2917.

е-новине у црнини

МИЛОСНИЦЕ МАЈКО,

ШТО НАМ КНУВИ

ШУМСКИ РАЈКО

Кукумајчење е-гованаца, е-сокоћала, у категорији просерала, посебне врсте сербијанских чмароиода на текст растурачине из шумовите здравосербске географије.

ПЕТАР ЛУКОВИЋ, СЦЕНА ПРВА: МИЛА МАЈКО АЛИ МИ ГА СТЕРА РАЈКО: Пројект девастирања националног консолидијума српског, након катаклизми током двадесетог вијека, изазваних властитим грешкама и иностраним преоравањима Балкана, Превославља и Славенства, пресудног процеса у опстанку Српске Нације, изложен је пројектованом разарању од стране анархорадикалних силница које личи садејство страних раменотапшитеља и тузмених дупеприљепака.

У НАШЕГА РАЈКА ВЕЛИКА СВИРАЈКА И ПРЕТЕШКА УДАРАЈКА: Десет је циљева пресудних, мада не и коначних, када се о Србима уопште, и Србији посебно, ради.

УПИТА НАС ШУМСКИ РАЈКО КО ЈЕ НАМА ТЕФТЕРДАЈКО:

1.       Фашизовати Србе и Србију. ОТКРИО НАС У НАШЕМ САЛАШУ КО КОМШИЈА ГОЛУ СНАШУ: Што више значајних и обичних појединаца обиљежити као фашисте и тако тај народ изједначити са логоровцима и тамнострелима над Србима а Србима одузети слободарство, жртву за нови свијет и херојство у славенском спасењу Европе. ДРАГА МАМО, ПИТА РАЈКО КОМЕ СВИТЊАК ДАМО:

2.       Цркву уништавати. Владике на колац набијати. Глогов колац, кад падну, посадити. Сатанизовати олтаре. НА КРСТ ЋЕ НАС РАЗАПЕТИ, МИЛОСНИЦЕ И ПРВОМЛЕКИЦЕ, ШТА СМО ДЕОЧЕКАЛИ ИЗ ШУМСКЕ МРСКЕ: Организовати вјерочуваре имена злог и намјере плаћене. НЕ ДОПУШТА ДА ЉУБАВ СВОЈУ ИЗЈАВИМО ПРЕМА ИСТОРИЈИ ИЗ БРИСЕЛА:

3.       Никога, ни власт, не хвалити, да се сиротиња раја не досјети. МУКА, МАЈКО, МУКА ВАЗДАН, КАКО РАЈКО, РАЈКО СУЧЕ КАРДАН:

4.       Ићи на Косово као Разгуз Нудигуз. ЗНАМО ДА СМО ГОЛОГУЗИ И НУДИГУЗИ АЛИ ОВАЈ ШУМЊАК ОД НАС ЧИНИ ДУШОГУЗ:

5.       Рушити Шумску чим зором удахне, чим на својим ногама душом дане, величати њене тамничаре и хвалити унитарне калдрмџије. СЕЈО, СЕСТРИЦЕ, ДРЖИ СЕ НА МАКАР И НА ЈЕДНОЈ НОЗИ, У РАЈКА СУ ЗГЛОБНИ БУШОРОЗИ:

6.       Раскрсти, разапни и глогуј сваког ко би могао бити и сјеме од опозиције гологузју сербском, овоземаљском и онобриселском. МАЈЧИЦЕ, МАЈКО, КАКО ЖАРИ РАЈКО, У КЕЦМАНА БИО ВРЕО, У РАЈКА ЈЕ УЖАРЕН, А ЈА, ПЕРА ТВОЈ, УПАРЕН:

7.       Уништавај културу и памет сербску, кадгод добијеш прилику. ОНАЈ БИО ВРЕО А ОВАЈ НА ОЧИ НАВЛАЧИ КОПРЕНУ И ВЕО: Обалегај сваког ствараоца, нарочито нескретљивог и неподјармљивог. ТРОКУРОВ НИЈЕ ОВЕ ОФАНЗИВЕ СЈАЈИО НА МЕНЕ, ПЕРУ СИРОТАНА:

8.       Русе одагнај. Стаљинград им прави сваког дана. Пусти их у Дунав па га онда смрзни. КУЉЧИНКАКУЉЧИНКАКУЉЧИНКА МАЈА, ПЕВА НАМА РАЈКО, А ТЕБИ СЕ КУКА МАЈКО:

9.       Муслимане и Шиптаре хвали и унебесај. У свему их постави прије Сербског рода и поретка. Укивај у звијезде њихове непостојеће и неприродне државе. ПРЕЗИРЕ НАС ШУМЊАК, СВЕ ДО ПРИЗРЕНА И ПИША ПО НАМА СА ГОРЕ ОЗРЕНА:

10.    Јединстевну и цјеловиту Босну дижи у небеса и моли јој се јавно, да те виде и послодавци, и пословође и костоглође, и пред црквом и пред џамијом. ИДЕ БОСНОМ И ТУЧЕ НАС САЛГИЈОМ ПОСНОМ. САМО КВРГЕ ПО ЊОЈ, ЈОЈ, МАЈКО, ЈОЈ:

Ове циљеве остварују најамници с обје стране Дрине. Распознају се по међусобном уважавању. ОВАКО НАС НИ МИКЕЛАНЂЕЛО НИЈЕ СЕЦИРАО: По истим темама и стрелима. Иста им је сиса и у устима и у гузици. Распознају се по дрипаштву и протуваштву. МАГНЕТНА РАЈКОНАНЦА, СУНЦЕ МУ ЈЕБЕМ: По сербском отпадништву и сулејманском издајном и отровном обичајству. ЛЕБАЦ ВИШЕ НЕ ЈЕДЕМ: По темама се распознају, по величању бомбардаша и месождера. ВОДУ НЕ ПИЈЕМ: По уновчењу србомрзја. ЈА, ПЕТАР ПРЦОМЕТАР: По наплавинском ждријелу. КОЈИ САМ КРВ НАВИКО ДА ПИЈЕМ, МАЈКО: По нужничком поријеклу. АЛ МЕ РАСЧЕТВРТИ РАЈКО: По истојезичном издајничком ријеку.

*оригинални текст Рајка Шумњака оваплотила подсвијест и несавјест Псетра Лутковића и његове е-пелене.

Уобичајена верзија текста, без сифилистичног мозговног лудила е-новина

ЦРНОСРБИЈАНЦИ,

ДУШОТАМЦИ

И ДУПЕДАВЦИ

Пројект девастирања националног консолидијума српског, након катаклизми током двадесетог вијека, изазваних властитим грешкама и иностраним преоравањима Балкана, Превославља и Славенства, пресудног процеса у опстанку Српске Нације, изложен је пројектованом разарању од стране анархорадикалних силница које личи садејство страних раменотапшитеља и тузмених дупеприљепака.

Десет је циљева пресудних, мада не и коначних, када се о Србима уопште, и Србији посебно, ради.

1.       Фашизовати Србе и Србију. Што више значајних и обичних појединаца обиљежити као фашисте и тако тај народ изједначити са логоровцима и тамнострелима над Србима а Србима одузети слободарство, жртву за нови свијет и херојство у славенском спасењу Европе.

2.       Цркву уништавати. Владике на колац набијати. Глогов колац, кад падну, посадити. Сатанизовати олтаре. Организовати вјерочуваре имена злог и намјере плаћене.

3.       Никога, ни власт, не хвалити, да се сиротиња раја не досјети.

4.       Ићи на Косово као Разгуз Нудигуз.

5.       Рушити Шумску чим зором удахне, чим на својим ногама душом дане, величати њене тамничаре и хвалити унитарне калдрмџије.

6.       Раскрсти, разапни и глогуј сваког ко би могао бити и сјеме од опозиције гологузју сербском, овоземаљском и онобриселском.

7.       Уништавај културу и памет сербску, кадгод добијеш прилику. Обалегај сваког ствараоца, нарочито нескретљивог и неподјармљивог.

8.       Русе одагнај. Стаљинград им прави сваког дана. Пусти их у Дунав па га онда смрзни.

9.       Муслимане и Шиптаре хвали и унебесај. У свему их постави прије Сербског рода и поретка. Укивај у звијезде њихове непостојеће и неприродне државе.

10.    Јединстевну и цјеловиту Босну дижи у небеса и моли јој се јавно, да те виде и послодавци, и пословође и костоглође, и пред црквом и пред џамијом.

Ове циљеве остварују најамници с обје стране Дрине. Распознају се по међусобном уважавању. По истим темама и стрелима. Иста им је сиса и у устима и у гузици. Распознају се по дрипаштву и протуваштву. По сербском отпадништву и сулејманском издајном и отровном обичајству. По темама се распознају, по величању бомбардаша и месождера. По уновчењу србомрзја. По наплавинском ждријелу. По нужничком поријеклу. По истојезичном издајничком ријеку.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

БОЈИМ СЕ 

ДА ЋЕ КОАЛИЦИЈА 

БОКО ХАРАМ

ДОНИЈЕТИ 

БИЈЕЛУ КЊИГУ 

О ХАПШЕЊИМА 

ЗА 24 ПОПЛАВЕ

1

2

3

4

5

НЕ ИДУ ПОПЛАВЕ

НА ЉУДЕ

ВЕЋ НА

ИЗАСРАЛИНЕ

Само се људи у тој ситуацији неорганизовано врзмају па и они настрадају.

Сједим јучер крај Врбање, воде жуте. Мало даље сједи рибар и погледава у мене. Што сједиш кад не пецаш. Што ти пецаш кад не упецаш. Јебо се ти. Кад ти можеш да сједиш убудале, могу и ја.

Сједим и гледам шта је урадила воде те рјечице, која се дигла на висине на којима никад није била.

Гледам како су остали нетакнуту Титини зидови а све остало однијето. Слике 1 и 2.

Титини зидари се само зајебали што им нико није рекао да воде могу да буду и веће од њихових зидова.

Нико није предвидио.

А вријеме се екстремизује. Као и људи.

Уђе неко зло у руке и у душе, у облаке и у сјалице, у громове и у земљотресе.

Они што су градили послије Тите и Титиних, само су запишавали.

Сфор, или нека друга инострана мрака, једне је године излила плочу на неком малом купалишту, на тој Врбањи. То је за повратак, помирење, суживот и мултиплак муданца. Одржали су и говор.

А како су радили, види се. Сад плоча плива леђно.

Нама, пак, нису ваљали Титини зидови па смо почели да ратујемо.

Нисмо се сјетили да је добар зид најбољи рат.

Али није све изгубљено. Можемо ми још да ратујемо. Има се још шта изрушити. Све док не дођемо до козијих стаза.

Онда ћемо хапсити и стријељати козе зато што брабоњају по стазама па народна војска не може да ходи својим епопејама.

Тад неће бити ни Титиних зидова.

Остаће само онај велики камени крст у ријеци Врбањи. Који је ту био и прије него је Врбања потекла из божије водене сисе.

2914.

БОСАНСКО

ЛУДИЛО

У СВАКОЈ

ПРИЛИЦИ

Збигњев и Запад могу задовољно да трљају руке и гладе браде.

Постигли су врхунски ефект на просторима Бивше СФРЈ.

А и Бивше БиХ.

Убиједили су муслимане да су жртве Српске Геноцидне Агресије у мјери трајне мржње.

А Србе су облијепили злом у размјерама да се то сматра нечим што не треба доказивати.

Идентичну операцију изводе сада у Украјини. На Русима и Украјинцима.

Латентна мржња коју су имплантирали муслиманима неће се вијековима искоријенити. Слична мржња удјенута је и Хрватима. И тамо су Срби извршили Агресију и Геноцид. Толико су истребљивали Хрвате у муслимане, све бјежећи, да су их једва зауставили у Бугарској.

Само што су добро пазили, ти Збигњеви, да Хрватима усаде еуропејску мржњу према Србима а муслиманима да накалеме отоманску. Верзија 1.0.

Причали су да вријеме лијечи све. Мада сам знао да је то стих из народњака, мало сам се уздао.

Надао сам се да је тачно да памет, временом, отвара прозоре и врата, пропусте за свјетлост и тачност колико је то могуће. Јер никада не буде да је све тачно.

Али. Сваког дана видим да сам се зајебао.

Како вријеме пролази памет, она која је задужена за неку другу нацију, затвара се, закива, замрачује и у тим тамноћама кува неке своје специјалитете алхемичарске мржње коју, за редовног времена, испоручује другим дијеловима памети само на кашичицу, али обавезно насешце, чекајући да дођу Права Времена за Велику Мржњу.

Сљепило Мржње и Множина Лудила која се испољава у турском дијелу босне, поводом смрти Добрице Ћосића превазилази и моја сазнања на часу анатомије о тој Насеобини.

Невјероватно је да читав спектраријум полусвијета, којег су јавност, политика и интелектализам покупили са инфициране заравни ратних наплавина, ни данас не види инструментализацију југословенских нација, вјера и идиота. Не види да је све претходно припремљено, све полице и вјешалице, а онда само остављено да се те нације и вјере лијепо распореде по својим полицама, да се добро ушушају да би их се, онда, могло потпалити. Једне против других.

О Добрици Ћосићу говоре медиокритети који немају никакве књижевне и политичке референце иза себе. Говоре и они који имају нешто али то није низашта. Говоре потпуни сљепићи, не Мржње већ сљепићи здравог разума и голог ока.

Говоре о Ћосићу као Идеологу Зла, Творцу Меморандума, Креатору Концлогора.

Само је један муслимански књижевник, који живи у Финској и има неко друго име, чини ми се, рекао неколико реалних реченица.

А овдје поплава памети. Чак је и онај бањалучки филозоф за Килу Вина и Килу Јањетине, Жиле, Жилек, СТЈ, срао о томе како је Ћосић добар књижевник али Злочојек.

Не говорим то због тога што је Жилек Србек, већ због тога што се рачуна у Универзитетске Професоре. ЈМД. Јебем Му Докторат. И Катедру.

Испашће да је Милошевић био бољи од Ћосића. Јер није знао да напише Далеко је сунце.

Дабоме. Збигњев и Запад и рачунају са тим. Полупамет и полусвијет неће разлучивати процесе, токове, трендове манипулације, територијализације. И улогу појединаца у вртлозима.

Рачунали су с тим да ће се увијек, изнова, нови имбецил укључивати у расплод Мржње. Онај који неће знати све чињенице о некоме или нечему. Који ће пласирати само један шаблон.

Шаблон по шаблон, Батаљон.

Сада имамо то што имамо. Овдје, у Босни и Херцеговини, Близу Је Сунце.

Али је ладно, упиздуматерну.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

СМРТ 

ЕЈУПА ГАНИЋА

НЕЋЕ БИТИ 

РАСТЕРЕЋЕЊЕ НИКОМЕ, 

ЈЕР И НИЈЕ 

НEКАКАВ ТЕРЕТ, 

НИШТА ЈЕ.

ПРОЉЕЋЕ У

СКУЛПТУРАПАРКУ

НА МОЈЕ РАНЕ

СЛИЈЕЋЕ

2911.

РАДУЈТЕ СЕ,

МВJ,

УМРО ВАМ ЈЕ

ДОБРИЦА ЋОСИЋ.

АЛИ МЕНИ НИЈЕ.

Вама је Добрица Ћосић почео сметати чим је написао Далеко је сунце.

Јер ваше херојске антифашистичке епизоде и епохе и не постоје.

Вама је неподношљиво што се једно српско сељаче из Велике Дренове може укључити у људски цивилизацијски  Жртвеник против сила Фашизма и Нацизма. Којима сте ви приносили Јасеновце и Јасеновачке транспорте из Сарајева.

Прогласили сте Добрицу Ћосића, који није добио Нобелову награду за књижевнодст само зато што је Србин, Маму Вам Јебем, националистом, фашистом, аутором Меморандума, Идеологом Српског Национализма, креатором Српске Агресије и слично, без икаквог историјског аргумента. Као да је Национализам ствар једног човјека. Као да је Нација поремећај личности. Пичка Вама Материна.

Вама и е-говњацима, е-гованцима, српским испрдцима.

Радујте се.

Мислите дас вас Историјски Брисели могу усрећити.

А требали би се замислити.

Зашто немате књижевнике калибра Добрице Ћосића.

Зато што сте сисанчад јетрвске прекотарабске појединачне и колективне психологије.

Зато што мислите да је најбоље да Србима умре Добрица макар ви не имали ни за чимбур, гемишт и беванду. А ви из е-свињнца ни мали прст за пушење онима којима сте се продали за кесицу пасијих муданаца мислећи да у су у њој дукати.

Мајке Вам Га Спалим.

Добрица Ћосић није умро.

Не нестаје се тако лако.

Мада би ви жељели да он умре јер би, тако, по вашим јевтиним пропагандним формулама, умро Српски народ.

Радујте се.

Јер, таквог писца и мислиоца нећете имати. Оне што сте имали изопштили сте.

Изопштеговићи, Декларацијашевићи, Дураковићи, Тураковићи, Челебијевићи, Јергобеговићи. То су ваши писци.

Вама је умро и још нерођени Србин.

Србима Добрица никад умријети неће.

Доклегод је Сунце Далеко.

Даљина је оно што води један народ.

Не води га примитивна сокачка близина. Не значи му ништа прст пред оком.

Велике голготе и потокрвље требају да би се то разумјело.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ПРЕДСЈЕДНИК ХРВАТСКОГ

НОГОМЕТНОГ САВЕЗА

UСТАШУКЕР

2909.

ЕВРОПСКА

ЗАЈЕДНИЦА

ЗА БАНКЕ

И ТЕРИТОРИЈЕ

КојиК је нама Европска Унија.

Мада могу да будем и умилнији. КојиК је Европској Унији.

Двије важне земље за Бриселску Камарилу, Њихова Босна и Историјска Србија, грцају у поплавама а они се ни по гузици не чешу.

Милијарде еура су штете.

А могли су лако јебат козу, свезану пред хотелом.

Могли су купити јавност да се листом опредијели за њих и да тако докажу да локални лидери не вриједе ништа, само гледају своје интересе и пљчкају. Како та камарила прича десет година.

Могли су, да су организовани. Да су за нешто. И да нису НизаК.

Очекујем да Незамисливе Новине баче један јачи текст о улози Нато Пакта у поплавама, поводњима и одронским катастрофама. То би дало ново рујнило на обзору евроатлантских интеграција.

Ну.

Никог не занима што је сиротињи у празну кесицу за дукате ушла вода са фекалијама.

Европску Унију, овдје а и другдје, занимају само двије ствари.

Банке и Територије.

Банке да не би пропао њен финансијски систем. Читај Њемачки.

Територије зато што је ЕУ теренски комерцијалист Нато Пакта који је плаћен по учинку. Ко продавач Цептер посуђа.

Колико територија подшапиш за Нато, толико ћеш пута моћи да одеш код Обаме да те мало помилује по паметној европској главици. И да сачекаш док опере руке. Ко јебе Брисел.

Случај са Великим Српским Поводњем говори и о односу Брисела и Нато Пакта према Србима уопште.

Неће ту тезу нико оборити.

Сада ми је јаснија слика оних силних авиона који су стотинама ноћи прелијетали изнад мојих ровова и бацали храну и миницију муслиманима, док смо ми јели задње мишије мрвице из Труманових великих конзерви мртвог кекса који је Тито добио одмах послије свјетског рата а ЈНА чувала Занедајбоже. Ерер.

Нахрани и наоружај оне који желе да истријебе Србе. А кад Природа почне да их истребљује, исрбљује, ти само гледај.

МВЈ.

ДОБРИ СТАРИ

ШПОРЕТ ФИЈАКЕР

ИНСЕКТ

21. ВИЈЕКА

2906.

ШУКЕР ХОЋЕ

ДА БУДУ ЕНГЛЕЗИ,

ОНИ СЕ ПОНАШАЈУ

КАО СРБИ И БУГАРИ,

А, У СТВАРИ,

УСТАШЕ СУ

Усташоидни Хаенесовац, Шукер, који је недавно отјерао министра спорта са додјеле неких признања, јер не воли фудбал, а мени се чини да је због тога што је Србин са вучјом вилицом, оптужио је неку хрватску публику због прекида неке утакмице да се понашају као Срби, Бугари и Турци а он, еуропејац и интелектуалац, жели да се понашају као Енглези.

Можда је Давор Шукер заиста Енглез, можда га је дојила краљица лично и сисно, али његова публика је усташка. Иначе не би онако реаговали на мотивацијске повике Усташе Џоа.

Ну.

Изјава Давора Шукера, без обзира што говори о фудбалској публици, фашистичка је и расистичка.

Јасно је да он о Србима, Бугарима и Турцима, говори са пургерским и плавокрвним гађењем.

Јебе ми се за Бугаре, али не дирај ми Србе и Турке, Пизда Ти Матерна.

Она ФИФА би требала отјерати и репрезентацију Хрватске са бразилског првенства. Мало је отјерати једног ретардираног Усташу.

2905.

ИЛИ ВАНРЕДНЕ

И ИМПРОВИЗОВАНЕ

ПРОЦЕДУРЕ

ИЛИ МИНИСТАРСТВО

ЗА ВАНРЕДНЕ

СИТУАЦИЈЕ

Зашто Русија има Министарство за ванредне ситуације.

Добро. Дијелом јер је огромна земља и што се увијек негдје догађа нека велика несрећа масовнијих размјера.

Али највећим дијелом због тога да не би ћорава баба дрвеним иглама плела женске чарапе са гаћицама нитима финоће 30 дена.

Велике Српске Поплаве 2014 одају доста неорганизованости у институционалним структурама, у медијским структурама и у систему и процедурама.

Можда је стање у Србији нешто боље јер постоји, у склопу МУП-а, чини ми се, посебан сектор од неколико хиљада људи.

Овдје, пак, нити се зна ко прави планове, ко организује и координира, ко има прву а ко извршну надлежност, ко какве изјаве даје, нити се зна које изјаве треба да иду у јавност. Па, онда у мјешалицу оде изјава градоначелника Бијељине да је Пуко Насип и да се евакуоше десет хиљада људи. Или да кроз отворе у бранама истиче у секунди седамдесетшест милијарди капи мутне воде.

Републици Српској је потребније Министарство за ванредне ситуације него три друга садашња министарства. Да их не помињем.

Прије свега због координације свих актера у ванредним ситуацијама. Цивилна заштита је превазиђен атрофиран систем којег су уништиле велике друштвене промјене и ратови. Он се мора напустити. То могу да кажем без аргументације. Довољно је видјети празан сто, искрин телефон на њему и нову униформу.

Да би се тачно знала подручја која су предмет дјеловања, број људи, број домаћинстава степен угрожености водом или ватром, потребни ресурси, правци извлачења, потребна количина воде или чамаца...

А не да министри који су неспремни, неискусни, необучени и ненавикнути на стресне ситуације ходају около и дају изјаве са непотребним подацима или тектако, јер нема ко други. Или да се цијела ситуација користи за аматерско парадирање, ефикасно привиђење или тоталитарно инсталирање.

Коликогод је ванредна ситуација хаотична и неконтролисана, толико захтијева прецизна правила, надлежности и процедуре.

Републици Српској треба такво министарство и јер ће Унитаристички Крокодили ту област приграбити Држви.

ГУБИТАК

ХУМАНИТАРНОГ

И ОПШТЕГ

НАЦИОНАЛНОГ

КОЛЕКТИВИЗМА

Чак и када уважимо различите природе власти у Србији и Српској, обзиром на диктатуру броја гласова и притисак броја година власти, природу пасије опозиције у Републици Српској и непостојање опозиције у Србији, видљива је разлика између понашања колективитета у Великом Поводњу који је, изгледа, захватио само Србе и Српске Земље. Моја савјетница за тумачење вишемиленијумског континуума вјере каже да је то Божије Послање Србима да ојачају, да се узму упамет и да преброде многе овоземаљске трагичне непрактичности и несложности.

У Србији је Слоу Моушн једним позивом окупио педесет аутобуса  доборовољаца који ноћас и ујутро, у суботу, крећу у одбрану Шапца.

У Српској нигдје не можемо да примијетимо такав добровољни колективизам. Један микропримјер са бањалучког Ребровачког Моста није довољан да би се та појава евидентирала као особина живља Српске.

Један од разлога јесте и непостојање озбиљних планова и захтјева за таквим ангажманом.

Власти би морале имати усвојне дуготрајне мјере против оваквих катастрофа, јер ће оне постати уобичајене, пошто свака будала зна да кад нема равномјерности, када имамо дуге суше, имаћемо и тешке поплаве. То подразумијева забрану градње у водоплавним подручјима, градњу насипа што је богомдано за развитак солидарног и колективног хуманизма и планирање акција добровољаца на различитим подручјима за различите нивое катастрофе.

Али све то је општи луди идеализам када имамо ону двојицу градоначелника мудоклапчина у Добоју и Бијељини, нпр, који су на локалној власти од независности Словеније и који нису урадили ништа по том питању.

Мора да постоји начин обране насипима и каналима. Могли су да плате такве студије па да онда јавно испоставе проблем.

Овако. У Републици Српској на сцени је медијска злоупотреба поплава и несреће. Сваки усрани репортерчић, на свакој турској ћупријици, констатује како нико од власти, цивилне заштите, полиције, министара, министрових секретарица, није дошао да помогне.

Као да је могуће имати више припадника цивилне заштите него становника.

Онај Штакор За Промјене оптужује Владу што није увела ванредно стање на подручју цијеле Републике Српске. Само да би за нешто оптужио Владу. Режим.

А његови, Есдеесовци, нису смјели да уведу ратно стање у Републици Српској, иако су имали и власт, и оружје, и паре.

То кориштење природне несреће за разбијање српског колективитета, јер је и деструкција ради деструкције суштинско разбијање Нације и њене вјере у Власт уопште, довело је Републику Српску у тешку ситуацију.

Опозиција и Унитаристи Сарајева и Међузаја, систематски разбијају Колективни Национални Монолит у Републици Српској.

Сада ће несрећу са водом користити, када прођу поплаве, за своје мекињарске предизборне наћве. Стварајући, умјесто колективног српског духа, колективну мржњу према Власти и Режиму. А, у ствари, према Републици Српској.

И надајући се да ће, кад би они били на власти, ти исти људи колективно и масовно да се одушевљавају њима као Режимом.

Република Српска, пак, смјештена је на Три Велике Ријеке.

И озбиљно мора приступити плановима и одбрани. Јасно је да би нам више користило десет транспортних хеликоптера него сва издвајања за оне домобране зване оружани курчеви органи БиХ. Јасно је да би нам више користило ватрогасно и цивилнозаштитно резервно људство опремљено добрим чамцима и моторима него Партнерство за мир.

А и неке друге ствари.

Русија је у Србију послала озбиљно људство и технику за помоћ.

Само чекам.

Брисел може послати једино Кацина, Пакерицу и Филеа. Ударну Тројку. СТЈ.

Дорис Пак са шљемом. Кацин га држи на гујици. А Филеу наочари упале у блато, негдје пред Смедеревом.

Да су Штакори За Промјене на Власти и на Режиму Сарајево би Републици Сропској и Пробосанцима у испомоћ послало Суљагића, Бећировића и Бакира. С тим што би само Бакир имао шљем. На галвуши.