субота, 11. април 2015.

ЗАШТО СУ СЕ
УЗЈЕБАЛЕ
НАТО ЖЕНЕ У БиХ

Марина Пендеш, морао сам двапут читати, да видим да доиста није Пендрек, кад сам видио насловљеније њене плиткоумне високопрофитне изјаве о томе да БиХ не мора чекати Србију на путу за Нато.
Кобива, БиХ треба да иде у Нато а нека Србија рјешава своје проблеме.
Тако је било и пред рат. Шаховница на Дрини.
Није требало чекати да се Шаховница завијори и у Земуну.
Марина Пендеш је министрица одбране БиХ. Она је, у ствари, члан невладине организације Савјет Министара, задужена за цивилно командовање том домобранском региментом у којој има више чинова него војника и који се, ујутро пострјавају по боји кеса у којима донесу храну за ужину.
Код ЈНА је за ужину био Таково еурокрем. Сад једите курац.
Да. И цивилни је командант оних тајних структура за пљачку складишта и шверц муницијом и оружјем.
Дабоме да Марина Пендеш, име јој је феноменално али, зато, презиме сморно, не зна ништа о томе шта раде њени потчињени. Јер и треба да не зна. Зато знају ови у Сирији и у другим Идилама.
Е. Таква министрица Марина износи тезу о томе да БиХ не мора да чека Србију, па да загрљени, загрљени, иду у Нато.
Прије тога је Ана Тришић, из једног другог д.о.о. министарства, неколико пута наваљивала на Нато.
Има ли Нато неку нову политику у женским ресурсима.
Или не вјерује страшнм ратницима из светри националне заједнице, мушкарцима мудоњама, па ангажује жене за јавни притисак, дрил и пропаганду својих немилосрдних милосрдних интеграција.
То што говори Марина Пендеш, нема везе са Србијом.
Већ има везе са потчињавањем Републике Срске политици Сарајева.
Јер, Српска је формулисала ту политику да БиХ не треба да иде у интеграције већ да слиједи политику Неутралнсти и за БиХ. Као што ју јепромовисала Србија.
Сада постоје свјетлеће ракете које говоре да је Србија мало спустила нишан а подигла реп.
И Српска је у великој опасности.
Сарајево, да је паметно, ко што није, а Београд одскора такође није, захтијевало би Неутралност за БиХ. Јер директно преко БиХ иде линија фронта Истока и Запада. Који никада није угашен и демобилисан.
Када се већ гради Коридор од Свилаја до Неума, предлажем да се одмах копају и ровови и траншеје. То ће у будућем Великом Рату бити линија раздвајања.
Улазак у Нато директно је везан и са економском пропашћу. Сада, ове Оружане Снаге плаћамо 350 милиона марака годишње. У Нато ће та цифра бити поножена неколико пута. Плус Сафари Лов по мјестима националног интереса САД, који ће те снаге морати саме да финансирају.

Да политичко, национално и културно уништавање нација на теритрији коју запосједне Нато, и не говорим.

петак, 10. април 2015.

 АРХИТЕКТУРА
- ШТАЛА ИЗ ДОБА
КОМУНИЗМА





ПРИПРЕМЕ
ЗА ВАСКРС
ЗАВРШЕНЕ
- ПРОГЛАСИО САМ
ДЕМОБИЛИЗАЦИЈУ
СРБИ СЕ СЈЕТЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
КО ГЛАДАН СРАТ

Ето будале. Не пише се Ко већ Као и не сере се Срат већ Срати. Пошто је Срати глагол а глаголи се завршавају на -ти.
Јесте Срати глагол.
Али Срат је стање свијести.
Видим. У Србији почела нека јавна активност за заштиту Српског Језика.
Површински, ради се о Не знам да незнам. Неби ја кад бих била златна. Мислим, лопата. Дали би Дали дао аутограм. При чему је аутограм стара српска ријеч у 3пимајчине.
Похвално је, дабоме.
Укључили су се ствараоци, глумци, твитер, фејсбук и сфингер. Правилно је Свингер. А Сфингер је Хасо коме су све то Гејше.
Мада ће се, та кампања, чути као кад зрно пијеска падне у Београд На Води. И толико ће и кругова заталасати, по тој водици светој.
У општој таблоинтимности, каковучифонији и макетарењу по Земљи Србији, не би се чуло ни кад би Атомска пала.
Српски Језик дијели судбину Српскг Народа. Као и сваки језик. Српског нејединства. Националног повлачења. Културне неусмјерености.
Срби су дошли у историјску ситуацију у којој је најбоља она кинеска Није важно које је боје мачка, важно је да лови лавове. Јер, Србима више није довољно да лове мишеве.
Мишева има за добијање нафте из њих.
Што практично значи да треба спашавати Српски Језик а не цијукати и кукумавчити над првописом. Далби ил неби.
Већ сам рекао да је Језик основна, прва и једина Слобода. Ја се тако према њему и понашам. Односно, тако га постављам према себи. Импровизујем, не држим се правописа а не знам ни да ли постоји. Увијек предност дајем Говорном Језику јер иза њега иду доживљаји и значења. Од језика настојим да створим доживљај. Сако ко чита, реченицу, синтагму или ријеч, треба да доживи у својој асоцијативној и сликовној глави. Ако не доживи, то је обични компјутерски испис ријечи, односно слова. Кад напишем велико слово негдје гдје по стерилизаторима никако не спада, ја шаљем слику, шаљем поруку о томе колико то сматрам важним или смијешним. Итд.
Да би био слободан, националан и сачувљив, Српски Језик не може да се штити граматиком и правописом.
Језик мора да се штити национално и културно.
Није битно да ли људи знају дали се пише са стављено или рас тављено. Ера интернета, друштвених мрежа и телефона, уништиће сваки правопис. Као што је већ уништила рукопис.
Битно је, сада, за прву руку, неколико стратешких, заједничких али сталних активности.
·        Ревитализација Ћирилице, коликогд је то могуће у овом добу полатиничења и поенглескивања свега живог
·        Избацивање Турцизама из Српског Језика који их је препун
·        Повратак изворних, добрих, народних ријечи које су поклоњене Хрватском Језику, или су их Хрвати у свом отцјепитељствујушћем движенију преузели па их се Срби, сада, гаде а о стварном поријеклу тих ријечи, не знају ништа и, не задње ни посљедње,

·        Заобилажење рогобатних страних бирократских синтагми и ријечи, типа Механизам Координације, Транспарентност, Инклузија...

четвртак, 09. април 2015.

 ПРОЉЕЋЕ
СТИГЛО И У МОЈ 
ПАРК СКУЛПТУРА
 МАЈКА И ДИЈЕТЕ
НА СУНЦУ
 ТИХА ДЈЕВОЈКА
 ИСКРИВЉЕН
ПОГЛЕД
НА СВИЈЕТ

 АЈКУЛА И ХАРПУНИ
 ВАСКРШЊИ
ЗЕКО
 МОЈА СУСЈЕДА ХАЛИМА
СКИНУЛА ШАЛ
МОМ ДРУГУ ЛЕСИЈУ

ПРИПРЕМЕ
ЗА ВАСКРС
3676.
ТКОМУ ЈЕ
ПОТРЕБИТА
КАТОЛИЧКА
ЦРКВА
У ДРВАРУ

Друже Тито, прими, горе, Писмо
Више Братство и Јединство нисмо.
Фрањо Комарица, пак, Бискуп Бањалучки, гледе суставне борбе против нестанка католика у Босни и Херцеговини, посебице у Републици Српској, а темељем редовите опходње жупа у окружењу, изјавио је просвјед због тога што извјесни Људи СНСД у Дрвару не желе да дозволе градњу цркве за католике на мјесту на ком је некада била.
Назочност Католика у Дрвару опћепозната је. Има их више него у Сребреници.
Унаточ тому, моје проеуропско опредјељење у озрачју нових британско-њемачких инцијатива а у свези потписа које су лидери драговољно прискрбили том акту, Изјави, као и моје штовање особних људских права и вјероисповиједања, бјелодано значи да немам ништа против градње објекта цркве за Католике у Дрвару или на било ком цјепалу у Републици Српској.
Ну. У свези са мојим свјетоназором крволочне збиље, која нас је задесила, а која је учинковито настала и веома обилатом кривњом католичког пука, те његовог политичког, вјерског и готовинског вођства, мислим да Уставом треба забранити градњу објекта цркве за Католике у Дрвару Гламочу Грахову.
Велика неуљудба се тамо обнаша, према православцима, изријеком, Србима, гледе чињенице да су главни чимбеници власти у Ливањској Жупанији католичке и хадезеовске вјероисповијести.
Католици се у Дрвару боре за једну Цркву а Срби се, у Дрвару, боре да запосле једног полицајца. Србина. Православца.
Дјелотворност такве српске борбе свеудиљ је једнакозначна борби против вјетрењача.
Па кад има слободно полицијско мјесто, онда жупљани брата Комарице, из кантоналног економског, политичког, универзитетског и културног центра, Лијевна, запосле Католика, припадника Полицијске Управе.
Да врши процес опходње по православним комуналним скупинама тог српског дијела Жупаније.
Дабоме да ће велеуважени изнијети став да пандур и свећеник, односно црква, немају неке везе.
Имају.
И једно и друго су знак запосједнуте територије.
Због тога је Бискупу Бањалучком битна црква католичка у Дрвару. Због запосиједања Територије.
Порезника, Шумара и Пандура имају.
Потребит је још свећеник.
А не знам какве везе има СНСД са градњом цркве у Дрвару. Тамошњу власт је бирао тамошњи пук.
И Комарица има проблема са њима јер они имају проблема са његовима.
А ја могу обећати да ћу дозволити изградњу цркве католичке у Дрвару, чим тамо изградим Цркву Есенесдеа.


среда, 08. април 2015.


ИСКРИВЉЕН
ПОГЛЕД
НА СВИЈЕТ
РАДИ СЕ
КАКО САМ ПОСТАО
НОВИНАР И
ЕНИГМАТА

Press.rs објавио је данас укрштеницу са мојом фотком и главним појмом рајковасић. У опису је стајало ...енигмата... Сунце Ти Јебем.
Не знам ко је саставио ту скандинавку. Претпостављам.
А онда је Жаре Марковић, мој друг, рекао да није имао појма да сам енигмата.
Све ме то вратило у ранија доба, којих не волим баш да се сјећам а која ме прогањају.
Извјештио сам се да побјегнем од садашњости, БМК, али од тих прошлих времена, сиромаштва, новинарства, ратова, тешко се бјежи, Мајку Му Јебем.
Ил сам све спорији или су та времена све бржа.
Кад сам пошао у Гимназију, у Добоју, моја друга кућа постала је Жељезничка Станица Добој Нови. То Нови је комунистичка прича. Направила се пруга и станица и то је проглашено Новим. До трећег разреда сам се обзирао. Гдје је тај Нови Добој, Јебо Матер Своју.
Била је то велика Жељ. Станица. Жељезнички чвор, такорекући. И имала је велику чекаоницу. Сваког дана слушам Везе Подлугови Бреза Вареш, Брзи воз Штутгарт Плоче касни 180 минута.
Хиљаде комуниста, и нас комунистчића, сваког дана дође и оде.
А мој воз за Шамац кретао у пола шест поподне.
Сво вријеме, од краја наставе до воза, проводио сам у чекаоници. Мало учио, стално био гладан и мало читао новине које путници оставе, прочитане и извраћене, за собом. И рјешавао укрштенице које они нису успјели да испне. Тад се то тако звало. Испуњавам укрштеницу. Било је и крижаљки.  
Било је то златно доба југословенског новинарства. ВУС, Константин Милес, Марио Профаца, Перо Златар, Тихомир Лешић, Спектатор. И београдска Енигма, издања бјеловарског Чвора.
Тад сам одлучио да будем новинар. Кажем старом студираћу Новинарство. Шта, да продајеш новине у оном лимарнику.
И почео састављати укрштенице, анаграме и ребусе. Па, полако и објављивати.
Послије, стигла су и издања Рубикона. Чак сам и у рововима, у дугим ноћима без напада и граната, састављао укрштенице и анаграме, напамет, па ујутро записивао.
Не знам колико, можда и на хиљаде разних загонетки сам објавио, од Кекеца до сарајевских, загребачких, београдских и бањалучких загонетачких листова.
Онда дођу друге мјешалице, борба за голи послијератни живот. Опет сиромаштво, Мајку Му Јебем Жалосну.
Нема више времена за енгигматику.
Не жалим. Остало ми огромно знање о језику, о ријечима. И два кубика разних рјечника. Клаић и регимента.
Припремио сам све за књигу о ребусима. Али не стижем.
Моји пријатељи, Младен Спасојевић, и србијански енигмати, уврстили су ме у Енциклопедију Српске Енигматике.
То је велика ствар.
Док ме будале уврштавају у свашта, гдје не спадам, а друге будале избацуји из свега, гдје сам се једва скрасио, лијепо је сазнање да жив чојек уђе у књиге.
И да се неко чуди да сам нешто радио.

Ето шта је један добри Прес, осмог априла, петнесте.
3673.
ЕСДЕЕС
У НОКАУТУ
А ТРАЖИ ПАУЗУ
ЗА КАРНЕВАЛ У РИЈУ

Српска Демократска Странка је предложила мораторијум на политичке сукобе, укључујући препуцавања, пендречења и пљувања, између супротстављених политичких противника што се односи само на Есдеес, тј на неки Сајбер За Промјене и на Есенесде.
Жељогузичари Власти и Позиција се намирили, Иванић им бацио ко псу у синџиру, и сада би, након година пљувања, лагања и сатанисања Есеенесдеа и цијеле републичке власти, фокусирајући се на криминал, пљачку и отимачину, не износећи ни слова свога политичког програма, а ја бих им признао у политички програм и изјаву Ми Би Пљачкали Боље, сад би, дакле, хтјели поштеду.
Да мирно уживају угузичени у своје сарај сећије и друге серђаде.
Политички је аматеризам предлагати некакво политичко примирје, затишје, сахрањивање мртвих и купљење рањених, размјену заробљеника.
Једна од суштина Политике јесте и њена вјечна унутрашња борба и противрјечност.
Есдеес за то није способан.
Иако Политика обухвата и лажне оптужбе, сатанизацију и криминализацију, у чему је Есдеес, и пратећа медијска, сарајска и инострана камарила, у великој предности и немилосрдности, главна нит је, ипак, Политички Програм.
За Политички Програм није довољно лансирати Промјене и слично.
Легао ја с њом у кревет с ове или са оне стране, зна се ко ће бити јебан.
Политички Програм није ни Европски Пут. И ту се зна ко ће бити јебан.
Есдеесу је савјетовано да се извуче из Политичке Борбе јер пријети опасност да ће трајно изгубити битку.
Прича о криминализацији свега постојећег у Републици Српској, која траје годинама, није донијела гласовне рејтинге. Да није било бошњачких гласача, сав криминал о којем су лајали Есдеес и Педепе, и Наравно Чавић, ни по трулог џепа за побједу.
Есдеес и његов Стварни Лидер, Иванић, у политичкој су опасности Националне Издаје.
И ту опасност ће показати Политичка Борба.
Јер. Они не смију да помену Републику Српску а камоли да се за њу, у Сарајеву, боре.
Есенесде, пак, мора распростријети афере које се фабрикују у јавности, биле оне стварне или генерисане.
Ако се то не учини, оне ће се вратити као бумеранг, најприје Есенесдеу а онда и Републици Српској.
А упоредо инсистирати на Српском Политичком Програму и Издаји Промјенаша.
За издају је довољно и бити компромисер у Сарајеву. Што су Босић, Иванић и Прицрнадак, свакако.
Нисам чуо да се ико од њих итно задњом ногом због неког интереса Реублике Српске.
Есдеес је у томе свему у највећој опасности.
Иванића не занима ништа осим његове позиције. Ни Педепе. Приграбио је и спољну политику. Тако је испало да се Есдеес борио за Иванића и Црнатка.
Што је отпочетка и био Пројект.
Чак и да је Тадић побиједио за Предсједника Републике, Есдеес би опет био под Иванићем. И опет се не би помињала Република Српска.
Есдеес је у опасности и по томе што они данас немају квалитетних националиста. Или им не дају на површину.
И што немају Политички Програм.
Та тројна покопничка позиција,
·        Потчињеност Иванићу,
·        Одсуство Националиста и  Националног и
·        Политичког Програма,
могу да буду погубни за Есдеес и за изборе 2018е.
Ако Есенесде буде умио да не дозволи да судија броји, да се баци пешкир или да се, на Есдеесов приједлог, иде мало на Карневал у Рију.
Имати у рукама такве адуте као распростирање афера и националну издају Есдееса и Промјенаша, уз демократску реорганизацију велике страначке структуре, а неискористити их, исто је политички аматеризам.



уторак, 07. април 2015.

НОВИ ЗАМАХ
ФЕУДАЛИЗМУ
У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ

Министрица управе и локалне самоуправе, Лејла Решић Деенесић, иначе, то Министарство је једно од најмагловитијих откако је установљено, зато и не користи хеликоптере, образложила је у интервјуу Вечерњим нову концепцију Пет Регија Српске.
Једнако магловиту као што је и сам концепт Министарства.
Не би то биле административне цјелине већ преко функцијског повезивања. Отприлике, сливовима потока и преко пропланака.
Тих Пет Регија Српске окупљале би се око Приједора и Бањалуке, Добоја, Источног Сарајева, Бијељине и Требиња.
Једино је изостављен Главни Град. Сарајево.
Али. Лејла помиње и шумарско-индустријску регију Источно Сарајево – Вишеград. Мада би то више требало да буде саобраћајно-тунелска регија. И енергетску-агротуристичку регију Требиње – Фоча. Невесиње опет испало из игре.
Све је то на основу Просторног плана до 2025, који је усвојен у Народној Скуштини.
Регионализација је старо унитаристичко лизало Силајџића и компаније. Дакле. Сарајевског Политичког Круга.
Стога, на ту ријеч, као Бизмарк на интелектуалце, одмах потежем пиштољ.
Регионализација је у Републици Српској опасна и у просторном плану.
У свакој граници гледај Авнојску Границу.
Осим тога. Свака регионализација, административна, политичка, економска, у Српској може да постане Феудална Регионализација. Пошто је Феудални Регионализам већ увучен у многе сфере. Страначке, вјерске, шумске, тајкунске, фудбалске.
И пошто смо зрели за Катастар Регионалних Феудалаца.
Регионализација, у Пет Регија око Шест Градова, више је одсуство било какве скице него што је Концепт.
Локална власт мора да се приближи грађанину. А републичка власт мора да се приближи локалној. И да створи један јединствен механизам који неће зависити од тога ко је гдје на власти.
Свака подјела, на карти или у машти, створиће подјелу у џеповима. А то ће онда бити темељ за политичку подјелу.
Када се Република Српска осамостали, онда је се може дијелити и на Зечија Јебалишта. Дотад. Не треба се играти.


понедељак, 06. април 2015.

САРАЈЕВСКЕ
ИЛУЗИЈЕ
- ДУХ КАСАБЕ

Лијепе Сарајевске Лажи.
Више од пола вијека Сарајево је провело у лажи у коју су многи искрено вјеровали.
У Лажи Братства и Јединства. У Лажи Валтера. У Лажи Олимпијаде. У Лажи Авноја.
Послије су све те лажи хомогенизоване у једну. У Лаж Мултиетничности.
Сарајево је данас насеобина која лаже углавном сама себи.
Сви слушаоци Сарајевских Лажи, домаћи, југословенски, европски, амерички, разишли су се или су се увјерили у неистинитости.
Особина лажнх насеобина јесте да заборављају своје црнило а препамћују илузије.
Стога је данас у Сарајеву главна прича како су их Фашисти шестог априла напали и држали у опсади 1425 дана. А оног шестог априла су их Партизани ослободили од оних Фашиста.
Нећете, при томе чути ништа о томе колико је Сарајево, само, и у једном и другом арилу, било фашистичко. Колико је Срба и Јевреја страдало. Колико су опремили у Јасеновац. Колико је у праву, био, а и сад је, онај пријатељ Иве Андрића, који му је писао писмо о Мржњи. Нећете чути ништа о томе како су Срби прошли у том Сарајеву које је било под опсадом тих Фашиста нове генерације. Српских фашиста.
Нећете чути ништа о томе како су се, ономад, с једним Фашистима сликали и слали им трофејне плоче о Прнципу, а друге Фашисте убијали по подрумима и казанима.
Нећете чути ништа о томе зашто нису устали на буну против Фашиста, њемачких, као ни о томе зашто нису организовали пробој из обруча фашистичког, српског. Зашто су трпили 1425 дана.
Све то, и много више, данас је непотребно да се објашњава и да се истражује.
Сарајево затрпани Град Илузија.
И најбоље за њих ће бити да тако и остане.
Жалопојке неких, о томе како нико не говори о томе да се вратимо у вријеме, да опет живимо заједно, само су пригодничарске теме са мало носталгије, нешто сјећања и много самозаваравања.
Прије комунистичког узлета, Сарајево је било Касаба.
Сарајево се, сада, након лажне промоције, Трипут Мулти Лажи, опет вратило у статус Касабе. Са асфалтом, стаклом и Авазовим торњем.
Што су незнатне разлике.
Јер Касабу касабом не чини калдрма и прашњав сокак. Већ Дух Касабе. Који се увуче у људе, у зграде, у травњаке, у мирисе и у смрадове.


недеља, 05. април 2015.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,
МЕХАНИЧАР
УНИТАРИЗМА

Младен Делбој Иванић је као онај паметњаковић возач који дође код аутомеханичара, отвори хаубу и каже Отишо ми карбуатор, видите да су полуосовине замашћене.
А Механичар га погледа, с питањем, и мало крви, у очима. Дал да му зачепи, возачу, горњи или доњи карбуратор.
Прије неколико дана, Младен Иванић, у складу са својим политичким именом, Делбој, дошао је јевтино до неке робе и хтио да је скупо прода.
Дошли смо на идеју. Тиме је то прикрио. Не знам ко је дошао на идеју. Да ли они у Предсједништву, што ми се не чини вјероватним. Или Иванић себе назива МИ. MI.
Говорећи о Механизму Координације, Иванић је рекао да су Дошли На Идеју да, када се закује и када с не може даље, да ускочи Предсједавајући Савјета Министара са своја два замјеника. Или чак Предсједништво БиХ.
Тачно је да је Иванић у том контексту поменуо и кантоне, односно жупаније.
Јер се сада вади да није помињао Републику Српску.
Али. Сво Иванићево Делбојство и јесте у томе да купи јевтино шрот и бофл а прода као Нашу Идеју, не улазећи много ни у прву ни у другу фазу.
Главни Политички Проблем у Нашој Идеји Младена Иванића није кантон или Република Српска већ ПСМ, Предсједавајући Савјета Министара са своја два замјеника и Предсједништво БиХ.
По ком Уставу, или барем кућом реду неког солитера са Отоке, у расправу унутар Федерације, између жупанија и Владе Федерације, дакле, улази ПСМ са два замјеника или ПБиХ.
Федерација БиХ је држава Бошњака и Хрвата.
То што је тако не перципирају ни Бошњаци ни Хрвати, то су посебне теме. Али по свим актима, и припремним и дејтонским, то је тако.
Нема никаквог канала комуникације из Заједничких Органа БиХ према унутрашњим проблемима и блокадама унутар Федерације, односно између жупанија и тзв централне власти те Федерације.
Промовисање ПСМ и његова два замјеника у Мировно Вијеће које има прво да донесе одлуку и пресијече чвор, или, пак, још удаљенијег и несхватљивијег тијела као што је Предсједништво БиХ, подмукла је Унитаризација.
То је дизање свих унутрашњих проблема на ниво Државе БиХ.
То је промоција Заједничких Органа у Централна Државна Тијела.
То је вануставна акумулација функција.
То су Уставне Промјене које се уводе на мала врата.

Говорио сам о томе. Свака политичка реченица Младена Иванића, опасна је по Републику Српску, једнако као и велике уставне промјене.