четвртак, 04. јул 2019.








КОЛИКОГОД СИ
УСПЈЕШАН ПОЛИТИЧАР,
ВОДИ РАЧУНА ДА ЈЕ
БИЛО КОЈИ ТВОЈ БИРАЧ
ПАМЕТНИЈИ ОД ТЕБЕ

Шта одређује Политичара.
Не одређује га образовање. Јер је немогуће имати образовање за све шири спектраријум знања које носи свако ново вријеме.
Зато постоје тимови. Увијек има неко ко зна.
Не одређује га ни храброст. Једном човјеку храброст неће помоћи. А онима око њега, одмоћи ће.
Не одређује га лукавство, подвалништво и подмуклост. Јер је то могло да прође само док је Голуб Писмоноша носио вијести.
Политичара одређује избор Политичких Тема у складу са Политичким Временом у коме дјелује.
Политика је технологија управљања Друштвом, Нацијом и Државом.
То није технологија управљања ситницама, рециклажом, оглабинама.
Нарочито није преживање.
А анархолиберална демократија, коју су овдје силом инсталирали Странци Усранци, Запад, јер је то најефикаснији начин разарања свега на запосједнутој територији, рађа, ко зечица, и Политичаре који се баве крајпутинама, ситницама, трачевима, неполитичким темама, аферама...
То постаје општа болест
Почне са Михајлицом а заврши се са Мектићем.
Почне у Новом Граду а заврши се у Државној Влади, СТЈ.
У Српској такође постоји традиција таквих Прилудих Аналфабета у Политици.
Сада је дошло дотле да је вријеме да се формира посебан Посланички Клуб у Народној Скупштини, који може да се окупи око Терцета СВТ. Станивуковић, Вукановић, Тривић.
Који су толико глупи да из Чавићевог објашњења како је након толико година дјеловања у Народној Скупштини, закључио да му је то само односило гласове, нису могли да схвате било шта.
Шта је, дакле, ујединило једног необразованог јуношу, једног херцеговског журналистичког смрадежа и једну универзитетску предавачицу.
Политички Аналфабетизам.
Неталент за Политичке Теме.
Зато они своје Политичке Теме налазе на буњишту, на отпаду. У јавност, преко истих таквих медија, лансирају Шрот као Злато.
Они Народну Скупштину користе за ту своју дјелатност.
И то је штета коју наносе Републици Српској.
Таквим људима треба дати да управљају градским Депонијама. То је њихов свијет.
Ако, којим случајем, дођу навласт, можемо само замислити које ће бити њихове теме.
И како ћемо проћи као НДД Сфера.


среда, 03. јул 2019.


САРАЈ ЧАДОР
И ТАКОСРАНУ
БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ,
ПОДРЖАВАЈУ ЈОШ САМО
МЕЂУНАРОДНЕ ОГЛАБИНЕ

Пунмијекурац, више, изјава Месића, Шварц Шилинга, Брамерца, Петрича, Ханке и Могеринија... који, на разне начине подржавају Сарај Чадор а желе да се мисли како подржавају Босну и Херцеговину, трудећи се да Сарај Чадор зна да говоре против Срба и Српске.
То су смијешни пајаци наставка Рата.
Јер. За Босну и Херцеговину нико се није борио у Рату.
Ја сам, након кратке епизоде у ЈНА, стално ратовао у Војсци Републике Српске.
Она се није борила за БиХ.
Већ за Опстанак Српског Народа.
Ни муслимани и Хрвати, нису се борили за Босну и Херцеговину. Борили су се против Срба. За њихово растјеривање, истребљење и претјеривање преко Дрине.
Босна и Херцеговина, удупејејебем, на силу је сјављена.
Нико је не подржава. Ни један муслиман, ни један Хрват, ни један Србин.
А галеријанци, с почетка текста, и дрги, чине то због неке ситне користи од Сарај Чадора или као накнадно оправдање свог слуганства.
Сарај Чадор, пак, од малог ситног самозадовољства, не види у томе сву трагедију Босне и Херцеговине.
Спала је на Месића и Шварц Шилинга.
То се у Босни, тој, увијек карактерисало и дијагностиковало као, Спала Курцу Зауши.
То је још само један знак да та једина Вјештачка Мочвара ма земаљској кугли, неће опстати.
Али, да их мало утјешим.
Живиће дуље од Шварц Шилинга.

уторак, 02. јул 2019.


ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО
ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
И ДЕЈТОНСКОЈ УНИЈИ

● И једна и друга, створене су на силу.
● И једна и друга имају своје Сарајево, односно свој Берлин.
● И једна и друга имају свог Високог Представника.
● И једна и друга настоје да своје народе избришу из пописа, катастра и евиденције и да их претворе у Љубитеље Миграната.
● И једна и друга одузимају право Нацијама да имају своју Државу.
● И у једној у другој, Народи и Нације не могу да се гледају очима.
 И у једној и у другој, политичке елите, у почетку су се лизале и по челу и по гузици а онда су и оне почеле да се мрзе, као што и доличи.
● И у једној и у другој, битна је Територија а не Људи.
● И у једној и у другој, Поданици не изражавају политичку вољу да граде ту кулу од карата.
● И у једној и у другој, Брегзиташи дижу глас.
● И у једној и у другој не постоје инструменти, полуге и алатке стварне Власти. Па се прибјегава вјештачкој, паралелној и бирократској владавини.
● И једна и друга су, без обзира на величине, знакови Сумрака Европе, која се одвојила од својих Нација и од Русије, док им се Инглези и Америчани никада нису ни приближили.
● Ни једној ни другој не треба Власт. Осим уском кругу њених вршитеља.
● И у једној и у другој је свеједно, имала Власт или је немала.
● И једној и другој, са задовољством, јебем матеру у дупе.















понедељак, 01. јул 2019.


ШАРОВИЋ
НИЈЕ УНУТРАШЊИ
ЕСДЕЕСОВ ИЗБОР.
АЛИ НИЈЕ ПРВИ, ТАКАВ,
ОД ПРЕДСЈЕДНИКА.

Превише је у Есдеесовој скупштини, оних који су против Шаровића као Предсједника.
Јер. Сви они који су гласали за тихог Миличевића, нису изразито за њега.
Јасно је да су одустајања од кандидатура, и она која нису изјашњења, била у корист Шаровића.
Демократија у избору страначког Вође, не може залијечити и прикрити стање Странке.
Демократски избор између два и више кандидата, пожељан је перспективан само ако је Странка јединствена по хоризонтали, ако има здрав и реалан политички програм и ако није у силазној путањи.
Те, и друге предуслове, за вишекандидатски избор, скоро је немогуће обезбиједити.
Јасно је да су у избору Шаровића, превладали Кланови. Превладао збир Кланова.
Бањалучки делегати, мада то није никакав Клан, превагнули су у корист Шаровића.
То говори све о квалитету избора Предсједника СДС-а.
Јер. СДС у Бањалуци уопште није јак. Одавно није јак да би био неки унутарстраначки фактор. А о ширем, политичком факторству, не треба ни зборити.
Та гласачка оријентација посљедица је неке нагодбе и обећања. За ужи круг локалних актера СДС-а.
У таквој констелацији, унутар Странке, Миличевић је морао да изгуби.
Јер ми се не чини као неко ко ће да хода по локалним и региналним прелима и додворава се Клановима.
Ну.
Тијесан резултат говори о подијељености Есдееса.
Не на Шаролике и Миличевићеве. Већ на оне који су За Шаровића и оне који су против Шаровића.
У таквој ситуацији, Есдеесу, предстоји даља силазна путања.
Избор Миличевића би био утолико оптимистичнији, што би се могло говорити о томе да се СДС окреће нови лицима.
Шаровић не може много учинити на обнови Странке.
О повратку оних 50.000 гласова, изгубљених у октобру 2018е, не треба ни сањати.
Шаровићу остаје да Странку позиционира
◘ Против СНСД и Додика, против Режима, дакле, против Српске
◘ Као Смијуљка Западним Странцима Усранцима
◘ Као Пробосански Стећак
◘ Као полицу за неколико намјештења на позиције у наредне тричетири године.
Шаровић се, ипак, у протекле четири године реализовао као Мали Паљански Вучић.
С тим, што је његов Брисел, Меркел, Вашингтон, у једном лику. Бакира Изетбеговића.
За Шаровића су радили исти они који су радили у великом Пројекту ПЗД.
Са Миличевићем, никада не би могли оно што су могли и што ће моћи, са Шаровићем.
Миличевић није тог зуба а и инсистирао би ба унутрашњој консултацији и мишљењу.
О циљевима СДС-а за Локалне Изборе, сљедеће године, сувишно је зборити.