2329.
РЕД ИВАНИЋА,
РЕД ЧАВИЋА,
РЕД БОСИЋА,
РЕД ЦРНАТКА.
ПА ЈОПЕТ.
 

Мора да је стигла нова БИФЕ транша. Црни Интернационални Изборни Фонд. Блек Интернешнел.

Док су се опозиционари ускокодакали, и росом и мрклицом.

Сарајски медији се усијали, на порталима скакућу хигсови бозони ко пјани а Сарајска Ослободилачка Фракција Катана Мајнхоф пешкира ли пешкира.

Ти сарајски сокачки медији баш немају стила. Само бошњачке масовне гробнице имају више простора од српскијанских опозиционара. Могли би мало да се угледају на Бору Марића и Политику. Игорова фотка као разгледница а Додикова, сутрадан, ко марка. То је стари добри пропагандни танго. Вучић у Вучевици на првој страни, Тома у Пекингу на осмој.

Ну стићи ће то знање до сарајских медија. Турци су тек на Соколовића Мосту испод Бикавца. Полахко.

До бањалучких опозиционара, пак, никад неће.

Опозициони Квартет кренуо је веома агресивно, годину дана прије избора. То није неуобичајена технологија. Али подразумијева да на располагању имаш цијели спектар тема од којих мањи дио може бити и стари, познати инвентаријум. Па онда прилагођаваш ритам, истежеш, загријаваш, хладиш па опет пржиш.

Међутим, ово што ради опозиција, већ у првим налетима показује да не располажу ни једном квалитетном а ни новом темом. Све је то прежвакавање старих тема донешених у подераним сепетима. Све је то натезање случајева и општужби. Као што је данашња Чавићева теза да је Додик учесник литванске пљачке глинице. Све је то игра на масовно незнање публикума. Као што је Иванићево срање о дугу Републике Српске. Јер, он рачуна да широки слојеви не знају какав је механизам задуживања као и то да је Република Српска, од Великих Економских Влада ПДПСДС, завршно са Експертом Буквеловићем, задужила тек нових 600 милиона.

Иванић, исто Експерт, СТЈ, мисли да Република Српска треба да буде строжак, сламарица, штедионица, шпаркаса, да чува паре док не пропадне валута. Ко ћорава Никодија.

Као што је Иванићева хајка да је побацан новац од продаје телекома. А једино Република Српска није тај велики проиватизациони новац дала у враћање дугова. Као што Хрватска продаје све чега се сјети, да би отплатила нешто дуга. Као што то намјерава и Србија.

Онда ту ускочи Црнадак. Са досјетком из кафића који краде струју. ПДП ће тражити смјену Лагумџије.

Па ће, јопет, у исти круг. Пљачка на градњи Административног центра. Пљачка на градњи аутопута. Пљачка на градњи Пељешачког Моста. Пардон. То је у Хрватској. Мада је могуће. Ако је пљачкано по Косову, ово је Целекс. На дохват руке.

На овај начин ће Бањалучка Опозиција, ону требињску не рачунам, оно је Хас Будалаш, остати без даха већ кад се покољу крмци и испрже чварци.

То ми све говори о једној великој импровизацији. И Међузаја и Опозиције. Говори ми још и о показивању џепова. Говори ми и о безидејности и бесконцептуалности.

А и ја сам будала. Откад су старе раге имале нове идеје.

Који опозиционар рано прдне, већ у подне га усраног носе на поток. Томан, изборно учење 146.

  

 

2328.
МЛАДЕН ИВАНИЋ,
ГРАНД ПРОДАКШН,
МЛАЂО ТРОФРТАЉКА

 

Видим. Српскијански хероји против Режима, страшно се искурче само кад су на сарајевским медијима. Чекајући да доспију  на још нешто сарајевско.

Младен Иванић каже да је Додик приучени шаторски пјевач. И да је Република Српска сада најнезапосленија у својој историји. Што си мањи опозиционар све се више осјећаш историјски, СТЈ. Као да је Република Српска настала одмах по пропасти Старог Рима.

И све си значајнији музички критичар.

Можда Додик и јесте приучени шаторски пјевач. Али та Иванићева тврдња имплицира да је Иванић оперски пјевач. Кур Бечких Дјечака.

Мада је свима јасно да, када би Иванић дошао под шатор, и запјевао, побјегао би и Рудоња, и публика, и празне гајбе. И шатор би побјегао. Неки би побјегли само због визуелних ефеката.

Како се тај фини извиђачјугенд, Дјечачић Демократског Прогреса спустио на шаторски ниво.

Боље би му било да јавности појасни шта значи иницијатива његовог Пањџије на мјесту градоначелника Требиња, о установљавању химне, заставе и грба Источне Херцегвучуревине.

И да ли ће та Саовучур имати и своје шаторе.

Јер. То што ради Вучуревић, предлаже и иницириа, за затвор је. То је велеиздаја. Њега само спашавају закони који нису као, нпр, у Србији. Да се распсусти та градска скупштина, он разжезли, и распишу нови локални избори.

То је комадање Републике Српске.

Да би се лакше побацала псима.

То је проблем Млађе Трофртаљке. А не Додиков распон гласа и слуха.

 

2327.
ТАБЛОИДИЗАЦИЈА
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
 

Сваки град у Српској има будалаша. Само Требиње има Градоначелника Будалаша. Тај Иванићев Шенлучар није ни по чему занимљив, осим као социолошко-политички феномен који показује шта се догађа када велика владајућа странка и велика опозициона странка у неком граду немају никакву организацију. Онда Дуо ВВ, Вучуревић – Вукановић, добије огроман број гласова. И побиједи онај гори.

Дјелатност Првог Будалаша Требиња двоколосијечна је.

Стварање Заједнице општина Источне Херцеговине, дио је плана разбијања и уништења Републике Српске коју Иванић проводи још од продаје банака за бостан и давања ПДВ-а Сарајеву.

Сада је Вучуревић изнио идеју о грбу и застави ЗОИО.

Други колосијек његовог дјеловања је анархо-алкаидни. У складу са његовом карактерном особином будалаша.

Јавно постављање питања Предсједнику Републике о трговини са Шиптарима Нимани, таблоидизација је политике, у најодвратнијем београдско-курирском смислу.

Јасно је да то раде домаће, сусједне и стране тајне службе. Користи се свака неистина, полуистина или било какав знак да се неко с неким састао, видио, поздравио, телефоном разговарао, да се од тога начини јавна сумња.

Како патриотски звучи С ким си трговао док је Србија бомбардована.

Борба против таболидизације тешка је и скоро немогућа. Никакви деманти и истине не помажу. Чак таква тактика и игра на карту демантија. Деманти је живи пијесак.

Једини начин да се од тог одвратног османског технолошког чуда, то је као кад Хурем каже Сулејману Ено, твој Ибрахим са твојим сином кује завјеру да те свргне са пријестоља, а Вучуревић је живи потомак неког Османлије, јер су само они шенлучари и одвратници таквог типа, јесте јака страначка организација која ће дати важност сваком члану, симпатизеру, гласачу и бирачу. Друге одбране нема.

Некидан је Босић био у краћој, званичној и пријатељској посјети код Вучуревића.

Да ли му је он донио информације о породици Нимани.

Да ли је Велики Опозиционар спао на то да Вучуревића Шенлучара користи као политичког савезника.

Јесте, спао је.

Удружиће се и мрмак и крмак само да се сруши Режим.

Да се оствари Мисија.

Да се сјебе још ово мало Срба што је остало у неком изгледном колективитету.

А онда ћемо се борити за мало ћирилице на стакленим таблама.

2326.
ЗМАЈ
ОД ШЉИВЕ
И АУТОНОМИЈЕ
 

Дедер данас да свако сузу пусти. За Хусеинбегом Капетаном Градашчевићем. Нарочито Срби и Хрвати Посне Поносне. Да су тада, 1831. године препознали слободарство аутономије коју је Капетан прогласио у Сарајеву, у односу на Мрску Имеперију Сећије и Отомана, данас би Посна била Брисел. А Брисел би био курац. Неђе на периферији Европе. У коме би царевале, овдје се каже царовале, политичке банде Лијановића и Јуришића.

Али нису. Историјски извори се не слажу, али изгледа да су Срби и Хрвати и тада били противници Посне.

Извјесни кругови у Сарају величају данашњи дан и Капетана. Змаја од Босне. Он је прародитељ данашње Репрезентације БиХ и први селектор. Како се неки ваш Толе не сјети да га, постхумно, именујемо почасним селектором. А не да му надимак буде на флаши ракије. Срамота. И тако антивјерски.

Змај од Босне Посне Поносне, која је данас у таквој уфекалној ситуацицји, као да је Мак свој стих написао Има једна... да простиш Босна, ректум, требао би да послужи и као историјско узлијеће тог државног духа и тијела. Како су тада људи, Хусеин, прије свих, схватили да Ми Нисмо Турци. Иако нам је вјера иста. Па су тражили Аутономију. КТЈ.

Историја, а има је свуда, осим на хрватској усташкој википедерији, каже да су тада аутономаши, и Капетан, тражили да Отманска империја укине те повластице Србији дајући регионалне повластице динкћевим регионима. Па тек онда су тражили аутономију.

Капетан је војевао за те своје идеје али, ријетко се ко, унутар, против Отоманије навојевао. Тако је и Капетан завршио у Аустрији, побјегао, па отишао у Стамбол, јер није могао да буде ђе оће него ђе ага каже. Па тамо скапао.

Сада жал за аутономијом и капетаном, јер Капетан није био терорист као Гаврило, Капетан је био Змај, СТЈ, сугерише и да му кости из Стамбола пријеђу у Градачац. У Државу.

А толико пута се показало да Крњава Историја твори јалову Садашњост.  

2325.
ФЕНОМЕН КОМПАЊИЈА:
НАВИЈАЧИ БОСАНСКИ,
ИМЕТАК СРПСКИ
 

Сваког божијег јутра, из Бањалуке, долином Угра, али и Босне Поносне, мало само заобиђу Обрена и Уроша, крај Травника, покрај Маглаја, према Сарајеву теку ријеке лахора, повјетарца, вјетрића, носећи миомирисе навијаштва, опчињености и омађијаности репрезентативном босном и херцеговином и навијањем за босну и херцеговину. То је нови мирис на босанском небу. Коко Копања 5.

Видим, класични српски портал Независне Вијести.ба, дограбио се  Копањине изјаве на тему Ја и Сви Моји. Навијамо за босну и херцеговину.

Сад ће то у заглављу да виси седам дана.

Као што се и у том .ба непрестано преузимају колумне Џерија Јеринића на тему низинских припрема за општу преопаст на изборима 2014.

Нарочито је индикативна посљедња. Коју Јеринић, као и пријашње, пише преко пера. Али мора. Пише као да су га натејрали да накурњаке, за тешке озренске зиме, плете од жица за шаргију, бас жица за гитару и распуцалих гас сајли пезејца и тристаћа.

Сви политичари су исти. Нико да покаже идеју примјерену потребама времена. Пише Јеринић.

То и јесте један од главних циљева Великих Кројача. Не знам да ли је неко то сугерисао Јеринићу, осим Копање. Али и то је, као и Босићева Мисија, дошло од логистичке кухиње оних који на полиитчкој сцени БиХ, а нарочито Републике Српске, желе да начине танак слој калибрисаног љепљивог конгломерата од којег можеш да правиш сад питу, сад говна, зависно како коме одговара.

Зато су Копањи сви исти. Чиме жели да утиче на јавност. Па кад су сви исти, боље да гласамо за нове, опозиционе.

Једино га јебе тираж па се користе испомоћна и приручна средства .ба. Мада ни тај портал код Срба није тиражан. Али јесте у Сарајеву. Да виде они који треба да виде.

То Навијаштво за босну и херцеговину, то колумнисање, и то закулисање, има само једно име.

Издаја.

Јер се све ради на иметку Републике Српске.

Копања је приватизовао Глас Српске. Добро. Не због новина и новинарства, већ због књижно-земљишног иметка. Па не би било ред да се навија за нешто друго осим Српске.

Требао је да приватизује Ослобођење. Па онда, Босном, с Требевића полијевај КК5. До миле воље и драгог џепа.

2324.
ИЗЕТ ШВИЦАРАЦ,
БАХО ТОПАЛСЕРВИСОВИЋ,
КОПАЊИНИ СВИ МОЈИ
И УЈЕДИЊЕЊЕ ДРЖАВЕ
 

Извјесни фудбалер Изет из Швицарске, који је постигао гола на некој утакмици Такозване Репрезентације, ногометне, БиХ, важно је изјавио да је то гол за цијелу БиХ.

Изет, иначе, воли цијелу БиХ, толико да је био одлучио да игра за репрезентацију Швицарске а онда је на њега вршен притисак па је пристао да буде Цијели Репрезентативац.

Након те утакмице Ваше Репрезентације, најугледнији, најпопуларнији, најбољи, најбихастији и најмасовнији ногометни репрезентативни коментатор, тај Сабахудин Бихо, за Анецију Анадолу изјављује да ће ти успјеси у спорту једног дана ујединити БиХ. Државу.

Успут се најебао мамице јавним телевизијским сервисима који нису преносили ту утакмицу и нису преносили долазак репрезнтативаца и величанствене дочеке по градовима, чаршијама и сокацима.

Треба, каже Бихо, све смијенити. И поставити Њега.

Не знам за шта је играла та Ваша Репрезентација али видим да се Подигнула Граја. Ништа нас више не може зауставити, каже Папе Југословен.

Не знам је ли мислио и на оног Салкића Рамиза.
И спортски некоментатор Копања, за Анадолу долијева мрс у таву уједињења. ја и сви моји навијамо за БиХ. Све је више Бањалучана који навијају за БиХ. И моја дванаестогодишња кћерка била је у Јасеницама и навијала за БиХ. Протестује се против употребе дјеце у претпописне сврхе. А шта је са употребно дјеце у предмаеричке сврхе. И у предунитаристичке сврхе.

Мнијем да је одушевљење спортистима двоколосијечно. Истинско и политичко.

Оно истинско је, напримјер, Барселонино, Реалово, Јунајтедово. Оно политичко је претежно националистичко, криминално и агресивно.

И БиХ, сваки репрезентативни успјех је виртуелни, националистички, тоталитаристички, успјех Држве. Босанске, дабоме.

Овако подијељена БиХ никад не може дати ни једну Репрезентацију Босне и Херцеговине. Ни у пишању преко богаза.

Стога. Сваки позив на ујединитељство и помоћу спорта, само је демонстрација једнонационалне моћи. Надмоћи. Сарајлука. Бахилука.

Тај новинарски спортски занос, којег су демонстрирали и коментатори на неком кошаркашком турниру, гдје је, такође, учествовала Ваша Репрезентација, и улични егзалтирани занос, искључиво је у служби сарајске политике.

Док се у том Сарају отварају Анадолу Агенције и док већ 160 основаца учи турски, уједињење Државе окачено је о реп. Крмку.

2323.
КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА
ИЗМЕЂУ АМЕРИКЕ
И ГИТЉЕРА
 

Обзиром да је и Гитљер желио да влада свијетом.

Гитљер је, дабоме, био лудак. Кога је подржавао цијели народ. Барем у вријеме црнокошуљашког узлета и истребљења Јевреја, и Славена, што им је, Фолксу, доносило невјероватан усхит.

Обама није лудак. И њега, Никсона, Буша, свеједно, не подржава цијели народ. Мада је у Америци народ посебна категорија.

Обама је Пријеседник Америке. Али њен Лудак се не види. Не појављује се. И живи дуго. ЈМС. Још од Хирошиме и Нагасакија. Шта. Од Индијанаца. И борбе за Људска права Бијелаца.

И свијет чини много да се не виде разлике и сличности између Гитљера и Америке.

Након истребљења нација, вјера, језика, тијела и душа, у Гитљеровој Душегупки, коју је требало очистити за Плаву Крв, Истребљење у Хирошими и Нагасакију је оправдано тиме што Јапан није хтио да се преда.

Кад ли је почео Двоструки Педаљ, Маму Му Јебем.

Гитљер је практиковао Блицкриг. Док није наишао на Стаљинград.

Америка практикује Перманенткриг.

Гитљер је формирао логоре за истребљење.

Америка сруши све, убије Садама, Гадафија, свеједно, и онда се земља сама претвори у свој логор у коме дан ноћ, по петнаест година, траје истребљење. Америка формира логоре за самостално масовно уништње. Нау-хау, СТЈ.  Сјетимо се Вијетнама. Не зна се шта је било крвавије и страхотичније. Или кад су Били Амери. Или кад су Попушили Амери. Па отишли.

Гитљер је хтио Кавказ и Нафтна Поља. И Ујак би, сине. Исто Кавказ и Нафтна Поља. Али не само на Црном Мору. Сва Нафтна Поља.

Гитљер је имао своје Јевреје и Славене за истребљење. То је ужасни геноцидијум. Али, нека се нико не увриједи, то му је био само маркетиншки трик за овладање свијетом.

Америка нема своје Јевреје и Славене. Она не бира. А маркетиншки трик је Демократија. Коју доносе роде и авакси. И амерички Национални Интерес. Од Сурдулицу па до предграђа Дамаска.

Гитљер је имао свој Стаљинград. Који је, нарочито на потезу Стаљинград – Рајхстаг, коштао милионе живота и спасио Запад. Запад је, много касније, одлучио да врати Истоку, тако што ће учинити све да га уништи.

Да ли ће Америка икада имати свој Стаљинград. Као што су Баћушке гинуле за њу.

Имаће. Имаће. Кад се крене од Небеског Мира до Кипа Слободе.

У међудобу, Америка ће уводити Ћирилицу у Сирију, у Либију Косово а у Иран Линију Вировитица – Карловац – Карлобаг.

2322.
ЗАЈЕДНИЦА
ЗА УГАЉ, ЧЕЛИК,
ЦИГАРЕТЕ И ЋИРИЛИЦУ
 

Каква је Заједница Европска Унија. Да ли Европска Цивилизацијска Демократска. Да ли Голоинтересна, како је и настала. За угаљ и челик. Да ли Чекрк за увлачење све више територије у Нато Пакт. Да ли Заједница Равноправности. Да ли њемачка мирнодопска Вјежбаоница Диктатуре.

Сама количина ових, и непоменутих, питања, сугерише сумње у погледу поклапања суштине ЕУ и историјске суштине Европе. Мада је неупитно да је Европа, у било којој колективној геомозаичности, толико много пута одступила до своје суштине, да ни ова, бриселашка, не би била изузетак.

И без детаљних анализа, лако је установити да Европска унија није унија равноправности. Ни у економском, ни у националном, ни у територијалном смислу. Степен неравноправности одређује економска снага. Прецизније речено, економски интерес. У територијалном смислу, пак, равноправност је још мање могућа. Постоје земље, које су већ чланице, које играју улогу Војне Крајине ЕУ. Нато Пакта. Нисмо будале. Постоје земље, које још нису чланице, а које то требају постати искључиво због механизма потчињавања и колијенчења нација. А и територија. Постоје и земље које требају постати чланице ЕУ, да би биле признате мимо међународног права. Као и оне које треба учланити да се цементира неправда и неправо учињени према њима.

Постоје, у ЕУ, нације другог реда.

Иако Србија и Српска нису чланице ЕУ, Срби су нација другог реда. Јер је Хрватска чланица ЕУ а у њој су откривене нешто веће наслаге Срба.

Сада, у случају Buковara, ЕУ је важно саопштила да се неће мијешати у Злучај Ћирилица.

Тај став Европске Уније треба да отвори очи Србима. А и другима. Сутра, када БиХ постане чланица, а ћирилица у њој постане случај, ЕУ се неће мијешати. Као и када Срби постану случај у Чланици БиХ. Јер се ЕУ није мијешала ни када су Срби постали случај у Хрватској. Дапаче, ЕУ је олакотно прихватила Хрватску без обзира што је ова истјерала Србе са своје тисућљетовнице.

Исто тако ће прихватити Црну Гору без обзира што су се тамошњи Срби противили расцјепљењу од Србије. Прихватиће и Косово које је протјерало Србе у страшној хуманитарној катастрофи против Шиптара.

Европској Унији је важнији неки Удбаш него Ћирилица. Због њега Хрватска мора укинути Lex Перковић. Али због Срба не мора провести Lex Ћирилица.

Важније су јој и цигарете, и друге робе, које ће се из Хрватске продавати у БиХ без царина и намета. Од Ћирилице.

Ћирилица и Срби не играју више на тој еупијаци.

2321.
ЕЈЕБИГА.
СДС ЋЕ МЕНЕ
ЗА 15 ГОДИНА
ПОСТАВИТИ
ЗА ВОЂУ
ЧИРЛИДЕРСИЦА.
 

Кад га Есдеес забалега, говеда себи зачепе рупе укоченим реповима. Нико не умије да засере тако као Есдеес. Најприје. Још у рату су упропастили добар дио Српске Ствари. Мале звери постале велики шверцери. Па. Никад нису научили шта је политичка странка. Неке од њихових будала су мислили да је Политичка Странка Бити Против Тите. Или бити за Краља и Отаџбину. За Крађу и Отмачину.

А шта су тек засрали послије рата. Ушли у коалицију са Педепеом. Класичним издајницима Републике Српске. Кладим се да се и сада Огњен Тадић, због тога, преврће у гробу.

Нисам погријешио. Сарајево је Српски Гроб.

Данас чујем да је Чеко Дочеко постављен за вођу неке комисије која ће да преправи Бањалуку, Економију, Републику Српску. Нису баш били јасни. У тој комисији, мнијем, Алексис Милојица ће бити записничар.

Чеко је Гонич Бројева, као и Кредитни Референт, напримјер, и он не може ништа да направи. Да је могао, већ би га неки Гладници Власти, политичке странке типа Иванића, Михајљице, Чавића и слично, открили. Прије тридесет година.

Али. Есдеес баца хиљаде димних бомби. У садејству са Педепеом и помагачима. Једна от тих бомби је и Чеко.

Пошто немају никакво рјешење, они ће сада, под диригентском палицом тог Чеке, да покрену јавну расправу из које ће да сазнају шта треба да раде.

Не треба им јавна расправа. Ја ћу да им кажем. Треба да побиједе. Мада. Има мали проблем. Како. Па се опет вратимо на исту тачку.

Есдеесу је Велики Савјетник рекао за Мисије и сличне балеге. И појаснио. Покрените хиљаду питања. То је као хиљаду малих крвавих зареза слону. Од којих ће он да падне.

Они то свима говоре. Говорили су и Есенесдеу. Па смо то 2006. шутнули у дупе и учинили само једну ствар. Напријед Српска. Један рез. Али Програмски. Политички. Без јавне расправе.

Јавна расправа коју планира Есдеес је као кад би дјевојку седам вечери питао шта да јој сутра кажем шта је најљепше на њој.

Есдеес, Мисионари и Мали Педепеовци, у које убрајам и Чавића, играју на карту разарања и преузимања исподповршинског слоја јавног мнијења. Нисам баш сигуран да они то знају. Нити да им је неко објаснио. Али то је опасан процес који се води без референтних тачака, без угаоника и репера. Ко зна шта је Чеко урадио за све те године, откако га је Новак Кондић, Новаче, Новаче, предложио за главног ревизора. А главног ревизора су предложили странци да би побољшали дерегулацију система. Ко зна иједну његову реченицу. Сјећа ли се ико неког броја који је издекламовао као они који напамет ваде коријен из бројке од 26 цифара. Сјећа ли се неко неке програмске идеје. Макар реченице Чекине.

Дабоме да не. Стога је једини ефект Чеке и других постављених чека, да људи упадну у те замке. Да се нешто чека и ишчекује, да се о томе прича. А да нико не зна о чему се прича.

То ће се зачинити чувеним Српским Славама и Светим Јануаром. И дискусијама на тим фокус групама.

И тако ће процес разарања исподповршинског слоја јавног мнијења бити завршен.

Отријезнили смо се. Треба срушити Режим. Срби да улете у Чеку.

Али. Програма и даље нема.

2320.
КЛАСИЧНИ СРБИН
ЂОЛЕ НОЛЕ
 

Ову годину је Новак Ђоковића беспотребно прокоцкао. У њој се вратио Надал а потпуно пао Федерер. Ђоковић је допустио да му се угрози прво мјесто на Атепе листи и да Надал предузме дуготрајну успјешну офанзиву.

Новак је уназадио игру. Чак није ни стагнирао.

Неколико је темељних узрока таквом тренду. Не ради се, дакле, о неким пролазним околностима.

·         Ноле се бави свим и свачим, од хуманитарног рада, нових перика, плесова на теренима, жикиног кола у живим разговорним емисијама, паметовања о бомбаровању и о Сирији и Америци, до имитирања Серене и Шећеруше. Заборавља да тениске године трају много краће од календарских и да је недопустиво пропуштати оно што му је дошло подруку након година и година робовања тренингу и рекету.

·         Стога Новак нема концентрације. Његови мечеви трају дуже него што је потребно. По пет сетова и сатима.

·         Губи мечеве од оних од којих се не губи.

·         Олако даје први сет.

·         Олако препушта први гем у свом сервису.

·         Код дугих поена тешко се одваја од синдрома Шут У Голмана. Јер. Неконцентрисан фудбалер увијек шутира у голмана, чак и кад је сам и неометан.

·         У игри са основне линије игра једносмјерно и очекивано, опет у играча. А још је Томан говорио, Рале, ако будеш играо тенис, играј Тамо Вамо. Возај га мало, Рале.

·         Све то доводи до великог губитка енергије. А кад идеш на Клаоницу Надал, није добро ићи уморан.

Ноле је попримио синдром Ане Ивановић. Чим јој кажу да је лепа, она попуши у првом колу.

Или синдром миша и ракије. Кад су установили, у свијету, да једино ракија издваја Србе од осталих људи на планети, експериментисали су са мишевима. Чим су првом мишу дали чашу ракије, усправио се на задње ножице, протрљао се по чупавим прсима, накривио шубару и дрекнуо Где је, бре, маца, да је јебемо на најперверзнији начин.

2319.
НАЈТЕЖЕ ЈЕ
ЗНАТИ КОЈА
ЈЕ СКРЕТНИЦА
ЗАДЊА
 

ППВ је јучер, кад ли, на конференцији за новинаре изрекао чудну Исповједницу. Непримјерену политичару који води велику побједничку странку, прераста у Државника и Препородника, води Сербију кроз мећаву у Европу.

Александар Вучић је рекао да му се жури са тим реформама, економијом, кримикастрацијом, интеграцијама, јер зна свој народ, зна како ће скончати, највише на свијету воли свој народ али зна да му се приближавају. Зато му се жури, да се послије каже да је неко нешто урадио.

Да је такву театрализацију извео Хималај Дача, па и добро.

Али ППВ. Није добро.

Без намјере да улазим у дубине небеских пловила, могу само рећи да оптерећења Великим Синтагмама, Својатање Народа, брига о томе Шта ће рећи Историја, Селфсебизам, Јапајаја, Преурањено Опијело, а још се тога може ишчитати из те невјероватне Политичке Нарицалице, говоре о одвајањеу од Реалитета, о Аутоперсонизацији, о Мисионарству.

И о томе да би то могло бити знак да је Вучић, као политичар велике енергије, пребацио једну од посљедњих скретница на свом колосијеку без кочница. Не размишљајући о томе да постоје скретнице само за један смјер, након којих нема ни отправника возова.

Велики лидери, за шта Вучић има потенцијала и шанси, и у својим способностима и у неспособностима политичког мозаика, свој пут граде корак по корак. А не скретницу по скретницу. Велике Нације и Велике Државе, а Срби и Србија су то, и за окружење и за Вучића, воде рачуна да никад не дођу на раскрсницу, на скретницу, а и ако дођу, да у њих не улазе брзином Маглева.

Лидеризација је преопасна.

Србија се мора мијењати. Није довољно да то чини један човјек.

2318.
КОПАЊА
НЕЋЕ
ЖИВ
ДОЧЕКАТИ ИЗБОРЕ
 

Тешко је издржати у том стршљенику. За безреферентну Ратну Наплавину као што је он, за такве играче амбасада чији амбасадори болују од фрустрације, за сапуноидну мјехуричасту лажну моћ, за медијску немоћ и безначај, за политикоидног поткорњака, за вишеслојни поремећај личности којој се причињавају политичка тежина и значај, за крвавог ратника за социјалдемократију без чланске карте, за старатеља над завађачима народа, за манијакалног радника на телефонској мобилној централи, Избори су прилика која се не пропушта. А изборни фотофиниш траје цијелу годину. И такви Наплавинци крећу у кампању много прије избора.

Јер. Посла је превише. Треба и највише и најтврђе дрво окресати а остати добар с њим. Треба испунити Снове Амбасадора. Не амбасадор деке. Треба једну лопту центрирати пред седам голова, СТЈ. Треба отјерати Кусмук Алију. Треба Јеринића натаћи на ротор а да се Јеринић не сјети да је то Копа Табања. Треба лидерима и лидерчићима предочити све мане и предности трезорског пословања. Такозваних Оџиних записа. Знашли, пичкатиматерна, шта имамо о теби, у трезору. Треба данас сто пута назвати свакога од клијената.  Копања има јединствен ротациони телефон за кога би она пропала Нокија, па и Епл, Самсунг и други, дали више милијарди него Микрогејтс за нокијин мобилијаријум и патенте. Тај телефон је као једна велика тепсија. Шта тепсија. Ко синија. И има два круга типки. На оном већем су ознаке каонпр Јесил видио шта пише онај твој Васић, јесил чуо шта је реко онај, Што пушташ да сере тај, а на оном унутрашњем кругу су типке са ознакама корисника. Треба  сазнати шта је рекао Члан Балета Бе а шта је њему рекао Коњ Из Врха. Па онда све то долагати, прелагати и подлагати, па пласирати даље. Треба учинити да Бавијести објаве европоидну текстолумну а да за два дана објаве и Балетанку о Диктатору. Треба пазити на све будале по медијима. Шта моји у подземљу раде. Подземара. И други. Треба нахранити неколико стотина радника на тиражу од 6328 проданих примјерака Гласа и Надновисних.

Сад је почео да пријети по канцеларијама. Ко Мићо Гепек. Шта ти радиш. Шта ћеш ти ту. Изложи се мало. За Шефа. Док ја Шефу копам рупу.

И тако доупоноћ.

Нема рострфраја који то може издржати. Нити Џилитџибера који толики Џиркирлук може ставити под опсервацију. Без обзира што Члан Балета Бе шири гласишта о томе да је Копања Најмоћнији у Републици Српској.

А кад сам већ код те Моћи. Величина Моћи одређена је краткоћом могућег пада. Све Велике Непостојеће Моћи падају као шакаш из космоса. Звијезде падалице су за њих меко слијетање.

2317.
ЈЕТРВСКИ
НАЦИОНАЛНИ
КОЛЕКТИВИТЕТИ
 

Незрелост југословенског распада, немогућност цивилизованог разлаза, оставила је на балканском бујадишту и буњишту незреле и недозреле националне колективитете.

Цијела Хрватска се тисућљетно узбудила због тога што су открили да у Вуковару живи више од трећине Срба. И да имају право на ћирилицу. Та хистерија против ћирилице нема везе са писмом. Она говори о оптерећењу Хрвата Србима. То је начин егзистенције колективитета. Толико замаман да су самоубиство и сахрана терористе, којег се представља националним романтичарем, несхваћеним поетом неовисности, прошли потпуно непримијећено.

Додуше, улогу у томе одиграла је и утакмица коју су Наши Дечки имали против Четника Синише Михајловића.  Данима се пажња ласерише на Београд и ту утакмицу. Београд је постао парада балканског примитивизма, дилетантизма и петпарачке театралности.

На крају су Наши Дечки показали ништа. А онај клемпо Ошимунић поступио тако дивљачки да је свако српско дивљаштво, у познатој агресији, лелујави маслачак на повјетарцу. Додуше, ни Српски Дечки нису баш нешто показали. Чини ми се да Михајловић и Штимац подједнако не знају посао. Зато Мамић и Толе знају.

Сарајевска Раја.ба, пак, умјесто да види шта ће са Вашом Репрезентацијом, бави се четничким пјесмама и иконографијом србијанских навијача на утакмици на Маракани. И тиме да ли је Додик пјевао Боже Правде. Као да је Београд кантон Федерацје БиХ, па они, патриоти, и, такође, жртве Српске Агресије, имају право на метар којим се мјери и разликује уљудни национализам од четничког.

То прекоплотовско јетрвство тешко ће се излијечити.

И још ће дуго бити полигон за тренинг примитиваца као и његовање нових.

Умјесто да се Мамићу у Београду, једном уникатном, патентираном, примитивцу и шовинисти маменог синдрома, даје толика пажња и помијерају емисије на телевизији, или да се у Загребу пребира по томе које све заносне Хрватице дају пичкице Србским Дечкима, требало би, двије деценије, и више, након почетка братског лудила, да наступи фаза хладне незаинтересованости и гледања своја посла.

Још кад би те спортске асоцијације могле, некако, да раздвоје, браћу у различите квалификационе групе, одјетрвљење би било брже и лакше.

2316.
СЕГМЕНТИРАНА
АНАРХИЈА
 

Слободан Станић није ни био за министра. Има сто добрих способности али за министарско мјесто потребно је сто других. И велика доза мазохизма.

Али. Било је још много министара који нису били за министра. И оних који су сада министри. Ако то проширимо на цијелу Вашу Државу, такозвану БиХ, онда су то цијеле пијаце антиминистара.

Ну. Случај Станић говори о нечему другом. У Републици Српској министарски ординаријати углавном не стварају систем у свом ресору, систем који конзистентно, мозаично и компактно може да одоли екстерним политичким и анархистичним побудама опозције, тајкунинга и рушитеља из МЗ.

У министарствима тог здравства, просвјете, породице итакодаљно, остављене су, након шест годиница, саме пустоши.

Станић се, тако, претворио у министра у машни, са материјалима у ташни, и обилазио појединачне установе да би сазнао шта је на ствари. Да је постојао систем, не би морао да обилази. И да буде Летећи Министар.

Такво стање користи Опозиција и Фракција Анархорор Акције.

Па, ваде један по један сегмент, и уз манипулацију, лажна обећања, вјероватна плаћања и потплаћања, медијску експлоатацију и свеопшту радикализацију, изунуђују рјешења која су изван и изнад постојећег стања ствари и реалних капацитета.

Јучер су то били Љубитељи Павиљона Четири, Босанчићи без језика босанца, данас Дијализичари, сутра ће Возовође.

Док Лидери обзнањују Мисију, Рушење, Ујединитељство и Спас, СРЈ.

И тако све до избора. А кад дођу избори, стратези ће да лизну мастиљаву оловку, саберу гласовну добит, протрљају руке, ако буде њине среће. Срушили смо Режим. Сада су наши у мозаику. Чавић 8731, Младен One Rn, Младен Мисија. Михајљица Чварак.

А људи из сегмената,  биће бачени у запећак, под ноге, под балегу.

До сељедећег сјећања. Док неко не донесе хиљаду доларчића да их се неко сјети. До сљедећих избора.

Опасност сегментирања ресора није само у одавању слабих тачака за разне вјеште мутљароше типа Стевандића, Бореновића, Копненовића, Усроњковића. Нити у падовима министара.

Опасност је у анархизацији и пјешчаризацији Српске. И њеног економског, административног и политичког система. Стварању Анархије умјесто Процедура и стварању Пјешчара умјесто Монолита.

2315.
КАНЦЕРОГЕНИ
МЕДИЈСКИ САВЈЕТ
 

Есдеесовац са Српских Висоравни, Дарк Бабаљ, и његова заовуприлику комисија, упутио је четрнаест имена као приједлог за седмочлани Савјет Рака. Рак је Регулаторна Агенција за Комуникације. То ја као и што је Боквица Лијек за Рак.

Регулаторна Агенција је монструм којег је смислио неки идиот из Међународне Заједнице како би Републици Српској одузео надлежности над том области. Која у Дејтонском споразуму није убројана у надлежности заједничких институција.

Република Српска је Национална Држава а фреквенције и, сљедствено, комуникације, национално су богатство које се не може дијелити или уступати.

Сада чувена Србоидна Демократска странка мирно даје предсједника комисије која предлаже чланове Савјета. Са намјером да директор рака буде Кемо из Есдееса.

Међу тих четрнаест предложених имена, редом су изанђали, истругани, испрани и употријебљени типоиди од којих се не може оекивати да буду ни чланови Савјета Мјесне Заједнице. А камоли Државног Рака, СТЈ.

Ну. Србоиди из Есдееса, даће сто гузица само да једна њихова гузица сједне на мјесто Србина Кеме.

Гдјегод су паре, ту је Есдеес.

Гдјегод је Есдеес, питање је за Републику Српску.

 

2314.
БОСАНСКИ КРОВ
ЗА СВАКОГ
МАЛОГ БОСАНЦА
 

Захтјеви Бошњака да се за бошњачку дјецу у школама уведе национални распоред часова, учење по програму друге државе, Федерације, у Републици Српској, нема никакве везе са равноправношћу, правима на свој језик и историју и слично.

То има везе са територијализацијом Републике Српске. Заузимањем њене територије.

Сва та дјеца су већ образована у духу бошњаштва, босанства, вјере, језика и одбојности, ако не и мржње, према другој дјеци а нарочито српској дјеци, и Србима уопште. Кућни универзитети су мајка свих подјела и мржње. Државе и ратови само су геодетски премјер те мржње.

Овдје се ради о комадању територије. Истом оном као када је на путу од тридесет километара на сваком километру, на асфлату јасно било исписано гдје је СДА. Гдје су муслимани.

Република Српска је наивно ушла у тај споразум о предметима и језицима. Друга Држава, Федерација, не поштује ништа од тога. А постоје Срби и тамо. И много су угроженији него мали муслимани у Српској. Јер је њих, Бошњака, много више него Срба тамо.

Република Српска не треба попуштати на овом питању.

Ко не жели да шаље своју дјецу у школу, ширко му поље. Демократија је.

Потребно је размислити и о укидању и оног што је урађено у двадесет основних школа у Републици Српској.

Да Држава Српска не би, касније имала своје Војводине, Санџаке и Косова.

2313.
ПОЛИТИЧКА МИСИЈА
СВЕТОГ
СТРАНКОСПАСИТЕЉА,
ДОДИКОРУШИТЕЉА
И СВЕМИСИОНАРА
БОСИЋА
 

Овако је, једног лијепог, недавног, дана текао разговор са бољим од два Младена, Младеном Босићем, разговор који је изразио жељу да остане нејаван. Као и Босићев саговорник, који је допустио да се каже само то да није са ових простора. Један Небосанац обични.

Господине Босићу, ми смо много уложили у алтернативу, опозицију, лидере и структуру у Републици Српској. Као и у фрустрацију појединих важних актера међународне заједнице. Знам. Познато ми је. Ми у Вама, господине Босићу, видимо најјачег лидера опозиције, окупитеља свих противника Режима. Ја сам предсједник најјаче странке у Републици Српској. Ми имамо истраживања... Ми имамо истраживања. Мало смо додали Кана и Урее али ваш рејтинг је највећи у односу на остале кредибилне лидере опозције. Ми ћемо радити још на јачању нашег регионалног потенцијала. Ту имамо многе резерве а и добили смо концесије. На шта мислите. На Добој. Имамо концесије. На Требиње. Исто имамо јевтине концесије. То је добро размишљање. Али ми од вас очекујемо да испуните своју мисију. Ви се морате огласити. Видите да вас демократски портали и блогови и демократски анонимни коментари, већ прозивају да сте неагилни и да немати мисију. Ма шта немам... А гдје да се огласим. Онај Глас дао простор Чавићу. А његова мисија је Го Курац. Немојте тако, господине Босићу. Чавић има огромну антикорупциону мисију. Он истражује фактуре и отрепмнице... Знам, дужничко-повјерилачке односе. Да. Регуларност и транспарентност Режима. Ваша мисија је да будете вођа опозиције која ће срушити Додика. Па да прокођемконикопредсједникоколић. Нисам вас разумио. Па да да, кажем. Објавите проглас. Имате Наш Респект. Добро. Нека ме зове Ваш Респект. Уреду. Мада не волим да будем Пандуревићка. Ја имам мисију. Увијек сам имао мисију. Нисам ја ни Бабаљ, ни Шаровић. Ма, ни Крајишник. Да скупим двије хиљаде људи а ми погинули организујући. Ја имам мисију. То. Гуд. Јес.

И онда Раљспкет, Респект, како ли, објави интервју са Босићем. А српски портали Федералног Сараја упишају се преносећи.

Босић је издекламовао. Имао сам најприје мисију да спријечим лешинаре да униште Есдеес. Није хтио да прецизира да је, у ствари, морао да онемогући унутрашње штеточине да они униште Есдеес. Сада имам Политичку Мисију да срушим Додика.

А кад срушим Додика, асоцирам ја, онда ћемо видјети шта даље. Указаће се нека Мисија, Маму Јој Јебем.

Ово је Друга епизода Опозиционе Фарме Републике Српске. При чему је Чавић Мица Трофртаљка а Босић Зорица Марковић. Господа Иванић би могао бити Екрем.

Јад и биједа Опозиције, са десетогодишњим препричавањем КиК, Криминала и Корупције, и сада магловитим мисионарским фразама, тек да се обави задатак и не наљути Небосанац из Међународне Заједнице, са демократским прогресом као најбољим српским политичким интелектуалним достигнућем, смишљеним од стране такође неког Небосанца, док је титрао јајцад у десном џепу, подсјећа ме на пјесму Прошлост моја није сјајна била. А ни будућност баш ми се не смеши.