НИСУ СВЕ ТЕМЕ
ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕ
И НАЈВЕЋИ ДИО ТЕМА
НЕ ДОНОСИ ГЛАСОВЕ

 
Да би се то разумјело и прихватило као понашање, потребно је доброг образовања.
Аналфабетама Аматерима може послужити и она подјеба везана за Први Дејт.
Мали дио размишља шта да пита на том првом судару. Највећи дио мисли да је битно ући у причу.
Пошто АА сад знају шта је на ствари, требало би да знају да Избори нису ни слични томе.
Ну. То, сазнање, спознаја, никада се неће догодити.
Мукотрпним анализама Испитивања Јавног Мнијења, и резултата Избора, у више изборних година, дошао сам до јасних закључака да многе теме које су у врху и кампања и током мандата, немају никакав утицај на Гласове.
Тамо гдје се испитаници највише противе Криминалу и Корупцији, тамо највише Гласова дају „Криминалцима“.
Избори ће и нестати, као вид воље и демократије у Парламентаризму, Представници ће се бирати на основу броја Лајкова који ће се сортирати у неком далеком непознатом Серверу, а неће се нико позабавити, научном обрадом моје тезе да су Избори Ирационалан Процес. Процес прецизно условљене Подсвијести.
Данас су актуелне Америчке Санкције.
А и нису,
Америчани навалили на санкције ко гладан срат.
Теме које у Републици Српској неће утицати на резултате Избора ове године:
◙ Америчке Санкције.
Оне су пројектоване да одузимају гласове Додику, Есенесдеу и владајућем мозаику. Могуће је само обрнут слијед догађаја.
Стварна страна Санкција је подршка Републици Српској у њеној Политици Устава и Самосталности.
Ако буде погодне констелације, што није изгледно, Санкције могу послужити као изговор за драстичне мјере према Републици Српској. Ми смо све покушали али није дало резултате.
◙ Криминал и Корупција.
Сви, овдје, знају да Власт „краде“. Нико, овдје, не воли Власт. Свако би се, сутра, понашао исто, или горе. Моје је да се сналазим, твоје је да владаш. За Власт, и Државу, потегнуће само одлазак у Рат. И то неће сви. За све остало, само мимо мене.
Криминал и Корупција је за Судове. Није за Изборе. Бирачко Мјесто није Судница. Глас није Робија.
Онај ко то прича Људима, Бирачима, никад неће добити Глас.
◙ Дугови.
Мени, који сам купио Стан и Ауто на кредит, не можеш причати да Кредити убијају Републику Српску.
Сав је Свијет задужен и презадужен. Новац није измишљен да би нешто купио, можеш и размијенити, већ да би се задуживао.
◙ Трговска Гора.
Смијешно. Људи се не чешу ни за своју Државу а да се чешу за Хрватску. Другу Државу.
◙ Немојте да некога иритирамо.
То причаш онима који не излазе на Изборе. Они не желе да их се иритира.
Они који излазе, излазе да иритирају. Оће да јебу.
◙ ...
И још много тротачака.
 
 
 

 

ОНАКАВ СИ
КАКВА ТИ ЈЕ ОПОЗИЦИЈА

 
Јест тешко поднијети, јест срамота, јест сумрачно, али је тако.
Проблем са Опозицијом је вишеструк.
◘ Данас је то знак да ти Запад управља Политичком Сценом.
◘ Власт се може поправити, кориговати, промијенити. На Изборима.
◘ Опозиција се не може поправити ни промијенити, ни на Изборима.
◘ Опозиција што више Избора пролази, што више Избора губи, постаје све слабија и нагуженија. Умјесто да јача. Све више слуша Запад, умјесто да учи на грешкама.
◘ Власт, са таквом Опозицијом, копни, претвара се у рутински аранжман, постаје Прљдика. Онај трули пањ који још само ноћу свијетли у шуми.
◘ Уколико такав Политички Мозаик траје довољно дуго, постоји изгледна опасност да Запад потпуно завлада, кроз генерисање незадовољстава, управљањем Јавношћу и куповином трећеразредних актера на свим нивоима.
*
Опозиција у Српској све зна о Власти.
Ништа не зна о Републици Српској.
Никада се не изјашњава о ономе шта ће урадити кад дође на Власт.
Једино што се може закључити јесте да се више неће задуживати. И да ће БНТВ преселити у Бањалуку.
Они су Власт, не може Власт сваки дан да иде у Бијељину.
Тридесет Година Републике Српске је прилика да се чује шта Опозиција мисли о наредних Тридесет Година.
То је богомдана могућност да се предочи Рационални Национализам Опозиције.
Ну, ми нећемо чути ништа од тога.
Осим пар фразетина, на силу ишчупаних изјава о томе како је Република Српска ово и оно.
Вјероватно је нека Радна Група сачинила попис ријечи и синтагми које се могу употријебити, како се не би иритирао Бакир. А ни Јасмила Жбанић.
СНСД, да није постао пичкаст, досад је већ могао активирати Организацију, обучити је, доћи до сваког Члана, Гласача, Симпатизера, Неодлучног, и послије Деветог Јануара кренути у завршни спринт.
Издајничка Опозиција се мора на овим Изборима избацити из колосијека.
Па, нека Есдеес, након Избора, тражи путеве обнове Националне Странке.
Која треба Републици Српској.
Иначе ће и она почети да производи Педере.

 
ЗАШТО ЈЕ ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
ТЕЛАЛ ПРОПАСТИ, КОРУПЦИЈЕ
И КРИМИНАЛА

 
Већ четврти Мандат, Опозиција у Српској, Опозиција Српској, извикује поруке Србима о томе да их је преплавио Криминал и Корупција.
Чиме им поручују да су сви они који гласају за Већину, такође Криминалци и Коруптивци.
Сада су почели да прокламују и Пропаст. Велики Интелектуални Трио политичких АА, Аматера и Аналфабета, Шаровић, Тривић и Радовић, говоре о Пропасти.
Од политичке до економске.
Ово двоје, осим Шаровића, као разумију Економију, мада изгледа да је боље разумије Шаровић, говоре о Дуговима као поузданом знаку клиничке смрти.
Рачунају са тим да се Бирачи неће сјетити да је сав божији свијет задужен.
Да другачије не може да функционише. Јер је Запад наметнуо вјештачки Новац и њиме пљачка мале и влада њима, истовремено.
Не зна се шта је старије, Дуг или Новац.
Та опозициона тројка и друга булумента, не могу да схвате да су то неполитичке теме, неизборне теме, да релација Бирач – Гласач – Глас, функционише посве друкчије.
Они пропагирају Пропаст, Криминал и Корупцију јер им је то наметнуо Запад.
Запад је на К%К срушио Држава и Држава. Довео своје једнократне накурњаке и разорио било какву могућност изласка на здрав пут и површину.
За Српску је формула јасна.
Убијаш људе у појам, о Пропасти и К&К, док не дођеш на Власт. Онда ти Запад каже шта ћеш да радиш, пошто ти не знаш. Да знаш, не би причао то што причаш него би рекао шта ћеш да радиш. Што Опозиција никад не говори.
Кад Запад каже шта ћеш да радиш, филм је готов.
Опозиција у Српској, у својим њедрима његује Младе Педере, Разврат, Анархију, Аматеризам, Аналфабетизам, Ненационалне Протуве... а жели да побиједи, жели да дође на Власт, жели да Влада Републиком Српском.

 

КО ЈЕ БИРАО ПОЛИТИЧАРЕ
КОЈИ НИШТА НЕ РАДЕ

 
Питање се односи и на Опозицију.
Предсједништво БиХ је лабораторијски узорак за многа политиколошка, национална и демократска истраживања.
◘ Два Члана Предсједништва не чине ништа. Не раде. Један Члан Предсједништва, који има најмање могућности, чини много.
◘ Стање у Предсједништву је 2 : 1. Такво стање није у односу између Три Народа у БиХ. Међу Три Нације Бирача. Јер, тамо се бирају искључиво Национални Чланови.
◘ Један Члан Предсједништва тражи елиминацију протектората и повратак на Устав БиХ. Друга два Члана га оптужују за Рат који они најављују, спремају.
Једно са другим, примјећује се, нема никакве везе.
◘ Један Члан Предсједништва, ни по каквим  алгоритмима не би могао да буде изабран у Предсједништво БиХ.
А, он је изабран убједљивије него онај изворни, муслимански Члан.
◘ Тај први, Немогући Члан Предсједништва, није рекао шта ће радити, и како, као Члан.
А и да је рекао, њега нема ко да „контролише“.
Нормалног Члана Предсједништва контролишу Избори.
За Ненормалног Члана Предсједништва, неко контролише Изборе.
◘ Други, муслимански, Члан Предсједништва ради мање од Немогућег Члана. Немогући Члан барем нешто сере у Јавности.
Ну. Ни он није рекао како ће да ради. Ту га неко метно.
◘ Мирко Шаровић, који је Предсједник СДС-а, дакле, и њега је неко бирао, не говори шта ће и како ће кад побиједи на Изборима ове године.
Он говори да Додик води у пропаст, да је Економија Српске пропала, да не треба иритирати Аге Сарајлије...
Он, у ствари, говори, да не би радио било шта, кад буде изабран.
Шаровићу не могу други да организују Изборе.
Али неком Педеру или некој Жонглерки, могу.
Тако ће они да постану Жељко Комшић.
Да не раде ништа, да не одговарају Бирачима, да петекају Протекторима.
ПТК је технологија Пушења Тврде Курчине.
*
Пошто су Избори Нерационални Демонстратив, они који не раде ништа, који само некога нападају, који мраче и шире црнило, могу да добију значајну количину Гласова.
Они који чине, никад не добију колико је адекватно.
Уз помоћ Протектора, они који не чине и који неће чинити ништа, могу са својим гласовима да побиједе јер ће добити додатке.
То је Пропаст.
Као што видимо у Бањалуци.
 
 
 

 

ДВА КОЛОСИЈЕКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Један је ранжирни, други је са магнетном левитацијом.
У Политици, нарочито у данашњој, није могуће све објаснити и предочити.
То је зато што се Политика ријалитизовала. Укључило се много Будала. А, ни двјема Будалама није добро саопштавати озбиљне ствари.
У Републици Српској, такав је дојам уназад више времена, само Додик зна шта ће урадити Додик.
Мени, често, изгледа да то ни Додик не зна.
Ако не може Јавност све да зна, и зато што јој то не треба и зато што непријатељи и противници не треба да сазнају, Политичка Странка би требала да зна. Дио ње.
Тренер о тактици разговара са неколико играча, не мора са цијелим Тимом. Са неколико мора.
У Есенесдеу ни то није случај.
Мурињо изађе на Терен, гдје је и остали дио Тима, али, Мурињо сам игра и Голмана, и Бека, и Модрића и Влаховића. Ако се неко зајебава, Мурињо и суди.
Посљедице.
▫ Политичка снага Есенесдеа, убједљиво најјаче Политичке Странке у БиХ и код Срба, није искориштена, пуштена је да левитира, да атрофира, да одумире. Док се њој то догађа, расту други, не на тим критеријумима. Већ на посве друкчијим. Они немају ништа али узимају дио Јавности и стичу нематеријалну, неорганизациону, виртуелну, снагу која добија Гласове.
▫ Лидеризација. Ауторитарност. Диктатурија.
Пошто нико није обавијештен о правцима и смјеровима, о циљевима и метама, мало ко се може укључити. Сви морају да чекају шта ће Додик да каже. Па, онда, евентуално, мало поткују. Што нема никаквог ефекта.
Тако нико нема прилику да тренира и да неко од многих може да наслиједи Муриња.
А прилику добијају протуве које постају опозициони кандидати само на основу тога да није Педер. Да нема снимка.
Они пролазе не на основу тога што су парирали Додику већ на основу тога што нема другог и трећег ешалона Есенесдеа, коме би парирали и тако ишчилили или пропали.
У овој ситуацији, у Корацима Самосталности Српске, Јавност Српске, Есенесде, али и непријатељи, противници, Пет Усраних Амбасада и Сарајево, треба да знају за Два Колосијека.
◘ Инцков Противсрпски Закон.
Његова елиминација, што је правно веома тешко изведиво, осим да се Сарајево само попиша а да ПУА, објаве саопштење са пет ријечи, Не знамо ко је Инцко, и спусти Црне Заставе на пола копља, услов је повратка у Институције БиХ.
◘ Повратак Надлежности, који је започео у Народној Скупштини, нема везе са „поништењем“ ИПЗ.
И када се он поништи, када га попишају и одрекну га се, Повратак Надлежности, тај други, дуги, Колосијек, остаје.
На њему нема пуно станица али ће бити много застоја и стајања, много лагане вожње.
--
Републици Српској одговара да нико не „поништава“ Инцков Закон.
Јер тако неуставне и недејтонске институције БиХ, атрофирају и нестају.
Тако се показује да је то све вјештачки унитаризовано и да је непотребно.
Србима Српске, који су једини заслужни за њен постанак и опстанак, на неки начин се морају предочити ова Два Колосијека.
Да Срби знају куд идемо.
И да се тако елиминишу песимисти, дефетисти и дркаџије.
Да Страни Плаћеници имају мање простора.

 

МРЖЊА МУСЛИМАНА
ПРЕМА СРБИМА
И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ ПРОШИРЕНА
И, ТАКО, ПОСТАЛА ЗАДЊИ СТАДИЈУМ

 
На којој би страни била Маховина, да нема Сјевера.
Кад нестане Сјевера, Маховина се тешко сналази и тешко може опстати.
Муслимани у БиХ, од свог настанка, имали су Сјевер.
Отоманска Империја, која им је индуковала прелазак на Ислам.
Противсрпске Силе у WWI.
Хитлеров Нацизам и НДХ Усташтво у WWII.
Тито и Комунизам.
НАТО Пакт у Распаду СФРЈ.
Кроз све те фазе, постоје двије жиле.
▫ Противсрпство.
Као подсвсјесна тежња да се искоријени почетни траг и да се елиминацијом Срба, прикрије стварно стање колективитета.
▫ Незаслужене Награде.
За све што су чинили муслимани у БиХ, били су незаслужено награђени.
Награда за Противсрпски Распад СФРЈ била је најмања.
Јер су муслимани у томе били најмање битни.
Америчани су муслимане оставили у некалибрисаној и ненивелисаној нејасној Конфедерацији.
То је била Казна.
Награда је била прећутна подршка недејтонском и неуставном пројекту Унитаризације који би муслиманима испоручио цијелу БиХ.
И Америчани су знали да то није реално.
Тако да се, у односу на муслимане БиХ, то прећутно одбравање Унитаризације, може, такође, сматрати Казном.
У том времену, нешто више од четврт вијека, муслимани у БиХ су проширили Мржњу према Србима као једини колективни везивни амалгам.
Ништа друго немају. Ни Територију. Ни Државу.
Настављају своје историјске промашаје.
Из два разлога.
▫ Немају способност да живе са другим или уз друге. Јер су увијек имали Зли Сјевер који их је штитио.
Колико су Срби „преспособни“ да живе са другима, на своју штету, толико су муслинами неспособни за то, такође на своју, исто егзистенцијалну, штету.
▫ Јер немају супстанцијални квалитет за Државу. Немају Нацију. А, кад немаш Нацију, не можеш имати ни Територију. Мораш је отимати од некога. То је кључни проблем БиХ, увијек кроз вијекове и кроз њене облике.
Непостојање Територије муслимана.
Нацистички испад извјесног авионског путника из Данске у Тузлу, чији авион је морао да се спусти у Београд, само је врх леденог бријега муслиманске несреће у БиХ.
Њихова несрећа се зове Мржња према Србима.
За коју они мисле да је главни индуктор њихове Будућности.
Као и свака Мржња, и она је раширена међу људе, и у нове генерације, на основу непостојећих параметара, оријентира и чињеница.
То што Срби Српске нису дали своју Земљу, Територију, дакле, муслиманима је предочено, а они су објеручке прихватили, као Агресија и Геноцид Срба над њима.
Тај несклад лажних егзистенцијалних трајекторија и стварних оријентира, учинио је да муслимани, данас, изгледају као да су залутали у БиХ. Као да никад овдје нису били. Не знају куд ће, остали су сами, без иког видљивог који ће их разумјети.
Запад, ЕУ, сви около, унаточ изјавним демонстрацијама, знају шта је на ствари. Али неће и не могу ништа учинити да се то преокрене.
Мржња према Србима ће расти.
Срби и Српска треба да рачунају са тим и да даље корачају путем Самосталности.
Сваки останак у БиХ, са муслиманима, значи опасност нестанка.
Муслимани и желе Србе у БиХ, са собом, да их могу елиминисати. И доћи до њихове Територије.
Раскорак  муслиманске Мржње према Србима са стварним оријентирима и могућношћу опстанка било какве БиХ, биће све већи и већи.
Мржња која се не може опредметити у Држави, у Територији, у Насиљу, а никад не може, иако некад цијена буде огромна за све, доводи до самонестанка и самоуништења.
Муслиманска Мржња према Србима задњи је овдашњи стадијум тог Вјерског Колективитета.
Који ће се завршити њиховим утапањем у општу Мигрантску Најезду на ЕУ.
Јер, муслимани не могу зауставити своју Мржњу.
Пошто је не могу ни поткријепити и објаснити.
 
 
 
 
 

 

ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ
А ВАКАТ ЗА ВАКТОМ ПРОЛАЗИ,
СМРТ ЈЕ САРАЈЕВА И ПРОПАСТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 
Абдулах Сидран, сарајски биртијаш којег је Емир Кустурица увео у Ствараоце, изјавио је да Херцеговина не спада уз Босну и да јој само шкоди, тако некако.
Питање је, међутоа, која је Будала Босну придодала Херцеговини.
Ну.
Босна и Херцеговина се неће распасти по тој линији.
Распашће се тако да остану двије Херцеговине а ниједна Босна.
Све је почело отоманском унитаристичком муслиманском превеликом жељом да имају Државу прије Нације.
У ту сврху су прејебали Хрвате, Хрватска је то прећутно прихватила, и прејебали Запад јер је Западу одговарало све што је добро против Срба.
Након четврт вијека, у тој Босни и Херцеговини, показало се да су једино Срби способни да створе, одрже и имају Државу.
Још у Рововима Војске Републике Српске, дошао сам до закључка да Вријеме ради за Србе. Србе Републике Српске.
У Рововима, кад се не гине, има времена да се разабере и схвати све, од Времена и Вијекова до Живота цијелог.
С Временом треба знати.
Треба му се представити као да те не занима, да не чиниш ништа, да га пушташ да оно чини а ти само бивствујеш.
А, иза својих леђа, дјелујеш на Вријеме које ће доћи након данашњег, сутрашњег...
Када се Рат завршио, муслимани, који су од Турака Османлија наслиједили Земан и Вакат, а заборавили шта то значи, умислили су да Вријеме ради за њих. Њих је више. Један Инсан, један Аваз.
Прерачунали су се што нису могли да сједе смиром, већ су на силу гурали и Земан и Вакат, да се што прије ријеше Срба, Српске и Хрвата. Да добију Босну, какву ни Турци нису имали.
И послије Рата сам мислио да Вријеме ради за Србе и Српску.
Писао сам то.
Као и увијек, ни Срби, ни Вријеме, нису чули.
Сада су муслимани, Бошњаци, показали то, и Времену и Србима.
Вријеме ради против муслимана.
Од потписа у Паризу.
Шта је темељ наше егзистенцијалне, опстајуће, филозофије, нашег поднебља, Бића Српске.
Никад не одустај. И, тако, успори Вријеме, окрени га у своју корист.
Узгред, Србија је одустала.
И јасно се може видити разлика између Србије и Српске.
Кад више немаш куд, то је знак да је Вријеме стало.
Кад Вријеме стане, немаш никога, немаш излаза.
Сарајево је данас у таквој ситуацији.
Нису схватили други дио Историје, тамну страну Мјесеца. Наличје Земана. Земан разграђује.
Историја једном иде теби, други пут иде од тебе.
Нису схватили Вакат. Час кад треба чинити а кад не чинити.
Од свег отоманског насљеђа њима је остала само потреба за туђом територијом.
То је некад било. Од тада су се Земани измијењали до непрепознатљивости.
Република Српска је на добром путу.
Спором, али добром.
Пут тражи стално нове и нове генерације.
О њима, као и о Путу, Српска једнако треба да брине.
Да бира Рационалне Националисте и да их изводи на Пут.
Остало ће учинити Вријеме.
Вријеме увијек ради за потлачене, потчињене, слабе... који се никад не предају и никад не одустају.

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
-        ЗА ПОСТИЗБОРНУ ПРИМЈЕНУ

 
Од оних који прије Избора никад не износе окосницу свог Политичког Програма и, на основу њега, конкретне оријентире, правце и смјерове, гори су они који громогласно и прецизно најављују радикалне неприродне појаве у Политици - Цунами, Поводањ и Хирошиму.
Први не говоре ништа јер ће служити а не знају коме и како.
И јер већ понизно служе, па се из те позиције мало шта и види.
Они прешућују.
Други говоре оно што је нереално.
Они очигледно лажу Бирачима.
Ревиолуционарне, радикалне, резове, може да проведе само онај ко на власт дође Војним Ударом. И да је сигуран у Силу, Службе и Судове.
Апстрахујем околне услове.
Класичне Лажи за постизборно вријеме, познате су и неинвентивне.
▫ Поријекло Имовине. Све ћемо испитати и одузети нелегално стечено.
▫ Криминалци у Власти. Сви ће бити похапшени а њихова имовина конфискована.
▫ Демократија. Довешћемо десет шлепера Демократије и искиповати на сваки Трг у нашим градовима. Ту ће људи да узимају према потребама а нико неће да користи прекомјерну силу.
▫ Укинућемо Страначко Запошљавање.
▫ Сви ће бесплатно да се возе аутобусима.
▫ Искоријенићемо Криминал и Корупцију. Свако ће морати да живи од Лоповлука који је раније проводио.
▫ Медијске Бастиље ћемо порушити и направити паркове за шетњу Кучића и Педера.
▫ Лустрација. И то. А шта је Лустрација. Не знам, то нешто још из Старог Рима.
▫ Развијаћемо Економију док не престигнемо Кину.
▫ Развијаћемо Пољопривреду и људе вратити на Села.
Брда Сељацима, Долине Тајкунима.
--
У Републици Српској је једну такву гомилу постизборних будалаштина истоварио Балоначелник Бањалуке.
Након прве године има једну нелегалну Терасу.
У Србији, Народна Странка Вука Јеремића, систематизовала је свепотопне програме, у случају побједе на Изборима.
Цијели сет је предвиђен а све је укалупљено у Декларацију о Реваншизму.
Декларација о реваншизму звучи политички примитивно.
Једна од ствари, одраније познатих Јавности, јесте и рушење Пинка.
У Србији је то страначки уоквирен Програм.
У Српској је то била извика једног Уличног Анархисте.
У Српској је Балоначелник унизио ПДП, Партију којој је прикрпљен и уназадио Бањалуку којој је наметнут.
У Србији, Народна Странка, тим Реваншизмом, ради за Вучића. И даље потиче Анархију.
Велики број Бирача ће се у таквој најави Реваншиузма осјетити несигурним и чвршће ће се везати за Статус Кво.
Нико не жели да ризикује са било којим дијелом миљеа који је изградио и у коме се налази.
Веома мало је Авантиуриста, у свему па и у Изборима.
Народна Странка најављује оно што је непроводиво.
Стога се дисквалификује из озбиљне Политичке Артикулације. И дискавлификује Србију из могућности да постане озбиљна Држава.
Максимум који се може постићи, након доласка на Власт, јесте Корекција Корак по Корак.
Доградња и изградња Система који ће елиминисати једну по једну девијацију.
То је напоран и дугорочан посао, који захтијева многе личне и колективне жртве и велику подршку Бирача.
Значи, нема од тога ништа.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
ЗАХТИЈЕВА НОВИ ОДГОВОР
НДД СФЕРЕ, КОЈА ЈЕ, У ТОМ ПРОЦЕСУ,
СВЕ НЕМОЋНИЈА И БЕЗНАДЕЖНИЈА

 
Све што Човјек или Колективитет, ради на своју штету, ради сљедствено и законито.
Демократија и Хомогенизација не могу да замијене Националне, Друштвене, Државне, критеријуме и љествице напретка и кретања.
Демократија и Хомогенизацијна, у облику који се нама сервирају, служе за разарање НДД Сфере, Нације Државе Друштва.
На Западу служе за прикривање глобалистичке игре капитала и великих корпорација.
Када се црта подвуче, не зна се да ли смо у јаднијем положају ми или они сиротани у Америци.
Ко може да држи и управља критеријумима и љествицама кретања колектива и појединца.
Не може Демократија. Не може Јавност. Не могу Медији. Не могу данашње Странке, које нису ни Странке ни Партије.
Некад је то могла Држава и Партија.
Данас то, више, не постоји и није могуће.
Избори у Србији, за Народну Скупштину, показују сав промашај Демократије и Избора.
Избори у Загребу, са неким Аморфитетом под називом Можемо, такође.
Избори у Бањалуци, МГП, Мала Група Педера, још горе.
Лагање Бирачима је једна од пресудних технологија доласка на власт таквих неконтролисаних артефаката Политичке Артикулације.
У садејству са манипулацијама Бирачким Одборима, концентрацијом Гласова Против, упливом домаћих и страних Служби, атрофијом владајуће Странке и њене Организације...
Савршен облик Политичке Лажи Бирачима састоји се у извикивању тема за Мечку и Решето а прешућивању онога што ће се радити и заступати након Избора.
На примјеру Опозиције Републике Српске, политикологија то може савршено да анализира. Јер траје дуго, тричетири мандата.
Нико од Опозиције, прије Избора, и никад, не каже
▫ Ми смо Педери и ми хоћемо да се бавимо Политиком и да вас водимо и заступамо.
▫ Ми уважавамо Бакира више него Додика. Са Бакиром хоћемо да будемо у ТВ Студију а са Додиком нећемо ни на састанку за Јединство Српске, ни у Народној Скупштини.
▫ Ми ћемо да слушамо, и контактирамо, Амбасаде и западне изасланике па ћемо по томе да одређујемо наше политичко дјеловање.
▫ Ми ћемо између Бањалуке и Сарајева, увијек да се опредијелимо за Сарајево.
▫ За све што се отме и што је отето Републици Српској, од уставних, дејтонских, надлежности, нису надлежне Народна Скупштина и институције Републике Српске већ Сарајево и у Сарајево треба ићи да се о томе разговара.
--
Умјесто тога, Бирачима Српске, сервира се свеопшти Криминал и Корупција Власти. Сви су Нарко Дилери. А кад раскрчме Дрогу, онда убијају невине младиће.
Тако се покушава помоћу неполитичких тема, уз сет изборних, јавних и медијских манипулација, доћи на власт да би се обављала противсрпска дјелатност.
Владајућа, највећа Странка, дабоме, живи у таквом окружењу и подложна је свим факторима. Она, неоспорно, временом слаби.
У једном тренутку, не тако далеком у бесконачности, те двије линије, Антинационална Анархија и Политичка Власт, спојиће се у тачку у којој ће превладати Анархија и поништење Нације и Државе. Срба и Српске.
Једини лијек је оспособљавање НДД Сфере да буде Мајка, Бабица и Колијевка за рађање, његовање и обликовање Вође, Лидера, Предсједника. Какогод га титулисали.
То је могуће.
Мађарска је савршен примјер.
У Српској је стање повољније. Имали смо огроман ангажман и страдање Војске Републике Српске и Народа, у стварању и одбрани Републике Српске.
То је подлога за праву Српску Колијевку.
Од Националног Вође зависи, онда, дјеловање свих осталих.
Као у Мађарској. Као и у Србији, од Ненационалног Вође.
Тако дијаметрално а једна уз другу су.
Ако је стање у Републици Српској за једну обимну Политичку Студију, у Србији је за томове.
Што значи да је Република Српска, на дуги рок, у опасности изнутра, већој него из Сарајева.
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИОНИ ВОЂСТВЕНИ МОЗАИК
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ САСТАВЉЕН
ОД ПОЛИТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

 
Није требало чекати данашњи бродолом Нешића да би се то схватило.
Проблем је дубљи и дуљи.
Политичка Болест укључује
▫ личне предиспозиције
▫ унутарстраначку технологију
▫ екстерне индукативе.
Мораш, дакле, бити болесно амбициозан, претјерано нарцисоидан, аналфабетски поткован и аматерски неурачунљив.
Мораш у себи носити комплекс увећане вриједности.
У том склопу фактора, све је дозвољено.
Издаја је најобичнији корак ка доласку на Власт, Власт, која је само Плацебо за све те бољке.
Такав мораш да се задесиш, да се инфилтрираш, да те убаце, у Политичку Групу која се зове Странка или Партија а, у ствари је, најобичнија Дружина. За играње Жмирке или Зује.
Странка/Партија, кад нема унутрашњу технологију, организацију, правила и процедуре, свој мали Устав и Законике, погодна је за акцелерацију Политичких Болесника. И такве брзине којих нема ни у хадронском сударачу.
Треба погледати којом брзином су неке протуве дошле у позицију Потенцијалног Предсједничког Кандидата.
Аналфабетизам тог буљука, само је индијска мјешавина зачина.
Данас, нпр, они све базирају на резултатима Локалних Избора. Који за Опште Изборе не значе ништа.
Есенесде је, ономад, на Локалним Изборима изгубио 20 општина али није изгубио сљедеће Опште Изборе, након двије године.
Екстерни Индукативи су увијек ту, гдје треба разорити НДД Сферу, Државу, Територију, Колективитет.
Препознају се по Доларима, у разним облицима.
У садашњем Опозиционом вођству само Мирко Шаровић искаче од цијелог осталог Булументаријума.
Јер је довољно стар, а и искусан, да би морао да схвати цијели тај реактор у коме се он и они налазе.
Ну.
Шаровића генетизују комплекси из ране фазе Есдееса и чињеница да није успио као Предсједник Републике.
Он за то криви Републику Српску.
А доказује се Сарајеву.
И поништава Српску Демократску Странку.
Одатле сва његова подсвјесна мржња и самомржња, отворена издаја и пичкаста фиранга од неке, кобива системске политичке платформе.
Остали Аналфабети, Скоројевићи и Ћоркани су сто пута гора Троска.
Јер немају Шаровићевог искуства.
Недобог да њих троје, четверо, засједну да воде Републику Српску.
Сукоби међу њима, сада у својству Потенцијалних Кандидата, у стању Умишљених Кандидатура, као што је између разних Бала и Јелена, Нешића и Вукановића, Шаровића и Иванића... једино Бореновић није у сукобу, он зна да није низашта, само су врх леденог бријега који би се формирао под површином у случају њиховог Избора.
Република Српска би била усранија него Бањалука данас.
Раскрчмили би је ко Хијене Џуџана.
Без обзира што је Нешићев позив за састанак Вођа Опозиције, обична нарцисоидна таблоидизација, занимљив је по реакцијама које откривају њихову Политичку Подсвијест.
Шаровић каже, Есдеес може са сваким али неда ником испред себе.
А Шаровић, мада и они и прије њега, потпуно је подвео Есдеес под Педепе и под Бакираше.
Остали се боре извикама о популарности.
Политичка Опција, Платформа, Опозиција, у којој је главно питање да ли је популарнији Нешић или Вукановић, дијагностика је трулежи Нове Политичке Сцене Српске.
За коју није само она одговорна, и екстерни индукативи.
Одговорна је и етаблирана Политичка Сцена.
Есенесде је морао за двије деценије створити Лепези Лидера која ће диктирати мјерила и педље.
Овако, мора се борити против Политичких Болесника.
Губара Републике Српске.
У ватрогасној политичкој операцији.
И то, већ трећи или четврти пут.
Треба знати да је садашња најезда Политичких Болесника, тих Губара, само могућа претходница тежих, суморнијих и поморнијих фаланги које ће преплавити Политички Мозаик.

 

ИНЦКОВ ЗАКОН
ЈЕ АМПУТАЦИЈА
МУСЛИМАНА ИЗ БиХ

 
Скупина, коликагод била, ако није уобличена у Нацију и Државу, никад не може да схвати геостратешке потезе и свој положај.
Увијек ће, симболично, остати на нивоу Племена, коме је показан синемаскоп кадар и које, на питање, Шта су видили, наведе Кокош у лијевом доњем углу Кадра.
Инцков закон је лансиран, он није донијет ни наметнут, јер то је правно немогуће, са три циља.
▫ Република Српска и Срби, колективно окривљавање и поништење, на дугом путу.
▫ Индуковање сукоба у БиХ, како се ово подручје никад не би уобличило у неку врсту стабилности.
▫ Трајно ишчашење муслимана из БиХ, из било какве могућности егзистенције са Хришћаника и из могућности да имају Државу.
Овај трећи циљ је најважнији.
Инцков потез је, зато, плански потез, припремљен потез. То није неки хир, мала освета ситног аустријског пајаца.
Кад је Запад у питању, увијек се мора разликовати тренутни став, политика и залагање, од дугорочних циљева.
То смо видили на примјеру СФРЈ, њеног настанка, опстанка и распада.
Само ћенифски, сокачки, калеидоскоп може да установи да ће Запад, након разарања Срба, као велике националне скупине, и мирног гледања девастације и пустошења Хрватске, након независности и уласка у ЕУ, полетити да од муслимана и БиХ, створи главну колективну снагу Балкана.
Инцков Закон је наставак Лажи Геноцида Сребреница.
Геноцид Сребреница је подметнут Сарајеву, муслиманима.
Са истим циљевима као и Инцков Закон.
Он је обавио огроман посао Лизала, Звечке и Варалице.
Док су муслимани уживали у улози Жртве, нестала им је било каква могућност да имају Државу. Макар као лабаву Конфедерацију, виртуелну Унију, било шта.
Ко није знао да ће након Инцковог Закона, свитер почети да се пара све до подгрло, тај не зна ништа, не зна гдје живи, не зна шта је БиХ, са којом је намјером Дејтон створио такву БиХ, а могао је какву је хтио, каква је будућност БиХ.
2005е је Република Српска испалила Сигналну Ракету за ове почетне процесе повратка Дејтонских Државних Надлежности. Повратак Држави Српској.
Само, сви су се ухватили Референдума као сецесије, нелегалног чина и слично.
Политичка азбука се тешко учи. А, и кад се научи, тешко се читају реченице.
Сарај Чадор, Бакираши, никако не читају све ово што се догађа око Републике Српске и Смрти Сарајева.
Они само биљеже непријатеље. Тај круг није више унутарсрпски. Он се проширио по ЕУ и Америци.
Од тог шипражја, они, Сарајево, никада неће видити Шуму ни излаз из ње.
Апсурд Инцковог Закона јесте у томе што нема ко да га поништи.
Шмит није Високи Представник и не може то постати. Он би могао да га поништи.
Ни нико други, више, не може постати Високи Представник.
ОХР је Канцеларија и не може да поништава одлуке ВП.
Представнички Дом ПС БиХ, није надлежан ни за прихватање ни за поништење Закона ВП, јер ВП и не може да доноси Законе, намеће их или убацује у скупштинску процедуру.
Уставни Суд, Бакиров омиљени Уд, може да разматра само оно што је продукт уставности или неуставности БиХ, оно што је туземни потез уставних институција.
Сада, наводно, ЕУ разматра како да учини нешто са Инцковим Законом, како би се све смирило и наставило се путем нелегалне Унитаризације из Сарајева.
Сарајево то зна али се прави лудо.
Зато Бакир покушава да Закон о Геноциду убаци у ПД ПС БиХ, гдје би се поменули Јасеновац и Холокауст, и, тако, задовољили Срби а Лажни геноцид Сребреница био издигнут на ниво Нацистичког Логора Јасеновац.
Штагод се догодило, БиХ, муслимани и Сарајево, из Инцковог Хаоса неће никад изаћи.
Српска неће насјести на „укидање“ Инцковог Закона и вратити се да буде још потчињенија Унитарним Неуставним Институцијама.
Сарајево мора да схвати да је све уперено против њих, против Сарајева, Унитариста, њихове БиХ.
А да је Република Српска ту најмањи играч.
 
 

 

НИШТА ВАРХЕЉИ,
БРИСЕЛ, ДОДИК, ИНЦКО,
НЕЈЕДИНСТВО ОПОЗИЦИЈЕ СРПСКОЈ
ДРМА ПОЗИЦИЈУ САРАЈ ЧАДОРА
И БАКИРАША

 

Коалиција Лајкица и Издајица, Шарен Бор и Чипкане Гаћице, мисли да је то тачно.
Ну.
Њихова важност је сокачких размјера.
Бакираши их гледају као малу мајмунчад коју могу употријебити против Срба.
Јер, све што Бакираши, Неосманци, турци, Сарај Чадор, раде против Срба. И кад су најбољи с тобом.
Као и Странци Усранци Запада.
Чак и када би неко добронамјеран хтио у њима, у Опозицији Српској, да види неку Политичку Артикулацију, нема на основу чега да то увиди.
Чињенице о Политичком Јединству су неумољиве.
◘ Јединство се тешко постиже уопште. Нека врста предизборног Коалиционог Уговора, није Политичко Јединство.
◘ Политичко Јединство се не може постићи прије Избора. Јер свако има погрешну представу о својој важности и броју Гласова.
◘ Када се постигне неки договор прије Избора, неки оквир, једна колона, заједнички кандидати, листе... то не може да функционише.
Било би потребно да свака Опозициона Странка има савршену Организацију и да влада својим контигентом Гласова.
У случају Опозиције Српској, то је потпуно беспуће огољене збиље. СДС и ПДП немају никакве Организације. Немају чак ни Мреже оних који су моћни, домаћина, који утичу на мишљење Бирача. Као што је некада имао СДС.
Остали Пиљци из те Коалиције Лајка и Кукумајка, имају само ситне удбашке, службашке, манипулативне групице.
Сви су оријентисани на то да прикупљају Гласове Против.
А за ефект тога, треба још пет јаких екстерних фактора и колаборација унутар најјаче Странке. Есенесдеа.
◘ Политичко Јединство се може постићи само послије Избора. Али, тада се то тако не зове.
Зове се Сразмјерно Интересно учешће у Власти.
Што је поштеније од извикикивања предизборног Јединства у рушењу Режима.
◘ Опозицију Српској ништа не може да окупи у Политичку Артикулацију.
Немају шта да артикулишу.
Борба против К&К је једнако ефектна у ФИФИ, на Аљасци, у Вашингтону и у Нигерији.
К&К немају само они који не причају о томе.
А од Национализма, од Опстанка Српске, од Самосталности Српске, од повратка на Дејтонску Државност Српске, су одустали и побјегли.
И не знају о чему се ту ради.
◘ Опозицију Српској најчвршће може да окупи нека Сеанса Супер 8.
Да замраче па да гледају међусону Порњаву.
 
 
 
 

 

ПОЛИТИЧКИМ ТЕРОРИЗМОМ,
САРАЈЕВО ЈЕ УНИШТИЛО
БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ,
ОДСЈЕКЛО СВЕ ПУТЕВЕ,
И, САД, НЕМА ГДЈЕ ДА ЈЕ УКОПА.

 
Није свачије имат Државу.
Није свачије корз Село пјеват ни кроз Државу дркат.
У послу Државе, тешко се сналазе и они Народи који су је имали прије вијек, два, три, пет.
Главни, а скривени, предуслов, јесте да ли нека Нација, НДД Сфера, може да роди и одњегује, Вођу, Државника, Лидера. Предсједника Државе, како се то данас каже.
Али не једног за три деценије, већ њих петшест.
Што значи да је Колијевка уређена, соба погодна, Мајка права, Бабице искусне, дадиље и учитељице организоване...
Како Ново Вријеме долази, утиче и разара сваки, и многобројне друге, од тих предуслова.
Политичким муслиманима, Политичком Сарајеву, поклоњена је БиХ.
Она није Држава. У Дејтону је она скројена у комбинацији Лего – Пуцле. Нешто се, можда, и уклапа, највећи дио, не.
Али, каквагод је, поклоњена је Сарајеву.
Сарајево је, никад не треба заборавити, изгубило Рат против Срба и Српске, Српска је настала прије Рата, изгубило Рат против Хрвата и Херцег Босне, тако што су Хрвати приморани да уђу у Федерацију БиХ, изгубило Рат за Шаховницу на Дрини, изгубило Рат за Исламску Декларацију.
Због свега тога, БиХ, каквагод је изашла из Дејтона, за Политичко Сарајево је огромна незаслужена Награда.
Бисера Турковић, балонсирана министарка спољних послова, дакле, неуставна функција неуставног Савјета Министара, обилази Исламски Свијет и џевријезира и камчи неку подршку, кобива упознаје са стањем у Пиздавој Гизди гдје Гајтан Трава више не расте.
Геостратешке чињеницу су неумољиве.
◘ Сарајеву је остало још само Серање Бисерање по Исламском Свијету. Не може да оде у Пекинг, у Москву, у Вашингтон, у Њемачку.
◘ Исламски Свијет није заинтересован за БиХ. Њима је немогуће предочити да је БиХ Исламска Земља. Јер и није.
◘ Исламски Свијет не може БиХ употријебити као оружје против Запада, ЕУ и Европе.
А, има и убојитије. Мигранте.
◘ Турска је разуђена од Санџака и Србије, до Сарајева, нема један анкер. А, економска криза, као продукт сумануте Ердоганове владавине, долази на наплату. Та криза, коју Запад може још индуковати, може оборити Ердогана и на Власт довести Конгломерат који ће, прије свега, погодовати Америци а не Исламу.
◘ Загреб је пуноправни члан ЕУ. Оставрио је своју Државу и прогледао је. Нема обавеза према Сарајеву. Има огроман дуг према Хрватима Херцег Босне. И биће уз њих, више него Београд уз Српску. Јер је Београд сав другосрбијански и нема толики дуг према Србима Овдје. Они су сами створили Државу Српску. И одбранили је.
Загреб је постао највећи противник Сарајеву. Објективно и због дјеловања Сарајева.
Само, због аграмерске уљудбе то не очитује.
Тандем Зоки – Пленки, савршено се уклапа и функционише, што се Сарајева тиче.
◘ Њемачка и Инглеска, овдје, говорим о цијелом Сфријишту, настоје да максимално постигну мање или веће присуство и утицај. При томе, пола тога морају да чине и дају Америчанима.
◘ Америчани не смију да дирну у БиХ, да је поклопе, да је Натоизују, јер то аутоматски значи улазак Русије у Украјину.
Зато САД именује неке Ескобаре, правне савјетнике, Кламере... панбалканске оријентације.
Ајд Џоне ђе и сви Турци.
◘ НАТО серуцка ко Грлица али зна да не може да коракне. Повукли су се из агресивне оријентације према БиХ и према Србији.
Сарај то не схвата, а и ђеће.ба, па зове НАТО у Брчко.
Констелација није, више, безболна, као у доба Распада СССР.
Ванвременски Савез Кина Русија, улива страх и у задњој звијезди Галаксије.
◘ Запад би, НАТО и Амери, сутра почео Рат у БиХ, јер је то, као и ратови у СФРЈ, против Срба, за њихово истребљење или елиминацију, а за Нове НАТО Територије.
Ну. Околни услови нису исти као у припреми Распада СФРЈ.
Напад на Републику Српску, на њено територијално, уставно и државно поништење, могао би изазвати Трећи Свјетски Рат.
◘ Политичко Сарајево, муслиманско политичко и вјерско вођство, изгубило је Муслимански Вакат.
Чекање у заустављеном Времену.
И гледање шта је боље.
У таквим условима су и настали.
Дакле, нису се опредијелили да прихвате овакву несиметричну, накриво насађену, БиХ и да чекају.
Полетили ко Кезме у Кречану. Државу.
Бисера данас, несрећница, подсвјесно, даје дијагнозу и сверху њеног котрљања по Исламском Свијету.
На маргинама ћу разговарати са многима и упознати их...
БиХ је данас, њихова БиХ, Босна, сарајска и западњачка, на Маргинама свега постојећег.
Ускоро ће бити одсјечен и тај дио Маргине.
Књиге се, данас, друкчије опсијецају.
Као што Беч има Захер Торту, носталгијски колач, тако би и Сарај Чадор могао да уведе Маргинал Баклаву.
 
 
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ ДИЈАГНОЗА ЈЕ
ЈАДА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ.
У ПОЛИТИЦИ МОРАШ
И ПРЕД  МИЛОША И У СВАТОВЕ.

 
Опозиција у Републици Српској класични је Конгломерат.
Расути Терет.
Она је смјешнија, а јаднија и жалоснија, варијанта Вучићеве Власти у Србији. Која је такођ Конгломерат.
Јасно је да, више, нема Класа, Идеологија... али, да би дошао на власт, или на њој остао, да би успјешно, за НДД Сферу, владао, мораш посједовати раширену конзистентност која даје извјесну чврстину. Не као Сила и Идеологија, барем као малтер.
Опозиција Српске, као и Вучићева Власт, отприлике су као зидање сувим пијеском.
Не може тако да се зида. Знам, али чим дође креч, помијешаћемо га са пијеском. Како ћеш га помијешати. Не знамо још, сад су нам најпречи Избори.
▪ Опозиција у Српској у највећем дијелу и у највише времена, Опозиција је Српској.
А, кадгод стигне, Опозиција је и самој себи.
▪ Састављени су потпуно инкопатибилни елементи.
Есдеес, у остацима, као бивши Покрет, прихватимо да је Странка, са највишим мјестом у свијести и настанку Републике Српске.
Педепе, као Партија, Партија, наглашавам, која је формирана у Шпајзу Инглеске Тајне Службе.
У Шпајзу, да нико не види, јер је и њих било срамота шта раде.
Вукановић. Ћоркан са југа.
Нешић. Најпопуларнији, каже. Ријана Опозиционе Сцене. Паре и гола рамена на позорници.
▪ По личностима, све љеваци, нико не умије у бразду.
Љеваци се воде за ланац, Дешњаци сами знају браздом.
Неки Педер, нека Жонглерка, неки Бутикаша, неки Замрзивач, неки из легла БН, неки Банкар...
▪ Заједнички Циљ. Срушити Додика. Као и у Србији. Срушити Вучића.
Шта кад се сруше. Нико од Додика, или од Вучића, не види Српску или Србију.
По чему је толико битан Додик, ако не видиш Српску.
То, само значи да ти Република Српска уопште није битна.
▪ Заједничка Нит. Не постоји. Данас причају о Дражи, сутра о Дугу, прекосутра о Криминалу. Сад Ескобар, сад Пич, сад Бакирова „опозиција“, Сад са Бакиром у БН Студију, сад Српска је трајна, сад Треба споменик  муслиманском незнаном војнику у Бањалуци, са друга два незнана друга...
▪ Заједнички Пад. Есдеес пада и распада се још од Чавићеве Сребренице. То се, више, зауставити не може.
Педепе пада откако је доборовољно, по инглеској наредби, изашао из Власти са СНСД. Педепе није ни замишљен да расте, али, а би обавио свој посао Главног Манипулатора, треба да буде стабилан и нешто јачи од СДС-а.
Деенес пада откако је отишао Марко. И откако су отишли од СНСД-а.
Селак Соц. Не знам шта да кажем.
▪ Дакле. Опозиција Српске, као и Опозиција Србије, може да дође на Власт само неким Превратом и Изборном Преваром.
Али и за Преврат треба неки конзистентан систем.
Покушали су, аматерски, са несрећним Давидом.
А, само су показали какав је ко од њих, појединачно.
▪ Републику Српску, у односу на Србију, оптимизује само то што су им Опозиције исте, Јаловице Издајице.
Србију, у односу на Српску, а највише у односу на саму себе, песимизује то што јој је и Власт, као и двије српске Опозције, Јаловица Издајица.