СДС И ПДП

ТРЕБА ПРИПУСТИТИ ЈАСЛАМА

ЈЕР ТАКО РЕПУБЛИКА СРПСКА

ПОСТИЖЕ ДВАТРИ СТРАТЕШКА ЦИЉА

Кад је Мира Пекић за то да се Савјет Министара формира са СДС-ом и ПДП-ом, мислим да је вријеме.

Добро што Шаровић, као један Предсједник Странке, српске и демократске, излази са јетрвско-сокачким, ћаршијским, понудама и извикама, и што се сам нуди ко Подворница Станојка, распуштеница већ седамнаесту годину, а још љепше иде уз степенице него низ степенице, али кад ствар уозбиљи Мира Пекић...  из демократског прогреса...

Доиста нисам очекивао од Шаровић, најозбиљнијег Бакировог Аскера у протекле четири године, данашње неозбиљне понуде Социјалистима и Марковцима, да би им дао све челне позиције само да са СДС-ом и ПДП-ом формирају Савјет Министара.

Што не значи да очекујем да СП и ДНС то не би прихватили.

Али, такав посао се не ради преко порталоида.

Ну.

Ствар је озбиљнија.

И требало би СНСД да размисли.

Да ли и овај пут Дугорочност треба да попусти пред Додиковом Практиком.

Било би, најмање, троструко корисно да се оствари Шаровићева лична жеља и велика понуда.

◘ СНСД би добио прилику да потурчи опозицију, која нема опозициони квалитет за Републику Српску. Која јој је баласт и шкода. Која вуче назад политичку сцену а тако и Српску.

Додуше, то неби захтијевало много труда. Они су напола потурчени. Само што Фесови данас нису у моди, па их не носе.

СДС и ПДП, уз адекватан комуникациони фронт СНСД-а, калирали би на сљедећим Општим Изборима, 60 – 70 хиљада гласова.

То би могло отворити простор за формирање Српске Опозиције СНСД-у.

Јер ће нас, на крају, појести сарајска и западна, издајничка, опозиција.

◘ Кроз Парламентарну Скупштину СНСД би добио много  снажније полуге да влада него као трећина Савјета Министара.

У Савјету Министара, на сцени су нагодбе а у ПС, блокаде.

◘ Мандат би Република Српска искористила за јачање Републике а БиХ би неповратно слабила.

*

Зато, некад, младим јуницама треба прво пустити Волове а у млади купус, Јунце.

Да сви реалније схвате своје могућности и прохтјеве.

ПОЛИТИКА САРАЈЕВА

МОЖЕ ДОВЕСТИ

ДО ЛОКАЛНОГ

ОГРАНИЧЕНОГ

ОРУЖАНОГ СУКОБА

Прије тога, довешће до

◘ Потпуног прекида веза са Хрватима и Србима, које су постојале, крхке, након Ратова Братства и Јединства. Или су биле само потенцијалне.

◘ Блокаде Заједничких Институција. Парламентарне Скупштине, Савјета Министара, Предсједништва БиХ.

◘ Распада ЗИ дневно-практичне провенијенције, као што су СИПА, ОСА, УИО...

◘ Потпуне блокаде Недејтонске БиХ, која је инсталирана и користила је искључиво Сарајеву, односно, Политичким Бошњацима.

◘ Потрошене могућности повратка на Дејтонски Конструкт БиХ.

◘ Блокаде ЕУ Интеграција, којима се Сарајево маже ко маслом по гујици.

*

Кључно питање је да Срби и Хрвати, сада већ, спрам ситуације, зрели да се евидентирају као Хришћански Блок у БиХ, одгонетну од кога је индукована оваква политика Сарајева.

● Политика Котлине

● Политика Свих Права

● Политика Уцјена

● Политика Блокада

● Политика Лажних Нато Интеграција

● Политика сукоба са Србима и Хрватима, унутра

● Политика сукоба са Србијом и Хрватском.

   Тај конгломераторијум понашања Сарајева није објашњив утицајем једног пункта.

Јер је тако осебујан, шаролик а често и контрадикторан, да се не може подвести ни под Турску ни под неку другу вањску силницу.

*

Такође је кључно одгонетнути Да ли ће Сарајево стати са оваквом Полиполитиком, са оваквим понашањем.

Моја претпоставка је да неће.

Као што сам мислио да ће блокирање Савјета Министара ићи цијели Додиков осмомјесечни мандат.

Сарајево је, сјетимо се, након Дејтона и Рата, почело са девастацијом Републике Српске, њених међународно верификованих дејтонских позиција, у сарадњи са Глупим Хрватима и Подмуклим Странцима.

То се правдало градњом БиХ, Државе, Функционалне Државе, Еврпским Стандардима...

Понеко је то могао и прогутати.

Ако није примијетио да су Хрватима већ метнули. Не пимпек нити сунећени кратеж, већ Курчину до кључне кости.

У међувремену, Сарај Чадор, Босански Муслимани, Политички Бошњаци, рапидно су губили савезнике и подржнике.

Сада им је остао само Меморијални Геријатријски Центар Стипе Месић.

А у сукобу су са свима.

Шта ће се десити ако Сарај Чадор доведе до, или намјерно испровоцира, Оружаног Сукоба.

◘ То ће бити Локални Рат Хришћана и Муслимана.

◘ Због глобалних релација, Вашингтон, Москва и Турска, неће се уплитати. Запад се уплиће само у Ратове које пројектује, припрема и реализује, уз помоћ туземних самоубица. То Сарајево није схватило и неће никад.

◘ Србија и Хрватска ће херметички блокирати Сарај Чадор Енклаву.

◘ ЕУ ће декларативно позивати на формирање радне групе за примирје али ће мало трљати руке и гледати блаконаклоно и са подршком, на потезе Загреба и Београда.

◘ Љекари Без Граница ће бити на колективном годишњем. Кристијан Аманпур ће бити недосупна. Испо јој мобилни у чучавац. Вукановић ће напустити Политику и постати Ратни Репортер Беентеве.

САРАЈЕВО

МОРА ДА БУДЕ У СУКОБУ

ЈЕР МУ ЈЕ ТО

ЈЕДИНИ НАЧИН ОПСТАНКА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Колинда Грабар Китаровић је, политички исто што и Бакир Изетбеговић. Глупа до бола.

Само, што јој Бабо није Алија.

Њена серија Јужни Ветар наставила се ових дана, изјавом у Јерусалиму, да је БиХ потпала под тешки Ислам.

Ријечи и нијансе нису важне јер је, данас, Колинда то демантовала.

Рекавши да је дошло вријеме да се поразмисли о односима Хрватске и БиХ.

Што ће демантовати Сарајево. Рећи ће да ће бити како ми кажемо.

Колинда је, дакле, имала читав серијал изјава о Сарајеву или Босни и Херцеговини.

То што је некад Оружје Тешког Ислама слијетало на загребачки аеродром, то је било у сврху заједничке борбе против Срба на Сфрјишту.

Више Загреб нема тих потреба.

Што је добро за Загреб али није добро за Србе.

И није добро за Сарајево. Јер, Сарајево има велике потребе у борби против Срба.

То и јесте главна Црта Бојишница Загреба и Сарајева.

Загреб је допустио, сматрају у Сарај Чадору, да се Срби и Хрвати у БиХ спишају, боље него они ономад.

Али није то главни разлог опште панике у Сарај Чадору, након Колиндине изјаве.

Јер она, иако није рекла, није ништа погрешно рекла.

Горе је од тог утицаја фундаменталног Ирана и Сауда, бити добар са Диктатором Ердоганом.

Што се не може демантовати.

Суштина лежи у константној потреби Сарајева, Сарај Чадора, да буде у сукобу са свима.

Не само унутар БиХ.

Јер је то једини начин привидног спољашњег опстанка Босне и Херцеговине.

То је услов њеног постојања.

Унутрашњи знаци постојања БиХ не морају да буду толико агресивни и радикални.

Довољно је да постоји Жељко Комшића па да Сарај Чадор, лажно успјешно представи да БиХ постоји и изнутра.

Али. Не постоји.

Као што не значи да постоји ако се бори против Пељешког Моста. Или неке Колиндине Изјаве. Или ако каменује, у Сребреници, Александра Вучића.

Стога овакве инциденте треба константно очекивати.

И од Колинде.

А од Сарајева, поготову.

СРПСКА ОПОЗИЦИЈА,

У СРПСКОЈ И СРБИЈИ,

БОЛУЈЕ ОД

ПАРЛАМЕНТАРНОГ

АУТИЗМА

Чиме не признаје властиту Државу.

Шта је то, дакле, у Српском Бићу да хоће да буде на Туђем Главићу.

Како би дошао на власт.

Умјесто да се злопати за Бирачима, Изборима, Скупштинама и Већинама.

У Србији, Опозиција, ово је назив док се у Српском Језику не пронађе адекватна ријеч која ће да одрази сву суштину те политичке лгбт групе, бојкотује Народну Скупштину.

Тамо сједи само НСПМ.

Они, чак, најављују и бојкот Избора.

То ће политички да уништи Вучића. Цврц Њуз.

Мада се чују и опозициони гласови који су против бојкота.

Сорош их је данас окупио на затвореном састанку, Власт и Опозицију Србије, да се договарају око изборних услова.

Видјећемо нашта ће изаћи.

У Републици Српској, пак, Опозиција све карте баца на Народну Скупштину.

Већ четврти мандат.

Тешко би било набројати шта су се радили и покушавали, паралелно са Улицом.

А још теже дати списак свих појединачних актера.

Једни закључак је да Опозиција у Републици Српској, пати од мањка политичке интелигенције, здравог разума и савременог схватања политичке комуникације.

Чак и након признања Драгана Чавића. Који је са истосмјерне струје прешао на наизмјеничну.

И рекао, Што сам више критиковао, мање сам гласова добијао.

Јасно.

Бирачи хоће да чују Шта би ти, као Опозиционар, урадио. Па да чују како би то урадио. Па да објасниш с ким би то урадио. Па да виде колико Гласова можеш да скупиш за то.

Бирачи знају да Власт не ваља.

Али, јетрвско и прекотарабско трачање за неком сеоском снашом, да је лака и појебљива, никада од Курве није начинило Монахињу.

Нити је Село окренуло од Курви ка Јетрвама.

Зашто Опозиција у Српској све карте баца на Народну Скупштину и циркуске аранжмане.

Зато што су Глупи Готовани.

Мисле да да ће широке народне масе да увиде како су они паметнији, агилнији, храбрији и много бољи за свакодневни живот, од ових криминалаца на власти.

Па ће, већ ујутро, да се пробуде са чврстом одлуком да ће гласати за Опозицију.

Неће.

Највише што може да се посигне, јесте констатација да су сви они, у Скупштини, Циркусанти.

А опет ће гласати свако за своје.

Тај Политички Аутизам, да сам ја центар свијета, у тренутку док серем у Скупштини, не заглупљује само Опозицију, која ће један по један, кад тад, завршити по отпадилиштима.

Као Михајлица у Педепеу а Чавић у Електрокрајини.

Мирка Шаровића, кошто гледам, чека Градска Депонија у Бањалуци. Много је уложио у Пирален.

Заглупљује Колективну Свијест.

Двије ствари су опасне, и у Српској и у Србији.

Иако с ради о дијаметрално различитим односима према парламенту и парламентаризму.

Са истим ефектима.

Погубним по успјех Опозиције и квалитет Политичког Мозаика.

◘ Понашање према Парламенту, и једно и друго, руши Парламентаризам као темељ политичке борбе и технологије власти.

◘ Не признаје се Држава у којој се политички дјелује. Тиме се и не бори за ту Државу.

Већ против ње.

Опозиција у Српској, бори се против Српске, не за своју власт, већ за Туђу Власт.

Опозиција у Србији, бори се против Србије (Сребреница, Косово...), не да дође на власт, већ да Туђин дође на Власт.

Иако је добрано већ дошао.

КАКО ТРЕБА ЧИТАТИ

БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА.

СВАКА ИЗЈАВА МУ ЈЕ

ПОЗИВ НА РАСПАД.

Коликогод политичке изјаве биле умоболне, подмукле, приземне или сокачки подваљивачке, треба их читати стратешки и за будућност.

Добро. Ту не мислим на Мектића или, божемесаклонисачувај, на Црнатка.

Када је Алија Изетбеговић рекао да ће За Босну и Херцеговину, жртвовати Мир, јасно је било не само да ћемо најебати у Рату, муслимани, прије свега, него и у Миру.

Ова, данашња, немогућа и неодржива БиХ, посљедица је те Историјске Глупости Алије Изетбеговића.

Које, посљедице, додуше, не било да је није подржао Противсрпски Запад.

Бакир Изетбеговић је, некидан, уз сједницу Главног Одбора СДА, осокољен досадашњим успјехом послије октобарских Општих Избора, изјавио да су уцјене СНСД и нереалности ХДЗ главни кривци за неформирање Савјета Министара.

Ну.

◘ Није ријеч о СНСД и ХДЗ, ријеч је о Србима и Хрватима. Односно, о Републици Српској. Јер је, сада СНСД на Власти.

Чуј мене, Сада. Чини ми се да је СНСД на власти још од прије формирсња СДС-а.

◘ Порука није упућена Србима и Хрватима.

То у Хрватским Жупанијама и у Републици Српској, нико не чује.

Читају је и региструју само професионални морачи читања свакврсних изјава.

Њих је, на српској и хрватској страни, тек по неколико десетина.

◘ Њени ефекти су искључиво код Муслиманског Живља.

Срби и Хрвати знају да их Бакир воли.

◘ Бакирова порука Муслиманском Живљу, јесте ова. Може да ми владамо или не може никако.

*

Пошто Срби не могу да схвате прво Или, морају да схвате друго Или.

То је дугорочна стратегија из Бакирове изјаве.

Тако је треба тумачити.

Ако, Хришћани, ништа не подузму, биће горе него у Рату и Миру.

Бакир нам јавља де је Босна и Херцеговина немогућа и неодржива.

Само, он, сирома, користи Босански Језик.

МИРКО ШАРОВИЋ

ОЗБИЉАН ЈЕ САМО

КАД ТРЕБА

СЛУЖИТИ САРАЈЕВУ

Кад треба водити Српску Демократску Странку и служити Републици Српској, онда је таблоидан.

Четири године је, у Сарај Чадору бацао озбиљушу.

Стављао, ноћу, женину чарапу на главушу, да френкуша дода још озбиљности, кад иступа у корист Сарајева. Приликом  извоза меса у Турску. Којег је он договорио. А не Додик, иако је месар и тракторист.

И сад, у техничком мандату, ради против Српске. Триста хиљада долара за Пирален.

Зато што сви причају о томе.

Зато што је тај афера Пирален против Српске.

И зато што сви мисле да ће то донијети више гласова Есдеесу него Станивуковић Педепеу.

Ту Сарајску озбиљност демонстрирао је и кад се, као курва, на оној присарајској петљи, нудио Бакиру и Чадору, за мјесто Предсједавајућег.

Ако постоји већина, што да не.

Карактер, интелект и српство једног Нејмара.

За Шаровића, и такве, говорнице би, у Сарајеву, требало правити тек нешто више од кољена.

Да лијепо, кад се обраћају, скину гаће и нагузе се.

Слика говори више од иљаду ријечи.

Та Шаровићева самопонуда

◘ Понижава Предсједника Српске Демократске Странке. Немам ништа против, али нека СДС, онда, промијени име. Сарајеву Дајем Све.

◘ Понижава Републику Српску. Жели да је у Заједничким Институцијама представљају оглабине, изборни отпаци, они којима су Бирачи одузели педесет хиљада гласова на прошлогодишњим општим Изборима.

◘ Придружује се избацивању Републике Српске из ЗИ. Јер, неформирање Савјета Министара није никаква борба за МАП или НАТО, већ је борба против Републике Српске. Шаровић се укључио у њу. Као и она двојица дрипаца. Умјесто да сватројица напусте Савјет Министара.

СНСД не зна то тако да представи и искористи против СДС и ПДП. Против Шаровића, Црнатка и Мектића.

*

Јебеш ову двојицу. Али, Шаровић је сада Предсједник СДС-а. Није обични српски дрипац у СМ.

И морао би да води рачуна о СДС-у и Републици Српској.

Да се бави Странком, да јој врати Српство из имена, да врати одустале Бираче и симпатизере, да створи Организацију у Бањалуци, Добоју, Градишци, Требињу...

А не да игра Ћоркана по Козјој Ћуприји и ода гологуз по Бентбаши.

КАД ДОЂЕМО

ДО СРПСКОГ ДУХА,

ДОШЛИ СМО ДОЗИДА

До Опстанка.

У тим временима, за једну Нацију, најсудбоноснија је способност претварања Духа у Земаљску Силу Опстанка. У Борбу. У Рат. У Крв.

Срби су на путу да изгубе и Српски Дух.

Он је добро нападнут, у Србији.

У Српској се још држи.

Али. Ако сломе Србију, доћи ће Српска на ред.

У Србији су све офанзиве јер је Србија средиште и Земље и Духа.

Зато је нападнута и Територија и Дух.

Нападнути су са Запада и изнутра.

Срби су, Срби Србије, обиљежени као Народ Рата, Народ Агресије. Народ Освајања.

То није тачно али је обавило доста, претежног, посла.

Срби су, Ратници Против Себе.

И то је њихова најопаснија особина.

Ако не могу да се самоуниште, они ће издати.

Ако не могу да издају, они ће промијенити Вјеру и Нацију.

Они ће гинути за друге а за себе неће Курцем мрднут.

Они ће да плачу за туђим, лажним својим, заједничким.

А своје ће да забораве или прећуте.

Данас, у Србији, Власт, Вучићева Србија, све чини да сломи Србе. Њихову Државу Србију.

Вучићева Фаланга је потчинила, дезавуисала и искористила све. Војску, Полицију, Жандармерију, Тајне Службе, Медије, Академију Наука, Српску Православну Цркву, скоро цијелу...

Само је још остао Српски Православни Дух.

Њега није начео или је тек начео. Али су га начели Западњаци и Домаћи Мрачњаци.

Мушкарци са Клиторисом и Жене у Црном.

Данас је Патријарх, Његова Светост, ишао код Вучића. На Венац. Или по Венац.

А испред га је дочекала Његова Светлост, Никола Селаковић. Исти онај који је залазио по Келијама и налагао Владикама, гласања и слично.

Тај сусрет је вишезначан за судбину Српског Православног Духа.

Ако преузму Српску Православну Цркву, њен организациони дио, и елиминишу Косовске Попове, Српски Православни Дух ће бити скоро поништен.

Јер, неће имати ко да га пусти међу Људе.

То је, и иначе, национални филозофски проблем.

Шта учинити са Духом и како га сјединити са људима.

А, након, тога, како га претворити у Силу Земаљску.

Која се може употријебити. У Рату. У Борби. У Одбрани. У Крви.

Дио Српске Нације се опустио. Зато је тако све лако пало под Вучића. И раније, под друге.

Дио Српске Нације се раздуховио. Средишњи дио.

Српски Народ Српске, опстао је овдје са Државом, и на својој земљи, само зато што је стално био у Режиму Опстанка.

Ми, Овдје, још нисмо дошли до Духа.

Србија је дошла. Дошла дозида.

Предвиђања нису ведра.

Вјерујући Народ не може, сам, ништа са Духом. Осим да га, као јединка, носи у својим њедрима и свом поштењу.

Што није довољно.

Када се ујарме Владике, неће више бити препрека пред налетима Запада.

Када се да, и када се одрекне од Косова, Српска Православна Црква, без Духа Српствујућих Владика, може да буде упокојена.

Православна Вјера ће, међу Србима, остати без Звона и Звоника.  

Скоро цијела Србија се помирила, уравнодушила.

Она, по историјским обичајима, и Владару, као и Кољачу, мирно саопштава, Само ти, синко, ради свој посао.

Република Српска треба држати у рукама, и не одрицати се, своју Силу Земаљску, коликогод она минорна била. И пазити на Српски Православни Дух.

Он неће гинути за нас, ако дође до тога. Оће помоћи.

И.

Република Српска треба да се чува овдашње појаве Вучића.

Ко Ђаво, Крста и Глога.

У ПАРТИЈИ

ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА

ПОЧЕЛА ПОДЈЕЛА

РЕГРЕСА

Почасни Предсједник ПДП-а, Бранислав Бореновић, изјавио је да постоје одређене несинхронизованости у Посланичком Клубу те Партије.

Чим је она Партија, јебитињу.

Рекао је уопштено. Да постоје проблеми.

Лаик би рекао да је све почело кад је Црнадак друго око препустио Станивуковићу. Да буде Градски Одбор Бањалука.

Ну.

Све је почело даном оснивања Партије Демократског Прогреса.

◘ Неко од западних Лајфкурчева политичке сцене на Балкану, а зна се добро чији, увидио је да Иванић може да користи, да не зна ништа о Политичким Странкама и да му треба играчка.

◘ Тако је формирана ПДП. Са идејом о ученим, интелектуалним људима, оним који су испичкеиспали као Прогресивци. За разлику од оних Милетових сељака и криминалаца.

Свака чланица Педепеа и данас мисли да пишка асфлат по којем хода.

Погледајате Ход по сали Народне Скупштине.

Мушки интелектуални дио, захватила је прљадика. Интелектуалци су то одавно напустили.

◘ Када је неко од тих Лајфкурчева увидио да ПДП неће моћи прејебати СНСД, као што је прејебао СДС, улазећи с њима у Власт и водећи главну ријеч, наредио је Иванићу да ПДП изађе из Власти са СНСД.

Све Будале се боре за Власт. Само једна Будала сама излази из Власти.

◘ Од ПДП досад су само Иванић и Сарајево имали користи.

Републиа Српска није.

Али. Зато су и форматирани.

◘ ПДП није Политичка Организација.

◘ Демократски Прогрес је аморфна категорија и њу Бирачи не могу да пронађу ни поред само једне травке сијена.

*

Све је, дакле, јасно.

Партија Демократског Прогреса је Манипулативна Организација. Политички Конгломераторијум, срачунат да користи оне који су поносни и паметни да би били у Есдеесу а поготову у Есенесдеу. И оне који су због било чега Против.

И све друге Будибогснамице у Политици.

Од којих је Станивуковић само најновија појава.

Колико необразовани Станивуковић зна о Политици, толико Политике има и у цијелом Педепеу.

Стога су Проблеми Клуба, неискварљиви генетски код Педепеа. И уопште нису изненађење.

Они ће се понављати.

*

А лијепо сам рекао тадашњем Министру омладине и спорта, да се мане будалаштина и дође у Есенесде.

Сви се, додао сам, пошајбали а тебе ставили у тај голубарник, на старој згради Владе, да се лепуташ од врућине.

НИТИ ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

ШАРОВИЋЕВИХ 205

НИТИ БОРИСА ЏОНСОНА

92.000 ГЛАСОВА

Журналистичко младунче у Еуро Блицу има данас чланак са изазовним порнографским насловом, Тест демократије би прошао само СДС.

Нема ту ни Есдееса, ни Демократије.

Са губитком 50.000 Гласова, у октобру, из Есдееса није отишао само Говедарица, отишла је цијела једна Политичка Странка али и Демократија.

Нешто мало више страначких гласова од Миличевића није никаква Демократија.

Данас је објављено да је Борис Џонсон добио 92.000 страначких гласова за Вођу Конзервативаца. Дупло више од другог кандидата.

Па, ни то није Демократија.

Јер, иако су у Британији такве процедуре, недемократски је да 92.000 гласача неке странке аутомтски изабере Премијера Велика Британије.

Мада ће сви у свијету и теорији, одушевљено рећи да је то Демократија.

Ну.

Демократија је најстарија становница Јавне Куће и на њу више нико не баца око нити паре али, из поштовања, не жели то да саопшти.

Деморатија у Есдеесу не може да настане преко ноћи.

Нарочито не, послије Босића и Говедарице.

Као што нема Демократије ни у Великој Британији. Тако мали број страначких гласова, који одлучују као да су у питању Општи Избори, посљедица је тога што тамо нико, за разлику од нас, не лети да буде члан Странке.

У нашим условима, ниједна Политичка Странка не може ни да приступи Тесту Демократије.

Дио је објективних услова.

Овдје се Демократија схвата као Волунтаризам а практикује као Анархија.

Она једноставно нема сјеменске особине да би издржала поднебље.

Овдашњи живаљ је, током Историје, превише био гужен да би вјеровао тако намирисаној и префињеној Курветини, као што је Демократија.

Али. Главно.

Политичке Странке, овдје, немају традицију, ни околне услове, да би развијале унутарстраначку демократију.

Друго. И кад би је развиле, уопште не постоји гаранација да би се ишта од тога прелило на Друштво.

Јер, не постоје објективни услови.

Јер је пуно Крокодила у Друштву.

Када сам једном свом Лидеру рекао да је требао да ме послуша, одговорио је, Па да прођем ко Тома Николић.

Не знам да ли би тако прошао, мада је и СНСД препун Крокодила, шта Крокодила, Тасманијских Немани, али је моја намјера, несхваћена и шире, била утемељена на поставци да се Лидер, Вођа, Предсједник Странке, одвоји од Организационе Технологије и Кадровске Процедуре.

Ја нисам желио да градим Демократију у Странци.

Демократија је курва и у кући и на улици, па и у Странци.

Желио сам да омогућим раст Организаиције Есенесдеа.

Који доноси и раст броја Гласова.

Желио сам да спријечим да Есенесде стагнира, као што стагнира два мандата, десет година.

А, у ствари, иде назад.

И само срећа из Есдееса спашава Есенесде.

Поготову сада, кад су увели Демократију.

Дакле. Само то одвајање Лидера од Организације, може да буде Д од Демократје у Странци.

Све остало је К.