НАД СРБИМА ТЕШКА ТМИНА, СВИЈЕТЛЕ, САМО, РУСИЈА И КИНА
Русија и Кина су покренуле Резолуцију у УН за укидање
надлежности Високог Представника у БиХ. То може да значи да је Дејтонски Споразум, његов
Устав, остварен у објективно могућој мери. Или да је дрипцерајска гарнитура Високих Представника
толико девастирала Устав и Дејтон, да се морају склонити са улице и држати у притвору,
како, барем, не би утицали на свједоке. Јасно је да Резолуција не може да прође. Као што је јасно да Русија и Кина то знају. Ну. ▪ Битно је да Русија и Кина дјелују Заједно, кад су у
питању Срби. ▪ Јасно је да дјелују заједно јер је у питању Прљава
најезда Запада. ▪ Као што је јасно да Кина, овдје, има свој Геостратешки
Интерес. Србима је Кина далеко. Али, Кини Балкан није далеко. ▪ Кина разумије да ће Америка пасти и да се треба на
вријеме појавити. А, и ако се не појави Кина, сад, нема ко други да се појави. Осим
ситних Дојчинглеских Служби. ▪ Лијепо је да Срби мисле да је тај двојчани ангажман
Кине и Русије, због Срба. Нас, Руса и Кинеза, милијарде двије, Па Америке и Њемачке нигдје није. ▪ Ради се, међутим, о њиховим Интересима а не о
српским. ▪ Русија и Кина ће се ангажовати и без тог сазнања. По Србе ће бити боље ако схвате и прихвате ту
реалност. Јер је не могу промијенити. Помози себи, па ће ти и Бог помоћи. Кинез и Рус. ▪ Ту реалност би требало да схвати и Бошњачки Комплекс
у БиХ. Хрватски ће схватити јер је Загреб добар са Москвом. Више него што је
уобичајено. ▪ Реалност која се не схвати и не прихвати, кад тад се
заврши лоше. Заврши се трагично. ▪ Срби се и у овом случају, и у овој историјској
епозоди, држе мутаво, како им и доличи. Једино Додик показује да је на површини. Уз сва тајна
и службашка подметања у његовим, и Републике Српске, односима са Русијом. То што се Вучић понаша Кокурац Уладнојводи, то неће
коштати Русију и Кину. Коштаће Србију. Али. Вучић је због тога и доведен. Мада је паметнији од Сарај Чадора. Он зна шта ради. Чадораши Бакирије, не знају.
четвртак, 15. јул 2021.
ОСМИЦА ОБАВЈЕШТАЈАЦ САМО ЈЕ ВРХ ЛЕДЕНЕ ОСМАНСКЕ СВИЈЕСТИ
Смијешна и тужна окупљања за подршку Османагићу,
ухапшеном директору Обавјештајне Агенције БиХ, који се свјежбио да купује
Дипломе у ринфузи, показују све о Сарајеву, тзв Босни и Херцеговини,
девастацији Дејтона и Устава и о стварним намјерама Бакираша. И топонима Бакирија. Османска Свијест, залежена и учаурена у Сарајеву, чадорска
је свијест. Она влада испод Чадора. Нема Скупштине, нема Парламентаризма, нема Владе. Султанија Хурем је моћнија и од једног и од другог
дома Парламента. Зато је Сарајеву драга структура која је невидљива,
паралелна и неуставна. Кад је нешто од тога, онда је било шта тешко јавно и
процедурално контролисати. Глупи Срби и још глупљи Хрвати, пристајали су им на такве
институције којих нема у Дејтону, ни у Дејтонском Уставу. И за које не постоје
надлежности ни у Дејтону ни у Уставу. ОСА је једна од таквих институција. Зато је њу немогуће контролисати. Као што је немогуће контролисати Сипу, Судство БиХ... Зато са муслиманима мораш у нагодбе. А ту ће сваког и увијек да нагузе. Јер имају Запад
узасе. Одустајање од Херцег Босне, законито доведе до
Комшића. А пошто је Комшић нелегалан, нелегитиман, неуставан и
недејтонски, сада му не можеш ништа. Тако и том смијешном Осмици, не могу ништа већ
годинама. Максимално што се може учинити јесте да се уклони
Осмица а да се уклони и неко српски и неко хрватски. Трговина на Босфопру. У којој ће Срби и Хрвати увијек бити надјебани. Чадорски Политички Систем, пажљиво бира које пунктове
ће да држи. Неће да се бави ничим што се може контролисати, гдје
се може бројати, што се мора нашироко одлучити. Анализирајте то. ЈВЛ. Западни жбирови то сигурно знају. Као што су знали да је ОСА неуставна. Да Осмица није
за тај посао. Да Осмица нема Диплому. Као што су допустили да се Осмица развлачи. Њихов пројект је, оквирно, слабљење Бакира
Изетбеговића. Зашто. Јер је с њим, са Њима, Четверопрсташима, немогућ
договор. Они хоће све. Али није пројект због страха од Унитаризма. Пројект треба да потпомогне да се Срби и Хрвати
приведу култури, да постану кооперативнији. Да их се лакше унитаризује. Када падне Бакир, Србима и Хрватима ће се предочити да
је све готово, да сада могу да се праве компромиси, суживот, Држава. Ево
Баклава. Тога се треба чувати ко Поскока у њедрима. А Човић и Додик, који би надживили Бакира, потрчни су
за штетне компромисе. То смо већ пробавали. Што рече Зирдум, кад промијенимо Изборни Закон, онда
ћемо, ми Хрвати, да изаберемо Комшића. Да се Бакир програмирано слаби, јасно је одавно. Да је жилав, ко Пуница кад је избацујеш кроз прозор, и
то је јасно. Тузла, Зеница и Бихаћ, показују да нема монолита у
Бошњака. Истина, Сарајево га и не жели. Не желе ни те три
средине. Али не желе ни да буду далеки Сокаци Сиротиње Раје. Одлазак СББ од Бакира и најава Радончића да ће
одступити са мјеста Предсједника Странке, такође су читљиви. Кад дође вријеме Фахро ће наступити као Нестраначки
Кандидат. Па, одлазак Звиздића. На крају ће Бакир остати сам у Трезору. Са Лажним Дипломама. Ну. Тај процес, трајање и крај, не треба никог да
заварава. Сарај Чадор ће замијенити Пет Амбасада Запада. Умјесто Османског Унитаризма, имаћемо Вест Унитаризам.
Синтагму је лансирао извјесни Славко Којић, некадашњи Бандићев
прочелник нечега. Мада сам мислио да су сви помрли кад је Бандић лелекно. Којић је, дабоме, мислио на Томашевића, новог
загребачког Градоначелника. Који јесте Неартикулисани Сорошевац који је ту доспио
филигранским манипулацијама у којима је медијска сатанизација Бандића била
значајна ставка. Али се његова смрт показала пресудном. Томашевић је Изборе, по свим алгебрама, добио. Ипак. У великим Градовима када такав неко добије
Изборе, то се мора, као минус, књижити на велику Странку или на више њих. Јер немају
организацију за урбану социологију. Не разумију Урбану Свијест. Која није Колективна
Свијест већ је атомизована, конгломератна, шљунковита. Неартикулисани Сорошевац је безреферентни неспособни
инсталатив. Много боља Синтагма је Дезоријетнирани Дилетант. Ну. Пишем ово јер је то постало Тренд Сфрјишта. Такви Инсталативи, Дезоријенисани Дилетанти, већ су у
Београду, Сарајеву, Подгорици, Бањалуци. Загреб се задњи Прикачио на тај Влак. Ради објективности, треба рећи да и они Оријентисани
Дилетанти, обављају исте манипулативне и инсталативне послове. Само љепше изгледају, боље политичке реченице имају и
не будалашу по улицама. Дезороијентисани Дилетанти само показују да се Западу
жури. И да су Политичке Странке разорили у довољној мјери. Јер, свуда гдје су такви Инсталативи, нема Велике
Странке, Дилетанти немају Странку, или је Странка само привидна и већ изнутра
црвицом поједена. Да су Странке при крају, видљиво је по томе да Запад
прелази на друге конструктивеНације и
Државе. И једнако успјешно их уништава.
уторак, 13. јул 2021.
ЏИЏЕ СА ИЛИЏЕ ОРГАНИЗУЈУ СКУПШТИНУ ГРАЂАНА БиХ
Џиџе су. Јохан Сатлер, Шеф Делегације ЕУ у БиХ, Високи Представник
ЕУ у БиХ и Главни Контролор Квалитета Жира у БиХ. Кетлин Кавалец, Мисија ОСЦЕ у БиХ. Америчка Мисија.
Мисија против превише уља у Ајвару. Ерик Нелсон. Амамб у БиХ. Поклопац Босанског Лонца.
КК. Допис је послан на 4.000 адреса, људима у куће. Од тога би неки Ипсос, независна Агенција, на Западу
је, иначе, све независно, требао да изабере 57 Грађана који би се у октобру
требало да састану, негдје, на два мјеста у БиХ и да расправљају о изборној
регулативи и промјени Устава. Не знам да ли су Џиџе установиле и регистровале неко
Удружење Грађана или НВО, за ову дјелатност. Не знам како би изгледало да се у Хасиној Авлији, састану
Суљо и Мехо и да расправљају о томе како да му јебу Фату. ▪ Очито је да Џиџе, и сво пратеће особље ЕУ, Пет
Амбасада и сва друга мрака, дјелују на Колосијеку Унитаризма. Политички Појам Грађанин, у БиХ, уперен је искључиво
против Срба и Хрвата. ▪ Једнако је очито да су Политичке Странке у БиХ, а то
није само појава овдје, у расулу. И да у тај простор улијећу Џиџе Запада, са Иницијативама
и Актерима, како би поништили Дејтон који је анкер за постојање Срба и Хрвата у
БиХ. Резултати те политике су видљиви у Београду, гдје је
Лезбијка Премијерка, у Загребу, гдје је Сорошевац Градоначелник, у Бањалуци,
гдје је Средњошкољка побиједила на Изборима. Добила Изборе. ▪ Такође је очито да се жели разводнити процес измјене
Изборног Закона како би се заштитили Хрвати. Истовремено, жели се отворити процес Уставних Промјена,
гдје би се даље ширио Мирис Унитаризана Босном Лијепом Пиздавом. * Не треба допустити Џиџама да излазе из Кокошињца. И запишавају сокаке, пашњаке и воћњаке. Није што смрди, већ што непрестано стварају ерозију
било какве политичке и нациоцналне стабилности за Хришћане у БиХ.
понедељак, 12. јул 2021.
ПСИХОЛОГИЈА И ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ПЕНАЛА У ФУДБАЛУ
Пенали су дискутабилни јер је исход тог сегмента Утакмице
непредвидив, неконтролисан и могуће неправедан. У Финалу Првенства Европе, то није било тако. Ну. Да није било Пенала, могуће да би, на неки други
начин, у новој Утакмици, побиједила Инглеска. Иако је Италија боља
Репрезентација. Без обзира што је регуларни ток, са продужецима, завршен 1 : 1. Што се тиче Италије и Инглатере, Чињеница је да је
Италија имала много бољег Голмана. А не много боље извођаче Пенала. Пенали су велики проблем за свакога. ▫ Након120
минута игре, која је веома динамична, фреквентна, груба и брза, долази умор и
пада концентрација. ▫ Пенали имају веома мало мајстора, много мање него
оних за Слободне Ударце, нпр. ▫ Колективно психолошко стање екипе, невидљиви је
утицај. ▫ Психолошко стање играча је веома промјењиво и
осцилаторно у току утакмице и никада се не може поуздати у то какво ће оно бити
након 120 минута. Сваки његов потез, успјешност или неуспјешност тог потеза, обраћање
саиграча или Селектора, публика, утичу на то стање Играча. ▫ Селектор може да погријеши у избору и редослиједу извођача,
иако то учини на најлогичнији начин. ▫ Само у неколико Играча могуће се поуздати у сигуран
исход. Левандовски. ▫ Да би играч 99постотно изводио пенале, мора то да
вјежба трипут недјељно. Мало Играча имају такву енергију и мало клубова може да
им то обезбиједи. То је нових два часа на терену, са десетак Грача, свим
Голманима, пратећимособљем. То би, ипак, било неопходно. Јер, све је у Фудбалу
увјежбано. Као и на Клавиру. Ако није тако, нема резултата. Екипе су данас изједначене. Ако не по квалитету и
концепцији, онда по онемогућавању, деструкцији, разградњи, спречавању и
физичкој спреми. Увјежбавање Пенала је потребно, потребније, због Првенства.
Промашен Пенал током утакмице, најчешће, одређује резултат на крају. Пенал током утакмице никако се не смије промашити. Промашен Пенал је искључиво грешка извођача. Јер он
има много више могућности од Голмана. Он може промијенити одлуку на корак до Лопте. Голман,
кад закорачи у неку страну, не може више да то промијени. Извођач има цијели
Гол пред собом а Голман цијели Гол иза себе. Какве би играче требало одређивати за Пенале. Ту је мало егзактних смјерница. Искуство. Године. Број изведених Пенала и промашаја. Белоти је у каријери извео 39 пенала и промашио 8. Више него оба Талијана који су дали голове. А он је
промашио. Бонући никада није пуцао Пенал. Бернадески 12. Жоржињо је пуцао укупно 29 Пенала. Девет само у
прошлој сезони. Рашфорд је дао 15 од 17 које је пуцао. Дакле. То је све веома некорисно код предвиђања
резултата тог једног, конкретног, задњег Пенала у низу неког Играча. Крајња чињеница, која се увијек заборавља, јер је фокус
на Звијездама, на њиховом поготку или промашају, на одушевљењу или пљувању,
јесте Голман. Када све Извођаче и бројеве поредамо и исецирамо,
остаје, већа од свега, чињеница да је Донарума вишеструко бољи Голман од
Пикфорда. Када се анализирају њихова Лица и гримасе, током
Утакмице и за вријеме Пенала, све ће бити јасно. Не треба их квалитетно и физички успоређивати. За Пенале су потребни, ▪ Програмирано увјежбани извођачи, ▪ Некалупљени карактери, ▪ Непослушни Играчи, ▪ Они који не праве позориште, ▪ Они који нису нарцисоидни, ▪ Они који се зајебавају, који ће покушати и Бандери да
провуку кроз ноге. ▪ Самоувјерени Играчи. * Таквих је мало. Јер фудбалска индустрија производи Играче
по одређеној технологији. На покрентој траци за Конзерве, не може да се појави
Балон. Било би најбоље када би се елиминисали Пенали у борбама
за првака, Титулу, пролазак. Али. Са постојећим правилима то је тешко извести. Она, управо, вуку на уједначавање резултата, без
обзира на квалитет Екипе и Игру коју имају или немају.
Рајко Васић, напредни графички радник (само за оне који разумију историју КПЈ), офсет машинист, столар, сликар, скулптор, дизајнер, енигмат, рестауратор олдтајмера, фудбалер Бањалучке Крајине, стријелац гола у Мадриду, новинар - писац у НИН-у, једини човјек који је у 59. години оперисао LCA и вратио се на велики фудбалски терен, телевизијски новинар, аутор емисије lokomoB&L, ратник, посљедњи министар информација у Републици Српској, иницијатор оснивања журналистике на бањалучком ФФ, покретач недјељника Република (укинула га прва офанзива демократског прогреса), први етаблирани политичар Републике Српске који је кренуо у политички сукоб са ОХР-ом, портпарол Странке независних социјалдемократа и Извршни секретар (2006 - 2013) Савеза независних социјалдемократа. Рођен је 2. јула 1952. гладне. Школовао се у Осјечанима, Добоју и Београду гдје је 1975. дипломирао новинарство на ФПН. Писао је у београдском НИН-у, Борби, Ослобођењу (уз фотосе Воје Гарића) Независним, Гласу, Републици, на Радију Слободна Европа а у Телевизији Сарајево био је дописник са бањалучког подручја, шеф ИТЦ-а и самостални уредник, све док га мрски СДС није избацио из студија. * Одбио да приступи СДС-у и отишао на ратиште * Одбио да прихвати заједничку бих-телевизију и поднио оставку на мјесто министра информација у Влади Републике Српске * Oдбио да се извини студентским манипулаторима за паре и сахране, назвавши их копиладима и поднио оставку на мјесто Извршног секратара Савеза независних социјалдемократа. У Дебељацима код Бањалуке има Атеље и Галерију под називом БМК-ЈСМ-ПМП. Аутор је књига: * Независно око, колумне у Независним, под псеудонимом * БиХ не постоји, Политички љетопис за 2005. * Есенесдум, Политички љетопис за 2006. * Сарајевски атентат Мирослава Лајчака, Политички љетопис за 2007. * БиХ за далтонисте, Политички љетопис за 2008. * Земља распада, Политички љетопис за 2009. * Насеобина, Политички љетопис за 2010. * Подијелити све што се може подијелити, Политички љетопис за 2011. * Ваша Држава, Политички љетопис за 2012. * Прсти лудих очију, роман, * Томанова игра сјенки, роман, * Цицвара и мед, роман (2013.)
* Страх од Љубави, роман (2020.)
* Политичка странка перманентне изборне активности (2014.)
KRATKI UVOD
Zbog čega pokrećem blog? Zbog čega bi neko preko cijele planete nosio komadić po komadić leda i odlagao to na Antarktiku? Zbog čega oko internetske planete slati postove, tekstove, stavove, činjenice, misli... kad ih ima više nego leda na sjevernom polu i kad je već sve rečeno?Možda je odgovor u tome da želim da popravim stvari, da u presudnom trenutku preokrenem tokove i trendove. Ali svi znamo da je to iluzija i da to nije razlog.Nije ni potreba za promocijom i plasmanom jer sam sve to iskoristio i preko svih mjera. Nije ni karijerizam. Nije ni biznis.Jedini pravi odgovor je u činjenici da je najveće ljudsko dostignuće – slovo. U bilo kom obliku, u obliku pećinske rike, prvih mumlanja i riječi, glasa, prvih pećinskih znakova, riječi, uklesanog pisma, crteža, riječi na papirusu, poezije, knjiga i Gutenbergove galaksije... do Gejtsove galaksije. Slovo jeste najveće ljudsko dostignuće jer omogućuje našu komunikaciju. Ljudi i postoje samo kao čestice komunikativne galaksije. Kao ćelije u organizmu koje, dok komuniciraju, tvore život. Kada prestane komunikacija, pretvaramo se u mrtva tijela, ratujemo, uništavamo, postajemo rak. Komunikacija je znak opstanka, čak i kad je potpuno bezvrijedna i nepotrebna.Stoga pokrećem blog.Nije nekomunikativno ako ne ostavljam mogućnost reakcije. Ne postoji vrijeme koje bi mi omogućilo da sve reakcije konzumiram i sa svima komuniciram.Nudim skoro svakodnevne tekstove ali ne nudim dnevnik. Ako će ovdje da bude svašta ne mora da se banalizira. Nekiput će to biti dnevna reakcija, neki put ozbiljniji tekst ili stav, nekada polemički harpun, nekada kritika svega postojećeg...Odgojen sam na pokušaju liberalizovanog demokratskog samoupravljanja i socijalizma, na koordinatama evropskog filozofskog časopisa Praxis (internet generacija ne zna o čemu govorim) i na temeljcu: ništa nije tako sveto da ne može da bude promijenjeno u bolje. Pošto znam da ne mogu mijenjati svijet u bolji, ja sam ovu sintagmu prilagodio u: ništa nije tako sveto da ne bi moglo da se riječju udari u glavu.