НА ИЗБОРИМА,
ПОТРЕБНО УЗЕТИ У ОБЗИР
ДА ЈЕ СА БиХ ГОТОВО
И ДА ЋЕ ОД ЊЕ ОСТАТИ
САМО РЕПУБЛИКА СРПСКА

 
Гласање на свечетири колосијека, треба обавити тако.
Без обзира што ће БиХ, као међународно призната територија између Србије и Хрватске, трајати још годину двије или десет двадесет.
Нема много оних који ће гласатаи против Републике Српске.
Оних који ће гласати за Есдеес и Педепе.
Они су највећим дијелом заварни Српством и наљедђем Српске Демократске Странке, или противљењем Есенесдеу, уз помоћ лажног Демократског Прогреса.
Али ће их бити много, кад се све сабере. И они које ће купити, и они који ће по службашкој наредби да раде и гласају, и оне који ће да насједну на Лаж, Мир и Стабилност Вучићеве Србије, и оних које Запад деценијама плаћа, инструише и генерише.
СНСД остаје највећа Странка, али ће и овај пут да баци уводу осам до десет посланичких мјеста.
Није прилагодио Организацију чињеници да има много малих Странака на Политичкој Сцени.
Додик и Жеци би требали имати најмање по 100.000 гласова више од Двојца Шмитуља – Ескошар.
Све друго ће значити да је Есенесде изнутра функционисао без диференцијала, са мјењачем који је остао у другој.
И да је могло да се понове Вукота и Мали Бало.
И сада треба да се та могућност узме у обзир.
Есенесде је крив што ће многи српски гласач дати Глас, оваквом руководству Есдееса. Па и за оне преварене Педепеове, иако их је мање.
Долазак Русије у Украјину био је богомдана ситуација да се објасни могућа судбина Републике Српске. Да се покаже да је Бакир демонстрирао освајачке аспирације, баш као и Кијев према руским подручјима у Украјини, у овом мандату и стално пријетио и помињао оружје.
Ово нисам ја, ово је Република Српска.
С тим се мора наступати.
Бирачи, Гласачи нису криви.
Они гласају са традиционалним српским временским помаком.
Гласају ирационално, подсвјесно, као што се гласа на свим Изборима.
Што значи да је причу требало почети на почетку Мандата.
Ови који серу о борби против криминала и корупције, о бољем животу, раде за Сарајево и Запад.
И мора их се титулисати као Издајнике.
Што нису против Додика или против Цвијановићке, кандидовали некога ко је одмах за Самосталност Републике Српске.
Онису за БиХ, за коју више није нико.
Ни Хрвати, ни Република Српска, ни Хрватска.
Само Вучићева Србија.
А, она је и за Украјину, значи потпуно ван времена и памети.
Одмах послије Избора ће се показати да је ЕУ дигла руке од БиХ.
Хрватска је детекциона лампица.
*
Избори ће бити гласање за Додика и СНСД или против Републике Српске.
А то није добра и чиста политичка ситуација.

 

СЛАГАЛИ СУ ВАМ ДА
МОЖЕТЕ ДА САЗНАТЕ СВЕ
А НЕ ЗНАТЕ НИШТА,
ИМАТЕ ЈАЈЦА
АЛИ СУ ВАМ ГЛАВУ УЈАЛОВИЛИ

 
Нисте стигли ни да закмечите, ко тужни јарац, кад му међу ноге дођоше она никлована клијешта за пресијецање јајовода.
Ова мала Предизборна Кампања и мали Избори у Републици Српској, изванредна су прилика да се анализира положај Свакодневног Човјека, Свијести, Информација, Вијести, у ономе што се зове Медијска Јавност.
Мада то још нико није тако назвао.
Али је тако. Друга Јавност не постоји.
Да се анализира, јер је много тога концентрисано на малом простору, практично у једној већој лабораторији.
Ну.
Нема ко то да анализира.
Свакодневни Човјек, Свијест Јединке, то не може да учини.
Отиђите на пијаце, ових дана.
Видићете како су паприке, купус, кромпир, мрква паковани у провидне плетене пластичне вреће.
То сте ви.
То су Људи.
Паковани сте, не можете изаћи а, за сваки случај, да врећа буде провидна, да не би нешто учинили што није програмирано.
Овдашња постсфрјистичка друштва, друштвуље, друштвалитији, за која се неки сусуђују рећи Држава, нису Западна Друштва.
То су Западнута Друштва.
Избјељивање Свијести је изведено ко негашеним кречом.
Нико не поставља питања о Истини, о Вјеродостојности, о оном што је Непоменуто.
Више вам не говоре Западни Идиотиди ни о фамозној измишљотини, подвали, Другој Страни.
Нико не пита, зато што не зна да то постоји. И што је неспособан да сумња.
Постојим, дакле не сумњам.
Избјељивање Свијести довело је дотле да више не постоје Новинари, Писци, Глумци, Сликари, Рокери, који би рекли неку ријеч протеста. Запитали. Викнули.
Нису, дабоме, криви Писци, Новинари...
Тако је са свим Јединкама.
Свима је речено, Стави ту крпу у воду, да се осуши.
Медијска Јавност више не лаже.
То се не ради ни за Први Април.
Онај ко лаже, добар је Чојек, само мало покварен.
Сада се прешућује, изоставља, селектира.
То је најефикаснији начин. Не сада, одавно. Од Пулицера, који је Лажи користио као маску прешућивања. О Првом Свјетском Рату, ништа се не зна. Као ни о овом у Украјини.
Није дозвољиво да постоји Јавност Вијести. Јавност Чињеница. Јавност Свих Информација.
Гледам поплаву ових ситних смрдљивих црвљивих медија, портала, новина... са каквом савршеном прецизношћу прешућују, потискују, изостављају Вијести.  А какве лансирају на врх.
То није само у Републици Српској.
Политика. Новине које су одшколовале на хиљаде Новинара, поред редовних студија, чине то исто. Наочиглед тих хиљада свједока и оних који још нису посенилили као Бајден.
Људи су Љуштуре Празне Свијести.
То су постали када су пристали да изађу из своје Нације, Вјере, Државе, Друштва, Земље.
Повратка, нажалост, нема.
Јер нема ни тог пута којим су дошли, ни врата кроз која су прошли.
 

 

ШТА ЋЕ СВЕ УТИЦАТИ
НА ИЗБОРЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
 

► Вучићева Србија
► Удбашка Мрежа
► Западна Мрежа
► Лиза Минели
► Национална Самосталност
► Одсуство поларизације, стварне Опозиције
► Превише Малих Странака
► Стање Организације СНСД
 
◘ Вучићева Србија.
Већ утиче. Одавно.
Цијели низ догађаја, од Вучићегвог самопонижавајућег одласка у Сребреницу, непрестаног лансирања Целовите БиХ, лизања са Шмитом, до званичне посјете БНТВ...
Чињеница да Вучићева Србија никад није децидно стала иза Републике Српске, као што није никада стала иза било које националне и територијалне групе Срба, деморалише Србе и њихово опредјељење за Самосталност Српске. Али и охрабрује здраве снаге, у мањој мјери, свакако, него што деморалише оне колебљивије, којих је увијек више.
◘ Удбашка Мрежа.
Удбашка Мрежа је широк појам.
То је цијели низ Служби које су на неки начин повезане или сарађују.
Главна је Београдска Служба.
Она је моћна. То су остаци старе југословенске тајне службе. Она може Вучићу да направи Странку од 800.000 чланова. И може да је расформира и преточи у неки Покрет, садпасад.
Ту обавезно иду Западне службе које су овдје одавно и које имају мање људи али раде озбиљније.
Београдска служба има уплива у свим Странкама Српске а највише у СНСД јер је СНСД највећа Политичка Странка код Срба уопште.
Службе директно учествују у формирању Странака и у наредбама да им се прикључи и подржи их.
◘ Западна мрежа.
То није само службашки дио. Он је мањи.
Мрежа је све што је на било који начин повезано са Западом, од обука до пројеката и фондација.
То је, уназад, двадесет година, много појединаца.
Највећи дио њих је искористљив у политичким и изборним токовима.
Фондацијски дио Мреже регрутује и даје ситне финансијске принадлежности. Даје и крупније, које се мање виде или се прикривају.
Они су драгоцјени јер пружају увид у податке о потенцијално искористиљвим Појединцима, препоручују их.
◘ Лиза Минели.
Money, money, money.
Тајни фондови за финансирање Избора.
Западни и србијски.
Куповина Гласова, као најразвиканији процес, ту је минимална.
Она се одвија по систему, ако даш Глас, или ако скупиш Гласове, и ако побиједимо, добићеш паре.
Зато је то тешко установити.
Нико не формира шалтер и дијели Лову за Гласове.
Та Лиза ради и унутар Странака и према варијабилном, аморфном бирачком слоју.
Највећи дио, Лиза Минели потроши на финансирање опозиционих лидера.
Да би неко од себе цијели мандат, или више Мандата, правио Будалу, не може да буде јевтино.
Ту је и финансирање кампање, агенција, консултаната и слично.
Најбоље је ако практична Лова, која мора да дође, дође преко границе. Јер се тако не може установити њено овдашње поријекло.
◘ Национална Самосталност.
Свијест и Подсвијест о Националној Самосталности, овдје је највећи утицајни ток на политичко изборно одлучивање.
Не у мјери у којој би требао да буде.
Отпорност и снага Националне Самосталности, директно одређују, омогућују или поништавају друге утицаје.
◘ Одуство стварне Опозиције.
То слаби Националне Политичке Снаге.
Оставља их као мете, саме, на чистини.
Опушта их, тјера их да се боре другим, нечасним, ненационалним, прљавим средствима.
Јер их се прљаво и дисквалификује.
Повећава број противника, умјесто једног са друкчијом националлном стратегијом и алтернативом.
◘ Превише Малих Стрнака.
Уситњена, конгломератизована, туцаничка, Политичка Сцена, богомдана је за сваковрсне манипулације. Од много Малих Странака увијек можеш створити већи парламентарни блок од оног који ће побиједити на Изборима.
Мале Странке у Републици Српској, на овим Изборима, радиће искључиво за своје скупштинске мандате.
Неће радити за двојац појединачних кандидата Есенесдеа.
◘ Стање Организације СНСД.
Та Организација стагнира добрих десет година.
Због тога се догодило да усрани Вукота добије више Гласова у Бањалуци. Или да Мали Педер побиједи другог, трећег, актера Есенесдеа.
Организација Велике Странке пресудна је за детектовање, генерисање и убирање Гласова.
Може да се користи и за друге послове али се од тог главног никада не смије одустати.
То мора да буде постројење врхунске технологије, као за производњу Чипова.
Ако је за Тељуге, онда можеш имати проблема.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ГАДЉИВОСТ ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ЖИВЕ У БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ,
САМО, У ТОМ БиЈ, ВИШЕ ВОЛЕ
МУСЛИМАНЕ ОД ХРВАТА

 
 
Власт може да буде гадљива.
Али, кад је Српска Опозиција гадљива, гадна, нешто није у реду и са Државом и са Народом.
Та неуредност коштала је Србе уопште, кроз цијелу историју.
Опозиција Републици Српској, унутрашња, у таквом је бунилу да то, више, озбиљно не треба пратити. Није здраво.
Од лансирања јетрвских извика да ће чланови Главног Одбора СНСД гласати За мене, Јелу, до Додиковог слављења Маестрала са Милановићем.
Нико није хтио са Милановићем да слави Маестрал па он дошао код Срба и плако у ћошку.
Дабоме да је то опозициони индуктив став и суфлерај тема.
Јер су , карактерно, један обичан Куплерај.
Те њихове теме кампање, не могу се подвести ни под Прљаву Кампању.
То је типична АА класа Политике.
Аналфабетски Аматеризам.
Ако им у томе помажу неке агенције и стручњаци, савјетници са Запада, стање је још теже и трулије.
Што се тиче Хрватске и Републике Српске, кад већ морам да цртам, опозиција не види суштину Националне Политике.
Без обзира што је то што раде чисти диктат Запада који иде у корист Сарајева и Вучића.
Нека иде.
Али то иде и на штету Опстанка Републике Српске.
Ко данас завађа Србе и Хрвате у БиХ, ради за фундаментални неоотомански муслимански Унитаризам. То је радио и Бенјамин Калај, прије више од сто година.
Хрватска је усташка земља.
Не знам шта је ту спорно.
Република Српска је Српска Земља.
Ту ништа не може да буде спорно.
Република Српска није задужена да уништи усташку Хрватску и да, овамо, на западу, сама, заоштрава односе са Хрватима БиХ и Хрватском и тако исправља Криву Уну за коју се Србија не занима и никад се није занимала. За Јасеновац, за Јадовно, за Јастребарско, за Пребиловце...
Република Српска, као Земља, као Држава, треба за свој Опстанак да користи сва расположива средства, осим рата, српске издаје и злочина.
То ће радити и Хрватска.
Ако се интереси поклопе, предсједник Хрватске ће доћи у Републику Српску.
Неће, при томе, вољети Србе, неће постати Четник, неће постати издајица.
Доћи ће због 170.000 Хрвата Херцег Босне, или колико већ.
Ако то значи да неће ти Хрвати опет везати шаховницу и љиљанушу, угостићемо га.
То не значи да волимо Хрвате, да волимо Усташе, да смо некога издали.
Опозициона хистерија смјештена је у координате Братства и Јединства.
Кобива, ми смо задужени да упремо прстом у Хрвате јер су они Усташе. И на сваког ко се рукује са Хрватом. Да на састанцима ССРН, СКЈ, ССЈ, ССОЈ... указујемо на њихове усташлуке.
Нисмо.
Ми смо задужени да опстанемо.
А, ви се јебите са Бенјамином. Кад нема Калаја.
 

 

ИЗБОРИ.
КАКО ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА
ОД 4% ДОЋИ ДО 25.

 
Ђорђа Мелони и њен десни аранжман, Ћентро Дестра, побиједили су на Изборима у Италији.
Око 45%. А са 40% можеш контролисати 60% Парламента.
У том аранжману, највећа је Странка Ђорђе Мелони, Браћа Италије.
И она сама и разни слогани, вуку доста фашистичких жила и силница.
Она је успјела да осавремени ту ортодоксну Десницу.
Странку је основала скоро. 2012е је добила 4%.
Ђорђа није пала с неба. Са 15 година је ушла у омладинске, касније у студентске покрете и политику, са тридрсет била Министар код Берлусконија.
Браћа Италије и Ћентро Дестра, Десни Центар, побиједили су након пада Драгијеве Владе. Драги је нострификовани бриселски и глобалистички продукт.
Он није успио да за 200 млрд Е, грантова и кредита, реформише Италију.
Јасно је да Глобалисти желе Италију какву желе, не ради се ту о Бриселу, о ЕУ, о Реформама, о Италији.
Свака анализа Талијанске Политичке Сцене и невјероватне нестабилности, која траје од 2СР, мора да узме у обзир чињеницу да је та сцена, Италија, најуспјешнији полигон манипулације Запада.
Тамо зачас могу да изникну неких Пет Звјездица и направе чудо на Изборима.
Генерално, мислим да је Политичка Сцена Италије један савршен експериментални полигон Запада на коме провјерава своје идеје и пројекте, проводљивост и ефективност.
Сјетите се Алда Мора и Црвених Бригада.
Тако је било и са Короном.
Али. Да не идем у тај рукавац.
Шта је неспорно у побједи Ђорђе Мелони, Браће Италије и Деснице (у којој је и Берлускони и Лига Салвинија).
◘ Ђорђа је тридесет година у Политици.
Не можеш доћи јуче.
Тридесет година она извикује, на том политичком тржишту, своје погледе на свијет.
За то вријеме, онај дио Бирача који се баш занима Политиком, убацио је то у своје координате свијести и подсвијести.
◘ Крах Глобализма увијек покреће Десницу, Национализам. Ослобађа страх за Опстанак.
◘ Запад и Глобализам могу успјешно да манипулишу Политичком Сценом. Али не могу увијек и не могу бескрајно.
У овом случају, они ће се прегруписати, преоријентисати и опет завладати Политичком Сценом Италије. Не треба сумњати.
Браћу Италије би требало анализирати као потенцијале и механизме Колективне Подсвијести Италије и Политике уопште.
◘ Брига за Нацију, Породицу, Земљу, Државу, Вјеру... дубоко је у Подсвијести сваког Човјека. Па и Политичког Човјека.
Политичка Подсвијест се релативно лако прекрива Јаловином. И држи под контролом.
За то су задужене разне западне шарене бомбоне, домаћи плаћеници и издајници. Пичке. Од фармерица до  педера и лезбача (против којих је Ђорђа Мелони).
Та Подсвијест није иста код сваког појединца. Није нисте важности ни дубине.
Код највећег броја, она се разоткрије у Рату, нпр, некад на Изборима, ако пронађеш, или држиш, нит.
◘ Свако одступање од Координата Националне Политичке Подсвијести, мора се третирати као Издаја и као колаборација са Западом и Глобалистима на пројекту уништења НДД Сфере.
 
 
 
 

 

ВРИЈЕДНОСТ ГЛАСОВА
ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
ПРЕСУДНО УТИЧЕ
НА ТОК МАНДАТА

 
Бирачи, нажалост, не размишљају тако.
Нико на Бирачком Мјесту, не пита, Јел прскан, Јел непрскан.
Ну.
На Изборима за појединачне функције у Републици Српској, заиста се показује да је кила жељеза тежа од киле перја.
Килу жељеза вјетар не разноси као килу перја.
Онај који скупи килу жељеза, у Гласовима, вреднији је неколико пута од онога који скупи килу перја, у Гласовима.
Вриједност се не мјери само у знању, способностима, храбрости, оријентацији и програму.
Мјери се у снази која стоји иза, током цијелог мандата.
У односу на ону која већ сутрадан не постоји, оспе се и распе.
*
На Изборима 2018е било је  овако.
 
СЧП
·        Додик, 368.210 Гласова
·        Иванић, 292.065
 
НСРС
·        СНСД, 218.201
·        СДС, 123.515
·        ПДП, 69.948
 
ПРС
·        Жеци, 319.699
·        Вукота, 284.195

СНСД је тада имао 200.000 чланова. Уз уважавање старог српског обичаја да се има и по двије чланске карте, у одређеним количинама.
Тих двјеста хиљада се тачно показало на гласању за Народну Скупштину Републике Српске.
Тако су се показали и Чланови Есдееса, скоро упола мање.
И Чланови Педепеа, скоро упола мање од Есдеесових.
*
Шта је Физолоф ћио да рекне.
Разлика Иванићевих личних и страначких Гласова, и Говедаричиних, много је већа него Додикових и Цвијановићкиних.
Иза Додика и Цвијановићке, стајало је, као што ће и сада стајати, тих 200.000 Чланова, од којих су свака два Члана нашли још један Глас, и више, што је уџбеничка категорија и формула Страначке Организације.
Иза Иванића и Говедарице, ни близу.
Њихови Гласови, за појединачне функције, већ ујутро се распу ко ракова дјеца.
То је аморфна маса, гласачка маглина, макадамски туцаник који даје неквалитетну подршку и одриче се било какве контроле.
Остају само они који су чланови и који су гласали за Странку у Народној Скупштини.
А то је много мање него код СНСД.
Запад форсира такве кандидате.
Јер ће исте гласове добити и сљедећи пут, штагод радио.
Код кандидата који имају стабилну чланску организацију и компактно бирачко тијело, то се неће догодити.
Казниће их.
Аморфно бирачко тијело кандидата без Велике Странке, унапријед не тражи одговорност. Одустаје од одговорности.
Њима је важно да су били против.
Да ли ће бити против и сљедећеи пут, и да ли ће уопште бити на гласању, то нико, ни они, не зна.
Зато је Иванић могао да у оном епском Видеу, из Зенице, прича шта је све српско дао турцима, и да ладно добије 292.000 гласова.
Тако се Избори своде на Лото.
Као што су Бањалучани, умјесто куглица, извукли Курац.

 

ИЗБОРИ 2022е,
ПАРАДА КЕНГУРА
ПО ИНТЕРНЕТУ

 
Пребацивање Политике на Улицу, разарање је Политике.
Као што је пребацивање вјерског обреда у Политичке Литије, разарање Цркве.
Пребацивање Предизборне Кампање на Интернет, такође је разарање Политике.
Улица је, сама по себи, Манупилација. Нема правила, нема способности, нема демократије.
Све велике Манифестације Улице, које су утицале на Политику или на Историју, биле су валики и добро организовани Манипулативи.
Једини њихов учинак је у томе што може да се прецизно мјери колики је утицај Запада на том подручју.
Као што је сада у Русији.
Против Мобилизације су на Улици они које Мобилизација не би ни закачила.
Значи, Запад.
Предизборна Улица и Кампањски Интернет су заобилажење Бирача, Гласача, Људи. Њихово понижавање.
Прекривка за изборне манипулације.
Замјена за Странку и Организацију.
Огроман број Кандидата у Републици Српској размили су се по свим божијим Порталима и искачу ко Цицуљко Мицуљко на опругама. Наслове не можеш прочитати од њих.
Некад су постојали Хајдуци и Ускоци. Данас, Искоци.
Неко је тој Кандидатској Пастви продао причу да тај Интернет, Фејсбук и то, доноси побједу.
То уопште нема везе са Изборима и побједама и поразима.
Нико не мкоже доказати да је сто Билборда у Републици Срепској, било коме, донијело сто Гласова.
А огласи на Интернету, само су мали покретни, напасни, крпељски, Билборди.
Публика која посјећује те камапањске интернетске, порталске, Скочко Полигоне, није Бирачка Публика.
Они ту не долазе да траже Кандидате.
Они су већ одлучили за кога ће гласати.
Скочко Кандидати постижу супротан ефект.
Производе подсвјесни отпор било каквој могућности подршке.
Шта ће, он, за којег никад не бих гласао, на том мјесту гдје га не очекујем и гдје тражим нешто друго.
Ну.
Аналфабетима, Аматерима и Болесницима, кандидатским, можете продати све па и причу да се Лајкови, Бот Коментари и Искоци, једноставно претварају у Гласове. И множе се са непарним бројевима, 3, 5, 7, 9... најчешће двоцифреним и троцифреним.
 

 

СВЕ СУ КАРТЕ БАЧЕНЕ
НА ШАРОВИЋА
И МАЛЕ СТРАНКЕ,
ЈЕЛЕНА ЈЕ ПРИВЈЕСАК,
ОСТАЛИ ОТПАЦИ

 
Побиједиће онај који је већ побиједио.
Изгубио је онај који не зна ко ће побиједити.

Рајко Непреточиви Мудросерствујушћи

 
Ну что.
Шмитхаузен, индуктор Минхаузеновог Синдрома у БиХ, уз велику галаму и лупу по голим гујицама, напао је Изборни Закон, да би га оставио онаквим какав је био и тако омогућио све велике манипулације које су пробане и нове које омогућује тај Закон и њихов ЦИК.
У Федерацији је све ријешено.
Бакир плаче од среће.
Нисмо ћели трећину Беиха а сад се боримо за половину, ба.
Бакир и Нежељко Комшић би требали да уђу у Предсједништво.
Погледају Шаровића ко озебо сунце.
То значи да Запад, Удбе и Сарај Чадор, сматрају да у Републици Српској ништа није ријешено.
Из Републике Српске, пак, изгледа да је све ријешено.
Мада није.
Неки не виде а неки су се утишали.
Неки будалашу а неки, мудрији, релативизују.
Угрубо, стање може да буде како слиједи.
◘ Шаровић је главни фаворит Запада, Сарајева и Вучића.
Вучић је уласком у БНТВ јасно рекао да није на страни Републике Српске и Националних Снага.
Шаровић се чува испада у Кампањи.
Џејлен служи искључиво да подржи Шаровића и своје гласове дода његовим.
Сви знају да без крађе, отимања и мегаманипулације, Џејлен нема шансе за Предсједника Републике Српске.
◘ Број Мандата СДС и ПДП у Народној Скупштини у другом је плану. Он, објективно, не може да буде циљ на врху, јер немају никакву организациону структуру коју би се могло искористити.
Стога је искориштен Нарцис Балоначелник да укупи што више својих циркуских гласова који ће се претворити у Мандате Педепеа. Што је, најобичнија крађа и превара.
◘ Свим малим Странкама у Републици Српској, стигло је наређење да максималне снаге баце на своје мандате. Ни они немају Организацију али имају разне конгломератне кругове, од Удбашких до пословних, дужничких, пријатељских, родбинских, лажућих, ситноманипулативних...
◘ СНСД, ако попусти у Бањалуци, у тој Изборној Јеидници, јер је концентрација Бирача највећа, може пасти на трећину или испод.
Трећина не значи да ће бити Већина.
Ниједна Власт у свом крилу нема своју дјецу.
Стога сам, још раније, предлагао да се све карте Есенесдеа баце на број Народних Посланика, 40.
◘ Са Шаровићем у Предсједништву БиХ, Запад је све ријешио. Сарај Чадор је ријешио Хрвате.
Са побједом Шаровића, Есенесде губи и Владу Републике Српске. И учешће у Савјету Министара.
Републику Српску ће притискати, циједити и исцрпљивати, џаба јој Додик као Предсједник.
*
Сви ови конструкти су одавно присутни, још од како није успјела Давид Анархија.
Неке ситнице су видљиве, највећи дио није.
По резултатима Избора, биће читљив највећи дио.
Као и колико је ко учествовао и шта је постигао.
*
Никад не треба заборавити да је Западу остала још једино Република Српска као трн у оку.
 
 
 
 

 

ЗАШТО САМ
НАПИСАО КЊИГУ
„ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ПЕРМАНЕНТНЕ
ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ“

 
Зато што сам Будала.
*
Занимљиво звуче чињенице или извике да је Додик понављао први разред Пољопривредне Школе.
И да је Суманта Џејлен добила десет милиона долара од Америке.
Без обзира што је Додик већ раније проглашен Трактористом и што нико не зна којићејојкурац десет милиона долара.
*
Избори су озбиљан национални посао.
Од тога је озбиљнија само Држава.
Али Државу не дају. И кад дају, узму ти је.
Избори су озбиљан посао јер озбиљнијег немамо, нисмо самостални, независни.
Политичке Странке су такође озбиљан посао.
Јер. Више, у селу, нису главни скретничар, кондуктер, поп, матичар и шумар.
Од потписа Дејтона, Запад овдје све чини да поништи сваку озбиљност Избора, Странака, Политике и свега постојећег.
Уз помоћ Губара, који незадрживо надиру у Политику и Јавност, то су скоро успјели.
У Србији су поптуно успјели.
Сви раде за Вучића, од Патријарха до Пинка. А Вучић ради за Запад.
Република Српска је у стању Опстанка.
Зато је неозбиљно за важне политичке, управитељске, појединачне функције, кандидовати некога ко нема Велику Политичку Странку иза себе.
А то немају ни Мирко Шаровић ни Јелена Тривић.
Овдје се не ради о квалитету Милорада Додика.
Ради се и квалитету Политичке Снаге.
Која може да се бори за Опстанак.
И за Самосталност, упоредо.
То не може Народ. Којег упомоћ позива Дуо Шаролена.
Ако немаш ништа осим Народа, немој се бавити Политиком.
У времену смо пред Трећи Свјетски Рат, у коме свако граби позиције за старт.
Па је тако једној нуклеарној велесили, Америци, заиста важно да Београд постане Метропола Чмарака и Међујебачица.
Зато је судбоносан потпуно протоколаран, мали, ситни, кратки, сусрет Додика са Путином. Јер тако дајемо и добијамо знаке да смо живи, да смо у опстанку.
Док се Путин брине за Републику Српску, они се брину за понављање разреда.
Републиком Српском се не може манипулисати као Србијом.
Искључиво зато што има СНСД. Што СНСД има 200.000 Чланова. Што тих 200.000 Чланова донесу 350.000 Гласова.
Србијом се може манипулисати јер нема ниједну Политичку Странку.
Српска Напредна Странка није Политичка Странка.
Није била ни кад је настајала.
Коликогд су Људи аутономне јединке, сами се рађају, сами умиру, толико им је неопходан Окуп. Којег нађу у Вјери, у Породици, у Спорту... за Државу, Нацију, Опстанак, потребно је чвршће организовање Окупа. Не баш као Војска али технолошки једнако.
Једном када се избори Опстанак Државе, не треба ништа.
Мада је то недоказиво.
Шведској одавно не треба ништа па је почела изнутра да се разједа.
Потреба Нације за Мађарском, по свој прилици, никада неће нестати.
Ако буде Трећег Свјетског Рата, све ће се спржити.
Али, неће, након, много година, први да никну Бујад, Сијерак и Драча.
Прве ће да никну Националне Државе.
Стога Политичка Странка мора да сваког дана ради на Кампањи, за Изборе.
Тако се зове контакт, комуникација, организација, Живот са Људима.
Иначе ће Ћоркани, плаћени од Запада, премрежити и Небо и Земљу.
При чему неће бити битно колико су плаћени.
Највећа цијена којом је плаћена Суманта Џејлен је слика са Шмитом.
Јебо десет милиона долара.
Том сликом је требало излијепити цијелу Републику Српску.
Ну. И за то је потребна Организација Странке.

 

ЕСЕНЕСДЕ,
ЛАГОДАН ЖИВОТ
У СЈЕНИ ОПОЗИЦИЈЕ

 
Послије промашеног Пенала, прије двије године, у Бањалуци, гдје је Гол био од четрнаест метара а голман није дошао на утакмицу, о Есенесдеу се нема шта рећи.
Већ мандатима, та Странка не користи своје Пенале.
То је зато што само Додик брани Пенале.
И зато што је он феномен. Истовремено и пуца и брани.
Умијеће Политике у томе је да противника тјераш да стално копа приручне ровове а не да му препушташ своје најбоље.
Ткање Политике није у томе да у командни кадар улази свако. Ни у пјешадију и трећепозивце, не улази свако.
◘ Есенесде ће и ове године на бањалучком подручју показати дио слабости из прошлих Избора.
◘ Командни Кадар у Странци мора да има политичко, социолошко и масорганизационо знање. То не може да буде кордон аналфабета.
◘ Есенесде не умије да капитализује своје токоммандатне успјехе јер све то мора да обави Додик. Додик је свакодневна капитализација Есенесдеа.
Стога неке догађаје смјешта у Кампању што је контрапродуктивно.
◘ Већ неколико Избора, Есенесде не користи објективне потенцијале Организације и сва налазишта Гласова.
◘ Есенесде нема јединствену технологију Производње Гласова.
◘ То је одраз конгломератизације свих слојева странке изнад Чланства. Ту улази свако, преко реда, преко богаза, преко тарабе, преко Шефкета, кроз мишије рупе... и заузима мјеста, изабрана и именована, без икаквих заслуга.
◘ Постоји граница Конгломератизације организоване Странке.
Ако се пријеђе, завршиће као Титин Ескају или Вучићев Есенес.
◘ Постоји фаза развоја Странке када се Лидер мора одвојити од Организације. То је и Друг Тито учинио.
◘ Организацији Странке треба вратити предлагачко и кандидационо право.
◘ Есенесде нема два национално оријентисана кандидата.
То може да се покаже као проблем на овим Изборима, за појединачне функције.
Шаровић може да убере много националних гласова, оних који не би отишли њему да има неко бољи, а који никада не би отишли Есенесдеу.
А, оно што не добије од Педепеа, добиће од муслимана.
Шаровић је успјешно прикрио своју љигавост и сарајфилство, своје уграђене мањкавости. За разлику од сумануте Аналфабеткиње Џејлен, која их је показивала и удуплавала.
Жеци се, у Есенесдеовом двојцу, профилисала као тихи умјерењак.
Додик намјерава да са њом у Предсједништву купи малао Американце. Што је погрешно, дабоме.
А, иначе, не да никоме да галами у Политици, поред њега живог.
У Предсједништво БиХ, и Срби и Хрвати, морају кандидовати и бирати ортодоксне Националисте.
Јер и политика муслиманског Сарајева, у Предсједништву, крајње је националистичка.
Унитаризам иде другим колосијеком.
◘ Есенесде се не бави Политиком.
Бави се Опстанком Српске.
То је велика разлика.
И томе треба да се сви прилагоде, од Додика до органзације Мјесног Одбора.
◘ Есенесде много комодитета оставља малим Странкама, малим противницима и малим савезницима.
Јер је атрофија Организације захватила све линије и траншеје око Бирачких Мјеста.
То ће учинити да Есенесде изгуби шест до осам посланичким мјеста које би објективно могао добити.
◘ Након ових Избора, Есенесде мора да се реорганизује и преоријентише.
Мора изаћи из лагодне сјене јалове Опозиције.
Није добро стално побјеђивати у завјетрини аналфабета и немоћних еквилибриста. Једном, да, али више не.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
КАКО ПРИЈЕЋИ МОСТ
А НЕ ПРИЈЕЋИ РИЈЕКУ.

 
Опозиција нису само они који нису у Власти.
Опозиција су и многи који су у Власти.
И они који су уз СНСД и Додика.
Опозиција су и многи од оних који би у Власт.
Грунтовно, као Опозиција се воде Есдеес и Педепе.
И ова кампања, и ови Избори, показују традиционалне особине Опозиције.
◘ Одсуство Политичког Програма.
Политички Програм није брошура која се одштампа пред Изборе.
Политички Програм је дугорочни колосијек Странке. Који укључује главне координате које се не мијењају.
Вјештина Странке је у томе да то свакодневно незанимљиво штиво, достави Бирачима у Свијест и Подсвијест, поводом разних баналних и свакодневних тема.
Да Бирачи препознају да је то на линији тог Програма. Да очекују и „знају“ шта ће Странка да учини, како ће да се изјасни.
Политилки Програм овдје мора да укључује
·        националне, српске, аспекте,
·        два нивоа националног, овдашње и опште србијско,
·        аспекте дејтонског и уставног,
·        заштиту Дејтонске Самосталности Српске,
·        отпор Западу кад је противсрпски,
·        оптор Унитаризацији и поништењу Устава,
·        нешто економије...
Све је то било актуелно одма послије потписа Дејтона у Паризу. Дакле, ствар која је обавезна лектира.
У понашању Политичке Странке, то мора бити конзистентан мозаик. Свака случајност, сваки искок и испад се препозна и девалвира Странку.
Опозиција, састављена, скрпљена, од Есдееса и Педепеа, нема ништа од тога, ни укупно, ни појединачно.
СДС и ПДП су компактни и компатибилни као Федерација БиХ и Република Српска.
◘ Бијег од Теме.
Сва енергија СДСПДП Конгломераторијума, троши се на изостанак са парламентарних догађаја, изврдавање гласања, избјегавање изјашњавања.
Што укључује и одређену количину самопонижења. Лизање са Ескобаром, са Шмитом, са Карином Карић...
Опозиција наивно мисли да Бирачи то не виде.
Кобива, ако се не изјасне, прићуте, подвију репи, спусте уши, иду крај живице..., неће нико видити.
◘ Отворене Мјестимичне Лажи.
Повремено, Шаровић похвали Вучића. Као, то је Нацицонална Политика. Џејлен се појави негдје на некој српској манифестацији. Видим да је у њен спот убачен Јасеновац и Војничко Гробље на Сокоцу. Нисам гледао, али видим како је то истранжирао Драган Мочевић.
Јелена Тривић може да лично буде и оваква и онаква. Највећи Четник на Планети и околним сателитима.
Ну. Она је спишавањем са Шмитом себе представила као Издајника.
И све што каже о Српској и Српству, звучи као Лаж. Одјекује, СТЈЖ.
О кориштењу живота Логораша и Бораца, као лешинарењу и гажењу преко мртвих, што је иначе у новим генима СДСПДП, нећу ни да говорим.
◘ Опозиција не зна гдје је Мета.
Све је окренуто против Додика. То није од јуче. А Додик све јачи. Изгледа да је Додик негдје погријешио.
ЈИДУД.
Јуче ме мој мјештанин из Дебељака пита кад ће Шатор на Ади.
Не питаш кад ће Додик на Ади.
Пусти Додика, он има свој колосијек. Мене занима Шатор, једна пива, људи...
Дакле. Људе, више не занима Додик. Он је своје мјесто исколчио. Они га узимају као нешто што се подразумијева.
А Опозиција напада Додика.
Што, такође не занима Људе.
Онај Унесрећеник, неко му подвалио Генијалушу, идеју, отишао у Космос да напада Великог Медвједа. Додика.
А прича о Додику и Мрком Међеду, била актуелна прије сто година, негдје када је био Премијер.
*
Ђе живе, оклен су испали.
 
 

 

БАКИР. КО НЕ ВОЛИ
МУСЛИМАНЕ, НЕКА ИДЕ.
ВАСИЋ. НИКО ВАС НЕ ВОЛИ.
ШТА ЋЕМО САД.

 
Бакир Изетбеговић, за Политику изванредно талентовани Будалаш, у овим предизборним временима даје сваковрсне изјаве.
Ми можемо са свима, са краљевима, са партизанима... Нијемце и Усташе је прескочио.
Ми пружамо руку свима, да градимо државу.
Бакир Изетбеговић, Мали Мујо Комшић, муслиманско вјерско и политичко руководитељство, једини су људи који се боре за Државу коју немају, која није њихова и од које никада ништа није било нити ће бити.
То је одсјај неоотоманске територијалне збиље, када су грабили туђе територије и земље, без иакквог смисла, реда и интереса.
Из чисте  болести, познате као Султанска Грозница.
Ну.
Бакир, стално понавља упуте са одласком хришћана, опанцима и блатом на опанцима.
Ко не воли муслимане може да иде.
Ови други политичари, међу Србима и Хрватима, све голи Еуропљани и Интелектуалци (Ивица Видовић), још од десетог вијека наслиједили Политичку Кокректност, мирољубиво коегзистенцијални коитус, остануло им од Тите, свјесни великог потенцијала заједништва, братства, суживота... мало се курчи Додик...не реагују на ове понављане изјаве Бакира Изетбеговића.
Бакир Изетебовић, пак, овим шаље јасне поруке.
◘ БиХ је Босна.
◘ БиХ је „наша“.
◘ Морате нас вољети, поштовати а ако будете добри и клањаћете.
◘ Не можете да учествујете ни у чему. Можемо само да вам уручимо Ахднаму.
◘ Ништа овдје није ваше. За опанке нећемо тражити Ћаге...
*
Невјероватно је како су се муслимани трансформисали од окрутних кољачких сурадника НДХ Усташа и Хитлерових Нациста, до Хасе и Хусе, Титиних обожавалаца, који им је опростио све и примио их у равноправност.
Још је невјероватније како су се Хусо и Хасо трансформисали у кровлочне Унитаристе, освајаче туђе земље и мржњу према Хришћанима. Од којих потичу.
То, више, није само Руководитељство, вјерско и политичко, то нису само Четирипрсташи, Младобосанци... то су нове младе генерације, међу којима највећи дио никад није видио живог Србина или Хрвата.
Али емитују огромну мржњу према свему што није муслиманско.
Ту другу трансформацију муслимана у БиХ, боље него Тито прву, извео је Запад.
По истој формули по којој је трансформисао „Украјинце“.
Нацистичке Мрзитеље према Русима.
И једнима и другима су генетски усадили Код Жртве, Код Државе, Код Дехисторизације.
Какав је Политички Карактер муслимана БиХ, водљиво је у односу према Хрватима. Са којима су двапут били судионици Клања Срба.
Муслимани, данас, Хрвате у БиХ, сматрају нижом расом, полуинсанима.
Хрвати, пак, мрзе муслимане до неописивости.
То сам сазнао док сам био Министар у Влади Српске и ишао у Мостар, код Јелавића.
Нисам знао, тада, за многе злочине муслимана над Хрватима, у Рату. Нисам имао контакте са једнима или другима.
Тада су ми уљудно, у Мостару, рекли, Ниси требао ићи преко муслиманских територија.
*
Муслимани се из овог Ћорсокака, Сокака Ћоркана, не могу извући.
Као што се нису могли извући из Усташкоендехашких фашистичких злочина, већ им је Тито поклонио живот, као што се нису могли извући из Комунизма, већ Ратом.
Излаз ће бити Рат, Распад, Разлаз...
Какогод буде, Руководитељство муслимана неће умјети да сачува људе, свакодневне муслимане, од којих највећи дио нема везе ни са једним од та три глобална тренда у којима су страдали.
Али. И ћутња се плаћа.
 
 
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ОДУСТАНЕ
ОД ЕУ, 
И ОДБИЈЕ КАНДИДАТСКИ СТАТУС, 
КАО ШТО ЈЕ
ОДУСТАЛА ОД НАТО ПАКТА,
ЈЕР ЈЕ ТО ИСТА ТЕХНОЛОГИЈА
ПОТЧИЊАВАЊА А НЕ ИНТЕГРАЦИЈА

 
Како се према Србима и према Српској, понаша Њемачка, то сви виде.
Не треба бити геостратег, политичар и аналитичар.
Њемачка је водећа политичка сила у ЕУ и трансимисија америчког диригоавања, управљања и потчињавања Чланица ЕУ.
Америчани, то је показала Украјина, могу, у року од мјесец дана, да потпуно пониште сву политику ЕУ, сву политику било које чланице ЕУ, све стратегије и оријентире и да наметну политику која је на штету ЕУ и сваке чланице а у корист америчке глобалне геостратешке позиције.
И нико не смије да писне.
Улазак у такву ЕУ, није Интеграција.
То је добровољна тамница у лавиринту из којег нема излаза.
ЕУ је, дакле, дириговани, добро припремљени тоталитарни систем, једна врста Екстерног Унитаризма којег није досегао ни Варшавски Пакт у својим најсјајнијим временима.
Република Српска треба одмах да се огласи против Кандидатског Статуса БиХ према ЕУ. То треба учинити прије Избора а након Избора, чим се конституише Народна Скупштина Републике Српске, обзнанити то као државни парламентарни акт.
Такава тоталитаристичка, унитаристичка, ЕУ узеће БиХ у кандидатски статус и, сутра, у чланство, са веома јаким језгром Унитаризације која се развија у Сарајеву, уз помоћ Пет Амбасада Запада.
Да ли ће Кандидатски Статус прекинути такву политику Сарај Чадора и ЕУ.
Неће.
Да ли ће одустати од пресије на Републику Српску.
Неће.
Да ли ће уважити Дејтонски Споразум и дејтонски Устав БиХ.
Неће.
Да ли ће признати Конститутивност Срба и Хрвата.
Неће.
Да ли ће економски помоћи, донијети грантове и фабрике.
Неће.
Да ли ће отворити Тржиште ЕУ а дозволити заштитне реструкције на нашем.
Неће.
Да ли ће куповати све наше пољопривредне производе и потицати још већу производњу.
Неће.
*
Неће.
ЕУ, НАТО, Запад, хоће Територију, по могућности без Људи, само са Аутопутевима.
*
У државној и Националној Политици, потребно се усправити и успротивити на вријеме.
Кад се доспије, уз непромишљени пристанак, у Мрачни Лавиринт Интеграција Запада, сљедећи је нестанак.
*
Република Српска је имала Непромишљених Пристанака. Није све отето.
Не треба јој, више, ни један.
*
Кандидатски Статус се не може прихватити доклегод
·        постоје неријешена питања у примјени и трајности Дејтона,
·        доклегод трају напади на имовину и надлежности Републике Српске,
·        доклегод се не признаје Конститутивност Народа као темељ Дејтона и БиХ,
·        доклегод постоје политички програми поништења Ентитета,
·        доклегод постоје нелегалне, неуставне, тзв Институције БиХ,
·        доклегод је неријешено Хрватско питање у Федерацији БиХ...