субота, 01. октобар 2016.

КАД УНИШТИШ
ЈАВНОСТ,
УНИШТИО СИ СВЕ

Сваки припрости појединац умјеће да искористи Јавност како би испао Будала. Што ће му дати велико поуздање, полет и снагу за даље напредовање.
Свака слаба Држава искористиће своју неспособност да Јавност сачини од огромне количине Будала. Чиме ће потписати своју смртну пресуду.
Под Јавношћу сматрам и Гајба Фокус Групу и Глобално Сијело, медијски плашт под којим смо.
Сваком организованом друштву, НДД Сфери, Нација Друштво Држава, потребна је Јавност.
Потребнија од Војске, дакле Силе, Вјере, Културе...
Јер, скоро ништа не може да постоји без Јавности.
Јавност није ту ради информација.
Јавност је космодром Идеја, њихова пијаца, њихов педаљ. Али није тужилац, судија и тамничар.
Јавност је топломјер о здрављу и болестима Друштва.
Покажите ми Јавност, описаћу вам прецизно какво је Друштво, Држава и Нација.
То је веома сложен механизам и не може да буде једноставан.
Јавност не може да се састоји од тачних информација и поштених мисли.
Она мора да функционише по својим невидљивим али стабилним скалама вриједности. Постоје љестве уз које се само Јавност пење. И нико више.
А кад силази, пропада, иде низ усране низбрдице, као и сви други.
Помоћу јавности може се урадити скоро све. Али ће цијена, рачун и посљедица стићи за све.
Што је кориштење Јавности невидљивије, рачуни ће стизати спорије.
Стога и свако моћан, богат, популаран, успјешан, лијеп и паметан, жели да искористи Јавност за себе.
То што може Јавност, то не може ни Златни Дукат, Тврд Курац а ни Крвав Мач.
Није могуће, али би требало онемогућити улазак у Јавност оних који немају ништа од набројаног већ су само Будале.
Такви Јавност не користе за своју добит, доброт и плот, јер ништа од тога немају. Већ је користе само да би свијету и вијеку показали како и шта могу да засеру, забалегају и унереде.
Будале није могуће подвести под Божију Доброт, Опростимо, не знају шта раде.
Будале Јавности вема добро знају шта раде.
Јавност коју преплаве Лажи, Обмане, Манипулације, Дискавлификације, Кич, Подлости, Хајке, Мржње, узавреће у свом свјетлуцавом и обмањујућем смраду али ће уништити цијелу НДД Сферу.
Од чега се Нација никада неће опоравити.
Јер. Јавност има неке механизме које нико други, као дио Нације Државе Друштва, не може да има.
Вага Јавности прецизнија је од сваке апотекарске.
Смрдљива свјетлуцавост, која преплави Јавност, и којој Јавност препустите, на један тас сваке од тих вага, ставља непомјерљиве громаде које претежу у бездане па више ништа није могуће измјерити и вредновати. Више ништа загледаном појединцу није могуће предочити као добро, као пожељно, као видљиво, као упутно и перспективно.
А то му је потребно као и породични одгој.
Породица је потребна ради Сисе и Васпитања.
А, касније, Јавност је потребна ради Пута и Напредовања.
У управо завршеној кампањи, многи политички појединац и медиј, унередиј, усрао је, забалегао, понизио, запишао, помрзио, понизио и уништио дио Јавности око себе.
Та неповратна некроза огољела је и Будалу и Медиј.
Чиме су и себи поткопали раку.
То је једина наша утјеха а штета је непоправљива.


петак, 30. септембар 2016.

ТУРСКИ
РЕФЕРЕН ДРУМ

Друмови ће пожељет Турака ал Турака бити неће.
То је зато што су Турци владали Друмовима.
А касније, када су се намножиле Потпурице, и Ћаршијама.
Сарај Чадор, данас, настоји да Босном и Херцеговином влада Политичким Друмовима.
Један од најбољих таквих друмова био је Охаер.
Реферома је исто била добар Политички Друм. Са попречним путевима. Реформа Војске. Реформа Полиције. Реформа Устава.
Калдрмисан је само друм Реформа Војске. Мад ни он не води некуд. Остале су појели вагаши и зарасли су у авдику.
Када се детаљније погледа, сви ти Друмови служе за власт над Србима и Српском.
Зато је један од најважнијих Турских Друмова био прогон Радована Караџића. Ми га, као, тражимо а он се, као, крије.
Ниједан од тих Политичких Турских Друмова не доприноси Босни и Херцеговини ни ко лопата туцаника.
Доприноси само Сарајизацији Сарајева. Од Сарајева, и од цијеле кобива Државе, Заједничких институција, Евроинтеграција... ствара се само један велики Бакир Чадор, Власт која је у рукама Сулејмана.
Чадор, То Сам Ја.
Иста технологија се примјењује и на Референдум Српска.
То је нови Турски Друм против Срба и Српске. Којем је зелену врпцу пресјекао Бакир Чадорлија Хан. Својом историјском реченицом Морају одговарати они који су наговарали Народ.
У више од неколико хиљада година историје државе, царстава, тиранија и Полиса, нико није пронашао Наговарање Народа. Само Бакир. Политиколог. Сунце Ти Јебем.
Од Референ Друма, којим се прогони Додик и Наговарачи Народа, такође, нико неће имати користи. Само ће Република Српска бити под притисцима који ће многима отворити очи, а и онима са стране, да је још мање остало смисла у том међународно признатом простору између Србије и Хрватске.

Турци ће пожељет Босне али Босне бити неће.

четвртак, 29. септембар 2016.


ИЗБОРНА КАМПАЊА
УТАБАНИМ
ШАТОРИМА

Онај ко има овакву опозицију, не мора ни да се зове Есенесде, побјеђиваће.
То закључујем из великог технолошког напретка Есдееса и Педепеа који су се у овој кампањи уселили у шаторе и почели да експлоатишу то комуникационо достигнуће с почетка Трећег Миленијума.
Док сам био Извршни Звизгов, инсистирао сам на три ствари. Организација. Разуђена и отворена комунииација. И Перманентна Изборна Кампања.
Био сам против есенесдеовског бањалучког шаторског проналска а по мањим општинама сам настојао да скупове СНСД из задимљених, малих, мемљивих комунистичких кино сала и низбрдичних, скоро подрумских, сцена, пребацим на какав тргић или јавни плато.
Потезао сам аргументе о томе да је једних избора, нпр, у Бањалуци било 80.000 људи под шаторима и око шатора а да смо добили само трћину гласова.
Тада су Господа из Есдееса и Интелектуалци из Педепеа са подсмијехом обиљежавали Есенесдеовце као Сељачине. Шатораше. Трофртаљке. Мада никад нисмо добили три четвртине.
Сада је Опозиција потегла исти комуникациони канал. Шатор.
Након десет година каскања ждријебета, иза кола, очекивао бих да ће оно бити спремно да преузме кајасе а не да се још увијек упиње да ухвати галоп са искусним ждријепцем у орми.
Овогодишња кампања је задња опомена Политичким Странкама да се алати, патенти, канали и цијели језик комуникације мора мијењати.
Код свих Шатора спласнула је помама за митинзима.
Билборди, друга опсјена аматерских странака и аматера у Великим Политичким Странкама, такође су, ове године, издували не само због тога што нема пара. Већ због тога што је њихов учинак незнатан па се ником не даје лова за закуп и за креативност.
Плакати су такође потпуно олињала драперија бандера и расвјетних стубова.
А Порука Кампање није одјекнула ни из једне странке. Или је није било или се није знало искористити је.
СНСД је у Бањалуци, напримјер, имао невидљиву успјешну, и бољу, кампању, од оне видљиве. То је Активизам Организације који траје већ мјесецима
И то је пут којим треба да иде организована политичка странка.
А од митингашког, билбродског и плакатног позоришта да користи само оно што мора. У најнужнијим количинама. Пробрано и екстраквалитетно.
Активизам Организације је имуни систем и крвоток Велике Политичке Странке.
У њему је Човјек у првом плану. Члан. Активист. Симпатизер. Гласач. Бирач уопште.
Повратак Људима.
То је једини пут Организације Велике Политичке Странке и Изборне Кампање.



среда, 28. септембар 2016.


СУДСТВО БиХ
НАЈОРТОДОКСНИЈИ ЈЕ
ИЗВРШНИ ОРГАН
УНИТАРНЕ ВЛАСТИ

На правним и другим факултетима у БиХ, требало би, због тога, избацити оне лекције и лектире гдје се помиње Независно Судство, Судбена Власт, Посебан Стуб Власти и сличне аномалије.
Све је почело у Дејтону. Када је програмирано да у Уставном Суду БиХ сједе и три странца.
То је у самом старту било погрешно, пошто је већ био предвиђен ОХР као тумач и надгледач цивилног дијела Општег Оквирног Споразума. У шта апсолутно спада и Устав БиХ, као Анекс ООС. А није предвиђен механизам и рок за елиминацију страних судија.
Уставни Суд, пак, морао је бити предвиђен као алатка већ изграђене демократије и независне, непротекторске, државе. Јер би он тада обављао своју функцију реморкера ка тим ситуацијама.
Инкорпорирањем странаца, Уставни суд је постао адитив за неуређену, недемократску државу и за даље и дубље протекторство.
У каснијој фази, Уставни Суд ће запасти и улогу деструктора БиХ. Својом капиталном распадајућом одлуком о конститутитвности свих на цијелом подручју БиХ.
А формирањем недејтонског Суда и Тужилаштва БиХ, Судство је комплетирано као унитаристичка приручна институција у борби против Републике Српске а за девастацију и поништавање Дејтонског Споразума.
Суђење Србима злочинцима то доказује. Боље речено, несуђење злочинцима из бошњачког народа.
У исту судбену реторту за врућ кестен спада и Високи судски и тужилачки савјет.
Да су судства остала у ентитетима, како превиђа и прописује Дејтон, ООС, Судбена Власт се могла регулисати у случају да потпадне под политички утицај. Постоје Бонска овлаштења ОХР-а или Венецијанска комисија.
Овако, Судбена Власт у БиХ је предата у руке Унитарног Сарајева, Једне Амбасаде и Страних Шаптача Унитаристима.
Она је постала Извршни Орган Сарај Власти.
Одавно је завршена фаза политичког утицаја на БиХ Судство.
Сада је то нагодбени и диктирани пункт у коме се, као у својеврсном интегрисаном колу, неком мега чипу, пројектује помоћу 1 и 0, проток информација, сигнала, струје, односно санкција, ослобођења, чекања, непокретања, адактирања предмета.
То се онда, користи за управљање политиком у БиХ, за вођење Политике.
Преко Судбене Власти се утиче на лидере и странке. Онако како то одговара Сарај Чадору. Однсно Бакиру.
Јер Бакир је један од два лидера на Балкану којима Брисел и Вашингтон све допуштају и толеришу. Вучићу, због тога што испуњава све жеље а Бакиру због тога што ради против Републике Српске.
Тако је Бакиру дозвољено да у Уставни суд инсталира и своје високе страначке људе.

Салиховић је у тој Судбеној Трагедији БиХ, само један мали ратни наплавинац, административац.

уторак, 27. септембар 2016.

БОСНА И
ХЕРЦЕГОВИНА
У РЕФЕРЕНДУМСКОМ
ГРОЖЂУ

Сад је тек видљиво колика је штета за Српску била чињеница да Српска Демократска Странка, након рата, није успјела да се трансформише у Политичку Странку. И Демократску.
Двадесет година је требало да једна Политичка Странка Српске, СНСД, Сарајеву, Унитаристима и Међународној Заједници, осим Русије, каже Не.
Сада се Референдум користи за нови унитаристички притисак, за нови корак у неизборној елиминацији Додика, за нову епизоду изолације Републике Српске. Чиме се, релативно успјешно замагљује неколико чињеница о  случају Бакир 0901.
● Апелација Бакира Изетбеговића Уставном Суду, у име БиХ, немогућа је и недопустива. Правни и уставни пут би био да ту Апелацију покрене неко валидан и са јасно назначеним мјестом у позитивном праву, а ко је лоциран у Републици Српској. И то најприје пред Уставним Судом Републике Срспке. Али, таквог нема. Осим тога, Устав Републике Српске прошао је неколико интернационалних оцјена, ревизија и усклађивања са Уставом БиХ и Дејтонским Споразумом.
● Напад на Дан Републике Српске, напад је на темеље Дејтонског Споразума.
● Напад на Дан Републике Српске чврсто је на путу Унитаризације БиХ.
● Напад на Дан Републике Српске нови је покушај исламског владања Босном.
● Напад на Дан Републике Српске исто је што и Шаховница На Дрини. Корак ка укидању Републике Српске и протјеривању Срба преко Дрине.

Садашња хајка на Рефереднум, Додика и оне који су наговарали народ, као сећијски објашњава Бакир Чадорлија, са свих страна, показује општу конфузију Антиреферендумаша. Показује недостак било какавих политичких аргумената.
Шта је обиљежје антиреферендумских активности, осим неповезаности и конфузије.
● Застрашивање. Празно, неутемељено. Некипут је то Изолација, некипут замрзавање имовине, некипут хапшење, привођење, саслушање.
● Потезање Међународне Заједнице. Од које нема гласа. Осим Замјеника Портпарола Стејт Департмента.
● Измектићарење.
● Позив да се спусте тензије.
● Лажна перспектива. Идемо још брже у евроинтеграције. Окрећемо се животним питањима.

Јасно је да у случају Референдум Српска не постоји Злочин и Казна.
Умоболно је у данашњем свијету, свијету Трећег Миленијума, макар и са лажном пандемократијом, лансирати политичке крстареће ракете са Саслушањем због организовања Референдума. И привођењем.
То може само Сокачки Ум.
Та најава, као и Петиција, и као и општа антиреферендумашка дисонанца, конфузија и дезоријентација, након Референдума, показује само једну ствар.
● Не постоји Визија Босне и Херцеговине, њеног опстанка и њеног стабилизовања. Чак ни код Бошњачког Политичког Круга.
А о Међународној Заједници, осим Русије која је стриктно за Међународно Право, дакле, за Изворни Дејтон, да не говорим.
У Међународну Заједницу убрајам и ЕУ, Брисел, и Нато Пакт, којима БиХ треба само као Комад Земље. Али не са усјевима, жетеоцима и механизацијом. Поготово не са плодовима.
Та чињеница, то непостојање Визије, Воље и Политичке Опције опстанка и напретка БиХ, прикрива се свим расположивим средствима.
Од уставних промјена, реформи, агенди механизама, апелација, до кршења Устава, Општег оквирног споразума за Мир и међународног права.
Коликогод апсрудно звучало, Референдум је у посљедње двије деценије једина легитимна и позитивна акција за очување БиХ.

Управо зато је на удару.

недеља, 25. септембар 2016.

ИСКУСТВА
И ДОМЕТИ
РЕФЕРЕНДУМА
У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ

● Референдум у Републици Српској, одржан унаточ свему и скоро против свих у окружењу, па и Вучића, осим Русије и прећутне подршке Кине, први је прави суштински мирнодопски Референдум Овдје, на овом подручју, окренут унутрашњим питањима, неусмјерен против било кога и неусмјерен ка било каквом рушењу.
● Референдум о Дану Републике најмање је био референдум на ту тему. То је велики успон на Врх Права Народа. Права Нације да о својим питањима може да каже шта мисли. Референдум Српска је успон на Монт Еверест Демократије. Сада може да се пење когод жели.
● Референдум није имао, у политичком смислу, ужарену атмосферу иза и испред себе. Без обзира што су се многи, од дроњавог Сефера Халиловића па до ПИК-а, упињали да окриве Србе и Српску, и тако створе атмосферу кривца, забране, рушилаштва, казне и санкција.
То је зато што је политичка клима у Српској ушла у мирне воде. Након Избора 2014е, пропалих уличних покушаја у Федерацији па и у Републици Српској, и након очигледног схватања од стране Јавности Српске да је Криминализација само празна Мајданска Пушка, Политичко Мнијење је прихватило стабилан и процедуралан напредак. Узело је у обзир чињеницу да су овдје избори сваке двије године и да се, ако је то потребно и ако постоје квалификоване политичке снаге, стање на власти лако може промијенити.
Та мирноћа и процедуралност осјећа се и у овогодишњој кампањи за Локалне Изборе.
Стога излазност није екстремна.
● На излазност је, поред опште политичке атмосфере, утицала и дјелатност Савеза За Промјене, њихова млитава игра око Референдума, у којој су добро пазили на Свећетиристране а и пазили да не буду декларисани издајници те да не буду никако радикалнији и испред Додика.
● За Референдум су агитаторски, на терену, што се тиче страначких организација, радиле само структуре СНСД. Али ни оне нису радиле пуном паром.
Сви други су апстинирали уз оправдање да је то изборна корист СНСД. Што је потпуно аматерско схватање политичких процеса, избора и колективне свијести. И нетачно. Већ за СНСД мањкаво ако не и штетно.
Стога је одзив мањи него што би било логично. Логична би излазност била 70%.
Многи бирач није изашао на Референдум јер је схватио, након дјеловања Опозције и Сазапа, да тиме подржава СНСД или Власт. Или није изашао јер је мислио да ће тиме окрњити своје, од раније изјашњено, противљење Власти, Режиму, Криминалцима на Власти и слично.
● За Референдум је у Јавности и на терену агитовао само Милорад Додик. Што је недопустиво. И што је посљедица његове усамљености у СНСД, остављености и огољености још од прије овог мандата.
То су знали Сазапоиди па су и нападали Референдум из тог заклона. Стварајући климу да је то Референдум Милорада Додика. Да он ризикује, да ов увлачи Српску у неповратни тунел, да је води у изолацију и санкције итд.
● Овом излазношћу, Бирачи и Јавност Српске су поручили само једну ствар. Поред оне Јеби се, Бакире.

Поручили су да су оваква питања, питања Националног Јединства, Националне Стратегије, Националног Интереса, питања Српства, Самосталности и Опстанка, ствар Институција Републике Српске а не једног Лидера. Једног Инокосника.
МОЈЕ ЉУТЕ ПАПРИЧИЦЕ,
ПРВА БЕРБА
















НАЦИОНАЛНО
ЈЕДИНСТВО
НИЈЕ МОГУЋЕ
СА СВАКИМ

Вртогузица којом су Савезовци За Промјене дошли до Референдума Српска, а нарочито изјаве у његовом предвечерју, и данас, открива неколико већ упознатих чињеница и трендова.
● Није их СНСД и његова десетогодишња референдумска политичка оријентација привукла референдумском каквом таквом националном јединству. Већ Бакирова будаласта проклетост и отворена фашистичка опсесија потребом да се Срби истјерају из БиХ.
То битно умањује квалитет Сазаповског и опозиционог прихватања Референдума. Говорим о лидерском, активистичком и манипулативном слоју тог савеза и тих странака. Не говорим о чланству, гласачима и симпатизерима, као ни о онима који су отворено или приватно против власти.
● Сазап и Опозиција неколико пута су носили Крст уз Голготу и низ Голготу, Исусове Муке су мало, ових мјесеци до Референдума. Како остати уз Бакира и не гласати а полагати право на Опозиционарство и Власт у Републици Српској.
● Лидерски и активистички слој Сазапа и Опозције, одвојио се, још више, у овом времену, од свог чланства и бирача. Јер му је главна линија за останак на тим мјестима, за каквом таквом Сарај Сећијом Власти и у политичкој оптици, подршка ментора који су и створили Савез и програмски га чиповали као Пробосанштину.
● Изјаве и врлудања Босића, у само седам или дсет дана, до поптуне супротности, па и Иванићево јављање Међузају и Сарају како није био радикалан као Додик и како неће бити Референдума о Независности и како он у тој авантури неће ни учествовати, дају знаке да Сазап остаје на почетним, пробосанским позицијама. Чавић нешто одскаче али је то зато што учествује у Изборима за Градоначелника Бањалуке и не смије себи дозволити микрон луфта и толеранције.
● Таква укупна дјелатност Сазапа и Опозиције, ипак је нанијела штету Референдуму и потребном Националном Јединству. Многи бирач, чланнечлан странке, грађанин, неће изаћи на Референдум јер мусли да је то добро у борби против СНСД, Власти и Режима.
● И кључно. Поводом Референдума постигнута је једна врста Националног Јединства. Што се тиче Сазапа и Опозиције уопште, то је у својству придруженог чланства. Неквалитетно и вјештачки. Јер у случају тих бирократских бриселских докумената, Пописа и сличних сарајских акција, прстом нису мрднули у интересу Републике Српске.
То само значи, а што је Политичка Азбука, Национално Јединство није могуће ако Опозиција није изворна, аутохтона, а не манипулативна и са стране индукована, ако није политичкопрограмска опозиција, ако није реална алтернатива властима а коју значајан број бирача као такву валоризује на изборима.
Са онима који служе Сарају и Бакир Чадору, Национално Јединство није могуће.

Референдум никога не треба да завара.