1941.
DA LI JE PUT
BiH U EU KAO
PUT KOSOVA IZ SRBIJE
 

Stefan File je održao još jedan govor o BiH u Evropi. Ništa originalno. To je klasična formula koju su praktikovali visoki predstavnici, pikovci, ambasadori i slični. Svaki put se nađe jedna stavka koja je presudna i koja ima svoj smakovski datum. Ili tad ili smak.

Ili Sejdić i Finci ili ne priznajemo izbore.

Nije jasno kome File šalje poruku. Republika Srpska je prije sto godina rekla da će to riješiti i predložila konkrentu promjenu Ustava. Da li je opet u pitanju klasična priča. Ne smijemo ništa reći Sarajevu pa ćemo svima dati po ušima.

Ali, glavno pitanje jeste Kako je BiH dosada disala na ovim izborima i bila priznata, i ona i vlast.

Nije uputno tako se evropski igrati ispunjavanjem uslova koji neće ništa promijeniti. Jer ni Sejdić ni Finci nikada neće biti članovi Predsjedništva. Komšić je prvi i zadnji iskoristio tu šansu. To su bile nevidljive ustavne promjene Lagumdžija i Komšić. I, da nije malo prekoredno. Federacija ne može riješiti ni jedno hrvatsko nacionalno pitanja. A od fantomske BiH se traži da riješi S/F.

Stefan File je izrekao još jednu stavku koja je pogubnija za BiH.

Kad provedete Presudu S/F onda ćete imati SSP a kada imate SSP onda ćemo razgovorati o strukturalnim promjenama Dejtona.

Prvo pitanje je Ko ima želju da razgovara o Strukturalnim Promjenama Dejtona. Sarajevo, dabome. Opet Želje iz Sarajeva a Pozdravi iz Brisela.

Sve ovo neodoljivo podsjeća na put Kosova iz Srbije. Takav je put i BiH ka EU. Na leđima i na štetu Srba.

Najprije da Člana Predsjedništva, koji ne mora biti Srbin, bira Sarajevo, Parlamentarna skupština BiH. Pa potom ćemo izvesti par strukturnih promjena Dejtona.

A njih najavljuje upravo danas Finci. BiH kao Federacija regionalnih cjelina.

1940.
KOJE BUDALE U
U.B. TRAŽE DE GOLA
I ADENAUERA
 

Bilo trideset godina od potpisivanja sporazuma, u Parizu, k.č. Jelisejska Polja, između Nijemca Adenauera i Francuza De Gola. A onda, u Oslobođenju, kukaju izaglasa. Kako kod nas nema Šarla i Konrada. Kad će se kod nas pojaviti. Kako na Sarajevskom Polju ne može da se potpiše takav sporazum.

O saradnji, pomirenju, poljubljenju i oproštenju a naročito o izgradnji Vrlog Toplog Novog Sretnog Svijeta, sporazum predstavnika koji dolaze iz nekad fašističke agresorske zemlje i iz zemlje koja je imala agresiju, genocid i istrebljenje i bila Pokret Otpora.

Kako, dakle, naši Srbi, Republika Srpska, glavni zgoditak na Genicidnom Lotu, Prva Nagrada Agresije, nema Adenauera. Da ponizno dođe u Saraj Polje i potpiše.

Ako odbacimo kao normalnu sokačku vječnu tendenciju da se, on, sokak, kojim isto tako vječno teče mokraća a kad su kiše i razblaženi izmet, poistovjećuje sa Velikim Istorijskim Svijetom, što je nerealno jer u tom svijetu Istorija Ide a ovdje Istorija Stoji, teško je razumjeti takav politički autizam koji rida nad svojom Nesudbinom.

Teško je razumjeti da se sve pa i jedan sporazum iz 1963. koristi za podjarmljivanje jedne nacije, mimo svih civilizovanih kriterija. Analogija sa sporazumom De Gol – Adenauer ima jednu jedinu svrhu. Da pokaže kako su Srbi u ratu bili FAG nacija, Fašisti, Agresori i Genocidaši, i da treba da potpisuju tu činjenicu do vijeki vjekova. Na koljenima, po mogućnosti.

Kad treba da potpišu Izmirenje i da na zgarištu njihovog fašizma počne da niče sretna Vaša država. Onda se Srbe tretira kao Državu. Kad treba da žive ravnopravno u Državi, onda ih se tretira kao fašiste.

Srbi ovdje nisu mogli provoditi genocid sve i da su htjeli. Jer nisu imali Državu. A oni koji su imali Državu, htjeli su protjerati Srbe Preko Drine. Gluvi Drinski Marš.

Zato nema ni De Gola ni Adenauera Ovdje. Lijepo kaže grafit. Ovo Je Bosna.

Jer nema nade da se može izgraditi ono što je nastalo poslije tog sporazum u Evropi. Nikad te nade nije ni bilo.

Ovdje se i nada prodaje kao alatka podjarmljivanja.  

 

 

1939.
JUL
SA BAŠČARŠIJE
 

Nedime dragi, šta je ovo, ba.

Tom istorijskom rečenicom Hanka Paldum je na kapiji svog dvorišta postala jednim od temelja Bosne i simbola njene državnosti. Mislim Bosanske. Mada je ona jednakocvrijedna kao i Državnost Hanke. Ba.

Tu rečenicu je Hanka uputila Nedimu Lončareviću, uredniku TV SA u izvještaju sa licinog mjesta, nakon što je došlo do nekog Srpskog Sranija prilikom priprema da se izvrši tranzicija iz Bratstva u Jebinstvo.

Nedim, onako fin i uljudan, nije znao šta da kaže nego je to smontirao u prilog.

Onda smo svi otišli u rat i pozaboravljali se. Jebeš Hanku, nek je živa glava.

Potom smo svi otišli u PIM. Prijeki Internacionalni Mir. Koji je donio svašta samo Bosni nije donio Državu. Donio je i svjedočenje nekog logoraša koji kaže da ga je Hanka, osokoljena kad je shvatila šta je bilo.ba, učestvujući u putujućoj kulturnoj patriotskoj trupi, udarila nogom u muda.

Ne znam je li istina dok ne povjerujem.

Ali priča liči na Hanku iz Mira.

Evo zašto. Navodno je odnosnog, Logorskog Srbina bez logorske vatre, pitala Bil jebavo. Ne znam ko bi reko Bi ni u najcrnjem miru. Zanosna Hanka je, ako je tako nešto lanula, o sebi mislila i tada previše. Kao i sada.

Kaže. Ja sam simbol Bosne. Napad na mene je napad na Bosnu. STJ (op. a.) Ovo neće tako proći, ići ćemo na sud.

Ako nije strado ud, imaće posla sud.

Ako je Simbol Bosne spušten do Hanke, onda smo džaba ratovali.

I ako se Hanka u sarajevskom medijstvu i portalstvu tituliše Poznatom Umjetnicom.

Vlast koja šatoruše, mikrofonuše, pevaljke i trofrtaljke, i pofrtaljke, naziva umjetnicama, mora propasti.

Tako je bilo i u vrijeme vlasti Mire i Slobe. Kakve su oni imali Narodne Umetnice. Julka Brunclik i sl.

A radikali samo Šešelja.

1938.
A GDE JE PEČAT

Mnoge zajebancije iz bivših jugoslovenskih, naročito srbijanskih, filmova, potpuno su realna stvar. Nemoj po jajca, Đole.

Na internetu je scena sa nekog protesta trudbenika Niša u kojoj vođa radnika, preko megafon, čita proglas. I važno završava sa Radnici Niša. U tom času iza ramena mu iskoči faca, tipična Iz Niš. A Gde Je Pečat. I nestade megafondžiji iza leđa. Ovaj ga jedva nađe i pogleda ga mrko, s visoka i popreko. Gdje je pečat. Pokazuje Faca Iz Niš na dno papira. Megafondžja se snalazi. Mi smo Radnici Niša. Mi nemamo pečat. Mi nemamo prava.

Kad bi Kusta htio da je režira, ne bi scena mogla bolja da bude.

Razmišljam. Kad bi Facu Iz Niš mogli dovesti u BiH, Vašu Državu. Pa i u Republiku Srpsku, Našu Državu. Ne bi čovek zatvarao usta. A Gde Je Pečat. A GJP. A GJP.

Prvo. Sejdić i Finci. A Gde Je Pečat. Onda Prijesednik Budimir. A Gde Je Pečat. Ustavni Sud BiH. A GJP. CCI, A GJP. TI, AGJP. CIN, A GJP. Kurcolicija 1. mart, A GJP.

Pa onda Naši. Udruženje Zemljoraznika. A Gde Je Pečat. Sindikati. A GJP. Politički Analitičari. A Gdje Je Pečat. Za obraz ne pitamo. Portali. A GJP.

A Gde Je Pečat, jedno je od balkanskih višestoljetnih genijalnih varničenja duha, tela i straha.

Faca Iz Niš nam govori o tome kolika je snaga Pečata. Vlasti. Države. On zna da nema ništa Nako. Samoinicijativno. Neorganizovano. Iza svega stoji neki Pečat. Neko je to smislio, potakao, organizovano. Platio.

Govori i o poštovanju Vlasti. Pečatu se možeš suprotstaviti samo Pečatom.

Ali postavlja i glavno pitanje. Šta smo, Ko smo i Koliki smo.

Tu dolazimo do Sindikata Republike Srpske. Pozivamo roditelje da djecu ne šalju u škole.

A GJP, STJ.

Nema.

Zato nema ni štrajka, ulica i parkpičica.

U cijeloj istoriji, na Balkanu, samo dvaput nije trebao Pečat. Kad su komunisti predali vlast trećerazrednim protuvama i kad je Sloba krenuo da spasava Srbe i Jugoslaviju.

 

 

1937.
KRIV JE
BUBNJAR, JMS
 

Niko nije kriv za ubijanje srpskih civila. Alija crkao. Nije kriv ni Onaj Dudaković. Ni Ganić, ni Gul-Jovan. Niko nije kriv za logore sa srpskim živim inventarom. Nije kriva ni Hanka Paldum. Kriv je njen bubnjar. MMJ.

Odluka jednog običnog sudije da obustavi istragu nad dvjestapedeset mogućih krivaca za torturstva i ubijanja u nekoliko muslimanskih logora, dio je paketa u kome je davno zacrtano oslobađanje Gotovine. I prije nego što je nađen iznenađen u restoranu u Španiji. I oslobađanje Markača. I oslobađanje Haradinaja. I obustava procesa za Dobrovoljačku. I farsa sa Jurišićem u Beogradu.

Ne mogu Hrvati biti oslobođeni za zlodjela nad Srbima a Muslimani biti okrivljeni. Zajedno su išli pod tom Šahovnicom Na Drini. Zajednički cilj je bio odstraniti Srbe iz Hrvatske i BiH. Ne samo hrvatsko-muslimanski.

Dio paketa je i sveopšta Fašizacija Srba koju provode Jevtini Muslimani preko svojih jetrvskih udurženja, poluintelektualci, medijski trop i razne Prisrbice po Beogradu.

Jasno je da se oslobađanjem od moguće krivice, i nepronalaženje baš bilo koga krivog za zločine nad srpskim civilima, kao i fašizacijom ratnih i današnjih Srba, i njihove stoljećima stare muzike i pjesme, nastoji priskrbiti pravo da se Srbi istrijebe iz Bosne i Hercegovine, da se uništi Republika Srpska i da se za to, unaprijed, oslobode krivice svi. Kao i cijeli ratni soj, od Dudakovića do Ganića.

Treba se pripremiti i za drastičnije sudske, tužilačke i pravosudne situacije. Institucije Republike Srpske moraju pronaći adekvatan odgovor. To nije konferencija za štampu. Ali taj odgovor ne smije biti očekivan, onakav kakav su Age Sarajlije i Age Internacionalije predvidjele kao moguć. Zajedno sa svojim odgovorom i sankcijama.

Galerija Minijatura

1935.
VJEŠTAČKI
SINDIKATI
PROLJEĆARIJATA
 

Na veliku žalost Inspiratora, i Atevea, Sindikati su, jutros, predzoru, kolektivno, posredstvom svojih rukovodilaca, prišli prozoru. Otvorili škripava krila. I prdnuli u tamnu noć.

Izvjesni manipulanti pravima radnika mislili su da je dovoljno ući u prostorije nekadašnjeg Saveza Sindikata Jugoslavije. I postati Sindikat. STJ.

U neuređenim demokratijama, kakve uređuje Đakon Incko, i tamo gdje je vlast slaba i neoprezna, gdje ne vlada svim instrumentima ustava i zakona, gdje Sindikat može da se relativizuje prema situacijama i javnosti se lažno predstavlja, bez validnog članstva i snage, i obmanjuje sve redom, tamo je lako biti Sindikat.

Tu lakoću postojanja demonstrirali su razni sindikati Republike Srpske, u Predvečerje Predvečerja Proljeća.

Tako što su od Proletarijata htjeli da načine Proljećarijat.

Dakle. Sindikaonica se pokušala nametnuti kao rušilac vlasti i stvaralac novog društva. Taj obimno zamišljen projekt trebao je da blokira osnovne poluge Države Srpske. Policiju. To jest Državnu Silu. Pravosuđe. Obrazovanje. Administraciju. Više ništa nije ni ostalo. Ostala je Narodna Skupština. Ali su Sindikatu na vrijeme rekli da skupština i vlada ne mogu ništa ako nemaju silu i pravdu uzase.

Vlada je načinila grešku što je išla u Novu Ekonomsku Godinu bez dogovora sa socijalnim partnerima. Koji je trebalo obavaiti u ljeto, kad mu vrijeme nije. Ali je još veću grešku načinila, ne samo ova, što nije na vrijeme zakonima precizirala šta je sindikat. Šta su sindikalna prava. A šta prava države i građana.

Ovako je SSM, Savez Sindikata Miška, počeo da demonstrira klasičnu anarhiju nedovršenih društava. Direktori su trebali da budu iskorišteni kao sindikalni aktivisti i povjerenici. Roditelji su trebali da obave posao nepostojećih sindikalnih aktivista. A djeca su trebala na vrijeme da shvate kakvo im društvo prave tate. I savremena demokratija začinjena drkadžijama iz medija i Mrsomudima Međuzaja.

Direktori škola ne mogu da budu sindikalni aktivisti i provajderi. Oni su Vladini službenici. Njih imenuje Vlada. Oni su školske vlasti, zajedno sa Ministartvom. Stoga zakonski mora biti uređena svaka sloupotreba ili pritisak sindikata na direktora škole. I treba otkloniti ulogu Školskog odbora jer Durektor uvijek od sedam ima četiri. Pa zato mu vlast, stranke, ministarstvo i Vlada ne mogu ništa.

Sindikat mora imati registrovane članove, sa članskom kartom i urednim plaćanjem članarine. Obavezna članarina se mora ukinuti. Pa ko hoće da se sindikalizuje, neka se učlani i neka plati. Svi članovi sindikata moraju biti registrovani i predočeni u kolektivu. Pa, kad se iz Svete Stolice Sindikata pojavi bijeli dim, onda se objavi, i na vrijeme javi direktoru i ministarstvu, da kroz trideset dana štrajkuje VRM, sindikat u Verziji Ranka Mišić.

Onda se ne bi dogodilo da sindikat poziva roditelje da djecu ne šalju sutra u školu. Za takav poziv se ide u zatvor.

Sada je jasno da Sinidkat ne može izvesti na ulice nikoga. Propalo Proljeće. Ne može zato što nema članstvo. A i da ima, članstvo ne bi prepoznalo da je ova situacija za Generalni Štrajk, kako pompezno vole da imenuju svoje aktivnosti.

One iz Pravomuđa treba posebno pogledati. Ako je tačno da su oni najagilniji u štrajku. Jer su najplaćeniji. I Na Crno i Na Belo.

Sad, dok nema snijega, pa ne moraju da se razvoze Ultovi i Buldozeri, diljem Republike, Vlada mora hitno precizirati kompletnu zakonsku regulativnu.

Inspiratori i Prozorprditelji se neće tako lako smiriti. Ostalo im je još samo Dva Proljeća. U Društvu. Oni ne idu na izbore. Oni su bogomdati ko Kamen U Meki.

1934.
BILJANA SRBLJANOVIĆ,
KURČEVA EUROPLJANKA
I NEDOKURČENA SRPKINJA
 

Jedno je kad o Srbima u BiH, u Republici Srpskoj, s Ove Strane Drine, bulazne kretenoidi tipa Trulolukovića, i drugih natruha i truleži. A drugo je kad halucinira intelektualka, dramska pisačica.

Biljana Srbljanović je u Tviter Proserici dobila potrebu da polemiše sa Vukom Jeremićem. I u jednoj od njih je rekla Slično bi bilo kada bi nemački predsedavajući odlučio da za novogodišnji koncert otpeva Lili Marlen. Lepa pesma, zloupotrebljena, aha. 

Priznajem da nisam dramski pisac. Ali ovakva intelektualna, logička, simbolička i metafizička usporedba je nerazumljiva. Niskodrmatična je.

Ovde se ne radi o vrednostima pesme Marš na Drinu, niti o ljubavnoj atmosferi u Lili Marlen, niti o tome da su je nacisti koristili kao svoju himnu, generator i masovni vojni seksualoidni adrenalin, niti o tome da li je neko od Srba u ratovima, kolektivno pevao Marš na Drinu, kojoj 99.99 procenata, Srba, ne zna ni dva stiha.

Radi se o tome da su Jevtini Muslimani lansirali laž na koju su se, opet, upecali delovi Međunarodne Zajednice, ovaj put Banki Mun i njegova služba, svojom učtivošću pre svega, da ne bi nikoga uvredili. Pa su izrazili Žaljenje. Ali su se samozaludeli i samoproglašeni Eurosrbi. Srbi Sedme Generacije. Srbi koji ne seru i pišaju kao sav srpski svet. Već seru i pišaju u zlatne fišeke direktno. Sa plavom mašnicom i belim zvezdicama.

Samo se, ovaj put, Biljani Srbljanović omaklo da, sedeći na šolji i blago šišteći u nju, intelektualizuje o Srbima. Piša po jevtinom populizmu. Kojeg, kako kaže, predstavlja Vuk Jeremić. Jer, njegova fora sa Maršem na Ist Riveru jeste potpuno i bezuslovno populističko dodvoravanje toj vrsti Srbije. A na njenoj bedi je i postao protuva UN. Kao da su drugi, pre njega i sada, u UN sveci, ikonopisci i iscelitelji.

Samo Biljanino Onanisanje sa Lili Marlen, i o Vuku Jeremiću, najcrnji je populizam. Ta jevtina dnevna diskvalifikujuća simbolika osobina je Uske Srbije, koja nije Populistička ali jeste Popušistička. Srbije koja je Popušila u najgorem istorijskom smislu tog trenda. Biljana Srbljanović je nastavak, i nastavnica, one Srbije koja je uvek živela u iluzijama. Da bi završila u kurcu. U iluzijama panslavenstva, panjužnjaštva, srpskog pijemontizma, pandunavstva, panpravoslavlja, pankomunizma, pangologuzja, panjugoslovenstva.

Izjednačujuća Ponižavajuća Simbolika Lili Srbljanović nastavak je Jevtine Muslimanske Propagande, i dela Međuzaja, koja upravo tom simbolikom Srbi = Agresori, Srbija = Agresija, Srbi = Četnici, Srbi = Koljači, Srbi = Silovatelji, diskvalifikuje celu jednu naciju, veru i teritoriju.

Biljana Srbljanović, i njena čista bela guza, na beogradskoj intelektualnoj šolji, ne zna ništa o Srbima i Ratu s ove strane Drine. Neka se ne petlja u to jer to nije njena stvar. Niti stvar Beograda. To što vam je Sloba, JVO, tako predstavio, to nije u skladu sa činjenicama. A to što su razne protuve ovamo, kobiva, dovodile „dobrovoljce“, šešelji, arkani, vučine, i druge kurčine, nije slika srpske celine. I što ih je bilo, a pre su pobegli nego što su stigli, bilo ih je da nešto opljačkaju, i od Srba, i da leče nedovršene ličnosti svojih pošiljalaca.  

Ne zna Biljana Srbljanović ništa o Srbima i Ratu Ovdje. Mi smo za nju i njene, i za mnoge, Tako Daleko. Niko ovdje nije išao u rat sa pesmom. Niko nije išao da kolje. U rat su išli oni koji nisu znali ni puške da rasklope. PTM. Išli su ne da bi dokazali Vašu Tezu Agresorsku, Vaš Diplomski Dramaturgarijum, Vašu Medijsku Pulicerovštinu, nego da ne idu na klanje. Još jednom i zadnji put. Karadžićevi Srbi su deo BiH proglasili svojom. Muslimani i Hrvati su hteli, rekli, rat pokrenuli i mir žrtvovali, da bi uzeli celu Bosnu. Da li tvoja Lepa Bela Guza ili Profinjena Europska Glava, može da uoči razliku.

Zato je srpska nejač i seljač išla u rat. PTM. Tvoje lepo lice ne zna ništa o našem ratu. Inače, ne bi bilo tako lepo.

U Našem Ratu, koji ste vi, Biljana, i mnogi drugi, sad pretvorili u Vaš Rat protiv nas i cele nacije, nije bilo pesme. Ne peva niko ko ide u Veliku Nuždu, u Neizvesnost, u Crnilo Nedolska i Tamilo Neizlaska, što je neosporno ovaj rat za ove Srbe i bio.

Ako je i bilo neke pesme, neke srpske himne, bila je to pesma pokojnog Hašima Kučuka Hokija.

To što su ti, Biljano, i razne Beogradske Biljane, podvalili da su Srbi klali, nadirali, marširali, ofanzivirali i silovali uz Marš na Drinu, jednak je falsifikat kao kad bi ti mi rekli, onako populistički, da ti pišeš svoje drame, i inspirišeš se, uz gusle Vukote Govedarice.

1933.
MI NJIMA OSTAVIMO
LAGUMDŽIJU,
ONI NAMA UKIDAJU
DAN REPUBLIKE
 

Dabome da se stvari sa Sarajevom moraju tako gledati. Bez obzira što svi, osim Lagumdžije, Tihić, Silajdžić, vječnaja pamjat, Izetbegović, a sada i Komšić, potežu Ustavni sud i svakog dana ukidaju Republiku Srpsku. Tako što joj ukidaju jednu po jednu Dejtonsku osobinu ili imovinu. I što oni i on, naizgled, nemaju nikakve veze.

Ali. Samo naizgled.

Oni ukidaju a on ne da da se ravnopravnost pomakne s Mrtvog Sarajeva. Kakva je razlika između ukidanja himne Republike Srpske i nedavanja Hrvatske Izborne Jedinice.

Sve bošnjačke sarajevske lidere treba gledati kao Gluvo Unitarističko.

To nije samo atmosferski najzagađeniji grad u Evropi. On je i unitaristički najkontaminiraniji. Zagađeniji čak i od Madrida. Jer. Madrid još uvijek vlada državom. Ovi ne vladaju ničim. Oni nastoje da pokore. Madrid pušta Kataloniji samostalnost po samostalnost. Sarajevo Srpskoj uzima samostalnost po samostalnost. Uzima joj dušu.

U tom kolu je i Lagumdžija. Čak i ako prođu zakoni na kojima je u dogovoru insistirao Esenesde. U šta ne vjerujem.

Ustavno Sudovanje, sada na inicijativu Izetbegovića, izaberite ga, više, na čelo Esdea, JVO, i Snebapalog Komšića, dobra su prilika da Republika Srpska proglasi nenadležnost Ustavnog Suda Sarajeva nad Republikom Srpskom i njenim Dejtonskim nadležnostima. I Teritorijama.

I retroaktivno. Kao što je konstitutivnost svih na cijelom području Naseobine.

Ništa se neće desiti. Ohaer će dati neko saopštenje. Sarmediji će pričati o secesiji. Neki će ismijavati Republiku Srpsku. Kao što smo mi, mladi studenti beogradskog univerziteta, ismijavali Kosovo Republjik. Pa šta bi. Poneki ambasador će doći u Banjaluku. Ketrin Ešton neće. Ona je dosad shvatila da je ovo područje izvan interesne zone Brisela. A i tamo gdje ide Monika ne ide Čak Noris.

Sljedeća godina je Koubilase za to. Pa da se vidi ko s čim ili kim ide u svatove. A ko poteže vokativ. Oj Moj Ohaere. I ko je kakva stranka u Republici Srpskoj.

Svejedno će se jednom izbori morati održati pod tim plaštom raspada. Bolje sad nego kad unitarizam dođe do grla.

Galerija Minijatura

1931.
BANKI STAJL
 

Ne čudim se Ujedinjenim nacijama. To je i inače Privjesak institucija. Prikurak. Borba jačeg protiv slabijeg. Čim postoji institucija veta, nemna ujedinjenih i pravednih. Koliko je zla nanijeto pod fetvom UN. Koliko je muslimanskog oružja došlo u Zaštićenu Zonu pod stražom UN. A gdje ide oružje ide i smrt. Pa kad izinu onda to proglase Genocidom.

Čudim se razmjerama primitivizma, sokakluka i prostakluka prividnih muslimanskih zaštitnika koji osudom pjesme Marš Na Drinu nastoje zaštiti muslimane i produljiti lažnu sliku o genocidu nad njima.

Provincijalni Duh Kalesije proširio se po cijjeloj muslimanskoj Bosni. I sada se internacionalizuje.

Na ovaj način se muslimanska sirotinja drži u Getu Privida. Kobiva, neko ih štiti i misli na njih. Kobiva Politika je uvijek na straži. Politika u kojoj Tihić kaže dvije, tri riječi Bakiru. Oćeš Da Kažem. I ovaj se povuče KoP. Za to vrijeme muslimanska sirotinja će da živi u iluziji da je zaštićena od Drine. Jesil viđo, ba, šta kažu UN.

Dabome, mislimanska sirotinja i muslimanski narod nema tu nikakvu krivicu. Osim što će morati još mnogo vremena da provodi u tom getu koji se kod nas zove tor. Nema krivicu jer i ne zna ništa o pjesmi i kompoziciji Marš Na Drinu.

Ne znaju ni oni što su javno izrazili protest. Ne zna ni Banki Mun. Ne znaju ni UN.

Inače bi ih bilo sramota da na jednu slobodarsku pjesmu bacaju blato fašizma i genocida koje su izmislili.

Nu. Iza svega ne stoji samo ta jevtina prljavština tipa Nas su klali uz Marš na Drinu.

Iza svega stoji i žal što nije uspio Marš Na Drinu s ove strane.

Taj žal se taži optužbama Srba za Fašizam i za Genocid.

Taj žal treba da zamijeni istorijsko odustvo iz svake prilike kada je trebalo da se gine za slobodu a ne da se prikloni zlu.

Taj žal treba da osokoli lokalno osmanstvo.

Taj žal se nastoji nametnuti i muslimanskoj sirotinji koja sa tim nema nikakve veze. Samo da bi oni u Saraju mogli mirno da se nagode.

A zaboravlja se pri tom da je Srbija imala uvijek pravo na Marš Na Drinu. Jer maršuje po svojoj zemlji.

Islam, pri tom, u toj Usranoj Bosni, kudgiod se mrdne, maršuje po hrišćanskoj zemlji.

Treba uvesti kontramjere. Zabraniti seriju Sulejman Pičastveni i Turski marš Divljih jagoda.

A Banki Muna naučiti da pjeva onaj stih Safeta Isovića, iz pjesme nastale u ratu, Sa Daleke Bijele Džamije.

Jebeš naciju koja nema nacionalističke pjesme.

Марш на Дрину

Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха -
Да ће сметат' четама што крећу се без даха.

Дрини, Сави, свуда где је плач,
Тамо хита бритак, српски мач,
Само лаки бат
Нико никог зват' те ноћи неће
Док се војска пропланцима и брдима креће.

Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори.

У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри
Тад без престанка
Свуда се чује песма танка, песма од уранка.

Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака.

Није тешко
За сељака, ђака
За правог јунака
Из весеља, кола девојака
Латит' се пушака.

Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.

Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине.
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави.

Пуцај, момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата.

На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд' је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака

У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
Река Дрина - славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Напред борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај!


Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војево се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.

 

1930.
GOTOVANSKA
OPOZICIJA
 

Digla se Kuka i Motika na Bosića. Kako je BioP. Kako nije smio da pomene Diktatoru, Režimatoru i Demokratoru ništa. Ni zgradu, ni zaradu, ni paradu. Kako ga je Mile, bez ronhila i pile, spržio i sasjekao. Kukaju portaldžije, autordžije i komentardžije neznamkojići uobičajenih nikova i nitkova, ta germaška kreaturska svjetlucava pokorica angažovanih masa da spinuju i stvaraju mejlaško i mejlisano javno mnijenje, računajući na prizemnu strast ovdašnjeg poluintelektualnog življa koje ima neodoljivu potrebu da učestvuje u svađi jetrva, prcanju mačaka i pranju tuđeg dokožnog rublja, a koja se najprije, pred rat i u toku rata, iškolovala u kafanskim intelektualno-nacionalističkim, prmitivnim i mediokritetskim, diskusijama, pa se, sada, dokopala fejsbuka, drkbuka, tvitera, svingera i portala komentara, nadajući se da će tako da se pokrene lavina, da zatrpa lava. JMM.

Slučaj sa optužbom Građanina Bosića otkriva dva procesa i dva reda različitog voća u voćnjaku opozicije, destrukcije i političke anarhije. Jer, ovdje Opozicija nije samo politička alternativa vlasti. Ona je to, čak, najmanje. Ona je integratum ta tri procesa među kojima je opozicijstvo zastupljeno u najmanjoj mjeri. Opozicija je ovdje Konglomeratorijum, kao Sanatorijum, ustanova za dugotrajno liječenje neizljhečivih, sastavljen od Socijalne Destrukcije, Političke Anarhije i Nešto Ideja Alternative.

Jedan proces je Dresirano Gotovanstvo. I pripadajuće voćke koje očekuju da neko drugi, Strit, Otpolari, Dolari za Otpor, ili Esdees, za njih obavi posao i svrgne Režim, Diktaturu, Kreaturu i Demokraturu.

Sa četiri, pet dozvoljenih emulgatora, tipa Kriminal, Korupcija, Režim, Diktatura, Bahatost, koji se lansiraju iz pekara i retorti međunarodno instalisanog nukleusa, kroz nevladin, neambasadorski, neobavještajni i Prljavi Sektor uopšte, nastoji se ovdje izazvati vrenje i zrenje koje bi dovelo do Proljeća. Do rušenja vlasti. Svi oni čekaju Dogodoa. Da se dogodi.

Drugi proces je nedostatak fotosinteze u trajnom odsustvu sa vlasti. I pripadajuće voćke koje se ne mogu ubrati zbog genetski modifikovanog bljedila. Esdees, jer PDPDPNSPSRS i KMK ne ubrajam u opoziciju, nema političku ideju, koncepciju i alternativu koja bi kod birača, javnosti i građana izazvala okretanje znakova glasačkog smjera. Što ne znači da ih se neće dovesti na vlast. Dugotrajni boravak u opozciji, bez danjeg svjetla, bez svetog trojstva IKA, Ideja Koncepcija Alternativa, samo je nastavak takvog bitisanja od rođenja Esdeesa. Njihova, i sada, najubjedljivija politička ideja je Rašo. Rašo sa planine. Rašo na Planini. Rašo u Hagu. Reciklirani nacionalizam nije vječan. A centrifugalni kriminalizam ne može biti uvjeravajuća ideja jer ga je Esdees obilato primjenjivao tokom svojih zvjezdanih trenutaka. Niko Al Kaponeu ne vjeruje kad upre prstom u nekog i kaže Kriminalac.

Sve to se dogodilo i objelodanilo sinoć, na onoj ATV, kod ona dva Sijamska Blizanca, M&V, u emisiji Katastrof.

Jasno je da Bosić nije mogao koristiti Dozvoljene Emulgatore. Pokrao si. Opljačkao si. Terorišeš nas. Diktatorišeš. To ne priliči ozbiljnom političaru. To ne rade ni opozicionari ni pozicionari. Svi znaju koliko ima Miško pa se ubiše da mu nađu četiri, pet, miliona neregularnih eura. Potrebni su dokazi. A i kad ih imaš, ne priliči vodećem opozicionaru da ih iznosi i razastire.

Kao što je jasno i da Bosić, Esdees, nema IKA. A bez one stvari to neće ići. Reče Sveti Ivan Zlatousti.

Jad u očima i pjena na kljovama Portaldžija, opozicionih čvaraka i germaša, tim je veća zbog saznanja da je Esenesde u blagom zastoju a Bosić ne može, za njih, Djevojčice O, Otporaše, Opozicionare, Orangutane, da zakuca sa linije trice. Oni ne razumiju ovaj IKA. I ne razumiju da je Zastoj Eseneesdea isključivo zbog toga što su neki lokalni Lideri postali samostalni neartikulisani Dileri ideje Nezavisne Socijaldemokratije. A prestali da praktikuju vjeru i djelo.

Tek ako se taj trend u Esenesdeu proširi, i digne na više slojeve stranačkog tkiva, i ako Esdees dobije AKI, a pristane da se udruži sa PDPDPSNPSRS i Marinim Krivim K, može se očekivati politički uspjeh.

Sve ostalo je Po Gloginjama Tuđim. Zato Del Boske sinoć nije htio da se laća.

Izvinjavam se Nikovima, Nitkovima, Portaldžijama i Komentardžijama, što će ovo morati da čitaju dvaput ili više puta.

1929.
BLEJSBUK

Nešto nije u redu. Počeo sam da okupljam budale. Toman Trebavski mi je stalno govorio Pusti budale, ne troši energiju na njih, budale se skupljaju same. Prije mraka samo skupi kokoši, ovce i krave.

I doista. Vidim, na tom nekom Fejsu oformili fan klub pod mojim imenom i u svrhu mlaćenja istim. Dočepali se neke moje fotografije sa ratišta pa zavijaju i kevću ko psi oko mesare. Naslađuju se. Ima još nekih fotosa, ali ništa originalno, kao i njihove proserice. Bilo bi dolično da se sad upitam na kakvo gorivo rade budale kad imaju snage i vremena da se bave mnome.

Zanimljivije je, međutim, vidjeti ko su.

Boris Divjak. Nekada Transparensi Instrumental. Živi, pričao javno, od međunarodnog konsaltinga. A, žeženo ti nebo jebem. Oni, u svijetu ništa ne mogu bez Divjaka. Kad nećeš ili ne smiješ da kažeš Ko Te Šalje, pardon, Ko Te Plaća, onda kažeš Konsalting. To je stanje u kome ti ga stave pa ti obuku gaće, kao plastičnoj lutki, i onda je to Konstanting. Konstantni Inženjering. Kad su stavili Borisu.

Ceca Dvofrtaljka. Nositeljica određene količine potrbušine. I za nju su, Nezavisne, ima godina, objavile spisak konsalting referenci čudo jedno. Jedna iz crne galerije ministrica. Ekspert STJ. Pričali da je bila velika ljubav Joje Četnika.

Damir Miljević. Ratni diler i liferant kompjutera u Knin. I na tom poslu je propao. Nema gdje nije propao. Toliko je Kninske Srbe obučio sofverima i gurnuo im hardvera da su svi otišli u Trilep. Sada Hrvatska mora da ih izmišlja u popisu. Damir je najprije bio savjetnik Mladenu Ivaniću. Sad je savjetnik Načelniku Latinoviću. Ne znate ko je Latinović. Onaj što zna kako će razviti Žeravicu. Ne znate gdje je Žeravica. Tamo gdje sam igrao utakmicu dok mi je trener bio Marjan Cvetanovski. Ne znate ko je Marjan. Ejebiga.

Tu je i Milenko Kindl. Kinder Kindl. Moj ratni drug. Bio specijalac za Šunjalice. Zajedno smo pljačkali neke knjige i čitali na ratištu. Poslije rata otišao da bude novinar u Glasu. Svako jednom u životu stane u govno.

Paulinče. Još jedno dijete. Dobra curica sa eGovnina. Onaj Zluković, počasni građanin Baščaršije, Kapaličaršije i Ziratčarišije i dalji rođak Zumbul Age, i on se naslađivao na svom portalu oko moje fotografije sa ratišta, počeo da truje djecu Lešinarstvom, kažu nešto bolestan, oćel ikad dobra vijest, pa je Paulinu poslao u Prijedor, da obilazi Kosturišta. Dobro joj je rekao novinar u Prijedoru. Formiraj porodicu i bježi od tih budala i bolesnika. Toliko je Kosturišta po Balkanu da će joj trebati trista godina obilazaka. Ako u međuvremenu ne postane vještica.

Ima još nekih meni nepoznatih protuva. Sve skupa Gologuzje Duha i Kič Intelekta.

 

Galerija Minijatura

1927.
PEP U BAJERNU

Gvardiola je sve dosad učinio kako treba. Nisam siguran da li mu je i ovaj potez takav. Ali morao je nešto da uradi jer ne može biti trener ako stalno čeka da bude trener Barselone.

Niko nije posve uvjeren da je Pep genijalan trener i on to želi da pokaže.

Ono što je uradio sa Barselonom, nije čisti trenerski posao. Jer, Gvardiola je dio Barselone. On je tu iznikao i tu se razvijao. Tu je trenirao mlade i samo prešao među seniore. Veoma teško je razlučiti koliko je on doprinio timu a koliko je tim doprinio njemu. Dabome, uvijek ostaje činjenica da bi neki grmalj, sa istom tom Barselonom bio šesti ili sedmi u onim sezonama u kojima je Pep bio prvi. Ali. ja ovdje ne govorim o grmaljima.

Gvardiola je imao izuzetnu trenersku sreću. Poznavao je igrače od malih nogu. I Barselona ih je poznavala jer ih je odgajala. Njihove sposobnosti je ukomponovao u igru prvog tima i tako stvorio, zajedno sa njima, Igru. Puno teži zadatak je, npr, imao Antić, onomad, u Atletiko Madridu. Pao s neba i načinio šampione.

Pep nije mogao ostati vječno u Barseloni. Kolektivni fudbalizam u Španiji nije jednak onom u Engleskoj, u Mančester Junajtedu. Izabran je bezbolan trenutak za odlazak. Vjerujem da je na to uticala i činjenica da je onaj divljak u Realu. Jednostavno, Pep nije te genske strukture. On želi da se igra Igra. Divljak želi da se igra krvoločnost. Ove sezone mu se to sveti, jakako.

Njemački fudbal nema veze sa španskim. Znaš kakva je banana. Ne znam. Znaš kakva je kruška. Znam. E, banana ni ne liči na krušku.

Kad sam, tu skoro, bio u Barseloni, obilazio sam mnogo mjesta, klubova i stadiona. U svakom naselju sa nekoliko hiljada stanovnika stadioni „rade cijeli dan“. I noću, pod reflektorima. Bezbrojne grupe djece, mladih i timova treniraju. Ogromna vojska mladih školovanih trenera radi sa tim grupama. Ekipe koje su igrale protiv naše djece i kadeta, imale su po dva ili tri mladića, koji su vjerovatno prije tri, četiri godine završili neki njihov DIF i trenersku školu. Svaki potez svakog njihovog igrača komentarisali su, savjetovali im, ukazivali.

Kada se iz Španije prijeđe u Francusku, pa u Italiju, nigdje stadiona za lijeka. Ne računajući Torino, Parmu, Milano.

Stoga je španski fudbal poseban. Zato i jeste velesila.

U Njemačkoj, pak, fudbal nije život, ljepota i Igra. To je pancirna djelatnost. Borusija Klop je samo izuzetak koji dokazuje pravilo.

Gvardiola dolazi kao stranac u Bajern. Zatiče gotove stvari, relacije, igrače, klupsku tehnologiju.

Ako će imati dovoljno godina rada i odriješene ruke, možda može stvoriti nešto kao što je Igra. Ali to nikad neće biti Barsina Igra. Finansijska stabilnost Bajerna mu garantuje da će imati rezultat. Ali to za Pepa nije dovoljno. Od njega se očekuje više. Bilo bi pogubno ako bi se nakon dvije, tri godine, slomilo na njemu, zbog neke loše sezone, i ako bi on bio još samo jedan strani trener koji nije uspio u Njemačkoj.

Stoga, imam malu rezervu i strah. Žao mi je takvih potencijala. Ako ih se ubacuje u mješalicu sa svim ostalima.

Divljak iz Reala bi, neosporno, načinio čudo u prve dvije sezone u Bajernu. U trećoj bi popušio kao i u Realu.

Nisam uvjeren da Pep može donijeti čudo. Jer Bajern je i sada dobar tima. A volio bih da ga preobrati iz Los, Los ekipe u Igru Pepa i grupe čarobnjaka.

1926.
SPOMENIK
SUVERENITETU
 

Kad sam već kod spomenika. Mada je Spomenik OHR najjevtiniji. A i sam će se srušiti.

Dakle. Iz Kancelarije argetinskog protođakona Valentina Incka, odaslano je Obznanije da se o suverenitetu BiH ne može raspravljati.

To je odaslano povodom Karte Evrope za 2035.

Saopštenija Ohaera su toliko ozbiljna da sam ih uzeo u razmatranje i zaključio da će OHR ovdje ostati do zime 2035.

Ne zna se ko je luđi. Ili oni koji spinuju te karte ili Ohaer.

Prvo. BiH neće opstati. To je jasno svakoj budali. Neće opstati ni do 2035. Ni do bilo kada. Ona već sada ne postoji.

Drugo. Do 2035. ni kamen na kamenu neće ostati na prostorima ovih oglabina oko Evrope. Zbog toga se sada ne isplati živčaniti, analizirati i uzbuđavati.

Treće. Za razgovore o suverenitetu ni mnogo većih mudonja niko nije pitao. Pa neće pitati, NKM, mrdnuti, povodom suvereniteta BiH. Samo kad dođe vrijeme.

Ne znam šta mi je danas. Inače, nikada ne komentarišem poteze Ohaera.