субота, 14. март 2015.

3624.
ЗАШТО ЈЕ
ЈЕДАН ХЕЛИКОПТЕР
СЛИКА СРБИЈЕ
ИЛИ ПРОПАЛЕ
ДРЖАВЕ УОПШТЕ

Не може у људску душу да стане вијест о непотребној, неизнуђеној, трагедији у којој је страдало седам живота. Од најчистијег дјетета до држави најоданијих војника.
Али то не може да прође и политички неопажено и страначки неомражено.
Јер, такво је вријеме дошло. Кад једном викнеш Вучићу Педеру, нећеш више никада затворити прозоре. Можеш да идеш уназад и да кривиш Вучића што се појавио, што се унапедњачио, такав да му се може рећи Педеру, можеш да кривиш политичку и страначку сцену која је таква каква је, са мозаиком у коме су каменчићи, нерезани, неједнаки и све прљавији и прљавији, можеш да идеш и од националног непрограма... а ништа нећеш ријешити.
И тај несретни хеликоптер, и седам драгоцјених живота, као и јучерашња отмица двогодишње цурице, покушај, не могу остати неупрљани политичким презлама.
Осим тога, Власт која је спремна да за било шта окриви људе, елиту, запослене, лијени народ, свеједно, мора да буде спремна да ће људи да је окриве за све. И за Смедерево у води и за Железару у Смедереву.
Шта је проблем са Хеликоптером, који је однио седам живота у прљву, магљиву, кишну ноћ.
Тај војни хеликоптер је судар два свијета.
Једног организованог, са војском, линијом процедура и командовања, организацијом, функционалношћу и задњег портира по целој Србији.
И другог, разореног, са уништеном војском, пониженом, материјалнотенички девастираном, општом дезоријентацијом и дезорганизацијом.
Једног хуманог, људског, бившег, да се помогне по сваку цену.
И другог окрутног, бриселског, европског, емемефовског, одметнутополитичког, ауторитарног, кнезовског, диктаторског, медијског.
Нећете ме разумети. Знам.
Србија је, као и сва друштва и државе, полудруштва и полудржаве, у окружењу, а и Шире, потпуно неорганизована а диктаторизована, апсолутизована, деспотизована.
Неко се сетио хеликоптера да пренсе дете са пута који је блокиран. Неко је некога назвао, неко некога, па тако неколико пута. Док није дошло до надлежног старешине војног. Који више није смео да размишља о томе да нешто пита, да скрене пажњу, да се позове на процедуре.
Јер, ако Диковић иде на насип, ја ћу отићи директно у раку.
Наређено је, мимо свих процедура и потребног времена за планове, да се дигне хеликоптер. Војници су спремни да помогну детету. Они су увек спремни. Они не питају ништа. Они наредби не гледају у зубе. То је, нажалост, искориштено у општем хаосу, уместо у општој организацији.
Није нико смео да каже да је хеликоптер слабоманеварска летелица. Нарочито овај тип, нарочито тешки војни хеликоптер, осим неколико изузетних јуришних који постоје у свету. А које Србија никад није видела.
Написао сам на Твитеру да је требало да се процени однос снага, наших и непријатељских. Наше снаге су војници и хеликоптер а непријатељске су време, ноћ, дезорганизација, непостојање линије командовања, непостојање плана лета, непостојање логистике за план 1, 2, 3.
Нажалост. У таквој ситуацији губитак живота је потпуно очекиван.
Али у данашњој Србији, и у свакој другој полудржави, то не сме нико да каже. Јер ће бити оптужен за националну издају. И политичку, што је још главогубитније.
У ту Неорганизовану Србију спадају и Медији.
То се подразумева.
Сматрајте да нисам ништа рекао.
Осим што ми је жао детета и војника.

И што ми је жао што се Србија, какогод погледам, састоји још само од деце и нешто војника.

петак, 13. март 2015.

3623.
ПОЛИТИЧКА ШЉИВА
НЕ ПАДА,
ИЗЛАЗИМО ИЗ КРИЗЕ
ПОСЛИЈЕ СИРИЗЕ

Зашто је Свијет изгубио Креативност. Аутентичнст. Убједљивост.
Како је Кафка, у оно Глуво Доба, могао да напише Процес а ми, данас, смислимо да свежемо жену за кревет и умишљамо да смо јебственици. Педесет нијанси сиве маште.
Зашто су Рекламне Поруке, Таблоидне Информације и Политички Прогласи, све сличнији, све безличнији и све безначајнији.
Кадгод видим лијепо женско у џинсу, сјетим се Поруке млађане Брук Шилдс. Између мене и мојих фармерица нема ништа.
Данас, у рекламама, неки билмез музе жирафу. Гдје се жирафе музу, јебем их у вратове. Други лаже да хигијенски улошци упијају пола Бајкалског језера за два сата. А жена при томе вози оне бицикле и плива, екетремни спортови. Трећи убија сваког дана. Афричка Шљива не пада. Откуд шљива у Африци. Да је тако шљива моћна, ми би овдје ходали лежећи на леђима а главићи би нам се сударали у висини Ајфеловог торња.
Ни једне увјерљиве поруке.
Велики је маркетиншки домет нека снаша која рекламира неки детерџент. А она, кадрови, сценографија и режија изгледају као да су из Румуније и доба кад је Чау био млад.
Није боље ни у свијету. Само је много скупље. И неријетко глупље.
Гледао сам рекламне спотове који су приказивани на оном Супер Жаре Боул, у Америци.
За оне огромне паре, они понављају кадрове, сјецкају, немају ритам, немају причу. Немају Поруку.
Поруку немају ни медији. Новинарство. Информације. То не треба, надам се, ни да објашњавам.
Порука је универзална биљка из конретне клице.
Не можеш сјести и одлучити да креираш универзалну поруку.
Порука је Ромелова вијест њемачким војницима у Африци, када су почеки да губе од Енглеза. Вратио сам се.
Порука је Дегол.
У Политици, све је, непримјетно, почело банализацијом, када несретне Мисице, успију да , на енглеском, науче и изговоре да су За Мир у Свијету.
Сви смо насјели на то да неко жели да Мисице изгледајуа паметно и да пошаљу Поруку.
А циљ је био да се Мир у Свијету банализује. И да се пошаље Антипорука.
Тако је нестало Великих Политичких Порука.
Од Поруке Дегол, о једној Европи, дошло се до Шојблеовог ултиматума Грчкој.
Прије тога, ми смо овдје имали Милошевића, Нико не сме да вас бије. Или Ђинђића Треба прогутати жабу. Или Алију Изетбеговића са џихадистичким покличем За БиХ ћу жртвовати мир. А Мисице ко јебе. Мисице су, у реченици Срби, Хрвати и муслимани.
Шта је дакле, довело до Једначења По Празнини.
До изједначавања рекламних, информативних и политичких порука.
Окупација.
Ми смо окупирани.
Свијет је окупиран.
Негдје се то виче Глобализација, негдје Слободно Тржиште, негдје Људска Права, негдје Еуроинтеграције.
Суштина је у лажном убрзању и високотехнолошкој хомогенизацији појединачне и колективне свијести. Из те фине микронске прашине, нема честице која ће се издигнути до Креативности. А о Храбрости, Снази, Далековидости, што су све особине које су у темељима Креативности, не може се ни зборити.
Ну. Могу и ја једну да пукнем. Није, мада ће сви мислити да је празна.
Излазимо из Кризе послије Сиризе.
Када НДД,
Нацију, Државу, Друштво,
Наду, Добра, Душу,
Новац, Добит, Далековидост,
вратимо Људима.

Немој, послије, да неко каже да сам рекао да је то могуће.

четвртак, 12. март 2015.

КАКО
УВРНУТИ МУДА
ЛОКАЛНОЈ ВЛАСТИ
II

Дакле, гдје смо оно јуче стали.
Шта су, који су и гдје су, проблеми у функционисању локалне власти у укупом властничком мозаику Републике Српске.
·        Републичка Власт не зна шта ради Локална Власт. Без обзира да ли су на власти, у општини, Наши или Њихови. Или будибогснамице, као Вучуревић.
·        Републичка Власт, Народна Скупштина прије свега, а и Влада, немају никакаве ефективиније надлежности над Локалним Властима.
·        Министарство локалне управе и самоуправе је као мушка сиса на кактусу у пустињи. Непотребно. Нити се коме тамо иде.
·        Константно се појављују одметнути начелници и градоначелници. Мићић, Петровић, Крмснаовић ономад, Вучуревић. А они ситнији су паметнији, они се ушуте и раде своје. Само понекад се у неким структурама неко сјети А, да, ја сам и заборавио да постоји Невесиње.
·        Улагања у локалне заједнице реализују се стихијски. Нема ни једног система. Ни Ваши сте, ни Наши сте. Нико нигдје није донио и усвојио план улагања.
·        Локални избори служе за тренинг ситног криминала и лоповлука, за фалсификовање воље бирача, за постизборну злоупотребу власти и за исмијавање политичког система. У Кнежеву је, на прошлим локалним изборима, странка оног Калинића Бијелог Анђела, добила три одборника. Ја знам како. Али необјашњиво је.
Шта да се ради.
·        Законодатура се мора темељно промијенити. Два нивоа власти се морају проближити. Тако да Локална Власт буде под лупом Републичке, више него до сада а у мјери користи грађанима и локалним малим заједницама.
·        Народна Скупштина треба да доноси одлуке о именовању начелника и градоначелника. На приједлог Странке која је добила највише гласова за одборничку листу.
·        Нико не може бити два пута начелник.
·        Нико не може бити два пута одборник.
·        Нико не може бити одборнии или начелник ако има неки тржишни интерес, или неко из његове уже и шире породице. Нпр. Ја одборник а мој брат има каменолом и камионе за насипање путева.
·        Критеријуми за кандидовање одборника и начелника, морају да буду законски уређени. Скривање података пред општинском изборном комисијом, као евидентичарем кандидатура, треба да буде кривично дјело.
·        Укинути институт  Скупштинске Већине у локалној скупштини и Предсједника Скупштине повлака Бравара. У инцидентним ситуацијама. Скупштином аутоматски предсједава одборник из странке која има највише гласова. А већина се формира од тачке до тачке, које делегира Начелник.
·        Народна скупштина, једном годишње, треба да расправља о извјештају градоначелника у Републици Српској а о стању у Граду. Са правом усвајања мјера, и опозива градоначелника.
·        Народна скупштина, код усвајања Буџета мора да усвоји и план улагања у општине (путеви, водовод, струја, насипи...). На основу мишљења струке, владе и приориета. Тада се одсијецају феудалци, рукавџије, степеничари, корумптивци итд.
·        Да би се политичка сценица у општини укрупнила, стабилизовала и повезала са републичком сценом, цензус мора бити виши од 5% а локални избори се морају одржавати када и општи.
·        Министарство локалне управе и самоуправе треба укинути. Потребно је Министарство Културе, нпр.
·        На свакој сједници Владе, педесет пута годишње, посебна тачка треба да буде стање у три општине у Републици Српској. А Влада треба да има надлежности за препоруке, контроле па и одлуке у изузетним случајевима и областима.
Републици Српској дугрочно је потребна стабилна власт. Она не може да буде стабилна само на 42 и више у Народнј Скупштини, у Влади која неће пасти, у подршци Јавности.
Она мора да буде стабилна у пуној конструкцији. На свим нивоима. И у свим дијагоналама.
Таква стабилност ће уштедјети много пара, а оне које се утроше даће већи ефект.
Истовремено, смањиће се број губара, црвице, криминалаца и лопова, који, на дужи рок, неповратно девастирају НДД Сферу.

Системска Стабилност Власти Републике Српске, незамјењива је брана Унитаризму и једни пут ка Самосталности Републике Српске.

среда, 11. март 2015.

3621.
ЛОКВАЛНА
САМОУПРАВА

Поред свих неизлаза и блата у које се упало због Кризе, Локалне Заједнице у Републици Српској све више се заглибљују и у проблеме нефункционисања власти.
Власт у некој вукојебени, као и у највећем граду, није битна и неће промијенити ничији живот. Али је неизбјежна у ланцу администрације, у спровођењу законитости, државне политике Српске, и у одлучивању о ономе што јој је надлежност.
Демократија воле Кретене.
То је зато што Демократија има више врата него зидова. Више прозора него прагова. У Демократију може да уђе когод хоће. А никога не можеш избацити.
Па, кад погледаш спектраријум читавих батаљона одборника по Републици Српској, неки подиоци ти сугеришу сумрак, безизалз и пораз.
Локални избори, озакоњени курчевим рјешењима странаца, замагљени варком о директној демократији, праву на кандидовање сваког живог и праву на избори свихнасвечетиристране, показују се све више као узалудно друштвено и национално расипање енергије и пара.
За толике локалне изборе, пута шездесет општина, ни у једном случају нисмо добили општинску власт која је постала политички хит, која је постала Народна Прича.
Законска вертикала од локлане до републичке власти не функционише. А и оно што је регулисано, подложно је волунтаризму. Може овако а може и онако.
Директан избор начелника непотребан је демократсти институт.
Његов опозив није синхронизован са избором.
Надлежности скупштинске одборничке већине су симптоматичне и непродуктвине.
Локалне изборе треба законски опскрбити практичнијим рјешењима и спојити их са Општим.
На тим избрима би Странке ишле и са својим одборничким листама а цензус би морао да буде и изнад 5%.
Након избора, у Народној скупштни би се именовали начелници у општинама, на приједлог Странке која је добила највише гласова за одборничку листу.
Начелника би и смјењивала Народна Скупштина, уз одлуке Суда, што се мора такође регулисати новим законским подлогама.
Начелник ссе, дакле, мора детронизовати. Мора више одговарати Влади Републике Српске. Мора постати главни административац и извршилац у Општини а не Суверен.
Одборници се морају пропустити кроз више сита и решета, и морају постати одговорнији својим Странкама и локалној јавности и заједници. Морају постати озбиљнији.
Локална скупштина не може бити пијаца уторком.
А и хаос који се догађа у многим локалним заједницама, знак је слабе републичке власти, знак је да они моји Локални Феудалци узимају маха, знак је да Феудални Менаџери имају параполитичке амбиције, знак је да неко хоће да оствари паралелну моћ коју није добио на изборима.


уторак, 10. март 2015.

ЛОПОВСКИ ДОБОЈ
У ТУРСКИМ
ИНТЕГРАЦИЈАМА

Данас јунак на Твитеру објављује старе фотографије Чича Драже, Срског Че Геваре, који је по Осјечанима и Кожухама, требавским селима добојске општине, примао америчке и британске војне личности, разговарао са народом, лијепим женама и брадатим домороцим, са ученим људима.
Четнички крај, дакле.
А јучер, Обрен и већина у скуштини општине, донијели одлуку да Добој приступи некој турској заједници општина. САО Труски Добој. СТЈ.
Осјечани су, иначе, моје родно село.
И није залуд Дража Михајловић долазио ту. Предосјећао је Чича неко потоње срање. Додуше, као и увијек, и као кад се ради о Четницима, закаснио је. Био је то октобар 44е.
Осам година касније рођен сам ја. И ствар је била запечаћена.
И остали дијелови Добојске Општне обилују четништвом, кад му је било вријеме, српством, кад је било његово вријеме.
И лоповлуком, чије је увијек вријеме.
Добој је прије рата био велики жељезнички чвор.
У току рата био је велики лоповски и криминални чвор.
Такав је остао и послије рата.
Добој је једна невјероватна енклава, одметнута од сваке власти и од сваке Политичке Странке која у њој влада. Есдеес.
У Есдеесовом руководству странке, чим прођу Дервенту, смрзне се и прошломјесечно гованце.
Толико не смију ништа Добоју.
Тамошња гарнитура има посебне односе са бошњачким миљеом и околином.
Општина Добој је рубна општина. И као таква посебан нападни реон повратника. Што није ништа трагично да локалне власти воде равномјерну политику развоја и сиримашног српског сељачког подручја. Али. Њима је важнија сарадња са бошњачким фактором него цијело остало подручје општине.
Један број виђенјих добојских политичких људи има и посебне везе са бошњаштвом али нећу о томе.
Добој је мрља на Есдеесовм образу.
Они тамо владају и у рату и послије рата. И сада.
Обрен, као наизгледни грмаљ, а веома опасан локални феудалац, врх леденог добојског бријега, искористио је колаборацију Есдееса и Савеза За Промјене са Бакиром Изетбеговићем и кренуо у офанзивнију политику анархистичног позицинирања Добоја изван Републике Српске.
То позиционирање искључиво је сусретно ускогрупним интересима и нема никакве везе ни са чим ширим.
Дабоме, Обреноглу не схвата шта је дугорочна стратегија турско-бошњачког фактора.
Добој је један од слабијих фронтова у одбрани Републике Српске. Линија је дуга и разуђена, подручје девастирано и запуштено, предано туземним и прекограничним лоповским групама. Радио Џунгла. Дугорочно, Обрен и Добојски Кркани, несхватајући, припремају терен за регионализацију БиХ.
Есдеес треба хитно да размотри ситуацију у том подручју. Јер је најодговорнији.
Одговран је и Есенесде.
Непотребном колаборацијом, Есенесде је обезбјеђивао мандате Обрену Кркану и Крканима. А да, политички и у народу, није имао никакве користи од тога.
Обренови Кркопилићи серу сада о томе како је власт запоставила Добој па се они, јадници, морају окренути Турској, и било коме за помоћ.
Никакву помоћ неће добити.
Ни једна држава не даје помоћ парцијалним подручјима.
А било би добро да се поново изнесу подаци колико је у Добој уложено у годинама избора. Сваке друге године. Са Републичког Нивоа. То је та колаборација Есенесдеа и Есдееса.
Па да видимо колико је дала Српска за Добој. А колико Турска, Пизда Вам Матерна.



понедељак, 09. март 2015.

3619.
СЛОМ ЈАВНОСТИ,
ПРВИ КОРАК
КА ТРАЈНОЈ
КАПИТУЛАЦИЈИ

Кад неки Монструм жели да трајно покори НДД, Нацију Државу Друштво, не уништава јој војну силу и оружје, као што се то сада ради у Србији.
Прво уништава Јавност.
Као што је то урађено и у Србији.
Послије тенкове, и гузове, даш сам.
Монструми уништавају најприје јавност, с великим разлогом. Мада то односна НДД Сфера не схвати до самог краја. Пошто је уништење поплочано цијелим букетима шарених лажа. Кадјеикад Збигњев писао о слању кокаколе, америчких филмова и слично по свијету, макар их то коштало.
И то је био напад на Јавност.
Јавност је један од одбрамбених система НДД.
Имунолошки систем за производњу антитијела.
Природна самовакцинација.
Моја размишљања, сакупљена у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности кажу да Јавност има Трајно-историјски ниво и Дневно-актуелни ниво.
Први обухвата
·        Историјско насљеђе, образовно и колективно
·        Вјерску активност у дужем периоду
·        Геополитичке трендове
·        Однос Побједа и Пораза
·        Степен и број пријатељстава и савезништава
А Дневно-актуелни ниво обухвата
·        Политичка сврстаност
·        Сазнања о политички чињеницама и трендовима
·        Ниво комуникативности друштва
·        Утицај медија
·        Утицај Околине уопште
·        Актуелни вриједећи, позитивни, шаблони.
Дабоме, ово је разрада из једног угла, угла који је битан за политиколошка разматрања.
Али. И трајно покоравање НДД чисти је, дневни, практични, политиколошки посао. Срачунат на дугорочне историјске и геополитичке посљедице.
Јавност, као свакодневни културолошки, политички и вриједносни феномен има додатну, скривену вриједниост. Има своје златно важење, покриће. Без тог покрића, Јавност је обичан штампани папир а не валидни новац са куповном моћи.
Овдје треба рећи да Јавност не треба бркати са Јавним Мнијењем. Јавно Мнијење је само оно што се тог дана налази на тржници, на покретним, монтажним пултовима.
Иза, и испод, Јавности стоји Јавна Свијест.
То је трајније стање НДД Сфере, слабије колебљивости и тежег деформативног потенцијала. Али модалитети и алати и за деструкцију Јавне Свијести, одавно постоје и успјешно се примјењују.
Јавна Свијест, као и Јавност, такође има два нивоа.
Трајно-историјски ниво Јавне Свијести обухвата
·        Историјско насљеђе
·        Вјерска компактност
·        Геополитичка позиција
·        Однос побједа и пораза
·        Степен и број пријатељстава и савезништава
Дневно-актуелни ниво обувата
·        Патриотизам, припадност нацији и држави
·        Политичка и идеолошка диференцијација
·        Социјална позиција
·        Вриједносне координате уопште
·        Позиција на скали Оптимизам – Песимизам
·        Мобилизаторски потенцијали
Дабоме да се многе ставке које чине Јавност и Јавну Свијест подударају. Али у различитом степену утичу на крајњи продукт.
Они који желе да вам сломе Јавност, ударају на сваку од ових ставки, појединачно и програмирано. И истовремено наадају и Јавну Свијест. То је тешко евидентирати јер се догађа у дуљем временском раздобљу и прикривено је дневним чињеницама које одвлаче пажњу.
Основни циљ је да се Јавност и Јавна Свијест потпуно релативизују и размрве, да се тај одбрамбени систем растави на најситније дијелове како се не би могао више никад активирати.
Када би се сачинила само скица студије за квалитетно научно дјело на ту тему, она би обухватала томове.
Посљедица Слома Јавности, демонтаже одбрамбеног система, јесте чињеница да је све прихватљиво. Један рачун за ПДВ или Блер. Нато Пакт или Водена Лаж.
Док се људи заваравају сурогатима. Демонстрације. Манифестације, Цивилно друштво. Невладин Сектор.
Сви су насјели на чињеницу, одавно, да је Јавност фејсбук, твитер, селфи, мејл.
Није право питање Чему Јавност, данас, овдје, може да се одупре.

Право питање је Да ли је остало ишта од Јавности.

недеља, 08. март 2015.




ОЖИЉЦИ И ПОРАЗИ

Варуфакис је оптужио ЕУ да спречава Грчку да изађе из дубоке рецесије зато што одвраћа инвеститоре упозорењима да би његова земља могла бити избачена из еврозоне.

БРИСЕЛ СЕ ПРЕМА
НАРОДИМА И ДРЖАВАМА
ПОНАША КАО ПРЕМА
ДЕЛИВЕРИ ЈУНЦИМА
И ДЕЛИВЕРИ ЈУНИЦАМА

Све што раде Грчкој, раде и Босни и Херцеговини.
И другим земљама које не спадају у Прву Класу или нису под заштитом Урагана АНИ. Америчког националног интереса.
На нашој политичкој сцени, промакла је пажњи Грчка битка да се ријеч Тројка у споразумима и комуникацији Атине и Брисела замијени ријечју Институције, или да се, поименично, наброје Европска Централна Банка, Европска Комисија и Међународни Монетарни Фонд.
У тој чињеници крије се сва суштина односа Европске Уније према Другој Класи.
Депроцедурализација. Деформализација. Насиље.
Према Грчкој се не односи ЕУ већ магловита Тројка.
Зашто ЕУ нема прописане процедуре за случајева унутрашњих односа када једна земља дође у кризу. А има прописане ват за усисиваче, децибеле за моторе и дужину банана без главића.
Зашто се према Грчкој, или према било којој другој земљи, ЕУ понаша као према Мрском Непријатељу, као према страном тијелу, као према губавом изроду.
Па. Зато што је суштина Европске Уније нешто друго од Уније.
Суштина Европске Уније је Европска Бастиља.
ЕУ према БиХ се односи такође разарајуће. Цијело вријеме. Још од распада Југославије и преурањеног признавања Словеније, Хрватске и БиХ.
А нарочито послије рата. Када је њена главна улога постало девастирање Дејтона. Ешдаун. При чему изговор није да је он био ВП УН. За своје Униработке, Унитаристичке Радове, увијек је тражио и имао подршку Европе, ЕУ, Брисела и њихових највиђенијих чланица појединачно.
Шта каже Варуфакис.
Оваквом пресијом на Грчку, стварањем хистерије око напуштања Еурозоне, причом да су то нерадници који једу тринаесту, четрнаесту, седамнаесту плату годишње, сваки божији економски фактор се одвраћа од Грчке и из Грчке.
Куда то води.
У изоловану и контролисану пропаст Грчке.
Потпуно идентична ситуација је са БиХиС. Хистерија је Нема Реформи, Лидери пљачкају, Националисти царују. Дакле. Не носите ваш Еуро на то подручје.
Куда то води.
У изоловану и контролисану пропаст БиХиС.
С тим, што смо ми даље одмакли од Грчке.
Министарка За Реформе, која о реформама појма нема, у Влади Српске, каже да нас хвали ММФ али да неће да дође због стања у Федерацији.
ММФ, у садејству са Бриселом, наћи ће милион разлога да одлаже рјешење и долазак и да генерише пропаст. Па онда сваки седми пут дође и продужи Задуживачку Агонију.
Јасно је да Грчка, па и БиХ, Република Српска поготову, не може да се бори против Вјетрењача Тројке.
Али може Јавности да образложи позицију и стање ствари. Нарочито БиХиС.

Немојте да серете да је ММФ Женама Српске честиао Осми Март.




ЛЕСИ
ЈОШ НЕ СКИДА
ШАЛ
ТРЕБА СЕ ЧУВАТИ ХЛАДНОЋЕ.
МАЛИ ЛЕСИ ЈЕ ЧУВАРКУЋА 
КОД МОЈЕ СУСЈЕДЕ ХАЛИМЕ
И МАЛО ПОБОЛИЈЕВА СА ГРЛОМ.