправно вагање са онима који су на власти.
Опозиција је пристала да буде политички понижена само да би Република Српска била уставно, политички и национално понижена.
Одржавање пријевремених Избора, поништење је Устава Републике Српске и поништење њене Дејтонске Позиције.
То је директна посљедица дјеловања Опозиције Републике Српске.
Та Опозиција нема за циљ да изгради неку Политичку Странку која ће национално представљати бирачко тијело.
Нема за циљ да побиједи на Изборима.
Опозицији је циљ само да руши Републику Српску.
То се не може прикрити борбом против Милорада Додика.
Против Додика се боре они који нису били ни рођени када је он ушао у Политику.
То је позната технологија.
Ми се боримо против Гадафија и за Либију.
На пријевременим Изборима се ништа неће постићи.
Али ће Општи Избори сљедеће године, покушати да се искористе за даље девастирање Републике Српске.
Треба очекивати разне сценарије. Од румунског до молдавског.
Запад се неће смирити док нека Санду не буде Предсједник Републике Српске.
Националне Снаге морају да се окупе и реорганизују.
Нема много времена.

 

УМЈЕСТО ДА ДОЂЕ
УВАЖЕНИ ЕЛ ЏУЛАНИ
ДОЂЕ ОФУЦАНА
МАРТА КОС

 
Необјашњив пад Сарај Чадора на на љествици планетарног значења.
Боље им је било док су их Срби Четници држали у Опсади, 7 год, 9 мј и 23 дана.
Тај процес пада значаја Сарајева и муслимана, природан је колико је био неприродан успон на пиједестал важности.
Муслимани су погрешно схватили Распад СФРЈ. Као и Хрвати, као и Словенци... мислили су да је то све због тога да они добију Државе.
Распад Југославије организован је због уништења Срба.
Па ни муслимани у БиХ, нису, више важни.
Шмит још ради зло према Републици Српској а у ствари раздваја БиХ.
Муслимане позову кад треба носат малтер или прат тачке.
Да Сарајмулсимани немају појма ниочему, показује појава Елмедина Меде Конаковића.
Умјесто да су, због тог пада и промјене односа, именовали за ту Дипломатију, неког нормалног, способног, образованог и угледног, они су именовали Дину.
Тако су им странци рекли.
Зашто.
Па, да их зајебу.
Сарајево је данас заборављено мјесто.
За Европску Унију, оно и та усрана БиХ, не постоји.
Није у бољој позивији ни Словенија, ни Хрватска. Оне су ријешене.
Нико озбиљно у ЕУ, не рачуна на чланство БиХ. И друга Чланства.
Зато је ту именована офуцана Кос.
За све битне послове, ЕУ, узима небитне Протуве из небитних Земаља.
То је Први Закон Дискредитације.
БиХ је дискредитована.
Она, Сарајево, није успјела да ЕУ и НАТО, ипспоручи Територију.
Сада је активиран План који је уграђен у Дејтонски Споразум.
Подјела „БиХ“.
„БиХ се састоји...“
Тај План био је осујећен дјеловањем британских, њемачких... тајних служби и сила, али, дошао је до зида.
Једини је још Шмит остао у Рову, као онај јапански Војник, кога су у Прашуми нашли након двадесет година од заврђшетка 2СР.
Сарајево не може да схвати а ни да се помири са тим Трендовима.
Што је њихова важност мања, муслимани су све агресивнији и неартикулисанији.
Можда је најбоље, када се заврше Општи Избори, сљедеће године, једноставно не отићи у Предсједништво БиХ, ПС БиХ, Савјет Министара.

 

ИЗДАЈНИЧКА
ОПОЗИЦИЈА
РАДИ НА УНИШТЕЊУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Проблем Дневне Политике у томе је што не може да поставља чисте моделе на увид јавности, не може да категоризује трендове и актере, не може токове и потезе да назове стварним именима.
За то су потребне социолошке, политиколошке, научне алатке.
А, Јавност то не разумије.
Политика мора да се представи најширим масама, не само гласачима, не само образованима и упућенима, већ, практично сваком, ко дође до неке Вијести, и ко је за све друго необавијештен.
Стога, често изгледа да Политика говори увијено, да кукуљи и мумуљи, да прикрива или избјегава иступ или оцјену.
Иако треба узети у обзира да је у Политици већина оних који не умију то да категоризују, не знају гдје су и шта раде. Али, Политику и не води већина.
Тако је и сада, у случају Деструкције Српског Јединства против правног, демократског и уставног насиља извјесног Диктатора Шмита.
Власт избјегава да Опозицију назове Издајницима.
Јер мора да има обзира према Бирачима који су Гласали за њих.
Док Опозиција не мора да има обзира према Бирачима који су гласали за њих.
То најбоље показује случај Балоначелника у Балоњуци.
Њега не занима 50.000 Бирача који су гласали. Али, ни тих 50.000 Бирача, не занима шта ради Балоначелник за кога су гласали.
То је савршен образац који проводи Запад.
Створиш вјештачку везу између Кандидата и Гласача. А за Кандидата одабереш амбициозног, нарцисоидног, аналфабетског, уцјењивог, поткупљивог.
Управо то је циљ цијеле ове фарсе са „Високим Представником Шмитом“.
Да се на челу Републике Српске нађе неко по тој формули.
И, онда, све је завршено за два Мандата. Као Косово и Метохија.
Опозиција Републике Српске
▪ не ради за свој Политички Програм
▪ не ради за своје Бираче
▪ не ради за Републику Српску
▪ ради за Неонацисту ЕУ, Шмита, и Западне Деструкторе Српства
▪ ради за муслиманске Унутаристе који чекају поништење Републике Српске и проглашавање овог подручја босанским, муслиманским.
----
Власт је, сада у компликованој ситуацији.
Против Неправа, не можеш да се бориш ни Правом ни Неправом.
Јер није Ратно Стање.
Мора да прихвата Изборе којима се, незаконито, неуставно, поништавају претходни демократски Избори.
На тај начин је под уцјеном Опозиције, приморана да ради исто оно што и Опозиција, против Републике Српске.
То је слаби на Изборима.
Акивирала се латентна Мржња према Есенесдеу и Додику. Она се прикрива неутралношћу, тобожњим разочарањима, осудом неодлучности, замјеркама сарадњи са Вучићем а што је довело до овога...
Али, позадина свега је Мржња према Есенесдеу која индукује толико Гласова Против, од којих живи Опозиција.
Да није тога, Странке са Темзе и из Теслића, не би добиле ни по двадесет хиљада Гласова.
Ако буде тих нерегуларних Избора, излазност ће бити умањена. Али ће се, свеједно детектовати колики је ниво електрицитета Гласова Против и колики ја активизам Организације СНСД. Као и колико су Бирачи уопште, разумјели све потезе Власти, који су се одигравали у Народној Скупштини Републике Српске. И колико су схватли да издајничка Опозиција ради на уништавању Републике Српске. Колико им је свеједно за Српску.
 

 

КАТАСТРОФИЧНО ЈЕ
ДА КОПИЛАД
МОЖЕ ДА
УПРАВЉА СРПСКОМ

 
Копиле је свако онај коме је и отац и мајка Шмит, неки Високи Представник, Сарај Ћаршија, БиХ... а представља се као Србин и све је добио по основу Српства.
Република Српска је на тешком Крсту Опстанка.
Још од како се јавила као идеја, још док је била у Селима које су истребљивали муслимански крвници, још док је била у Рововима.
Ну.
Постоје и тежа времена од Клања и Фронта.
Република Српска је дошла у ситуацију када се Политичка Воља Срба, оваплоћена кроз Већину оних који излазе на Изборе, поништава извана и изнутра.
Извана, у Дејтонском Споразуму инсталирани Пијун, понаша се као Султан и користи Насиље Неправа да би уништавао све што је Српско и саму Дејтонску Позицију Српске.
Изнутра, група аутистичних аматерских индукованих Протува, неспособних или плаћених, из једног Рова Опозиције разара читав Национални Фронт Републике Српске.
Та ситуација, када одметнута Мањина одређује судбину Републике Српске, и поништава већинску Политичку Националну Вољу Срба, може да се ријеши једино крвљу и вјешалима.
Али, није почео Рат.
Политички, мало се шта може урадити.
За лепезу Националне Издаје, не можеш имати Законе.
Опозицији је омогућено да се понаша противзаконито више него што је Запад чинио бомбардовањем Републике Српске и помагањем унитаристичких муслимана да униште Српску и протјерају Србе. И више него што је радио Ешдаун.
Она може да изађе на незаконите Изборе и тако сруши Републику Српску. То што ће добити неког Предсједника, са мањином мањине, то је небитна чињеница.
Излазак на Пријевремене Предсједничке Изборе је Прекретница за Српску.
Опозиција изласком признаје насилно, неправно и неуставно уклањање Предсједника Републике Српске.
А ако изађе Опозиција, морају и они који су у Власти.
Тако сви признају насилно, неправно и неуставно уклањање Предсједника Републике Српске.
Опозицији је омогућено да директно врши Насиље над Србима, више него што је то чинио Орић, Муџахедини или Нато Бомбардери.
Они побију Борце, покољу једно Село...
Опозиција коље Будућност Републике Српске и Срба.
Све то је могуће због Насиља Међународне Заједнице, Запада, под којим  је БиХ откако је почео да се креира Дејтон.
И због Интеграција.
Свако повезивање са Западом, доноси преваре, насиље, неправо. И Колијевке за Издајнике свих врста.
Република Српска је у Логору који се зове БиХ, а на Стражарама је Запад.
Извјесно је, само, да морамо опстати.

 

НЕ ТРАЖЕ
КООПЕРАТИВНОСТ,
ТРАЖЕ ДА
НЕСТАНЕМО

 
Воајерски Нихилисти у Републици Српској, уживају.
Нека руше Додика, био је кооперативан, дашак вјетра.
Не могу још да се опредијеле, да ли да ликују или да траже од Додика и Власти, да прогласи Независност и да све, и Срби и Српска, оду подлед.
Тачно је да је Додик био кооперативан.
Наставио је претходну Кооперативност.
И Караџић је био кооперативан.
И Биљана Плавшић је била кооперативна.
И Народни Посланици, разних Странака, били су кооперативни.
Под Кооперативношћу, сматрам давање надлежности Српске, које нису записане у Дејтонском Спразуму и Уставу.
Под Кооперативношћу сматрам повлађивање Западу, а не муслиманиа. Муслимани само одају око џезве и трљају браду.
Истина, Додик је у Мандату који је добио од Чавића, одмах почео да снижава кооперативнст.
Површни аналитичар ће рећи да је тада почео његов пад.
Ну.
Запад не тражи Кооперативност.
Кооперативност је само покриће.
Тражи да Република Српска, и Срби, нестану а да то сами изведу.
Као у Хрватској што је било. И на Косову и Метохији.
Република Српска је под перманентним Насиљем Неправа.
Против Неправа се не може борити.
Ако користиш Право, оно је унапријед одбачено и непризнато.
Ако користиш Неправо, аутоматски им дајеш оправдање за Насиље, Погром и Прогон.
Тако треба посматрати и Процес Предсједнику Републике Српске, и све што се сада догађа.
Не може Предсједник Републике Српске одбити да иде у Затвор или да плати Казну.
Може, ако је сам на пустом острву.
Не можемо игнорисати Пријевремене Изборе. Јер ће они то да обаве и без Срба, као што су обавили оно гласање у Скупштини БиХ, без Срба, пред Рат. И Референдум.
Сва Кооперативност, од Караџића до Додика, и стање у коме смо тридесет година, потиче од тога што смо сами.
Што немамо ни Србију узасе.
Зато је Додик посегао за Русијом.
Кога су Нацисти клали, само му Русија, донекле, може помоћи.
Република Српска је сама и изнутра.
Опозиција, која није велика и није моћна, руши ноћу све што Власт дању изгради.
Иако је таква, издајничка и малобројна, она је савршено покриће за Насиље и Неправо над Републиком Српском и Србима.
Морамо се борити, без прекида.
Дуга је борба пред нама и нашим покољењима.
Борба је наш Опстанак.
Никад га нисмо добили на поклон па нећемо ни сад.
 
 
 

 

КРИМИНАЛ
СЕ УСЕЛИО У
БАЊАЛУКУ

 
Како се са тридесет година постане велики Криминалац.
А ње пљачкаш Бензинске Пумпе.
Формула је једноставна.
Поред свих интервенција у Законодавство, у Медије, у Политичку Сцену, у Политичке Странке...
Западни кретеноиди су овдје од почетка инсистирали да су Срби род и помозбог Криминалу и Корупцији.
Сваког божијег дана то су радили. Сваку Политичку Кампању Опозицији и својим Странкама, темељили су на Борби против криминала и корупције.
А њихови Накурњаци у Политици и Медијима, то су даље телалили по Јавности и по скупштинама, општинама и другим манифестацијама.
Како је могуће да Људи изађу из Комунизма, гдје није било Криминала и Корупцији таквих нивоа и толиких размјера, и да преко ноћи сви постану К&К ведете.
Није могуће.
Ну.
Кампања је дала резултате.
Неко се можда сјети како је један провинцијални Аматер дошао на важно мјесто у Кабинет и одмах питао, пола у шали пола у збиљи, како из тога посла да подијелимо наш Милион.
Пресија на Јавност увјерила је Свакодневне Људе да су сви у Политици, баш сви, Криминалци и да се све ради Корупцијом.
Увјерила је и оне који се први пут кандидују, који улазе у разне административне структуре, на неважна и важна мјеста. То су кордони нових и младих Људи, који су убијеђени да су дошли у златну К&К Вршају, гдје их чека осигуран њихов дио.
Тако су јебали Бањалуку.
А Бањалука појебљива ко Сокачка Куја.
Педесет хиљада неодговорних гласало је у Бањалуци, двапут, Брена је Брена ал двапут је двапут, за Аналфабету Аматера који долази из Криминалног Дојилишта.
Они то нису знали.
Али ни Бог није знао кога држи.
Пошто Бог не може да буде одговоран, Бирачи су одговорни.
Поред Есенесдеа који је лелемудичио, исто двапут.
И предао Бањалуку Криминалу и Корупцији.
Истина је да седесило сљедеће: Непрестана, вишемандатна прича Опозиције у Српској, о свеопштем Криминалу и Корупцији, довела је до тога да се тај Криминал и Корупција изаберу и инсталирају у Бањалуци.
Сада Одборници истражују, пошто су Сијалице за Јавну Расвјету у Граду, за шта Балоначелник склапа посао од 35 милиона марака.
За 20.000 расвјетних мјеста, сијалице од по 216 Марака у малопродаји = 35 Милиона Марака.
А, то је само једна ситница од онога што се ради у Бањалуци.
К&К су организовали Избор Балоначелника, управо због тога. Да владају Бањалуком помоћу Криминала и Корупције.
Мајкунима и Тајкунима, том невидљивом К&К Клану, веома су помогли Странци Усранци.
Њихов интетес је јасан. У почетку је текста.
Кад им буде требало, они извуку Криминал и Корупцију, коју су организовали и помогли, и промијене те.
Не треба никакво политичко објашњење, сви задовољни демократијом, транспаренцијом, западним вриједностима...
--------------
Бањалуку је сада, веома тешко, готово немогуће, очистити од К&К.
Ни Законима ни на Изборима.

 

ШТА СУ МУСЛИМАНИ
И ЗАПАДАШИ
ДОБИЛИ
СА КОМШИЋЕМ

 
Када се Политичка Сцена Српске и Федерације почела да стабилизује и чисти, појавио се Жељко Комшић, најприје као превара, што је тако уобичајено код Сарајмуслимана и Западних Демократа, па убрзо постао вјесник џелепа Неполитичких Актера АА класе, који ће преплавити обје дејтонске Државе унутар Насеобине БиХ.
АА Класа, Аналфабети Аматери, данас су уобиучајено раслиње у Федерацији а у Српској имају леју у Педепеу и држе Бањалуку.
У Федерацији су се размножиле Раме тако да Комшић изгледа као израслији Политичар.
Сарајевска Каја Калас.
Некидан је изјавио да је Мир добар али га се може жртвовати за Домовину.
Дакле, након толико деценија политиковања и мождане активности, он није одмако даље од предратног Алије Изтебеговића, који је јавно прокламовао да ће за БиХ жртвовати Мир.
И то и учинио.
Жељко Комшић је био Унитаристичка Инсталатура.
Продукт страних Служби. На шта су Сарајмуслимани пристали лахко, мислећи да ће добити Државу и тако пријећи далек пут од Потурчења до Осамостаљења.
Пројект Комшић
▪ Понизио је Хрвате.
Хрвати су у Федерацији, већ самим примораним уласком у Федерацију са својим Џелатима и Катилима, егзистенцијално понижени.
Они су платили Неовисност Државе Хрватске, платили су истребљење и изгон Срба из Хрватске, платили су везивање Застава и ратовање против Срба и Републике Српске.
Хрвати су помоћу Комшића, у Федерацији и на ниову Предсједништва, политички уништени.
▪ Понизио је муслимане.
Морали су четири пута да гласају за омражене Хрвате, за представника Агресора а да не гласају за своје дијаманте, попут Лагумџије или Бакира. Па им је у Предсједништво улазио класични политички полусвијет, као што је и данас случај са Бећировићем.
Бирали су туђег најгорег да не би изабрали свог најбољег.
▪ Снижена је љествица политичког квалитета.
То није само захватило Федерацију већ се прелило и у Републику Српску.
Јер, исти су креатори пројекта Комшић и Пројекта Педер До Педера.
▪ Отворене су очи Србима и Републици Српској.
Будите добри па ћете и ви добити Комшића.
▪ Сарајмуслимани и Унитаризам, изгубили су битку за њихову БиХ.
Упоредо, изгубио је и Запад и ЕУ, за једну лагану Територију.
Турска и Америка, не сјећају се више БиХ и Сарајмуслимана.
Па је Бакир приморан да се нуди Русији.
Само је молио да јавно саопшти нешто друго, што је и уобичајено код таквих проституисања.
 
 
 
 

 
ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
ОД ШМИТА ЧИНИ
КАЛАЈА И
ВЕЛИКОГ ВЕЗИРА

 
Праве се Будале а не морају.
Јер су, заиста, Будалаши, Аналфабети, Аматери, Издајници, Продајници, Измећари, Ћенифари, Флашичари, Носачи Пљуваоница, Чмарогланцери...
Праве се Будале, јер ни о једном питању, теми, активности, против Републике Српске, они се не изјашњавају.
Понашају се као да су Опозиција у Куала Лумпуру.
Као да нису ни чули за Шмита.
Неидентификованог Противправног Зликовца који има већа овлаштења од Бенјамина Калаја, ономад.
Калај је столовао у БиХ, тортурисао, уништавао и поништавао Србе, на основу Анексије.
Шмит нема никакву основу.
Ни Одлуку Мјесне Заједнице о сеосокој ћуприји преко потока.
Ипак, Опозиција у Српској све чини за Шмита а тако и за Муслимански Политички Круг Сарајева.
То се не може објаснити Издајом.
Издаја је једнократан чин.
То се не може објаснити шуштећом валутом.
И Курва престане да се јебе за Паре.
А ови, већ Мандатима... двије деценије, СТЈЖ.
То се може објаснити генетском малформацијом, још у мајчином стомаку, која се по рођењу манифестује као Противсрпство.
С њима, у кородону, и Медији су и Медијаши. Неки од њих су за Вучића, против Српске а неки су за Трст, против Српске. Неки од њих су обуични Дудлери Осунећеника.
Зато, то што Опозиција ради, није Политика, није Политичка Активност, они нису на Политичкој Сцени.
Њихове организације нису Политичке Странке.
Они немају политичке алатке, програме, активности, немају ни Гласове. Њихови Гласови нису њихови већ Гласови оних против којих су Бирачи.
Том Противсрпству потребна је константна туђа њега у облику Робовласништва.
Треба им ЦИКШ да им смјењује Предсједника. Да им организује Изборе. Да им намјести Изборе. Да онемогући кандидовање оних који би побиједили. Они, Опозиција, требали би да се преселе у Румунију. Брже би се овајдили.
Опозиција Српске себе је ставила у ропску, сужањску, позицију.
Само тиме се могу објаснити њихови поступци.
Да није Шмита и МПК Сарајево, све што сада постоји у Опозицији, било би расуто у понека одборничка мјеста и то би им била пуна шака браде.
Несрећа је што они залуђују много људи који се врзмају по Јавности на разне начине, трују их против Републике Српске, предодређују их за Робове муслиманима и Сарајеву, за будуће Финце и Финске, за Молдавке и Моладавије, да им, њиховој дјеци и дјеци њихове дјеце, владају Каје и Лејенке...
Опозиција Српске зло је као и Гљивице на ноктима.
Само, смрде неупоредиво.

 

НИХИЛИСТИ
У ЈАВНОСТИ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ

 
То је дубок слој а његова детекција увијек је површинска, јер се никада не јавља истовремено.
То су фреквентни мјестимични јавни изливи обезвређивања свега постојећег.
Својственији је Србима него другим Народима.
Нешто као и Издаја.
То је једна од врста Шуге која прати Србе од постанка.
Генерално, Нихилисти и Издајници, посљедица су Атомизовања Колективне Интегративне Свијести Срба.
Која се најочитије представља у Православљу и односу према Власти и Држави.
То захтијева шире образложење али је јасно и без тога.
Нихилисти, само на први поглед изгледају глупи и необавијештени.
Али, Нихилизам је њихов основни Егзистенцијал.
Иза којег је деструкција као облик одржавања на површини, у „животу“.
Нихилисти се регрутују из различитих група.
Комплексаши, маскирани Амбиционисти, самонегирајући Нарциси, необавијештени Јавносници, подсвјесни Самомрзитељи, подсвјесно су свјесни да немају моћ и способности за неко друго, уваженије мјесто, али то њихова Свијест не може да прихвати.
Они, зато, мрзе све око себе.
Они су припадници непрокламоване Идеологије Обезвриђавања Свега.
Дјелују иза неколико маски.
Често су прикривени нестраначјем, неутралношћу, незаинтересованошћу.
Али увијек иступају тако да, поводом, неког појединачног догађаја, неке „ситнице“, обезвређују ширу раван. Државу, Власт, Вјеру...
Пажљивом анализом лако их је детектовати.
Њихове теме су разнородне, неповезане. Они скачу ко Козе, скамена на камен.
То је знак да су, у ствари, против Власти, против Нације, против Државе.
У Политичкој Јавности свакодневно пробијају
▪ у сегменту Ријалити Мрежа,
▪ у Медијима, кроз Саговорнике или кроз Медијаше, лажне Новинаре,
▪ у политичким иступима кордона параполитичара из малих, опозиционих и индукованих Странака
▪ у иступима недовршених Интелктуалоида...
Јавна неповољност таквог дјеловања, у томе је што се мало ко одлучује да побија такве иступе, да каже неки Аргумент или широко прихваћен Став, држећи се онога да нема тако дуге Притке којом би чачкао Говно а да не засмрди.
Коликогод био плитак или дубок слој Нихилиста, он је опасан и знак је болести Колективитета.
Опасан је јер је конгломератна цјелина, неорганизована и неинституционализована, нехијерархизована... немогуће се против Нихилиста фронтално борити.
То је разуђена Свијест деструкције, обезвређивања и поништења.

 

АКО
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
НЕ ДИКТИРА
ИЗБОРЕ, ДИКТИРА
ИХ НЕКО ДРУГИ

 
Формула је свуда иста и увијек једноставна.
Формираш и разараш Политичку Сцену, уситњаваш је, начиниш Тор са више Капија него Живока, регрутујеш Политичаре, и сваког тако назовеш, без критеријума, они који не могу да служе Војску, учествују у Трци на сто метара...
Све то назовеш Демократизацијом.
При томе се побринеш да само Власт има Власт и да само Власт, ако је то твој интерес, може на Изборима да освоји Власт.
Ако није интерес, онда се лако организује да су сви против Власти.
У коријену сасијецаш неке националне, националистичке, државне, суверенистичке... политичке снаге, које негдје, случајно, исклијају.
Та једноставна формула нарочито је погодна код Ситношићарџијских Народа и подручја, која су истовремено и колективстичка и атомизована, па само повремено превлада Колективизам над Индивидуализмом.
У таквој ситуацији, у ситуацији недостатка и немогућности Националне Политичке Сцене, која би требала бити обавезна, јер Држава почива на на Нацији, и обратно, постоје два политичка слоја.
▪ Слој Бирача, Гласача, Јавности, који је увијек Против Власти, било које Власти и било какве Власти.
То није Национални Слој, то је Психолошки Слој.
Њиме се лако манипулише, утицајем Медија на Свијест и Подсвијест.
▪ Слој малих манипулативних, беспрограмских, анационалних, недржавних, Политичких Странака које своје Гласове налазе у том слоју Бирача Против или их прискрбљују финансијским технологијама, службашким наредбама...
И овај слој Малих Странака, једнако слабо се занима за Нацију и Државу, као и Слој Бирача Против.
----
У таквом мозаику, Власт, била национална и суверенистичка, била намјесничка и издајничка, увијек је сама.
Запад више воли да је Власт у некој Земљи, промјењива, него што то воле и што то треба Бирачима и Грађанима у тој Земљи.
Када Запад крене у промјену Власти, активирају се Слој Бирача Против и дио Слоја Малих Странака. Неке остану као спавачи и не искачу.
Ствара се илузија да су сви против Власти.
Томе доприноси вјечни и неизбјежни дебели Слој Апстинената.
Они се ни тада не јављају и не опредјељују.
Власт пада.
Сви ликују. Наступиле Промјене за које смо се борили.
Као што су се Млади у Непалу изборили да Бабетина од 73 године постане Премијеркиња.
Код Ситношићарџијских Народа и у таквим подручјима, нико неће да дозволи да се за било шта може етикетирати. Па ни за Национализам. Немој мене. Што ја.
Зато се веома лако долази до уништења Националне Политичке Сцене.
Зато су Срби тако лако прихватили Комунизам, Социјализам.
Па, послије, Запад, Демократију, Владавину Права...
Само немој да ја.
Иако, сада, одушевљење Западом и ЕУ, пада.
Кад је касно.
Срби уопште, имају само једну Националну Странку.
И она је префабрикована стицајем околности и потреба очувања Државе Републике Српске.
То није довољно за Опстанак Срба.

ПРОМИЈЕНИТИ
СРПСКУ СВИЈЕСТ
О „БиХ“

 
Од тога зависи опстанак Републике Српске и Срба.
Политички Срби, и што шири круг Свакодневних Људи, мора да се упозна са неколико темељних чињеница, да их схвати и да се по њима почне понашати гдјегод је то реално зависно од њих.
▪ Република Српска је из Рата Распада изашла као Држава.
У Дејтон је отишла као Држава.
У Дејтону је међународно призната као Држава и уврштена у Споразум, Устав и „БиХ“.
Друга два Народа, која су ратовала против Срба са циљем да их истријебе, нису отишли у Дејтон са Државом и нису се вратили са Државом.
▪ Република Српска је „остављена“ у „БиХ“, не због Мира, не због Демократије, не због Равноправности Три Конститутивна Народа...
Остављена је да би се елиминисала у Миру пошто то нису успјели у Рату.
Остављена је да се у Миру елиминишу Срби, пошто нису пристали на Кнински Сценарио Запада, Загреба и Београда.
▪ „БиХ“ је створена, склопљена, састављена, не да буде Држава, не да буде заједница неке равноправности, не да буде муслиманска, Исламска Република, не да буде чланица ЕУ...
Створена је да буде Територија која ће Западу служити против Русије. И која у томе неће правити никакве сметње.
▪ Београд, Милошевић, никад није истински, национално, братски, српски, подржавао Републику Српску.
Исто је и данас.
▪ „БиХ“ никад није била циљ. Увијек је била средство.
Муслиманима, за Исламску Државу.
Зато су у Рату чистили Хрвате а не само Србе. Зато су послије Рата политички уништавали Хрвате а не само Републику Српску.
Западу, за поклапање Територије НАТО Пактом.
▪ Устав БиХ не обезбјеђује Равноправност двије Нације и једне Вјере. Ни три Вјере.
Устав  БиХ нема никакве везе са „БиХ“.
Устав БиХ је Октроисани Устав.
То нема нигдје у Европи.
Сљедствено, не постоје Три Конститутивна Народа. Ни у Пракси ни у Уставу.
Срби су присилно састављени са Федерацијом.
У Уставу је назначено да се „БиХ“ састоји, састоји...
Срби имају свој Устав и своју Државу и у њој своју Конститутивност.
Не треба им никаква беихаконститутивност.
▪ Сви ти процеси, трендови и чињенице, концентришу се сада у Терористичко Уставно Дјеловање непознате индивидуе који се послан овдје од непознате међународне институције.
Његово једино усмјерење је поништење Републике Српске.
▪ Ништа се, дакле, од свих тих процеса, трендова и чињеница, неће промијенити.
Срби и Српска, треба да из своје политичке и свакодневне главе, избаце „БиХ“.
Од тога нема ништа.
БиХ није могућа и нико је неће.
Потребно је радити на Самосталности Српске.
То може трајати деценијама.
Али се одустати не смије.
 
 
 
 
 
 
 
 
  
x

 

ЗАШТО У СРПСКОЈ
НАПАДАЈУ
ТРЕЋЕПОЗИВЦЕ,
КОЊЕВОДЦЕ,
ТАКОРЕКУЋ

 
Чим је нападнут Бореновић, Берза је реаговала.
Нападнут је и Вукановићев Ауто.
Послије режиране хистерије Давид, Опозицији у Српској се ништа не може вјеровати.
Неко је искористио ту Политичку Анархију а већина није и зато је дошло до разбијања те компактне Мале Групе Анархиста.
Јасно је да су стране Службе дигле руке од свега.
Урадили су им, са Давидом, савршен посао а они нису имали могућство да то претворе у Гласове.
За Бањалуку, морали су да дјелују локални и провинцијални Тајкуни и Мајкуни.
Ове паљевине и спрејеви, аматерске су досјетке и изведбе.
▪ Ради се о политичким Акерима, у четири недавна случаја, који су малог рејтинга и ниске популарности.
То значи да такав неки акт према њима, не може изазвати велико и масовно незадовољство.
▪ Јасно је да Власт нема интерес да се такав акт догоди.
Интерес имају мали ситни Опозиционари и плаћени Медији.
▪ Бореновић и Вукановић немају никакав рејтинг да би били нападани.
Ни гласовни, ни код Срба, ни код муслимана у Сарајеву, ни политички.
Њихов значај је миноран а нису покренули никакву Политичку Акцију која би некоме угрозила Гласове.
-------
Паљевине и Бибер, могу бити и због баналности и због значајности.
Да би се ти Акти схватили озбиљно, оштећени Актери, Бореновић и Вукановић, морају да имају Политички Кредибилитет, најмање.
Да не говорим о Кредибилитету Личности.
Јасно је да они то немају.
Али, то не значи да треба све пустити и не истражити и доћи до починилаца.

 

КАКО
ИЗБАЛАНСИРАТИ
ЛИДЕРА И ОРГАНИЗАЦИЈУ
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

 
Никако.
Говорим о Великим Политичким Странкама.
То је најчешћи узрок пада и пропасти Политичке Странке.
Када развој дебаланса достигне одређени ниво, покреће се општа акција напада на Лидера.
Та раздвојеност Лидера и Организације, погодује одстрелу а даље слаби Организацију.
Политичка Странка мора да има Лидера који мора да има посве одређене особине. Ако их нема, то је Ћорав Посо.
Лидер гради Организацију а Организација гради Лидера.
Њихов раст мора да буде уједначен, да нико не одлази предалеко.
Дебаланс се најчешће јавља онда када Странка дође на Власт.
Лидер, поред значаја у вођењу Странке добија и Политички Значај. Његова Моћ се умножава.
Странка живи од Политичког Имиџа Лидера али живи и од Организације.
Организација је жив организам који мора да има одводе за вентилацију. Да се не би прегријала.
Организација се бави контактом са Бирачим, осигурањем Гласова и огромним послом око Избора који не трају само колико је Кампања. И пословима између Избора.
Организација мора да има награду за те послове. Она зна да нема Пара и Радних Мјеста, да се не може у свакој МЗ изградити Фабрика која ће их запослити.
Зато зна да треба да буде уважена, да има неку кадровску проточност, да има право кандидовања, од Прламентараца до Одборника, да из Организације треба да се попуњавају кордони у Власти, да Странка мора да окупља Организацију...
Лидер, који је постао Власт, не може да има времена за велику Организацију која га је довела на Власт.
Иако ће сваки Лидер, на пола пута до Власти, почети да мисли да је он сам заслужан за долазак на Власт и да је он довео Странку на Власт а Организације се неће ни сјетити.
Временом, Лидер се све мање виђа са Организацијом.
Страначки Органи постају све мање битни.
Лидер и Власт се окружују људима који немају везе са Организацијом и Чланством.
Десетине хиљада Активиста Организације постају незадовољни а не знају чиме су незадовољни.
Зато се то незадовољство не може ни отклонити.
То је почетак пада.
Иако ће Лидер и даље имати могућност комбинаторике на Политичкој Сцени и одржавати се на Власти, Изборни резултати ће показивати дијагнозу која се не лијечи.
Веома је тешко разумјети да се Чланство окупља у организацију велике Странке, ради
▪ колективитета
▪ уважавања
▪ опште политичке оријентације
▪ подсвјесног социјалног значаја
▪ личног или мјесног интереса
▪ илузије важности и одлучивања...
За тај, и непоменути, много шири и изнијансиранији спектар, потребно је имати Организацију која је веома компликована, разуђена, бројна, самообнављајућа, са својим правилима и процедурама, са непрекидном везом са Руководитељством Странке...
Организација Странке је као и Војска у Рату.
Умјесто Метака су Гласови.
Та Организација је Војска, од Ровова до Позадине.
И тако и функционише.
Ко ће то да ради.
Неће нико. Није Будала.

 

КО ВЛАДА
КАД НЕСТАНУ
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

 
Власт мора да има неку везу са Народом, Нацијом, Бирачима.
То је чак и Комунизам имао.
Не мора то увијек да буде Политичка Странка, односно њена Организација.
Али се, онда, ризикује да то буду коруптивне, потплаћеничке, интерсне групе, које купују везу са Народом. И манипулишу.
Политичка Странка се састоји од три дијела.
▪ Странка
▪ Лидер
▪ Организација.
Странка је њена укупна Политичка Моћ, њена Позиција у Власти или у Опозицији, у Парламенту.
Лидер Политичке Странке је представник Странке, креатор и проводилац, извршилац, Политике Странке.
Организација је Тијело, Организам, Странке. Она живи, условно, независно од Лидера и Странке. Али мора да буде повезана и са једним и са другим. Ти механизми су слични као и код људског организма. Организација уноси неке микро количине неког елемента а он доприноси функционисању неког дијела тијела Странке, мозга, бубрега...
Ако на Политичкој Сцени немамо такве Странке, већ индуковане, екстерно формиране, приручно склопљене, службашке... долази до елиминације народа, чланства, гласача, бирача, што је ткиво Нације и Државе.
У том сличају Власт у Држави и над Нацијом, преузимају Вјештачки Лидер, Манипулативне Институције, Медији, иза којих, свих њих, стоји Запад.
Запад је овдје широк појам али је непотребно да идем у детаље.
Нација и Држава се никада више не могу вратити у нормално политичко функционисање нити у привидну Парламентарну Демократију.
Да би се доспјело до овог ступња капитулације Државе и почетка процеса уништења Нације, Запад проводи цијели низ истовремених и синхронизованих активности, којима је на удару све, од Цркве до Војске, а не само Политичке Странке.
Политичке Странке су најважнији циљ. Јер без изворне Странке са Националним Лидером и Великом Организацијом, нема ко да постави било какво питање или да упозори на Страдију.
Пошто све тече истовремено и синхронизовано, када се заврши процес уништења изворних Странака и њихових Организација, а Организација је прва на удару, већ је све остало онемоћало. Па није могуће извести ни Војни Удар, нпр.
Наступа национални и државни живот Инокосне Диктатуре, Атомизоване Анархије, Дезоријентисана Свијест појединца и колективитета, нестанак Суверенитета, Западни Колонијализам, сумрак Духа...

 

ИАКО СУ
ПРЕВАЗИЂЕНЕ,
НЕСТАНАК СТРАНАКА
ВОДИ У ПРОПАСТ

 
Политичка Странка је један од важних Националних Колективитета.
Не баш важних као што је Црква, Војска... али су на Политичкој Позорници, у Политичкој Комуникацији, у вези између Бирача, Гласача, и расподјеле, конзумирања и примјене Политичке Моћи, незамјењиве.
То, понекипут може да уради Црква или Војска... једном у сто година и понегдје.
Генерално, Политичке Странке су превазиђене.
Настале су као заступници и представници одређених Друштвених Слојева који су видиљиво дијелили Друштво или су барем видљиво егзистирали.
То, данас, није случај.
Друштво је хомогенизовано, калибрисано, ментално и финансијски поробљено, на начин да постоји само тај Слој али су му одузете све полуге политичке и јавне моћи.
У рукама припадника тог Слоја, само је Дневна Егзистенција.
Све друго је у туђим, невидљивим и недоступним рукама.
Ну.
Треба гледати себе.
Овдје, такође, нису у питању интереси Слојева, код Срба.
У питању је Опстанак Нације и њених територијалних цјелина.
Овдје је потребна Национална Политичка Артикулација.
Национални политички окуп могу остваре само Политичке Странке.
Под појмом Политичка Странка, подразумијевам Странку, Лидера и Организацију.
Та три фактора морају да буду у расту и значењу изнивелисана. Свако искакање, доводи до закривљења и потапања.
То је посебно подручје страначке Науке и Праксе.
Како изнивелисати раст и значај три кључна фактора у служби Гласова који омогућују Политичку Моћ.
Бавио сам се тим, али није помогло.
Сада је најбитније имати Националну Политичку Странку, која има та три кључна Фактора.
Република Српска има само једну такву Странку.
Срби, уопште, имају само једну такву Странку.
А и она је са мањкавостима.
Све друго што се појављује на Политичкој Сцени, има само назив и „лидера“.
То је стање, у Народу познато као, Без Курца а нема Сватова.
Таквим Странкама манипулишу Запад и Службе.
Оне су их и створиле.
Са циљем уништења Нације и Државе.
То води у директну пропаст Српске Нације и обје Српске Државе.
Срби су Колективистички Народ, са мањком бриге за Нацију и Државу.
Националне Странке, изнивелисане како сам предочио, једино су им сидро Опстанка.