НЕМОЈТЕ

СА САРАЈ ЧАДОРОМ

У ЧАРШИЈСКО ШИБИЦАРЕЊЕ,

ТО ЈЕ ЊИХОВА ИГРА

И ЊИХОВО ИГРАЛИШТЕ

Сваки дан се потврђује да је Република Српска погријешила са сиротановићевским залагањем за формирање Савјета Министара.

Одмах сам, када је АНП постављен као Српсколовка, изнио став да се одустане од формирања СМ, да се остави технички мандат, па нека Сарајево кука о томе а ми да разголитимо фолере и издајнике из СДС и ПДП и на наредним Општим Изборима учврстимо Републику Српску, чишћењем Политичке Сцене.

Тиме би БиХ била ослабљена а Дејтонска Српска ојачана.

Била је то историјска прилика да се забије још један клин у антидејтонску пукотину БиХ.

Ну.

Данас имамо ситуацију да се, од раних јутарњих часова, споре и најбаналнија именовања, само да би се понизила Република Српска и само да би неки Ушљо остао на позицији и тако сачувао запишану територију Сарај Чадора.

Тиме се штети Републици Српској али се, истовремено, руши национални баланс, дејтонски устав и шири Чаршијски Унитаризам, који, више, није ни муслимански.

Они који све знају, они ће рећи, То је Политика.

Ја ћу рећи, Јесте, али то није Република Српска.

Сад је касно да Република Српска каже, Обустављамо све, стављамо сва мјеста на сто, дијелимо на трећине, успостављамо национални ред. Ко је досад имао највише својих, на тој позицији, сада не може да је има. Додјељује се оном ко је имао најмање. Сљедећи ће бити из Нације која је имала другу позицију досад. А они који су имали највише, биће трећи мандат. И тај ће национални редослијед записати и поштовати.

Истоврмено, захијевамо да се ово и ово, агенције, комисије... укине.

Тако је Сарај Чадор јебао Хрвате.

Пусти данас, немој сутра, нека иде ово, ми ћемо прекосутра.

Тако је Република Српска спала на то да се бави Докторатом Усраног Осмице. И сада, њим самим и његовом позицијом.

Ко да се ради о Едгару Хуверу.

Кад ти је Бог дао мјесто у Дејтонском Уставу, крваво избореном, онда, само, подсјетиш на то и сједиш и чекаш.

САРАЈ ЧАДОР

ЖЕЛИ ФАШИСТИЧКИ

ЗАКОН О ТРАЈНОМ

ПРОГОНУ СРБА

У БиХ

Јуче је пропао сарајчадорски покушај да се измијени Кривични Закон, по коме је требало убацити кажњавање забране негирања пресуда судова за ратне злочине и злочине против човјечности.

То је, одавно, дјелатност Сарај Чадора.

Овај пут то предводе Комшићеви Мили Тићи и Комунистички Бећаровићи.

Нисам се упознао да ли то значи и забрану Жалбе на Пресуде.

Читава та дјелатност може се подвести под Забрану Негирања Геноцида.

Оно што се не негира, то се и догодило.

Ну.

Сарај Чадор, муслиманска политичка, вјерска и интелектуална вођства, касни са овом политиком.

Требало је да прво донесу регулативу о забрани негирања Геноцида.

Па да, онда, иду у Пројект Геноцид.

Овако, након Лажног Геноцида, желе стварну Забрану Негирања.

Онај ко није направио Нацију до краја Деветнаестог Вијека, и ко није преживио Геоцид до Четрдесетпете, нема више шта да тражи на историјској сцени, у том сегменту.

Ту му Запад не може помоћи.

Може само да манипулише њиме и да га даље крајчи са цивилизацијске и европске сцене.

Проблем је, међутим, озбиљнији.

Закон о Негирању Геноцида, фашистички је Закон о трајном пргону Срба у Босни и Херцеговини.

Ако би се тако нешто усвојило, и Девето Кољено потпада под прогон.

Пресуде Политичких Судова, ушта спадају Хашки и Суд БиХ, остају једине недодирљиве Пресуде на земаљској кугли.

А овдашња Историја, постаје једина Историја која се не ревидира, о којој се не сазнаје ништа ново и о којој ниједан историчар, више, не смије да пише и истражује.

Онај ко, у Цркви, начини фреску са неким Српским Борцем, кроз сто година, биће законски гоњен за Величање Геноцида.

Тај Закон би аутоматски забранио Националну Политику, и артикулацију, Срба у БиХ.

Република Српска би, законски, постала Геноцидна Творевина.

Чаршијска Мржња би постала Позитивно Законодавство.

Коначно би се отворио пут истребљењу Српског Народа у БиХ.

Сарај Чадор жели, поштопото, да то законодавство о негирању Пресуда и Лажног Геноцида, донесе прије приближавања уласку у ЕУ и НАТО.

Јер ће, тада, то постати необориво.

Пошто та Западна Камарила мисли исто као и Сарај Сокак.

И јер тада престаје потреба да се неко суди за злочине над Србима.

Шта хоћете, ми нисмо правили Геноциде над вама као ви над нама.

Та алхемичарска легура Лажног Геноцида и Забране негирања, требала би да послужи не само за укидање Републике Српске, и нестанак Срба из БиХ, већ и за коначан прогон Хрвата.

Али, што им је најважније, и Западу, ЕУНАТО, за стварање једновјерске исламске државице на Балкану чиме се добија трајна алатка за регулисање Европе.

Хитлер, овдје, данас, клепеће Нанулама.

НЕМАМО

ЗАЈЕДНИЧКЕ

БОЛЕСТИ БиХ,

ЗАШТО БИ ИМАЛИ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ЛИЈЕКОВЕ

Треба, у Републици Српској, наћи оне који су пристали на Комисију БиХ за лијекове, и прописати им 3 х 1 кашику дневно Рицинисувог Уља. Контрола за 12 мјесеци.

Лијекови на нивоу БиХ нису на списку Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција БиХ.

То творци Дејтонског Устава и Споразума, нису случајно изоставили.

За БиХ нема Лијека.

Пошто је ПДП појевтинио Лијекове у БиХ, управо преко те Комисије, Алукурцу, Комисија је поново дошла у жижу.

Када треба одобрити увоз Лијекова из Русије, Комисија је остала без једне чланице и тако је резултат неријешен.

А нико не зна да ли ће бити продужетака и пенала.

Ја знам да Русија има седам фабрика Лијекова само за БиХ. Јер жели хибридно да утиче на ту важну Земљу и тако ослаби ЕУ, НАТО и Запад уопште.

И да онемогући да Мујо кује коња на мјесецу и плаши кинеске сонде које су слетиле на тамну страну Мјесеца.

Пошто је тржиште БиХ пливајуће, нерегулисано, либерализовано, анархизовано, отворено, напросто, тржишно је, бесмислено је на државни начин регулисати увоз било чега па и лијекова.

Стога Република Српска треба да повуче своје чланове из поменуте Комисије о прогласи је ненадлежном.

То може да учини Влада Српске.

А да припреми законску регулативу и изнесе пред Народну Скупштину, по хитном поступку.

Па, ако Федерација има неких жеља, могу да се доносе реципрочне одлуке у питањима која имају утицаја и за једне и за друге.

Знам да то захтијева да се јавно и јасно изјасне многи, да трпе притиске, да укључује и оставке, можда.

Ну.

Сарајево, од Рата наовамо, проводи Унитаризацију малим корацима.

Вријеме је да Република Српска почне да проводи Самосталност, такође малим корацима.

Колико је требало Власима да се досјете, још више ће требати Муји.

ДОДИК ЋЕ

ОБА МАНДАТА

ПОТРОШИТИ

НА САРАЈЕВО

И НА ВУЧИЋА

У чему ће му Опозиција Јаловица свесредно помагати.

Слањем Папира у Брисел, и одредницама да ће о чланству у НАТО одлучивати Предсједништво и Парламентарна Скупштина БиХ, Додик је више учинио за БиХ него читави кордони Пизидића и Комшића.

То је био непотребан потез.

Савјет Министара није требало формирати.

Кад може Мостар, може и Савјет Министара.

Овако, Сарај Чадор је изашао као побједник и над Додиком и над Човићем.

Али то неће поколебати Човића у његовом оптимизму.

Ако изјави да Берба Грожђа почиње Првог Вељаче, ја ћу му повјероват и запутит се ка Мостару. Да гледам Херцеговке, како лијепих, бијелих, танких ногува, гацају гроздове.

Сада је борба око неког министра Божовића.

Мада није јасно гдје усијецају такве.

Он не би могао бити министар ни у овој Влади Српске.

Сарај Чадор и ту има иницијативу.

Српска се чеше, Тегелтија изјављује да се нада, Додик се ита ногама, као кад је изјављувао да они у Сарајеву раде неки папир умјесто АНП али да њега боли Куранп за то...

Умјесто да се каже, Предлог Српске је то. Оћеш нећеш.

А функцију министра тога ресора обављаће Зоран Тегелтија. То није уставно. У БиХ ништа није уставно. Па Уставу ништа не фали.

Тако ће Додик, оба мандата да потроши на три ствари.

Сарајево, Вучића и Аутопутеве.

Већ је опасно да и Додик и Вучић воле Аутопутеве.

Већ је симптоматично да је Вучић утицао да Додик пристане на Папир Бриселу.

Већ је симптоматично да Опозиција не може Додику, ни у том случају, ништа.

Зато што је издајничка.

И, у суштини, Додикова.

Само мало мање је то видљиво него што је, у Беграду, Опозиција Вучићева.

Пуштање Савјета Министара на цјеломандатно бланширање, била је велика прилика за атрофију БиХ.

За њено разбијање.

Била је то прилика да се пукотина прошири.

Национални Вођа мора да схвати, да, када постоји пукотина, и постоји један клин, не тучеш тај клин стално, јер ћеш га разбити, или ћеш разбити маљ. Забијаш нови.

А, око претходног се правиш будала.

Овако, Република Српска води политику стајања у мјесту.

То исто ради и Сарајево. Наивно мислећи да им вријеме иде у прилог.

Не иде им вријеме у прилог.

Само што Република Српска ништа не чини да то тако буде.

А ако не чини, онда вријеме чини за Сарајево.

За то вријеме Зора Видовић, портализује, Вратићемо финансијске надлежности.

А повећали Буџет такозване БиХ, за тридесет милиона марака.

Очито је да је Додик дошао у недостатак тема против Сарајева.

Па напада Ешдауна.

Типична Српска особина.

Вучић јебе, не вади, они, у Београду, нападају Комунисте.

Није добро.

СРБИ,

ПРАВОСЛАВЉЕ

И НАТО ПАКТ.

ЗАПАДНО

ИСКРЦАВАЊЕ

У ПРАВОСЛАВЉЕ.

Православље повезује Славенске Народе много чвршће него Ватиканска Инфраструктура Католичке Народе.

То је темељни проблем Запада у борби против Русије.

Без обзира на периоде огромне војне и финансијске предности, Запад је, одмах послије 2СР, схватио да против Русије не може да ратује и да побиједи.

Зато је подузео цијели низ активности срачунатих на дуги рок и период.

У томе је постигао огромне успјехе.

Јер, многи Православац је тром, спор и краткорочан.

Православац почива на Духу.

Запад на Капиталу.

Капитал може да издржи колико и Дух.

Али је много практичнији.

Истовремено, Запад је том дугорочношћу, дао времена Русији да се опорави и дигне.

И Кини да узлети на врх.

Запад је сада друголигаш.

Али то не значи да ће да одустане од своје дугорочности.

Ну.

Ту Дугорочност Запада, тешко препознаје Српска Краткорочност. Православна, уопште.

Од насједања на шарене лаже о томе како ћете, послије Распада СФРЈ, сви постати велике државе и нације, до интеграција у ЕУ и НАТО.

Црна Гора је концентрован примјер свих тих процеса.

Озбиљнији Срби би требали да изучавају тај примјер.

Иако је Црна Гора, економски, територијално, војно, геостратешки... потпуно небитна у било ком смислу и за било коју страну.

Ну.

Битна је у дугорочној ерозији Православља.

Битна је јер, ондашњим одвајањем, руши Србији.

И истовремено руши Српску Православну Цркву.

Црна Гора је својеврсна Нормандија Запада у офанзиви на Православље.

Као што је, малоприје, то била Украјина.

И једна и друга Држава Јадница, показују да Западу није стало до јачања, напретка и економије, већ само до уништења и територијализације.

Закон Мила Горца, стога није његова идеја.

Она је можда, њему подметнутиа и сервирана као његова.

То је идеја западног Искрцавања у Православље.

Имовина СПЦ је само фини спин.

Хоће да продају обалу Арапима. Узеће лову  и побјећи. Само им је још то остало да опљачкају.

Тај спин подгријава и Мило. Имовина мора бити државна.

Иако Држава не зависи од тога, нити је то угрожава.

Али. Нападом на СПЦ у Црној Гори, напада се и добро рањена и ослабљена СПЦ у Београду.

Иствремено, напада се и Србија.

Омогућује се Вучићу да једног дана славодобитно, каже, Сада Немамо Ништа.

Зашто Православље и Црква нису проблем у Грчкој, Бугарској и Румунији. Које су, такође, православне земље.

Зато што нису повезане и добре са Русијом.

То одвајање догодило се раније или је изведено, успјешно, другим средствима.

Све то се, данас, међу Србима, не чита најбоље, или се уопште не чита.

Иако је јасно да ЕУ није никакав Интеграцијски Рај, и даље се насједа на флоскулу, ЕУ нема алтернативу.

А ЕУ је, само, Мишоловка за НАТО.

Црна Гора и Смакедонија то потврђују.

Кад НАТО поклопи, ЕУ се, више, не јавља.

Не требаш им.

За Србе је, ипак, најопасније, то што Србија, Београд, Власт и Опозиција, раде у интересу Запада.

А и то се код Срба још не чита.

КОЈА ЈЕ

ПОЛИТИЧКА

И НАЦИОНАЛНА

СУШТИНА

ДУГОТРАЈНИХ

ПРОТЕСТА

Превише их је да би били случајни, и да нису смишљени и програмирани.

У задње двије године, одвијају се у Француској, Београду, и другим градовима Србије, сада у Црној Гори. Одвијали су се, претпрошле године, цијелу годину, у Бањалуци.

Протести су у распону од мирних, глувонијемих, до улично радикалнијих и рушилачких.

Теорија Завјере је синтагма скована у Америци.

Да релативизује Истину и Стварни Догађај.

Могу да кажем да прихватам такву могућност.

Могу чак да кажем да и ја, сада, потпадам под њу.

Ну. Превише пута ме нешто јебало, не само мене, да бих све гледао случајно.

И. Посљедице не могу да буду случајне.

◘ Суштина свих Протеста је у њиховој трајности. То одређује оптику кроз коју их треба посматрати. Не њихове Теме, Актери, Циљеви.

◘ Сви су партикуларни. Обухватају само одређене слојеве Друштва.

◘ Свима је Циљ, који се лако мијења, током самих Протеста, нека промјена која се може извести само у Парламенту, Законима и Уставу.

◘ Свуда их воде Политички Маргиналци.

◘ Посљедица свега је стављање Институција устрану. Скретање пажње са њих.

На тај начин се њима омогућује да раде како Вођа или Већина желе.

◘ Сви протести анулирају све демократске процедуре Парламентарне Демократије.

На тај начин, омогућавају, изазивају, потичу Вођу и Већину, да и они посежу за тим  начином. Што они и чине.

◘ У свим протестима има елемената по којима се може закључити да су их Вођа и Већина, очекивали. Или се, барем, не узбуђују много око тога.

Француска гори а Макрон се бави Сиријом.

◘ Резултат је, овако или онако.

● Заштита Вође, Лидера, Предсједника.

● Слабљење Демократије.

● Разарање НДД Сфере.

● Тотална атомизација друштва, његова тетрапакизација – Друштво и Јавност постају калибрисани, хомогенизвани, стерилизовани.

● Деполитизација и Денационализација Јавности и Појединца.

● Аутирање Великих Политичких Странака са сцене.

● Онемогућавање настанка Велике Националне Странке.

● Држава, то је он.

ПОЛИТИЧКА СТРАНКА

КОЈА НЕМА

САВРШЕНУ

ОРГАНИЗАЦИЈУ,

НЕ МОЖЕ

ДА ПОБИЈЕДИ

У ВЕЛИКОМ ГРАДУ

Мирјана Касаповић, Profdrsc из Загреба, коју изутетно цијеним, па сам је и цитирао у својој Књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, пише у Загребачком Глобусу објашњење зашто ХДЗ већ двадесет пет година не може да побиједи у Загребу.

Објашњење се своди на догађај из 77е, када Туђман није допустио да Опозиција преузме легално стечену власт у главном граду.

Па су Загрепчани то упамтили.

Као да су Бирачи слонови па памте.

Мирјана Касаповић је Теоретичар. А ја сам Политички Филозоф и Практичар.

И обавезан сам да кажем да то што је навела, има Ниђе Везе.

СДС одавно не побјеђује у Бањалуци.

А нису имали Туђмана који је зајебао Бањалучане, па да му памте, како каже Мирјана, као што Загребчани памте Хадезеу.

Нешто посве друго је и питању.

У питању је Политичка Странка и њена Организација.

Ко је колико Политичка Странка и колико је савршено организована.

Јасно је да ХДЗ у Хрватској и СДС у Српској, имају многе генетске кодове и групе који су идентични или слични.

Јасно је да имају скоро идентичне ортодоксне групе и слојеве Бирача, по географији, по образовањеу, по свом свјетоназору, по свом схватању НДД Сфере...

Јасно је да ни ХДЗ у Хрватској, ни СДС у Српској, не умију да изграде модерну Политичку Странку, да немају знања за то, ни сазнања о савременом социјалитету а ни људе за то.

Поједностављено.

У рурални срединама, лакше је доћи до Бирача. До Сваког Бирача.

Начин комуникације је друкчији и једноставнији.

У великим градским агломерацијама, Бирачи су згуснутији али гранулирани.

Мања је комуникација од једног до другог, не постоји породична или познаничка комуникација.

Нема Солитера Секуловића као што има Заселака Савића.

У руралним срединама, два добра и угледна активиста могу да опслуже, за Странку, цијело подручје Бирачког Мјеста.

У урбаним срединама, за то треба тридесет активиста

У руралним срединама се не примјењује олињали активитет Одвратадоврата.

Већ од човјека до човјека.

У граду је тај активитет покриће за неку активност а има ефекта колико и Билброди.

У великом граду је тешко доћи до појединца, иако су сви близу.

У својим даљим плановима, прије десетак година, имао сам намјере да организујем Страначке Ћелије, у оквиру Мјесне Организације, по солитерима и ламелама, по годинама на студију, по студентским домовима...

Све, да би се дошло, лично и познанички, до Бирача.

ХДЗ у Загребу нема Организацију коју је у неком времену, у два мандата, имао Бандић.

Нема никога као Бандић.

Они мисле да побјеђује Лепи Ћаћа, Лепи Пленки, Лепа Коли... а не ружни, одвратни и безобразни Бандић, сељачина у нашем Аграму.

У Бањалуци СДС нема никакве шансе.

Будалаши из Педепеа, посебна су нешанса.

Ну.

У Бањалуци ове године, неће побиједити Радојичић. Иако је, по свему у предности и над могућим противкандидатима и над онима који су били прије њега.

Побиједиће само Организација СНСД и Радојичић.

Јер је то моћнија платформа од Опозиционог Кандидата и Групе Бирача Против.

Ако Радојичић не усаврши Организацију, не дисциплинује је, ако активисти не дођу до сваког Члана, Симпатизера и Гласача, којег лично знају, ако допусти, шкрипу, лупу и луфтове, као за Опште Изборе и појединачне кандидате, може да изгуби.

Неће помоћи никакви градски развојни успјеси.

Они се подсвјесно подразумијевају.

ХДЗ је донио Неовисност Хрватској. Али не може да побиједи у Загребу. Јер се од те Стране Неовисност подразумијевала.

Черчил је изгубио прве послијератне Изборе.

Никад не побјеђују СПАВАМ.

Струја, Паре, Анкете, Вода, Асфалт, Мост.

Увијек побјеђују Људи.

ЗАШТО

У ОПОЗИЦИЈИ

СРПСКЕ И СРБИЈЕ

НЕМА

САЛВИНИЈА

Некидан је један Твитераш, написао како Салвини, као опозициони политичар, обилази земљу од 60 милиона становника, умјесто да сједи у Риму и кука како га нема на телевизијама са националном фреквенцијом.

Што код нас ради Опозиција у Бањалуци и Опозиција у Београду.

Кад би их пустили на РТС и на РТР, они би одмах побиједили.

Бикурац.

При томе се Салвини не супротставља само онима на власти у Италији, већ цијелој структури, бирократури и политици Брисела, ЕУ.

Јасно је да Салвини не бјежи од људи, од скупова, и то показује, на свом Твитер налогу. Нарочито гдје су људи одушевљени његовим доласком.

Салвини није вјештачки популист и националист.

Италија је ортодоксно католичка и национална.

Поред све отворености, досадашње, према мигрантима и другима, у Италији ће дошљак тешко, говото никад, удати ћерку за Италијана. Или ће моћи да сина ожени Италијанком.

Салвини је продукт такве Италије.

Што значи да су стеге ЕУ и Финансијерских Територијалиста, у нечему попустиле, попуцале или начиниле грешку.

По свему, Салвини ће да дође до побједе на Изборима, једног дана. Ако му се, на разне, начине, не супротставе Бриселаши. Односно, ако га не елиминишу.

Салвини има ту енергију за Лидера. За Вођу.

То ниједан Српски Опозиционар нема.

Салвни гради Страначку Организацију по цијелој Италији, која је педесет и више пута већа од Републике Српске.

Шта ради овдашња Опозиција.

Не смије да помене Српство, да Србује, да се замјери Сарајеву и неком далеком, непознатом, непостојећем Бриселу.

Чека да се догоди нека сумњива смрт, па да уз помоћ дватри медија и неколико болесника, убере какав поен.

То је берба маслина у њихи хибрида Земун Поље.

Шта ради Београдска Опозиција.

Ђиласује, будалаше, удара у аутобусе, измишља нападе на себе, или стварне користи за опозиционе протесте, напада Српску због прекомјерне употребе силе од стране Полиције.

О Косову не смије да зуцне. О Држави Србији. Против ЕУ. Против Миграната.

Неће то тако ићи, драга уважена Опозицијо.

Тиме се, само, постојећа Власт продужава на неодређено вријеме и снижава њен квалитет и национална политика, колико је која Власт има.

Чиме и ви, уважена опозициона господо, млатимуди, постајете сукривац, саучесник и уништитељ.

ВУЧИЋ

ДАЈЕ СРБИЈУ,

КОШТО СУ

КРАЉ И ТИТО,

ДАВАЛИ КОСОВО

 ДАЋЕ И СРПСКУ,

САМО АКО ИМА

НЕКЕ ШАНСЕ

Или ништа не чини за Србију, или чини да је растроји.

Проблем нерјешавања Српског Косова, траје више од сто година.

Било је много идеја, у кардељевском стилу, од исељења Шиптара у Турску, до капејуовске идеје о комунистичком повезивању са Албанијом.

До забране повратка Срба на Косово.

До толерисања усељавања из Албаније. Под етикетом како људи бјеже од Режима Енвера Хоџе.

До толерисања неплаћања струје, нерегистровања аута...

Генерално, Косово је изгубљено формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Остало је у запећку. Као најпогубнија посљедица стављања Србије у други план, тој СХСовини.

Доласком Комунизма, Србија је стављена у Трећи План.

Сама је пристала на то.

А, пристала би и на горе.

Косово је пажљиво програмиран процес уништења Српске Нације.

Пред распад СФРЈ, догодила се Иредента, штрајк рудара... што је скренуло пажњу свима.

Само не Србима.

Србија је остала по страни а Стипе Шувар је силазио рударима у Окна.

Стипе Шувар.

Онда је, Косово утихнуло, док се СФРЈ не растури, и Срби по њој.

То је, дакле, програмски урађено.

Без иједног пиксела грешке.

Касније је активирано и искориштено за Бомбардовање Србије.

За све то вријеме, Србија је спавала.

Војници који су изгинули на Косову, и цивили, нису ништа могли учинити. Дали су животе без икаквог резултата и подршке.

Данас Србија, такође, нема Политику Косова. Нема Националну Политику уопште. Нема формиран Национални Интерес.

Данас је Србија за цјеловитост БиХ.

То није њен Национални Интерес. То није њена Национална Политика.

О Косову, Србија, Вучић, јер Вучић је Србија, лансира идеје бунила. Дијалог. Разграничење. Немамо ништа. Мали Шенген.

Тиме Вучић на високотехнлошком нивоу наставља, довршава, посао Краљевине и Титовине.

Он отворено, пред цијелом Србијом, чини противсрпска дјела на Косову.

И нико да прстом мрдне.

Београд шета.

Кумровец хрче. Дедиње хрче.

На некој Телевиији у Србији, Вучић изјављује, Не знам како би да после свега останемо и без Републике Српске.

Онда мирно објашњава као анализе показују да ће се 2030е изједначити број Миграната и број Срба који одлазе из Србије. А то ће стабилизовати Србију.

Вучић, дакле, није Српски Политичар. Није Вођа Србије. Није, чак, ни Председник Србије. Јер ни сам не зна да каже шта је, данас, Србија.

Вучић је Противсрпски Монструм.

Ту титулу може да понесе само на основу ове двије изјаве.

Оне значе.

◘ Он у глави већ има „остајање без Републике Српске“. Зато је у Стратегију одбране уградио поставку о подршци цјеловитој БиХ а да га нико не пита. Какве везе има БиХ, било какве, са одбраном Србије.

БиХ никад неће, нити може, напасти или угрозити Србију.

А, ако Србија, мисли да брани Републику Српску, онда цјеловитост није фронт за то.

Не мисли, ваљда, да брани БиХ од некога. Од кога.

◘ Он психолошки дјелује на Србе Српске. Он им у подсвијест убацује тезу о Останку Без.

Сва његова дјелатност против Срба и Србије, темељи се на промјени свијести. У чему му помаже и Опозиција и сав Запад. Па и СПЦ, коју је потчинио.

Сада све више предузима активност и на промјени свијести Срба Српске.

То је посљедица Додиковог превеликог приближавања Монструму Мачијег Предења.

◘ Вучић Косово већ сматра датим, предатим, изгубљеним. Србе у Црној Гори, такође. Зато плачипчкари о томе како ћемо ако останемо и без Српске. После свега.

◘ Вучић је дио глобалстичког плана уништења Европе. Претварања Еврпе у Мигрант Европу.

Он је свјесно пристао на такав план. Он зна много, више од тих анализа о 2030ој.

Ну. Нико га не пита за то.

Београд Шета. Дедиње Хрче.

*

Република Српска не смије да сједи скрштених руку.

Иначе ће проћи као Косово.

Већ сутра треба сачинити план зашите границе према Србији и Црној Гори. Без великих таламбаса и без Сарајева и Унитаристичких Институција.

Та осмоза на граници према Србији, може да двоструко нашкоди Српској и Србима.

Да Мигрантима преплави српску земљу у Федерацији и да почне да разлива Мигранте по Српској. Да оптуже Српску за улазак Миграната. Мигрантски Хаг. И да искористе нека Мигрантска Овлаштења против Дејтонске Позиције Српске.