субота, 07. децембар 2013.

2520.
УЛОГА
МЈЕСНИХ ОДБОРА
У ЖИВОТУ ЈЕДНЕ
СТРАНКЕ
 

Како нема Цркве без Црквених Одбора тако нема ни политичке странке без Мјесних Одбора. Нарочито, политичке странке из категорије ПИА. Перманентне Изборне Активности.
Дабоме да знам да је у БиХ на сцени, на буњишту, пропорционални, ситнодркаџијски, изборни систем који продукује много малих странака, уситњава политичку сцену, конгломератизује политичко представљање и претвара га у гранулат безличних актера који више личе на расуте терете него на референтне политичке артикле.
И да знам да такав страначки систем не омогућава странкама озбиљну унутрашњу организацију, технологију и ефективност.
Највећи дио политичких странака типа Лијеви Гуз Моје Тетке За Десну Страну Усоре постоји само због продаје мјеста у Бирачким Одборима што се транспарентује чувеном реченицом Шефе, оћемол опет сарађиват.
А продаја мјеста у БО први је корак у крађи гласова.
Велике, организоване странке, странке оспобољене за ПИА, без чега нема побједе ни адекватног резултата на изборима, имају проблема са организацијом, између осталог, и због оваквог изборног система и те пљевасте структуре политичког представљања.
Перманентна Изборна Активност је неопходна као амортизер дугог и бурног мандатног периода, како коректив унутрашњих а још више екстерних потреса и сила и као генератор сталног активизма.
Мјесни одбори су кључни у том механизму.
Они су, као хоризонтала, контратег талогу страначке вертикале који умије да се умртви, упадне у непродуктивне рукавце или се запетља у сегментиране и фракцијске борбе.
Без Мјесних Одбора, општинска и градска страначка структура је у безваздушном простору. На пливајућем курсу. Затворена у своје феуде и снаџаке и окренута Руководству странке, а, у ствари, Шефу. Тако, општинска и градска структура страначке организације своју моћ лажира на основу контаката са Шефом а свог првака претвара у Дилера страначке робне политичке марке и моћи. Умјесто да своју моћ црпи из ММО, Мреже Мјесних Одбора, која мора да буде организована по принципу Један МО – Једно Изборно Мјесто.
Без ММО нема ко да бира општинске и градске одборе. Онда их неко поставља. Натура. Што је у великој странци недопустиво јер се широки слојеви чланства аутирају и чине незадовољним.
ММО је услов унутарстраначке демократије која се исцрпљује углавном на том ниову и у процесима кандидовања и страначких организационих избора.
Преко ММО сваки члан је уважен и активиран. Сваком члану и бирачу се може прићи и с њим се може комуницирати.
Преко ММО Политичка Странка иде путем изградње Политичке Породице. Све може да се порази и да се уништи, војске, полиције, силе, државе, пактови. Али породица је неуништива. И идеал сваке политичке странке треба да буде управо то.
У активној ММО налазе се ћелије те Политичке Породице. Сви се знају. Знају ко кад има рођендан, кад добија право гласа, да ли је пасивизиран, разочаран, да ли је нашао нову дјевојку, шта ко мисли о овом или оном страначком лидеру.
ММО је имунолошки систем против страначких превртанера, превараната, двоструких играча, лажних првобораца, фалсификованих јунака без базе.
ММО је страначка кућа са домаћином. Без ММО, страначка кућа је скоро удовичка.
У Републици Српској постоје услови за изградњу ММО на двије хиљаде пунктова. То значи да велика политичка странка аутоматски има организациону војску од 20.000 сталних активиста. Што је огромна надмоћ над 2.000 чланова свих општинских или градских одбора.
 

  

  
 

ЧУДНОВАТА
ДАМА
СА ШЕШИРОМ
Posted by Picasa
2518.
КО СЕ НИЈЕ
УБИЈЕДЉИВО
ОПИСМЕНИЈО,
ЕВРОПЕЈАЦ БИЈО
 

Добро. Не треба исмијавати оне Собове из Собла.
Некад је неписменост била масовна појава али је становала само код тетака, дједова, дрвосјеча и сиромашних родјака са села. У провицнији уопште. Била је нејавна. Пошто су комунисти у првом налету описменили све по реду, тај посао је обустављен. Какватаква писменост, па и неписменост, обитавале су у сјенама невидљивости и апсолутној власти писмених.
А онда су дошли компјутери, тастатуре и мобилни, МИЈ. Свако има мобилни а нико нема кључ тринест. Како је деведесетдевете рекао мој друг из Универзала.
Ослободили и писменост и неписменост. Сада свако има Сиви. Не лижу се више мастиљаве оловке. А на тим паметним телефонима треба три мјесеца да се пронађе велико слово. О којем, и иначе, нисмо знали прецизно ништа.
Да. Дошли су и ратови. Наступило ново, демократско, вријеме у коме се људи поново уче да поправљају вешмашине и остало. То ново вријеме више не зависи од многих ствари. Од Братства и Јединства. Што би, онда, зависило од писмености. Можда је то само једна обична комунистичка ортодоксија. Слобода је опште добро које нам треба. Мала моја, демократија је, љубим цуру, не питам чија је.
Пишем, дакле, какооћујем.
Како Оћу је начин постојања.
Лингвисти и правописци су изгубили посао. Велики рјечници су пропали. Битке око језика и норми су отишле у историју са сфрј. Лакше је докторирати. Докторисати. Како ли. Него научити различиту употребу инфинитива у српском и хрватском језику. А о филозофији Зареза да не кантујем, не марксујем и не хегелујем. Ето ти твој босански па се јеби са њим како оћеш.
Ја сам исто неписмен. Пишем како оћу. БолимеК.
Јер. У том новом времену једини стандард је говорни језик.  Говори како говориш. Из њега се извлаче, у дугом слиједу, правила језика, ријечи, правописна регулатива.
Тако сам писао неке своје романе. Говорним језиком. А и од рођења се не дам вагонирати, управљивати, постројавати. Језик је прва људска слобода. Нећу да будем педер да бих био слободан. Оћу да пишем како оћу. Како се говори. Било ми смијешно да мој припрости сељак у рову говори чистим књижевним језиком. Или да му ја додајем канту апострофа по страници монолога.
Мали проблем настаје кад се схвати да многи људи не знају да напишу онако како говоре.
То, доиста, дјелује трагично. И смијешно. У највећем броју случајева, Смјешно.
Али. И то је ново вријеме.
Ко се навико, навико се.
 

петак, 06. децембар 2013.

2517.
ДАБОГДА ТИ СОБЛ
ПИСАО СМРТОВНИЦУ

*име и презиме будућег
 покојника познати
 аутору клетве


2516.
ДАЧИЋ:
ОСТАЋУ УПАМЋЕН ПО
ПУТУ У ЕУ И ДОГОВОРУ
СА ПРИШТИНОМ.
ПРИМИ МОЈЕ САУЧЕШЋЕ.
 

Хтио сам да напишем историјски текст о Станији и Ани. Станија подлетјела под камион. Нек је и она подлетјела под нешто друго. А Ана Николић, некад најтврђа гуза Србије, рекла да ће бити Вучићева Мерилин Моро. Изгледа да се опет отријезнила и да се нада да ће ППВ да скине наочаре.
Мислио сам да се пред викенд зајебавам са политичком сценом Србије.
А онда отворим Прессрс, имају више С него Србија до Свеслосветосвердловска. Дачић се зајебава. А изгледа ко да се опрашта.
Ни Брисел ни Приштина нису никоме никакве референце у политичкој каријери. БМК за Брисел и Приштину.
Али. Дачић је рекао нешто што мене сврби.
У Српској се стиде Милошевића, и рушили су га, а он им је створио Републику Српску.
Дачићу, Дачићу. Говориш ко прави Сарајлија. Данашњи Сарајлија. Не из времена Индекса и Бијелог Дугмета.
Откако је Милошевић почео да ствара, Србима све процвјетало. Нема гдје их нема. Стигли су и до Три Пизде Материне. Само их нема тамо гдје су увијек били и гдје би требали да буду.
Српска сиротиња је створила Републику Српску. Сиротиња у рововима, блатњавим, крвавим и усраним. Није имала луксуз да буд на некој равној гори, ни тамо далеко, ни негдје на коти, чуки, утврђењу. Овдје је била. А против ње, Српске Сиротиње, сви, америчани, усташе, муџахедини, нормални муслимани. И Ненормални Милошевић.
И да не идем даље. До Милошевићевог, србијанског, безочног извлачења пара и богатства одавде, док је та Српска Сиротиња била у рововима.
Осим тога. То што прича Дачић, то Сарајево и Странци Усранци и желе да чују. Њима управо то треба као историјски аргумент. Овдје не постоје Срби. То је све посљедица Србијанске, Четничке, Милошевићевске, Београдске, Агресије. И Геноцида.
Београд, и Дачић, једном би требали да схвате.
Ако неку лекцију никако не можеш да научиш, прескочиш је, ЛЈЈ.
Лебац Јој Јебем.
 

 

 

 

 

 

ВАША ДРЖАВА
ДРЖАВА СТАРЕ И НОВЕ МУНИЦИЈЕ
Posted by Picasa
2514.
НЕКАД
ЛИСАБОН, СИНТРА, БОН,
ДАНАС
БРИСЕЛ, БУТМИР, ПРАГ
 

Некад Педи и Мадлен Лејди.
Данас Инцко и Пицко.
Како се све девалвира. Само Босна стоји каменито, поносито, курчевито, одолијева вакту и земану, не низи се ни агреману ни ферману.
Био је, хоћу да кажем, ПИК. ПИК је... Како да вам предочим. Знате шта је Радна Група. Е. Није ни слично. ПИК није ништа.
Постоје поуздани индикатори да Међузај овдје нешто чека. Замиче и друга деценија од наших ратова. А ови Сранци Иностранци се све више показују луђим од нас. Или чекају да Чавић још једном постане Предсидетељ па да још једном подржи извјештај о још једном геноциду. За Србе је мало један геноцид а за муслимане мало једна Босна.
Или чекају да неко легне на руду, да се стекне стицај, да се ситуација усложни, да се промијене производне снаге и продукциони односи и да свијест почне да одређује друштвено биће. ДМП. Да Мртвац Прдне.
Дабоме да чекају много озбиљније ствари.
Не умијем тако да се зајебавам с њима као што они умију да чекају.
Држе овдје Инцка са ефективима мућка. Само га премијештају из гнијезда у гнијездо да кокоши не серу по дворишту.
Устоличили прву резерву. Мијењају амбасадоре. У Бриселу имају млађег старијег нижег референта за проширење. Који има улогу да чека вјетар на лађи која нема једра.
Све то знају Бриселаши, Велики Кројачи и Мудоње Међузаја.
Па. Шта, онда, чекају.
Што се Босне и Херцеговине тиче, чекају Србију.
Чекају да се Србија подјарми, што обавезно укључује барем једну ногу и оба јајца у Нато Пакту. А никако руски гас у плинском тракту. Да потпише међудржавни споразум са Сљободно Косово. Да се пусте Турци у Србију. Да Србија има више капија него ограда.
Истина, засад само једна од тих чека даје резултате. Све остало сами губици. Руси долазе трасом Џингис Кана. Требаће много лисица, зноја и медија да би неко у Србији постао Бог и показао народу да сунце излази са Нато стране свијета.
Кад се то догоди, ако се догоди, пашће и Босна и Херцеговина. И Српска и Херцеговина.
То може да потраје још двадесет, тридесет година, можда и још један мањи рат. Али не може много да се убрза. Јер. Вријеме не ради за Америку. Иако Брисел ради за Нато.
Република Српска не смије да чека да се ситуација усложни. Потребно је сваког дана радити на Самосталности, у оквиру Дејтонске БиХ, или изван БиХ. То укључује упоредну изградњу посебне Политичке Свијести Српске у коју ће се смјестити свако онај ко је на власти, на било ком нивоу и свако онај ко представља Србе и Српску у Сарајеву.
То захтијева и конкретне кораке. Мале. Свакодневне. Јер они само изгледају мали. Мали је корак, наизглед, индиректан избор Српског Члана Предсједништва. С ове стране. А са оне је велики корак ка укидању Републике Српске.
Све што имаш, задржи. Све што задржиш, прошири. Све што прошириш демократизуј. Тако то постаје народна својина а не само папирна, дејтонска, уставна.  

четвртак, 05. децембар 2013.


ЖЕНА ВУЧИЦА
Posted by Picasa
2512.
ОФАРБАЈ СЕ,
СЕФЕРЕ,
ПАТРИОТО
БЛАТА И ОПАНАКА
 

Сефер Халиловић, муслимански политички Михајљица, генерал у пензији, миноран по политичком утицају али битан као индикацијска лампица ставова агресивног, милитантног и фундаменталног муслиманског паравојног вођства, у рату и послије рата, чији је највећи ратни успјех то што се није задесио на балкону свог стана када је неко сарајевско патриотско крило одлучило да га дигне у ваздух а оптужи Србе, бави се зукорлић-церићевом геостратегијом Балкана па лансира тезу о томе да ће прије Санџак постати дио БиХ него што ће Република Српска постати дио Србије. То би се десило ако би Николић и Додик покушали да осамостале Српску и припоје је Србији.
За необавијештене и млађе нараштаје морам рећи да је Санџак срце европске демократије, просперитета и људских права. Тамо су археолози пронашли писане уставе старе пет, шест, седам, осам, деве и десет хиљада година. Ископавања се настављају. Ванземаљци су прво слетјели у санџак. Мислим, телепортирали се. А становништво Финске 99,9999999% гена има санџачких. И кад су то сазнали почели су сви да се фарбају, ко Сефер. А када је Отоманска империја освојила ове просторе, сви у се султанови, и султан сам, црвенили од стида седам непрекидних година. Било их срамота што су на сабљи и коњу дошли у такву цивилизацију. Седам наредних непрекидних година су молили санџаклије да омогуће да се Отомсанска Империја припоји Санџаку. Они ни мукајат.
Ну. Сефер Фарбер, Босански Патриот, Сунце Ти Јебот, каже да нико из БиХ неће изнијети Републику Српску. Море само мало земље и прашине на ципелама. Онај ко не жели да живи са друга два народа море ић.
То је класични став Босанске Опаначке Земљане Демократије.
Само, чини ми се да ће Сефер и његови морати да иду. Муслиманско, бошњачко, политичко, вјерско и парамилитарно вођство, непрекидно даје знаке да не жели да живи са друга два народа. Осим са Сејдићем и Финцијем. А са Лагумџијом морају.

 

 

 

 

 
2511.
СВЕ
УСАМЉЕНИЈИ
БОСИЋ
 

Иако Есенесде, енд дружина, не може, сљедеће године, ни изблиза, гласовно, искористити велике пројекте као што је Аутопут, завршени и започети, Андрићград, Чемерно, па и почетак Станара, јер то једноставно нису изборни артикли, и не може на биралиштима уновчити значајне политичке битке, као што је борба против Сејдић Финци унитарног потурчавања, јер гласачки народ не мора да се упућује у све детаље и далекосежне посљедице СФБ, Сејдић Финци Бутмира, а не може ни валоризовати заустављање пљачке Глинице и Бирача, јер је нормално да власт чува државно богатство, мада није нормално да још увијек не умије објаснити ко је крив за такву срамоту и понижење, Опозиција у Републици Српској не може рачунати на побједу.
БИЧ Опозиција, Босић, Иванић, Чавић, у самом старту дисквалификована је. То је сарма од стиропора и пиљевине.
У својој нарцисоидности, парамесијанству и експертном прогресизму, док су им фактори из Мисије титрали муданца, та три никад до краја финализирана лидера, нису ништа чинили да оформе Политички Програм. Једина права Опозиција нису људи већ програми. Ако бирачи виде Програм, могу повјеровати и будали која га заступа. Ако најприје виде будалу он ће им замаглити и најбољи програм.
БИЧО је још увијек уљуљкана.
Узда се да ће жалосна судбина уцвиљене половњаче Шаровић донијети гласове, да ће процедурално и судски непоткријепљена инкриминизација и облака који је прошао изнад сједишта Есенесдеа, учинити од биралишта рудник гласова против Есенесдеа, да се кашаљ на локалним изборима када су неки дилери Есенесдеове моћи и робне политичке марке изгубили, већ претворио у галопирајућу сушицу и да ће бирачи само покопати мртваца, да ће Вучић лично ухапсити Додика и, у директном преносу, превести га чамцем преко Дрине, и да ће, мјесец прије избора, сви Есенесдеови гласачи и чланови добити амнезију, апатију и антипротивност.
У тој ситуацији, ето избора.
Есдеес је улудо потрошио сарадњу са Есенесдеом у сарајевским институцијама, Иванић и Чавић су се излежавали, јер партија и немају. А никог више примјетљивог на том опозиционом небу и нема.
Иванић и Чавић су унапријед дискавлификовани. Прије свега, они су већ били нешто. Па су, и један и други извршили ПУЧ. Прднули У Чабар.
Али, важније. Чавић се не може опрати од Сребренице јер је својом подршком и политичким печатом извјештају о геноциду којег није било, облатио Републику Српску за наредних хиљаду година. Иванић се не може опрати од продаје банкарског и фабричког иметка по цијени бостана у августу. Његови су бисери Бирач, Кристал банка, Развојна банка, Бањалучка банка...
Бирачи то имају похрањено у оном подсвјесном дијелу изборне одлуке.
У тој ситуацији Босић је сам. Са својим Есдеесом.
А шта има Босић у Есдеесу. Има осакаћеног Шаровића. Неће српски бирачи плакати за оним за којим плачу и муслимански бирачи. Има Обрена испод Озрена и, тамо, ништа више. Има Мићу у Семберићу којег развлаче његови. И тамо нема ништа више. А из Семберића, кад погледа доље, према Страдуну, само је Вучурда. Који штети више Есдеесу него Педепеу. Ни на Исток, ни на Запад. На Западу чека Марко.
Шта Босић има у Есдеесу, не више на терену већ на полицама. Огњена Тадића. Који је све више Бранислав Бореновић Есдееса. И има себе. Чија се сјенка боји сјенкине сјенке. И чији политички капацитет и визија сежу до Обудовца. Али с оне стране. И чији је највећи проблем не Мисија Рушења Додика него комбинација у којој се он неће кандидовати низашта, а остаће лидер, и у којој неће кандидовати Иванића и Чавића, и никог из Есдееса, а, сам, постаће, истовремено, и Предсједник Републике и Члан Предсједништва.  
Иду славе, божићи, нове године и пртине.
На којима ће се још једном градирати три протекле политичке године. Кад март однесе шкарт, одлука ће проклијати. Мада је већ донијета.
Можда ће хајдуци сачекати, да не иду у шуме, да би видјели ко ће након октобра бити лидер Есдееса. И да ли ће неких слова уопште бити у страначким скраћеницама.

среда, 04. децембар 2013.

2510.
УКАЗАО СЕ ТОМАН
И ПОЈАСНИО МИ:
КАД НАПУНЕ ГУЗИЦУ,
ИСПРАЗНЕ ГЛАВУ
 

Пуповац, Србин из Хрватске, саборски заступник, Хрватски Сејдић и Финци, пошто Срби тамо све мање успијевају да буду и Мањина, био у Београду гдје је обострано констатовано да је добро што се Србија није укључила у Хрватски Ускипјели Лонац око Ћирилице и Антисрпске Хистерије уопће.
Српски Ганди Хрватске, М. Пуповац, од рата води политику помирљивости, вјероватно у нади да ће Хрватска доћи себи. Пошто је ријешила два тисућљетна проблема. Неовисност и Србе.
Ну. Као што још није завршне Распад Југославије, тако није још ријешено Српско Питање. Онако како су га Велики Кројачи замислили.
Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Хрватској и према Србима у Хрватској. Као и однос према Косову и Србима. Сада више не На Косову него У Косову.
Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Републици Српској и према Сарајеву.
Лист Данас, санџачки лист који излази у Београду, пукао је данас преко цијеле насловнице црвену шлајфну са насловом Србија се дистанцира од Милорада Додика.
Дабоме да нисам Генералић да кажем да је то наредио ППВ Вучић. Имају они друге наредбодавце.
Текст је скаламбурен као Наша прича из Берлина, Сарајева, Бањалуке и Београда. СТЈ. А саговорници су познати босански аналнитичари Топић и Пећанин.
Било би преједноставно да се одмах успостави дијагноза да се ради о новинарству као накурњаку или накурњаштву као новини.
Пошто Велики Кројачи, који имају Мисије, раде на временске периоде у којима је десет година тек један педаљ, јасно је да је садашња власт у Србији само једна етапа која се наставља на етапу Бориса Тадића. Тадић је био зец у тој трци на четиристотине метара колико пута треба.
Пажљива анализа не може однос Тадића и Додика сводити на Give Me Five. Јер, Тадићу је требао Додик ради потпорња у тамошњој јавности. Недостајало је Националног Зачина. Такозване Србгете. Додику није био потребан Тадић већ је Српској требала Србија као Дејтонско залеђе. У цијелој тој представи Додик је кориштен због свог емотивног националног односа према Нацији и према Србији. Сада Србији толико не треба Српство. Главни проблем Српства у Србији било је Косово.
Али Мисији још увијек треба Србија. Док се, како рекоше у Дестинацији Нато, не споје војска, народ и политичари. То значи док не уђе у Нато.
Стога од Србије треба још штошта очекивати.
Зато је тријумфална Данасова жута бомба на црвеној шлајфни убојитија него да је то изјавио сам ППВ.
То је јавно приморавање Руководства Србије да се дистанцира. Да ни не помишља да се станцира. Јер се Мисија узда у то руководство. Тадића рјешавамо у Теленору, у Уникредиту. Конкуренције не смије да буде. А и ако је има, нека се бави Вршачким Виноградима и слично.
Ако неком буде изгледало да се неко понаша као да је празне главе, то само тако изгледа. Није ни Томан све знао.
2509.
ДЕСТИНАЦИЈА
НАТО
 

Краљевски институт здружених видова за одбрамбене и безбједоносне студије, смјештен у Вајтхолу, Лондон, www.rusi.org, разаслао је по Босни и Херцеговини, и по Републици Српској, на ћирилици, књигу, студију, под горњим насловом, и са поднасловом Реформа одбране у Босни и Херцеговини 2003 – 2013.
Студију су написали Рохан Максвел, виши савјетник за политичко-војна питања у Нато Штабу у Сарајеву и Џон Андреас Олсен, активни службујући бригадир норвешког Министарства одбране и гостујући проф оперативних вјештина и тактике на шведском Државном колеџу за одбрану.
РУСИ је Независни Тенк Тинк. Кад се помене Независни, Независне, Независно, СТЈ, потежем осамдесетчетворку, пјешадијски митраљез скинут са руског тенка.
РУСИ је толико независан да је ангажован на најосјетљивијим истраживањима везаним за одбрану и безбједност. Основао га је Војвода од Велингтона, 1831. године, кад Нато није био ни у мудима.
РУСИ Студија је забрањена за копирање, факсирање, дркање, орално задовољавање на познатим интернетским технологијама као и на оним које ће тек бити пронађене.
Троколосијечна је. Пропагандна. Директивна. Обавјештајна.
Добили су је сви српски званичници било ког нивоа.
Тинк Тенк стога преводим као Тенк који улази у Памет.
Када изоставим пропагандне просерице, цитирање Андрића, назив одјељка Рат и мир и напомену да мишљења и закључци припадају ауторима а не представљају званичне ставове Натоа, могу мирно да закључим да је цијело Крвопролиће СФРЈ подузето да би Нато добио Територију, Лопови Демократију а Народи Го Курац. У народу познатији као Гокурчин.
Досадно ми је да детаљно обавјештајно анализирам Студију РУСИ. Даћу само неколицину занимљивости.
Постоји одјељак који се зове Мисија БиХ. Познато је да је Младен Босић говорио да има Мисију, мада сам ја био увјерен да има Диоптрију. Мисију да Сруши Додика. Не зато што неће у Нато него због сарадње са Кустурицом.
Тај одјељак почиње историјским догађајем из маја 2003. Када је Педи Ешдаун, у народу познат као Педер Педи, са стварним именом Џереми Педи Ешдаун, кренуо у одлучну акцију да уједини оружане снаге у један систем. То је био први корак ка Нато Територији. Зато је ту и доведен, Пизда Му Матерна. И зато га је Бака Ројалица одликовала чим је завршио Мисију.
Има и напомена да ова Студија даје процјену након десет година и препознаје лекције из БиХ које би се могле примијенити на друге сценарије.
Тако се и на наш Сценарио примијенила нека студија од прије тридесет, четрдесет, година.
Ми мислили да смо страшни националисти, фашисти, кољачи и агресори. А обични смо Територијаци Натоа. Пичке Једне (Михајљица је аутор студије О пичкама).
Студија нас третира као Групе. Једна група су Бошњаци и Хрвати а друга Група су Срби.
Студија је писана по класичном заданом обрасцу. Има и скраћеница, као и код мене. Неке су занимљиве. ИПАП.
На једном мјесту се каже Услови које је дефинисао Нато умногоме су се поклопили са Оебсовим Кодексом понашања.
Све што је дјеловало у БиХ, дјеловало је у корист Натоа.
Каже се и да је Странама било јасно да би Педер Педи могао посегнути за Бонским овлаштењима. И Бонска овлаштења су донешена ради службе Натоу. Бонске овласти за Босанске области.
И на крају стоји закључни одјељак. Дестинација Нато. Гдје се каже да три војске нису могле опстати јер би то онемогућило чланство у Нато. Мада је то замаскирано У једну, јевтинију и ефикаснију. Какви су будалаши били учесници у Мисији, Комисији за реформу одбране и цијели идиотаријум. И гдје се каже да Демилитаризација није прихватљива ни одржива јер земља има Легитимне Безбједоносне Потребе. Крв Ти Јебем. Каже се да је ПфП, Секс фор Пис, већ раније испробана формула, добро послужила и у БиХ.
Трећи посљедњи закључак, као одговор на унапријед постављен пројектни задатак, говори о Правцу, Концентрацији, Одлучности и Комуникацији.
А то значи, појединачно,
·         Одабрати одговарајући правац, оквир и резултат.
·         Додијелити и одржавати потребне ресурсе.
·         Држати правац.
·         Завршити повезивање становништва, политичара и војске.
Концентрација подразумијева да имате праве људе, лидере и особље, на правом мјесту, и да им осигурате потребну количину административне и практичне подршке све док им је потребна.
Моја поноћна студија каже да још нису нашли све људе, лидере и особље. Али траже, траже.
Кад ти поразе војску, Укопација није завршена док ти не напуне главу, џеп и чмар. Томан, учење о Окупацији, 71689, година 1830.

уторак, 03. децембар 2013.


ЈЕБЛА ВАС ОНА
Posted by Picasa
2507.
ХРВАТСКА
СЕ ВРАТИЛА
У ЈАСЕНОВАЦ
 

Није на Балкан. Како кажу увиђавни Еуропљани.
Ну. То је само још једна од миришљавих, памучних и благонаклоних дијагноза о Фашизму у Хрватској. Једна од најнаивнијих, мада се и оне пласирају смишљено и са дугорочном намјером, јесте она да данашња Младеж не зна шта је усташки Лавеж. Не зна Шимунић шта је За Дом Спремни. А и омладина не зна шта су, не тко су, биле Усташе. Не знају да су они носили камице и резали вратчеке Србчекима.
Знају веома добро.
Референдум о жени и мушкарцу у браку и у уставу, иако је, наизглед, референдум о најуобичајенијом ортодоксној католичкој представи породице, такође је једна од потки Фашизма у Хрватској. Тај референдум, и одредба која ће бити уграђена у Устав, даје крила Фашизму. За прогон неодредбених Хрвата, за прогон неистомишљеника, за својеврсни кроатизовани макартизам и кјуклуксклановље. Референдум је показао и главнину снага хрватског друштва. Ону исту која је тако лако и перфектно извела отцјепљење, неовисност и улазак у европску унију. Та Главнина је католичка црква. Која је одобрила и Ендеха и све приручне програме, до Јасеновца.
Овај дио свијета, пред праговима и тарабњачама Еуропе, треба да  буде свејстан да је с оне стране трију ријека, Уне, Саве и Дунава, Фашизам усјемењен у трајном облику. Тај Фашизам не мора да се сваке деценије исказује у Јасеновцу. Његова латентност омогућује му осебујност до неслућених размјера. И стога што политичких снага за запреке нема. Милановић једино успије, при ријетким изласцима испод плашта трулежи, да каже како референдума о ћирилици неће бити док је он премијер. Чиме је само рекао да је његово вријеме одбројано. И вријеме те освиленгаћене љевице.
Једина брана Хрватском Фашизму били су Срби. Сада је тек јасно колико је била погубна политика Београда који је манипулисао Србима у Хрватској и потпомогао њихово олујисање. Да је остало пола милиона Срба у Хрватској, Хрватска би данас изгледала потпуно другачије. А Србија би била јача.
Фашизам најављује и прогон јавности.
То што се догодило Матији са Индекса, такођер је упозорење. Његова дизајнерска зајебанција, која озбиљно дијагностицира стање у Хрватској, која користи три боје и кукасти крст поплочан бијелим и црвеним квадратрима означена је као понижавање грба и заставе Хрватске.
То су фашистичке оргије према слободи мишљења. Јер на тој илустрацији нигдје нема ни грба ни хрватске заставе. Тробојка без државног грба није застава Хравтске. А кукасти крст се ни по чему не може довести у везу са грбом.
Матија је, у ствари, упозорио да се ствара једна нова Хрватска. Са новим симболима. Он је дао дијагнозу а не понижавање грба и заставе.
Мада бих ја то протумачио као напад на Србе. Оно су два шала Црвене Звезде која су се смрзла на овој зими па им се крајеви преломили.

понедељак, 02. децембар 2013.


ЉУБАВ
Posted by Picasa
2505.
ДА ЛИ СУ
СЕЈДЕФИНЦИ
ПРЕШЛИ ПРАГ
 

Толеранције. И зна ли ико више због чега траје трагедија једног безначајног питања. Нека ми опросте и Цигани и Јевреји, не желим да их назовем ни Мањинама ни Осталима, нисам ја Хрват из Вуковара, нити Мушко из Хрватског Брака а ни Лагумџија, да сваког Комшића класирам као Мањину, али вријеме је да кажем да нас Дерво Сејдић, Јакоб Финци и Глупи Брисел, зајебавају.
Случај СФ двојца постао је одавно Парада Понора. У којој Брисел демонстрира шуваљиву бригу за интегрисање БиХ у ЕУ, једнако енергичну као што кинески сељак показује намјеру да своју циглу од глине, пљеве и трске, угради у Кеопсову пирамиду. У којој Сарајевски Политички Круг изводи представу Сарајево Филм Фестивала или Малих и Експерименталних Сцена под заједничким називом Како Нагузити Хрвате, епизода 638. И у којој Секта Црних Унитариста чека иза кулиса да јурне у Устав. Или оно што је од њега остало.
Али ништа од тога појединачно није битно колико је све то заједно, и друго, битно у пројекту Дезинтеграције Републике Српске и Дејтонског устава и Споразума. Због тога је и дизајнирана тужба СФ. Треба се сјетити времена у коме се то догодило и тадашњих политичких процеса, догађаја и одлука. Мада остављам могућност да то група Седеф, Сејдић – Финци, није знала. Није знала да ће бити употријебљена.
Бројне варијанте и натезања, трговина такозваних Федералних Партнера, између осталог и правима и надлежностима Републике Српске, велика су шума од које се не види неко важно дрвеће.
Али довољно је схватити да се, између осталог стално инсистира на посредном избору Српског Члана Предсједништва БиХ. Па разазнати да су Трн У Оку Срби а не онемогућавање кандидовања СФ.
Каква филозофска интелектуалуција може да повеже право на кандидовање Циганина или Јевреја са начином избора Српског Члана.
Мислим да је дошло вријеме да се Република Српска повуче из тих преговора.
Да се коначно обустави та фарсична представа у којој и Брисел и Сарајево показују фалсификоване потребе за исконском демократијом и хуманитарном галантеријом. Да се обустави продукција политичког кича у којој главну улогу игра Сарајевски Политички Круг и његови блефери, Бакир и Лагумџија, којима само недостаје Комшић па да Тројка Пајаца буде потпуна. Да се обустави бесконачна представа о неважним питањима за Босну и Херцеговину и за европске интеграције, која, као центрифуга, цијели овај простор Наказе БиХ, разбацује све даље и даље од Европе, у крила Анкаре, Арабије и Ирана.
2504.
BILLY
THE BUDIMIR
ЗА БиХ СПРЕМАН
 

Револвераш.
Тако је и Били Тхе Кид носио револвер без дозволе. И ушао у Легенду.
Предсједник Будимир, Револвераш, може стићи само до ћенифе.
За њега је и Творза луксуз.
Тако је кад будале полете да буду Комшић. Ако не знаш гдје да будеш Хрват, немој ни код Лагумџије.
Ну. Помињем Будимира Помилујка због тога што је дао важну изјаву о томе како Додик стално насрће на цјеловитост и јединстеност Босне и Херцеговине. Туземно а често и у иноземству. Што је њега, Будимира, додатно узнемирило као освједочено опредијељеног и опробаног борца. За БиХ Спремног.
Предсједник Будимир је, и без афере Помиловање, маргинална политичка личност. Јер је маргинално и мјетсо Предсједника већег и потпуно разјебаног беха ентитета. То мјесто је резултат сарајевског шибицарења а не валидног политичког процеса у којем политичке странке и конститутивне федералне нације играју пресудну уставну и демократску улогу.
Његова политичка валидност упитна је и по интерном Хрватском Питању. Политичка Лола, какав је, неоспорно Будимир, која је спремна да глуми Хрвата на важномм мјесту а без гласовне изборне потке, не може да у политичкој реторти игра улогу важнију од једног обичног црвљивог кестена за улично предзимско пржење.
Стога и његово залагање за Јединствену и Цјеловиту БиХ, може само да буде подсмијавање тој Кобивадржави. Може да буде само смијешна закрпа на изношеном и изгуљеном капуту Унитаризма. То, чак, не може ни да буде модни детаљ Мандата у коме је главни догађај Напасти Додика.
Будимири, нажалост, контаминирају јавну политичку сцену у много раширенијој и опаснијој мјери него што је то једна изјава Пиштољаша Предсједника.
Његова подсвјесна, пак, и намјера сарајских медија који преносе такве изјаве, као и његових ментора, тракотра и застора, јесте у накани да и Републику Српску претворе у такозвано Будимирово Јебалиште.
Да се и у Републици Српској може изаткати Предсједник Будимир.
Предсједник Мудимир.
А Цјеловитост је спала КЗУ. Док је овакви заступају.

недеља, 01. децембар 2013.

2503.
НЕЗАВИСНА
УЗУРПАЦИЈА
ЈАВНОГ ПРОСТОРА
 

Незасита Узурпација Независних Новина.  Од стране истих.
Обзнаниле су да бирају најбоље министре у БиХ.
Министри се не бирају. Они се мијењају.
Прије него објасним Узурпацију, морам поменути Манипулацију.
Толико је лоших, смијешних и случајних, министара у овој Накази БиХ, да је поптуно сулудо бирати најбољег. Министри нису Бубке нити Исинбајеве. Немају љествице. Раде у различитим, неупоредивим ресорима. Имају под собом и око себе тако различите будале да их рачунари ванземаљаца не могу разврстати за двјеста милиона година. А камо ли шака читалаца Независних.
А тек кога имају изнад себе.
Та акција, дакле, по својој суштини, мора бити манипулација. Мада знам да ће ПНН, Поштене Незасите Независне, учинити све да избор буде лабораторијски објективан. Чуо сам да су уведене оцјене на седам децимала.
Независне бирају и спортисту БиХ. Најјачег Мудоњу у Региону. Глас Српске бира спортисту Српске. Компањија још није објавила да бира најбољу временску прогнозу. Најбољег сарадника Удбе. Најбољег Натољупца. И товљеника за двајестдевети. А Црне Листе тек.
Најбоље спортисте треба да бирају спортске асоцијације а не приватне организације. Мада је упитно, у оваквом стању спорта, у његовом просјачко-аматерском статусу, бирати најбоље а да то не буде некрофилистично.
Осим ако се приватне организације не поистовјећују са државом. Једном и другом.
Предновогодишње Најбољашење Независних умногоме је и својеврсна легализација рекета. Међу пословним и другим круговима већ влада упитни страх. Да ли да дам или да не дам. Свако се боји да ће његова тетка, читајући Независне, сазнати нешто лоше о њему. Или ће Црнолисташ забранити новинарима да узимају изјаве и помињу дотичног. И у случају смрти.
Независна Компањија оваквим акцијама, и другим, као што је Продаја Натоа Српској, скупља добровољне финансијске прилоге. Добровољне као Турски Порези.
На основу тога не гради само своју финансијску него и друштвену и политичку моћ. А на основу тога и Моћ Манипулације.
На том пољу много је већ поститнуто. Јер. Није легитимно да новине са малим тиражима бирају најбоље у ситуацији када кандидата има више него читалаца.
У мом селу Они Са Малим нису бирали ништа, нити је ко њих бирао. Само су гледали преда се.