Одох у Бугарску да играм фудбал.
Требали смо ићи у Шпанију али су главни Геостратези у екипи, Лијево Крило и Задњи Везни, рекли Море бит рата, па смо одустали.
Моја фудбалска каријера се сели на Исток.
Зовите ме Млађано Бугарче.

ТЕРОРИЗАМ ЈЕ

ПРОЈЕКТ

ПРОМЈЕНЕ

СВИЈЕСТИ

Што значи да је то иманентно Западни Пројект.

Али, као и сваки такав пројект, предвиђа и спонтано и неизнуђено укључење свих заинтересованих и талентованих.

Запад, дабоме, користи постојеће услове, које је створио Колонијализам, Глобализам и Неолиберализам, и проблеме Егзистенције, Колективтета, Вјере и Нације, претвара у незадовољство под робном марком Тероризма.

Тероризам није срачунат да ријеши било који проблем муслиманског свијета, арапскога, црног или сиромашног.

Његов главни циљ је промјена Масовне Свијести у Европи.

Стога је он упоредни пројект са неколико других.

● Еуинтеграције

● Натокупација

● Генерисан и индукован прилив Миграната

● Дерегулација Државе

● Растројавање Нације

● Неолиберализам

● Морганизам и Финансијерски Територијализам.

На тај начин, Запад постиже два важна циља.

Глобални Антагонизам. Крах колективитета и продуковање Слабог Појединца.

Та два предуслова су боља за владавину Свијетом него организовање Трећег Свјетског Рата.

Једина брана таквом глобалном тренду, данас су Русија и Кина.

С тим што је Русија, одавно, била и Циљ. А сада то постаје и Кина.

Запад је, ипак, кроз крах САД, почео да губи корак са Руским Колективитетом и Кинеским Напретком.

Цијену ће платити Европа.

Земље које су безусловно стале на страну Америке против Русије и добровољно прихватиле да постану полигон Тероризма као клиничко испитивање медикамената Промјене Свијести, Француска и Њемачка, најугороженије су.

Енглеска се није случајно извукла из тог импровизатива.

Европа не може да схвати трендове.

Пошто их више не креира, као некад колонијална освајања.

Мада је крајњи час да их схвати.

И да почне да форсира Државу Нацију.

Да да овлаштења Држави а Слободу Нацијама.

СТРАНСРБИЦЕ,

МАЊАК КОСОВСКИХ

БИТАКА

И КРАТКОЋА ТИТОИЗМА

Можда је највећа корист од Александра Вучића у томе што Србија има прилику да сазна каква је.

Самопонижење према Бриселу и Косову, очито, нису случајност и шугавост двојца Вучић – Дачић.

Нити је Вучић нешто у Србији приграбио, украо и фалсификовао.

Вучић је Пород Србије.

Неразумна понизност, у економском, геополитичком, еуроинтеграцијском, и певачком смислу, не може се објаснити Вучићем и његовом личном сервилношћу.

Као што Дачићево певање Ердогану није, у његовој глави, помешана локација Амиџи Шоуа и Међудржавног Сусрета на највишем нивоу.

То је Србија.

И с тим мора да се помири Народ Србије, а далеко је одмакао на том путу, Опозиција у Србији, а она, никуда и ниучему није одмакла, и Ретки Интелектуалиријум, који, осим, неког јавног гласа, нема било какве моћи.

Како Србија води бригу о себи, уназад много деценија, показује Косово.

Косово није шиптарско. То је Србија. Зато је и трагичнија лоша брига о њему.

Али је лакше за све окривити Тита и Комунизам.

Једина несерећа Србије, са Титом, јесте што је он прекратко трајао. За покриће све небриге о себи.

Али је, зато, дуготрајност Турака над Србијом, продужена са триста на петсто година.

Нешто је морало да надомести кратак Титоизам.

Као и давна 1389а.

Изгубили смо, у фудбалу, од Аустрије.

Нема везе, важније је да смо изгубили Косовоску Битку.

Вучић је само необорив доказ да Србија нема колевку за Националног Вођу.

И да ономе, у Србији, ко о Србији мисли као својој Колевци, Родини, Настамби и Свету, из кога може у Цео Свет, предстоји много деценија да умну крв пролива за Рационални Национализам.

За долазак Србије себи.

За Национално Достојанство, барем у мери једног малог Народа на Балкану.

Тај пут није лак а још више је неизгледан.

Очекивања да ће се догодити неко незадовољство људи у Србији, неки нови Пети Октобар, нека Револуција, неки Масовни Протести, па ће нека Јалова Гарнитура да изјаше из тих догађаја као Нови Лажни Цар, потпуно су нереалана.

Вучић, ако буде хтео да живи још Триста Година, владаће Србијом свих триста.

Тај Пети Октобар, мали Косовски Бој новије историје Србије, био је последица масовних тензија Колективне Свести, након Ратова и Распада вољене Земље. И Манипулација.

Такве се тензије више не могу продуковати.

Србија се, дефинитивно вратила у својих добрих старих Петсто Година.

Иста су очекивања у Српској. Догодиће се Улица. Народ је у сиромаштву. Обориће Режим. А ја ћу доћи Навласт. Да лежим. И нећу морати више, као бедни опозиционар, да, крај живица, режим.

И једни и други морају да се ухвате озбиљног Националног Посла.

Без обзира што је Српска у свом Националном Интересу, одмакла даље од Србије и што боље стоји.

Национални Интерес је као Кућа.

Никад се не завршава и увек око ње има посла.

Што пре заборавите Вучића и Додика, и пљунете у шаке, пре ћете доћи до Националне Идеје.

И знаћете шта Сутра треба да радите.

Јер је Данас већ отишло низ ветар.

СРПСКА РАТНА ПОВРШНОСТ,

МУСЛИМАНСКО КОЉАШТВО

И ХРВАТСКА ДРИНОВНИЦА

Распад Југославије предузет је као пројект Истребљења Срба и потискивања те границе свјетова према Истоку. Са исходом у коме би остала једна Шумадисјка Заштићена Енклава за Србе, иза које не би стајале Бугарска и Румунија, пошто су већ покорене, Бриселски и Натовски.

Не ради се ту само о Србима као Србима, већ о везивном ткиву једне теритројално политичке цјелине која смета Бриселашима. Натовцима. Морганистима. Финансијерским Територијалистима.

Историја ће, једног дана, доћи до тога. Данас нема воље, памети и муда, за то.

Ну.

Та чињеница, да се Рат у Хрватској и Рат у БиХ водио и организовао искључиво ради Истребљења Срба са та два подручја, одређује све остало послије рата.

Чак и чињеницу останка Српске у БиХ. Јер је и то дио пројекта Истребљења Срба. Који су се својом борбом закачили за своју земљу и није их крв и вода однијела.

Јер да је БиХ подијељена, Федерација Хрватској, Српска Србији, од Истребљења Срба с ове стране Дрине не би било ништа.

Овако, тај пројект је још жив.

И пресуде служе за то. Сарајевске и Хашке.

Та чињеница о циљу Ратова у Хрватској и БиХ, у чему су многи Срби чинили катастрофалне грешке, или пак инструисане и индуковане потезе који су допринијели Пројекту Истребљењу, одређује и стотине година пресуда од Сарајевског Суда над Србима а неколико мрвица над муслиманима.

Одређује и ослобађајуће пресуде Насеру Орићу.

Одређује и понашање Србије. Јер трагови учешћа у Истребљењу нису само на једном мјесту.

Срби, дабоме, ништа нису валдино документовали током Рата у БиХ. Есдеесовске будале су мислиле да је довољно имати Срну, како су звали СРТ. И Ђогу. Војска је била остављена сама себи и тек је Ратко Младић успио да то устроји у Војску. Од конгломератне хорде са петокракама, шубарама, крстовима и паравуковима. Али, ВРС није могла да обавља истраге и документовање муслиманских злочина над Србима.

Та површност се свети и данас.

Муслиманима је речено да ће добити Државу из Алијине Декларације, зато су, а и због српске прошлости, били изузетно крволочни.

Хрвати су, пак, имајући на уму Истребљење Срба, за које им је предочен план, одмах истакли Шаховницу На Дрини.

Ратно Политичко Вођство Срба, у свему томе се није снашло. Као и Србија и Срби уопште.

Данас плаћамо цијену.

Нормално је да је Насер Орић ослобођен.

Али није нормално да Политички Фактори из Српске сједе у Сарајеву са Муслиманским Политичким Фактором који је политички заштитник таквог Судовања и Тужовања.

То је највећи српски проблем данас.

Ослобоађање Орића је медаља око врата Савезу За Промјене. То је та Пробосанска Политика у коју су улетили наивно и ненационално.

Могу они, колико хоће, телалити да је њима главни проблем Режим, Есенесде и Додик.

Али није.

Савез За Промјене би требао да изађе из Савјета Министара у Сарајеву и да у Парламенту иступи као декларисана Опозиција. Која је против свега.

Након Избора 2018е, ни један Политички Фактор Српске не треба да учествује у Власти Сарајева.

Нека траже приручне Србе. Навикли су на то. А и таквих Срба има још за сто мандата.

На тај начин ће Сарајево изгубити било какву везу и надлежност над Српском. Којугод одлуку да донесе, неће имати курира да је однесе у Српску. Као што сада има Сазаповце.

Сазаповци, пак, остаће под сећијом и под синијом, до краја мандата, јер су већ извјежвали тако ниско сагињање и пузање.

И учествоваће у борби да се 2018е преузме и Република Српска. Да побиједе за ПС и да Ферхат Паша Иванић буде Предсједник Српске.

Српска Историјска Површност.

ОРГАНИЗАЦИОНИ

БИТАК И ВРИЈЕМЕ

ВЕЛИКЕ

ПОЛИТИЧКЕ

СТРАНКЕ

Исти ће резултат бити када Нарцисоидном Политикоиду понудите да буде предсједник Политичке Странке са пола милиона чланова и Плавој Ријалитуши тиграсте штикле од пола метра.

Прихватиће без влажења.

О размишљању не желим да говорим.

Бизмарк је, овдје, нешто изнијансиран.

Ја, Ја, Ја, то могу. Али, то се коси са Вашим Референцама. Тим горе по Чињенице.

Добро. Ријалитуша и може да носи Штиле од пола метра. Јер ноге стално држи у ваздуху.

А вођење Велике Политичке Организације, што је различито од вођења Велике Политичке Странке, није тако једноставно.

Јуче је био избор новог Градског Одбора у Бањалуци.

То је убједљиво најбоља Организациона Структура у СНСД. Било је и других, али су, временом, девастиране.

Па је та тај догађај занимљив за шире разматрање филозофике и практике Велике Политичке Организације каква је СНСД.

Филозофија сваке ВПС дводјелна је. Организациона и Дневнополитичка. Омјер та два сегмента нико не зна али га сви примјењују. Лидер Странке највише.

Лидер Странке, по богу и технологији, увијек нагиње овом другом сегменту а о Организационом и не зна нешто нарочито. Јер у трци са Политичком Важношћу Странке, на Политичком Тржишту, све више се удаљава од Организационог Сегмента и његова сазнања о томе касне све више и више. Па се, почесто, сви изненаде, када Лидер повуче неки генијалан организациони потез из Прошле Деценије.

Не знају да он, организационо, још живи у тој деценији.

Игор Радојичић има огроман терет на леђима. Наслијеђену Организацију.

Развој Мјесних Одбора.

Управљање Државом Бањалуком.

Мудро Руководство СНСД-а.

У нови Градски Одбор успио је да изабере, кроз кандидовање на Мјесним Одборима, нових 130 чланова. Али није успио да се ријеши Рејонских Одбора као комунисичко-службашког археологикума. Видљив је мозаик Примораних Кадрова. И међу његовим потпредсједницима.

Ну. Стање у Градској Организацији Бањалука је златно у односу на општу слику СНСД.

И Додик је naglasio da SNSD polako ali sigurno vrši transformaciju, uvode nove ljude, imena i kadrove.

Добро. Предсједник Странке мора увијек нешто да каже и не мора увијек да буде упућен у оно што каже.

Обнова, о којој говори Додик, мада је тај термин апсолутно неприхватљив и неприродан за ВПС, долази из два правца.

Из Организације и од Лидера.

Баланс зна сало Лидер а Организација никад није задовољна.

Јер је тежња сваке Лидерске Странке да се претвори у Моћничку Партију.

На одређеном ступњу развоја Производних Снага и Друштвених Односа, у оквиру Странке, Организацији, ако је добра, Лидер све мање треба а Лидеру, какавгод је, Организација никако не треба.

Треба му његов мозаик моћника, тајкуна, мајкуна, феудалаца и шефида.

СНСД је одавно застао у Обнови.

Из Организације више не теку карови.

Раних Есенесдеоваца је веома мало.

Феудални Мозаик придошлица преузео је Мрежу Моћи. То се свети на многом локалном изборном нивоу и у Општој Јавности.

Три Среће прате СНСД.

Опозиција која не зна шта је Власт.

Компактна Организација која дјелује инерционо.

Интересни Магнетизам Локалних Феудалаца.

Али.

Опасност Одвојеног Живота, Организације од Странке, за кратко вријеме може да се умножи.

ПОРОБЉЕНЕ ДУШЕ

ЕВРОПСКИХ

ИНОКОСНИКА

Осим Филозофске Мисли, као ријетких тренутака понеког стољећа, и нешто учесталијих узлета Умјетности, тешко се може повезати Човјека са Слободом.

Човјек није, као Територијални Колективитет, одмакао ни педаљ од Слободе Чопора.

У тој Слободи још увијек је најважнија Територија, Главни Мужјак и његови подржаваоци и дисквалификација по свим другим основама.

Што је најпоразније, Човјек ни као Појединац није закорачио у Слободу.

Већ се, напротив, на све начине приклања Елити Чопора и Територије. И настоји да се оближе том њиховом Слободом над Територијом и владавином над другима.

Човјекова Историја Слободе, само је хронологија тражења начина да се она не досегне, да се не узме и да се избјегне.

Појединац је тако заслужио, и више него му је омогућено и што му се догађа током Цивилизације, Неслободу у којој се осјећа слободно.

Све могуће диктатуре, револуције, тортуре, поробљавања, истребљења, глобализације... само су законита посљедица човјековог уживања у Неслободи.

Човјек је лажно Крволочно Биће, као и лажно Умно Створење. Због тога највише ужива у Слободи коју му донесе, натури, прода, подвали, неко други. Која је туђа.

Данас је, након двадесет вијекова, и ко зна колико још прије њих, поражавајуће гледати колоне тих чињеница о Човјековом уживању у Неслободи. И уживања у Неслободи Човјека.

Та најезда се догађа сваког трена и свуда у свијету. Она је земаљску куглу премрежила боље него гравитација и магнетска поља, боље него што је премрежио Интернет.

Тај Гугл Неслободе условљава реакције Инокосних Минијатура на Каталонску Независнсост или на Косовску Зависност.

Минијатуре Неслободе су срећне што Каталонија не може да узме своју Слободу. Што су Срби протјерани са Косова и што су сами отишли. Што Република Српска не може да се одвоји од БиХ. Што Курди узалуд иду на Референдум. Што је Референдум пишање уз вјетар. Што четирипет европских нација поробљенима држи четрдесет, педесет, европских нација. Што је Статус Територијалнох Интегритета тек Статус Надређености над милионима Људи и њихове Заједнице.

Људско биће, као обични примитивни усташки кољач, или као академски образован појединац, напросто ужива у тим сценама Неслободе, и Колективитета и Индивидуалитета.

На темељима такве иманентне, алијенативне, генетске, Неслободе, скројено је, данас и одавно, све на свијету.

Територија, Нација, Вјера, Држава, Војска, Породица.

То је Филозофска Основа данашње Цивилизације. Потка су само вијести о томе.

ХЛАДНА КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

ТРАЈНИ ЈЕ СРПКИ ЛИЈЕК

ЗА СФРЈИШТЕ,

УЗ РАЦИОНАЛНИ

НАЦИОНАЛИЗАМ

Не морам да идем свеудиљ да би расчланио повијесне и повесне посљедице отказивања посјете Вучића Загребу.

И да је јуче била посјета, и да је никада неће бити, ништа се неће догодити.

Хрватска ће и даље да уништава оно мало Србуљака што је остало, промовише ЗДС, живи у Српској Агресији.

А Србија, Србија ће, док је ове Пичкасте Власти, и даље да се понижава. Ако не може у Загребу, може на неком другом мјесту.

Дакле, јасно је.

За Хрвате, муслимане и Шиптаре, Србија ће увијек бити Агресор, Геноцидаш, Злочинац, Фашист и слично.

Србија може да ради шта хоће, са доборм намјером или са бриселском натјером, свеједно, ништа промијенити неће.

Боље би било, да Пичкарство није захватило не само Власт и Вођу, већ и све остале, да сви, о научника до учитеља, темељно образлажу да Срби нису могли да буду Агресори јер су тамо били на Земљи и у Уставу. Да су протјерани из Хрватске, из пола БиХ, са Косова, негдје брже, негдје спорије, да су преименовани у Црној Гори.

Озбиљну Историографију и Националну Мултидисциплинарну Презентацију, не може замијенити Дачић својом изјавом о Грађанском Рату.

Ну.

То се тешко може промијенити.

Квалитет Националне Пичке одређује мањкавост њеног настајања.

Српска Политика се, међутим може промијенити.

Србија себе систематски доводи у ситуацију да више ни сама себи не може помоћи а камоли Србима изван Србије.

Како бриселује са Косовом, најежим се и ја и Република Српска. Да не почне и са Српском да тргује. Што је стари Београдски Обичај.

Србија не умије да води Политику ни колико Репубика Српска.

Власт у Републици Српској је успјела да у БиХ, из омјера Три против једнога, дође у ситуацију Два против једнога. Стратешким савезом са ХДЗ БиХ. А без Странџукела, у ситуацију Два против Једнога, у српску и хрватску корист.

Србија, која је некада ишла Сама против свих, сада иде Сама под сваког.

Од те политике Срби не могу имати користи.

Јер. Наставља се процес уништења Срба који је, на почетку, добро закамуфлиран Рапсадом СФРЈ. И борбом Словеније и Хрватске за Слободу. Сунце Ти Јебем.

Србији је сто пута боље да подржи Каталонију него да организује Унутрашњи Прдијалог о Косову. Или да иде Колинди на ноге. Или оном смрдљивом Караван Сарају. Или у Сребреницу.

То, дабоме, нема ко да уради.

Србија у Политици нема Одбојкашице, Ватерполисте, Кошаркаше. Нема Ђоковића.

Има Националне Пичке.

Али то не мијења моју Филозофију да Срби, на Балкану, на простору бивше СФРЈ, трајно треба да воде политику Хладне Коегзистенције и Рационалног Национализма.

БЕСПЛАТАН САВЈЕТ

ГОВЕДАРИЦИ:

ОДАЈ ГУЈИЦОМ

КРАЈ СУВОЗИДА

Поводом његове изјаве да је СДС чврсто опредијељен да постане дио велике политичке асоцијације ЕПП. Европских Народњака. Европске Пучке Партије, как би рекли Ратници Пирана и Викинзи Пељешког Моста.

Читајући вијест доживио сам општу егзалтацију поводом сљедећег умилног цитата.

Govedarica je istakao da je Srpska demokratske stranka jedna moderna politička organizacija koja baštini demohrišćanske vrijednosti i evropske standarde u funkcioniranju i da kao takva zaslužuje da bude dio EPP-a kao najveće grupacije političkih partija u Evropi.

ЈТТ, ми и не знамо шта имамо.

Ну.

Ако су намјере ЕПП исте као и Есдеесове, односно Говедаричине, то значи да је озбиљно вагонирање Српске Демократске Странке почело и да се са њом озбиљно рачуна у Декаталонизацији Босне и Херцеговине.

ЕПП је облик управљања Нацијама и Држава у Европи.

Као што је то била Социјалдемократија. Која је послужила као пелена за Блера и Меркелову.

Као што је то била и Интернационала, кроз све своје фазе и фауне.

СНСД је прошао ту школу.

Социјалистичка Интернационала која нас је примила у своја њедра, била је алатка спајања СНСД и Лагумџије у једну Унитаристичку Пробосанску Опцију.

Када је СНСД то одбацио, уз бројне маневре и фолирања, и СИ и СА, Интернационала нас је искључила.

Добро, ми се нисмо много ни опирали предњим и задњим ногама о штокове.

Говедарица, гатачки наиван и гусларски паметан, морао би да има све то на уму.

А и остали Ратници, Сељаци и Поштена Интелигенција Есдееса.

Кратак је пут од Злочиначке Четничке Партије Радована Караџића до Демохришћанске Странке Вукоте Говедарице.

То треба да забрине.

КАД УЂЕМО У ЕУ

НЕМА ВИШЕ ПОДЈЕЛА,

РАТОВА, ПРОМЈЕНА

ГРАНИЦА...

Особина Малих Народа, који су најчешће Глупи Мали Народи, а то се види по томе што све знају и што су најважнији на свијету, која их кошта Историје, редовно је самоукопничка свијест о томе да вјерују у оно што им кажу Моћници.

Кад би могли да схвате да им никад не говоре ништа од онога што јесте и што им је намјера, већ само супротно од тога, и  у мрвицама, могли би да до краја размисле о својој судбини, изгледима и корацима.

Сада је, у јеку Каталонских Догађаја, лансирана и теза о томе да, кад се уђе у ЕУ, нема више цијепања земље, нема подјела. Раније је било исто за Нато. Кад се Натакнеш, нема промјене граница и ратова.

Само Елемементарно Глуп Србин, један обични ЕГС, може да повјерује у ово.

Цијела Историја је промјена Граница и смјена Ратова.

Много моћније Мудоње, од ЕУ и НАТО Пакта, владале су Европом, па су се границе мијењале ко гаћице у женској пишаоници.

Ну.

Да погледам изблиза.

Кад су у питању Срби, сви имају права. Кад је у питању ЕУ, Европа и моћне Нације, нико нема права.

Од тога треба поћи у гледању на сваку Каталонију. А нарочито на ЕУ и НАТО Интеграције.

ЕУ је одоборила Референдум Црној Гори. Јер треба осакатити Србију. Каталонија не може.

ЕУ је признала Косово, осим оих који се боје комадања властитог Централизма и Унитаризма, и без Референдума. Каталонији се не признаје ни Референдум.

У Српској не смије ни да се помене Референдум. А у Уставу, Дејтонском Споразуму, Српска је Држава. Косово може Независно на основу Грађевинске Дозволе за Бонд Стил.

ЕУ је мирно гледала како се насилно руши Југославија.

Јер су Срби требали да буду једини губитници.

Исто тако, сада, мирно гледа како се девастира Србија. И помаже у Рушењу. С помоћу Бриселских Преговора.

Срби, дабоме, за разлику од Каталонаца, обилато саучествују. Нашли су Вучића, тог Алију Сиротановића у лопатању девастиране Србије.

Република Српска треба да зна да ће уласком БиХ у ЕУ и НАТО, ископати себи гроб.

И још молити неког да навуче бетонску плочу.

Јер у БиХ неће бити Отцјепљења и Референдума, као сада у Шпанији, мада ће Каталонија отићи, кадтад. Али ће преко Дрине, у Србији, тога свега бити колико оћеш.

Зашто.

Зато што су Срби Циљ а никакве Границе, Нератови, Европски Напредак и Међународно Право.

Српска мора по сваку цијену кочити улазак БиХ у ЕУ. А у Народој Скупштини се трајно опредијелити против петинга са НАТО Пактом.

ОПОЗИВ ПРЕДСЈЕДНИКА

СРПСКЕ, НОВО КОСОВО

ОПОЗИЦИЈЕ

Опозиција у Српској, која је све више Опозиција Српској, све је Косовске Битке добила али је изгубила Косово.

Губи га, Власт, већ дванаест дугијех годиница. А како грах пада, изгубиће и у годиници која прва дође.

Сада су дошли на идеју да у Народној Скупштини иду у борбу за Закон о Предсједнику Републике. Да се у Закон угради институција Опозива.

Добро. Пиле кад упадне у Бунар, не мора да зна да је то Бунар.

Али би неко од толикијех љубитеља Власти и заљубљеника у Власт, морао да зна да се Избор Предсједника не може регулисати Уставом а Опозив Предсједника Законом.

То је Марино Дркање Тељуга.

Све о Предсједнику мора да се регулише Уставом.

И Институт Опозива.

С тим што треба знати да је идеја о Опозиву, коју је Савез За Промјене купио на неком бувљаку, дио ширег фронта Дерегулације Институција не само у Српској већ и у цијелој БиХ.

Треба погледати шта је, на локалном нивоу, у погледу стабилности, чинио Опозив Начелника Општина.

У том пакету је и приједлог да се Чланови Предсједништва бирају индиректно.

Јасно је да директно изабран Предсједник Републике и Српски Члан Предсједништва, имају посве другачију и ефектнију моћ, референдумску, у односу на избор у парламентима.

Савез За Промјене треба да знао да је и ово што предлаже о Опозиву законом, дјелатност против Републике Српске.

НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ

КАТАЛОНИЈЕ

ТЕМЕЉНИ ЈЕ

СРПСКИ ПРОБЛЕМ

Гледам већ мјесецима како Српски Лепезаријум, који је тако негативно шаролик, да га могу назвати и Српски Булументаријум, са апсолутном наивношћу, деструкцијом и аналфабетизмом, прати и изјашњава се о Каталонији и Шпанији.

Немам живаца за Анализу, што би морала да буде цијела Књига, али та чињеница доказује одуство Српства у потребном егзистенцијалном минимуму.

Био сам сто пута у Каталонији. У Барселони.

Кад их нападне Независност, кад се одреди неки датум манифестације, сваки балкон и сваки прозор окићен је Каталонском Заставом.

Код нас, у Српској, Заставе се исмијавају, од Пичкиних Интелектуалки и Курчићевих Пичака. Исмијава се Референдум о Дану Српске. Од свих њих и од Опозиције.

Каталонија је, прије свега Национално Питање.

Каталонија нема никакве везе са Косовом. Косово је било Српско па су га Срби, ладно, у сто и више година препустили Шиптарима. Србија је пустила Србе на Косову да их Шиптари шиканирају, протјерују и да им у бесцијење продају Земљу. Косово је изгубљено. Ради се само о томе да га Србија не призна као Државу.

Каталонија је постојала прије Шпаније. Па је преко кревета потпала под Шпанију, па су јој стално одузимали идентитет и самосталност.

Каталонија је Буђење Нација и потреба за Националном Државом, што је једно од обиљежја 21. вијека. То је нови цивилизацијски фронт у Европи. Ако Национална Држава изгуби на том фронту, Људски Род нема повратка.

Република Српска нема везе ни са Косовом ни са Каталонијом.

Република Српска је из Рата, што је историјски потпуно легитиман услов, изашла као Национална Држава. У Дејтон је отишла као комплетна Национална Држава а склопом односа великих сила, што се није могло избјећи, она је у Дејтону затворена у БиХ. Али је и тада остала Држава са свим својим алаткама и полугама.

Дакле. Ако Српска подржава Независност Каталоније, то не значи да подржава Независност Косова.

Ако БиХ подржава цјеловитост Шпаније, то не значи да Србији жели добро.

Ако Шпанија не признаје Независност Косова, то не значи да подржава Србе.

Борба против Каталоније, као и борба против Србије, односно, борба против Независности и борба против Зависности, истовремено, борба је традиционалног европског угњетачког копита против Слободе.

Неколико Европских Нација угњетава, већ вијековима, неколико десетина Европских Нација.

И по цијену крви желе да тако остане.

Каталонци и Срби су на истој страни. На тој страни не Европе, Брисела, Сарајева, Шиптара и Шпаније.

Слобода Каталоније је Слобода. А Слобода Шиптара је заузимање туђе земље. Иста тортура је и цјеловитост БиХ.

Срби су, нажалост, мало неталентовани за Национално Питање.

Каталонија је била задњи Контролни пред Завршни Испит.