субота, 13. септембар 2014.

3218.
ДА ЛИ СЕ
ВРАЋА ЖИВОТ
МЕЂУ СРБЕ

Ја, као сиромашни српски сељак, никад нисам узео уруке кошаркашку лопту.
Али знам да разликујем кошарку која се игра парама и која се игра зајебанцијом из душе.
Резултати и игра у неким колективним спортовима, најбољи су говори о Стању Нације.
Незаборавна политичка анализа је утакмица репрезентација Југославије и Холандије, у Загребу, пред почетак гркљанске фазе Братства и Јединства.
Србија је синоћ разјебала француску кошаркашку репрезентацију. То за мене може да буде чудо, многе од тих играча не знам. Знам Теодосића. Знам тренера. О Французима немам појма, знам да су европски прваци.
Видљиво је да би синоћ доживјели Добојске Поплаве да их нису кренуле оне трице против којих је, кад их је шест, седам, осам, у низу, тешко играти.
Србија је, пак, играла фантастично и то је игра која се понавља из утакмице у утакмицу. Није, дакле, један бљесак Ане Ивановић. Смао док не нађе новог момка.
Из те игре може се прочитати да се нека оптимистична нота враћа међу нацију, да се, барем подсвјесно, и можда недовољно реално, осјећа оптимизам, да се људи ослобађају притиска и грча.
То је кошаркашима омогућило да играју опуштено, импровизаторски, лепршаво, весело, колективно, непредвидљиво.
Све су то они, и они репрезентативци прије њих, знали и прије. Али опште стање спутава свако знање. Ако је, стање, усрано, тешко и безизгледно.
Биће занимљиво како ће та колективна психологија српске спортске зајебанције, имрповизације и реализације да издржи сусрет са Мрским Америма.

Ако и њих добију, џаба су бомбардовали Србију.

петак, 12. септембар 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ 
ПОЛИТИКЕ 
ПОЈАВИЛА СЕ 
НЕЧИЈА ВЕЛИКА СЛИКА 
А НИЈЕ СЛИКА ПППВ
3216.
ШТА ЋЕ МУР
СА КУПАЊОМ
И ДИРДРАШКОМ

Не знам шта се разговарало на подручју издвојене територије Ресторан Алас, приликом сусрета Оесцеe Мура и НН Купање. У мом прислушном систему у Аласу поцркали акумулатори. МИЈ.
Али знам ко је платио. Мур. Они не праштају, Копања не плаћа. Тако је био насловљен један давни интервју поводом Књиге Они не праштају, извјесног србијанског уредника Поповића.
У одвојеној посјети Мур је био и код директора Ертеереса. Директора Драшка.
Стижу вијести да су разговарали, и један, и други, и Мур, о ангажману медија у предстојећим изборима.
Не вјерујем.
Ту нема шта да се разговара.
Ертеерес има процедуралну и законску подлогу на којој дјелује, као и други јавни сводници мнијења. То што је под Режимом, јебига. То се не може избјећи. На Ертеересу не можеш купити више ид тридесет минута за једну странку недјељно. Код других медија можеш купити и водитељицу коса црта водитеља. Ко има аспирације. Они су се, за ову кампању, као и за сваку, претворили у торбарска трговачка друштва. Торбавизије. Торбовине.
Осим тога, не видим да је телевизија, уопште, битна за изборе. Кад се ради о позицији и опозицији и њиховој равнозаступљености. Опасније је појавити се на телевизији него не појавити се. А за то није крива телевизија.
А Независне су неутралне. Ни Русија ни Крим.
Мур се одушевио том позицијом. Ја, пак, мислим да је то најопаснија позиција.
Ну. Сазнаћу ја и за тајни дио разговора. Само да нађем изовор који жели да остане анониман.
Дотле, треба добро пазити куд хода Оесцее.

Јер, он је јебенији од Газпрома. Хоће да попује и политичарима и медијима. И гас и гасовод. 
3215.
АМБАСАДОР
РЕФЕРЕНДУМСКОГ
КРАЉЕВСТВА,
ЕД ФЕРГУСОН.
ЈСС.

Јебо Слику Своју.
Доставио је медијима фотку као да рекламира шампон против перути, са изузетним волуминозним ефектом.
А ја мислио да је он само Бритамб.
Он, међутим, умислио, да, ако је постао ЕнглАмб у Насеобини, Енгл, пошто је УК у предреферендумском попиздитису, зна све о Балкану.
То што је научио када су му МИ Овај и МИ Онај организовали Кратак Курас о Балкану и ЕнглИнт, то му не даје за право да се понаша као Михајљица. Повлака, Вучуревић из Требињске Нурије. Да буде глуп.
У опсежитом интеврјуу којег је дао Авазу испричао је отрцану причу о томе како су овдје сви добри, сви желе да живе заједно у братству, јединству и поплавама. Само су политичари зли. Њих народ изабере а они онда покрадоше паре, не дају ником запослење и завађају јадне братственике, браћу и сестре,  чак и јетрве.
Међутим.
Главна глупост коју је лупио млахђани Ед Фергусон гласи Неће бити новог цртања карата на Балкану.
Е, мој Фергусоне.
Да ти РВ7 одржи предавање о Балкану. А ти прије спавања понављај, сваку ноћ, по десет пута.
Балкан и постоји због Цртања карата. Да није његових карата и граница никад не би било Балкана. Стоунхенџ би био у Високом. Овдје су прво настале карте и границе па онда народи и нације, вјере и богомоље. Овдје и такве протуве као Тачи, цртају карте. А да о Инглезима, из потаје, не приповиједам. Овдје је свака држава живјела, и жијеће много краће, од Краљице Мајке. Ако си дошао због бајке, реци својим легс Бјежте ноге да вас не усерем. Крај предавања.
Може се узимати и ујутро насешце.
Него, ти, Фергусоне, узми Блок број 5 и запути се мало у Шкотску.
Можда буде цртања карата. Пошто ниси увјерен да ћеш томе овдје присуствовати.



четвртак, 11. септембар 2014.

3214.
БОДО ЈЕБЕР
КАО БОМБАШ
ГОСПОДАРА
И ГОСПОДАРИЦЕ

Постоје Ћоркани који се само гледају а никад се не цитирају.
Примитивне средине, пак, и будалаше цитирају. И користе их као озбиљно штиво. Двочас. СТЈ.
Берлински Савјет за политику демократизације.
Бодо Вебер је одатле. Берлински Ифимес.
Кад велики шпијунски, субверзивни и контраобавјештајни конзорцијуми желе да дјелују разуђено, онда формирају такве институције у којима се аналитикује, пише, лансира, пласира. Дрка.
Рачунају на то да ће идиотиди то да жвакну ко крмача кад лапће напој. Да се закаче и да даље то размноже и размиле.
Таква, у суштини, безвриједна тезологија, чињенична патологија и пројектована политичка шизофренија, срачуната је на неконтролисано распрскавајуће дејство које ће придонијети генералној подсвјесној траси коју треба успоставити у деценијским размјерима.
Бодо Вебер је одронио теорију о томе како је Милорад Додик, чим је чуо за Крим, навукао хлаче, без гаћа, и потрчао у Палату Републике да прогласи Отцјепљење и Припојење. Успут је назвао Вучића, сав радостан. А онда је Вучко рекао Сачекај да видим шта ће да уради Држава по том питању. Зваћу те за дванаест минута. Ништа од отцјепљења. Немој да тетка буде љута. Ко је тетка. Не знаш ко је Тета Мерка.
Тако је Вучић, као Србијамен, нарочито гледан и популаран у Берлину и диљем ЕУ, спријечио Додика да бесплатно уради оно зашта Америчани траже велику лову.
Штета. Ја сам већ био поставио експлозив под мост на југу Добоја. Рушимо све везе са мрском и дрском Федерацијом. И у кањону Угра сам био поставио шестодвадесет противтенковки антенуша, редно везаних. Затрпам кањон. Нема више туда у Сарајево. Пардон Копања.
Чекао сам само да Додик јави моторолом. Шифра је била Умро Хејзлок.
Бодо Вебер и његови ментори, лансирају причу о Лакомисленом Лакију. Милораду Додику. И Републици камиказа. Срећом, ту је Вучић. Кога треба лансирати као управљача Републиком Српском и Додиком. И цијелим Прекодринестровљем.
Јер ће се у сљедећој фази то од њега тражити.
Кад је тако историјски ријешио Косово, мнију, ријешиће и Авантуризам Самосталне Српске.
То је права позадина цијеле Јебер Сторије.
А не пријевтина прича да је Додик платио да шири приче о његовој отцјепљивости. Нити му је Вучић платио да шири умилне мирисе опозицији, у Републици Српској, како он не подржава Додика.





КОМЕСАР
ЗА ПРЕКО
ТАРАБЕ

Онај Јункер саставио СМБ, Савјет Министара Бриселски. За разлику од СМС, Сарајевског.
Двије ствари су изазвале позорност. Селма, не нагињи се кроз проширење. И нема Златка Лагумџије на видео игрицама иза Јункера. Лијановић био нешто заузет.
Нема више лажне приче о проширењу пошто је угашен тај Комесаријат.
Сада се он зове Комесар за сусједство/комшилук и преговоре о проширењу.
Опет ћемо имати двојезично титулирање бриселских бирократа. Србијанци и Бошњаци ће да говоре Комесар за Комшилук а Српскијанци и Хрваћани бум рекел За Суседство. И Сусједство.
Већи проблем је формулација И за преговоре о проширењу.
Под том синтагмом крије се показивање штапа, понижавање потенцијалних кандидата и уцјењивање Србије. Косовом и осталим изливима љубави, одушевљења и овација.
Брисел је, уз савјетништво Берлина, схватио да због ових јадника не треба претјерано да се узбуђује. Нити да им даје Комесаријат јер ће се они осјетити нарочито важним. А кад се на Балкану неко ускурчи од важности, може само да почне рат.
Схватио је Брисел да је ово ефикаснији начин управљања Зечијим Јебалиштима. Тражиш, и добијаш, једно по једно, оно што пожелиш. Какви приступни преговори. Они су превише конкретна ствар. Преговори о проширењу су као и преговори са Турском. Можеш докле хоћеш али не можеш даље од Санџака.
Тиме ће, за Србију и БиХ, важност добити појединачни шалабајзери, разне Фондације, Институти, Иницијативе, мешетари, сепетари.
Коубило се за почившег Кацина.
То, дабоме, говори о односу Европе према овим Отпацима Историје, Окрајцима Континента и Оплазама Мултикултуритета.
Не занима је.
Не само због тога што се појавила епидемија Шкотских Оспица већ и због тога што је Збигњев, Америчани, ријешио свој најважнији пакет на Балакану. Београд, што се Косова тиче, више нема повратка а Русији се неће моћи промицати ако ПППВ жели Позориште и Власт.
У међународним односима то се зове Употребна Вриједност Територије.
У требавачким односима то зе зове Набијање На Курац.
Као што то ради и Нато Пакт, гдјегод има прилику и неприлику.
Ових дана сијевнуло је тајно писмо Црној Гори о томе како не треба да се зајебава са референдумом о уласку у Нато Тракт и како треба да изјебе Јавно Мнијење да би се то извело.
А ја мислио да будале само знају да бомбардују из ваздуха.
Дакле. И Нато Пакт жели да употријеби територију.

Приче о евроатлантској будућности, страним инвестицијама и европским вриједностима, можете стрпати Ђекни у гаће.

среда, 10. септембар 2014.

3212.
МЕЂУЉУДСКА
СТРАНАЧКА
ТЕХНОЛОГИЈА.
ОД БАЛЕГЕ ДО ВЕЛНЕСА.

У свакој Политичкој Странци дозвољено је понижење и употреба људи.
У оквиру разумне мјере.
И Политичку Странку се улази добровољно. Па се добровољно и прихвата њена нормативна и стварна технологија унутарстраначког саобраћаја, опхођења и третмана. Који се креће у распону од мазања говнима до велнеса. Али увијек тај саобраћај, опхођење и третман морају да буду испод љествице потенцијалног интереса којег члан жели да оствари и коме тежи. Јер Политичке Странке су ИПО. Интересне Политичке Организације. Многи их схватају као ИПО Фондове. МИЈ.
Само у Великој Политичкој Странци није.
Није дозвољено понижење.
У малој странци, кад неког шутнеш ногом у дупе то виде двојица, тројица. Нема их више у цијелој Странци.
У великој то види неколико десетина хиљада људи.
У малој странци, кад неког нагузе, он пријеђе у другу малу странку. Тако својој бившој странци нанесе одређену душевну бол, себи прибави психолошку корист а новој странци 17,3 гласова на изборима. Оно о,3 је ћорава тетка која не погоди увијек да заокружи оне за које јој се рекне.
У ВПС, кад неког шутну у дупе, кад се према њему односе нељудски, он нема куд да оде.
Нема Великих Странака ко послије рата стјеница.
Ено Николића. Надмоћно побиједио Тадића, онаквог Тадића, еј, а сад има 10%. Шутнуло га. А нема куда да оде. Не можеш стално напредовати. Напредњачити.
Ако, ипак, нагужењак, коса црта, нагуженица, оде у малу странку то је знак да је толико понижена да се не може више оријентисати у простору. Гдје је исток, Мајку Му Јебем.
То се никад не чини.
Велика Политичка Странка је Политичка Породица. Без обзира што је право стање Политичке Породице тешко достићи.
Али у свијести, а нарочито у подсвијести, сваког члана она јесте Политичка Породица. Он се у њој осјећа сигурно, заштићено, враћа му се генетска слика доживљаја у заједничком домаћинству, када су и очеви, и синови, и уницу, и праунучад, били на окупу. И снаје, што ми је најмилија категорија.
У Великој Политичкој Странци свако се осјећа као одрасло дијете, очекује цуцлу, лизало, осјећа се као млађе дијете, мало повлаштеније од других, осјећа се као одрастао мужјак, скоро спреман да обавља важне послове, осјећа се као први који ће добити плуг у руке да оре ове јесени.
А и кад падне вече, падну избори, ту је добра мајка и велика ватра.
Некад се чини да нема лијека. Кад се у странку увуку Бизмисмени, Бигинтересџије, Млатипаре и Мутиводе. Екстерна Моћ. ЈЈН. Јебем Јој Ноћ.
Има лијека али је дуготрајан у пизду матерну.
Нико, кад се ожени, не убацује у клијевку одраслог сусједа. Већ прави дијете. Па нунанина, храни, облачи, теше чојека.
Велика Странка има много мале и мало веће дјеце. Од њих треба правити људе. А старе раге прелетачке, упутити ниспут. Само му скинути самар, море затребат.
Ако се обрне ситуација, па дјецу ниспут, неће ваљат.
А тешко се лијечи и исправља.
Зато не треба имати пуно отврених вратница око страначког имања. Улази свако.

Много је важније имати много прозора. Види се свашта.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

БИЛО БИ ДОБРО 
ДА ИМАМО ИЗБОРЕ 
У ДВА, У ЧЕТИРИ, У ШЕСТ, 
У ОСАМ, У ДЕСЕТ, 
КО КИНО. 
ДА СЕ УТАМНИЧИ 
БАРЕМ ДИО 
ШЉАМА И НАПЛАВИНЕ.
3210.
УХАПШЕН КОРДОН
ЛИЈАНОВИЋА.
ЧЕСТИТАМ
ПОСКОКУ.

У Насеобини се све дешава са закашњењем од једног вијека.
Кад је стари Лијан претворио каламарење у Биг Шверц Биз. Још за вријеме Тите.
Независне су, ономад, објавиле и књигу о великом Бизмисмену Лијану. Марвени Манагер, такорекућ.
Добро. То је било кад је Сипа била Пипа, мислимм мала, па није знала да чита.
Дакле.
Главни и најубједљивији политички слоган ових избора креирао је Јерко.
Ево и мене ухитило.
Портал Поскок је о цијелој тој Хрватској ПОлитичкој Појави потрошио бајта и бајта. О тим Лијанима који су спомоћу Инцка, који је у бијегу, исто дворијечна страхотична анализа Поскокова, писао је много. Као о инструменту Лагумџије, којег је такође требало ухаспити с њима, за узурпирање националних права Хрвата и поништавање једнакоправности, дијела АмАмб и цијелог Инцка, који су им одобрили нову таблицу множења и тако јебали Хрвате.
Зашто Бизмисмени улазе у политику. Прилазе политици. И залазе у Политичке Странке.
Да би заштитили своје нерегуларно богатство и богаћење, да би га увећали и да би се спасили хабса.
Једна од најдеструктивнијих сорти у политици, јавности, медијима и НДД Сфери уопште јесу Бизмисмени.
Они чине Политику неприхватљивом, они мијењају Политичке Странке као потребне социјалне колективитете и претварају их у организовани мафијашки конгломераторијум са статутом и правом на изборе, они деформишу парламентарне институте, они уцјењују и рекетирају, лидере, вође и изабранике, они промијене курве лакше него крмача корито. Пошто они те лидере, вође, чак и државнике, посланике и парламентарце, сматрају само курвама.
Деструктивни су и други у Политици и Политичким Странкама, љекари, адвокати. И њихови пацијенти. Али су Малемаце за ове.
Лијановићи, не само односна четворица, јер их има ко имеле по Насеобини, не би требали да имају законско право да се баве политиком, да буду бирани и да буду постављани. А поготову да оснивају Политичке Странке.
Онај ко има богатство, чак и да је најпоштеније и најрегуларније, увијек је, ако залази у те ареале, у сукобу интереса. Он увијек мисли на своје богатство.
Само будала може за министра поставити некога ко се бави куповином, клањем марве и прерадом лошег меса.
Увијек постоји опасност да он ради за оне који производе кондоме.
А зашто баш сада. Зашто је данас активирана Компанија Сипа Апс.
Ко шаље димне сигнале.
Коме се шаљу сигнали.
Ко није хтио у нагодбу.
Како ће Хрвати, сада, без Бољитка.
С ким ће Златаган пред Комшића.

Вјероватно никад нећемо сазнати.

уторак, 9. септембар 2014.

3209.
СТАНАРИ ОПШТИНА,
ПОДСТАНАРИ ГРАД

Станари имају Жељ Станицу, пружни прелаз и Термоелектрану у изградњи. То је довољно да постану општина.
Изненађујуће глатко је прошао пројект отцјепљења од Добоја. Територијална цјеловитост тог Града Бошњака Обрена угрожена је била и раније, разним странама свијета. Добој Југ. Добој Запад. Добој Сјеверозапад. Само су Срби курчеве Среће. Нама остао Добој Обрен. И мало Урош.
Добој је овим остао без пара које ће доносити Термоелектрана.
Зато ме изненађује глаткоћа тог милоклиза локалне самоуправе.
Ну. Општина Станари добар је повод да се размисли о општинарењу у Републици Српској.
Многе општине и градови су великог територијалног формата. А многе минијатурног. Источни Мостар. Источни Дрвар. Купрес у Републици Српској. Вукосавље. Ново Горажде. Пелагићево. Све су то минијатуре.
А Бијељина, Добој, и овако окрњен, Приједор и Бањалука, велике су територије.
Потребно је донијети пројект рационализације општинског мозаика са главним циљем приближавања грађанима и олакшања живота који зависи од општинске и државне администрације.
Највеће препреке том пројекту су локални феудалци, често сплетени у међустраначки па и међунационални конзорцијум.
Велике општине, као што је Добој који се састоји од Четири Локалне Географије, потребно је подијелити ако се на тај начин не угрожава економска самоодрживост неког дијела те територије.
Општинска сеоца, пак, треба припојити већим општинама са којима она чине природну цјелину, прије свега у комуникационом смислу.
Проблем могу да чине бошњачке средине које имају аспирације да се затворе у своје етнички чисте општине и тако слабе државно територијално ткиво Републике Српске. Козарац и Јања, нпр.
Те средине немају економске општинске подлоге али ће се то надокнађивати виталним националним интересом у другим случајевима.
Лијек против тога је Нови Устав Републике Српске који ће ампутирати Вијеће народа као механизам комбинован од поквареног Абееса, Шлајф кочнице на дрвеним колима и лажне националне равноправности.
У том Новом Уставу, могао би да се нађе и нови територијални мозаик. Са Бањалуком као Главним Градом, дабоме.

Јасно је да новом територијализацијом општина, уштеда у финансијском смислу неће бити, биће и трошка. Али ће грађани уштедјети на административној ефикасности а непосредна, очигледна, контактна, демократија на приближавању људима. 
3208.
ДРЖАВА
ОКО ЗЕЛЕНЕ ГАРДЕ
ШУТИ КОПИЧКА

Само луди и стари сјећају се како је почело сраније са распадом СФРЈ. Јер се свима представља да је почело тако што су се једног јутра сви Срби пробудили као ЧАГ, Четници Агресори Геноцидаши.
Почело је са Штрајком рудара у Трепчи. И силаском почившег Стипе Шувара као високог партијског функционера, у јаме. Кобива, Хрват ће лакше комуницирати са Шиптарима.
Почело је у подземљу. Како и доличи.
А у Трепчи су, у равноправном броју, радили рудари свих нација и националности СФРЈ. И сви су жељели Промјене. АлуК.
То је био јасан знак да Југославије више нема.
Некидан, Новим Пазарем, марширала, марширала Лудог Зукорлића Гарда.
Зелене униформе и црвени фесови.
У медијима мало дискутовали о томе. Шта има везе. И Вук Караџић носио је црвен фесић, нано.
Држава ништа. Куморовец ништа. Крлежа ништа. Ћосић се преселио на онај Јастребац.
Да ли је Марш Зелене Гарде, са амблемима који неодољиво подсјећају на прапостојбину Муа Зукија и Бошњака Санџака, БиХ, знак да Србије ни у овом облику више нема. Да ће Санџак бити Башчаршијски Крим.
Све се иначе узјебало. У Санџаку Бошњаци у Босни Санџаклије.
Умјесто Браства и Јединства, Братство и Бошњаштво.
Шуте сви о тој опасности.
А сви знају шта значи марширање униформисаног и постројеног народа.
Фашизам.
Као што Трепчански рудари нису случајно штрајковали, ономад, тако ни Муа Зуки Форс не марширају случајно сад.
То је посве сигурно у вези са новом позицијом Србије у маказама Русија - ЕУ и са позицијама Београда у Берлину и Берлина у Београду.
Зашто марш дугиних боја изазива више страха и реакције од марша вјерских фанатика.
Зашто шути Држава. Јебеш Кумровец.
Пошто, кажу постоји неколико врста зелене, џамијска, ахиретска, нако зелена... сад видимо да постоји и санџачка зелена.
Да се неком не зазелени пред очима.



понедељак, 8. септембар 2014.

3207.
КАД ГОД НЕМА
МЕРКЕЛИЦЕ,
ВУЧИЋ
ПРИМИ
БОСИЋА И ТАДИЋА

Теве ТИС портал, Тришке И Сузана, објавио да су ови деветогодишњи несретници, опозиционари, из Републике Српске били код Вучића.
Контам, нешто, сигурно Енџи Меркел рекел Кад се вратиш у Беосдорф, одмах зови ону двојицу који само што нису липсали под Додиком и Режимом.
Гледам фотографију. Вучић прича са Босићем. А Тадић у задњој клупи.
Онда ми падну у очи Огијеве кундуре. То је мој праафрички живот. Припадници примтивних племена, кошто сам и сам, живе у детаљима. Када су тим племенима приказивали филомове, да виде као реагују када први пут виде такве слике, синемаскоп, кодак ситно срно, швенк и та сранија, племеници су се одушевљавали детаљима. Нека кокош прође у дну кадра и они сви виде кокош. Нема главни јунак, нема линија хоризонта, нема радња испод линије, нема небо.
Тако и ја, Масајац Рајкула, видио кундуре.
Нешто ми познате, МИЈ.
Кад. 21. јула 2014. РТВБН портал објавио исту фотографију. Исте кошуље, исте френке, кравате и мебл штоф.
Добро, фотеље и завјесе. Вучко наредио да се не купује нове ствари. Држава нема пара.
Али. Што се не пресвукоше од 21. јула.
Сад сумњам да су се и купали.
Зашто нам Ертеве Сузи & Трики подмећу старе фотографије.
Зато што је лаж суштина свег њиховог дјеловања. И њихових компањона из политике.
Лаж о промјенама. Лаж о кандидатима. Лаж о пропасти Режимске Српске. Лаж о политичком програму.
Чегагод се дотакну, претворе у лаж.




3206.
 МЛАДЕН ИВАНИЋ,
ЕСДЕЕСОВАЦ.
ПАРДОН.
КУКАВИЧИЈЕ ЈАЈЕ
ЕСДЕЕСА.

Има нека тајна веза између Младена Босића и Златагана Лагумџирија.
Ниједан не смије ни пред Мусу ни пред Милоша. Ни пред Марка ни пред Шарца. Не смију на изборе.
Али сваки има свог Бакира Хаџиомеровића.
Златаган правог. А Босић у лику Младена Иванића.
Једва чекам неки велики предизборни скуп Есдееса. Да чујем Бошића како кличе. Глашајте за наше кандидате, Тадића и Иванића.
Да ли је, сирома Босић, размишљао да му је Иванић подметнут. Да би лакше изгубио изборе од Есенесдеа и Додика.
Јер не видим психолошку, политичку, организациону и индивидуалну технологију која ће резултовати гласањем једног доброг дијела поштених есдеесоваца за Младена Иванића.
У поштене Есдеесовце убрајам оне који воле и пјевају пјесму Сиђи Рашо са планине, и ти Миле, са властине.
Они сигурно знају да је Младен Иванић увијек и муслимански кандидат. Што је уљудно, међунационално, еуропејски и демократски. Али ако су чланови Партије Демократског Прогреса. Ако је, Партија, дакле, мултиетничка.
На прошлим изборима Младен Иванић је такође био кандидат за Члана Предсједништва. Постигао је велики успјех. Побиједио је Рајка Паповића.
Рецимо.
·         Братунац, Бирачко Мјесто Коњевић Поље, Иванић 189 гласова, Паповић 9, Радмановић 0
·         Угљевик, БМ Средња Трнова, Иванић 130, Паповић 3, Радмановић 2
·         Угљевик, БМ Јањари, Иванић 162, Паповић 12, Радмановић 2
·         Котор Варош, БМ Вечићи, Иванић 165, Паповић 17, Радмановић 12
·         Добој, БМ Придјел Горњи, Иванић 267, Паповић 43, Радмановић 15
·         Добој, БМ Шеварлије, Иванић 300, Паповић 46, Радмановић 18
·         Теслић, БМ Каменица, Иванић 308, Паповић 55, Радмановић 23
·         Приједор, БМ Хамбарине, Иванић 104, Паповић 32, Радмановић 8
·         Вукосавље, БМ Јакеш, Иванић 269, Паповић 58, Радмановић 32
·         Градишка, БМ Дубраве, Иванић 139, Паповић 30, Радмановић 21
·         Котор Варош, БМ Врбањци 1, Иванић 212, Радмановић 135, Паповић 8
·         Исто само БМ Врбањци 2, Иванић 141, Радмановић 55, Паповић 4
·         Врбањци  БМ 3, Иванић 222, Радмановић 93, Паповић 15
Демографи и изборне занатлије знају која флора и фауна гравитира овим бирачким мјестима.
Шта ће на то рећи Поштени Есдеесовац.
Шта ће рећи ако Иванић буде српски Комшић. Изабран гласовима Бошњака.
Што је политички најтрагичније, Иванић није обично Кукаквичије Јаје. Он је Есдеесу натурен кандидат.
То је један од најеклатантнијих примјера самогубитка страначког суверенитета у политичкој историји Босне и Херцеговине и Српске.
Иванић је Републици Српској Кукавичије Јаје.
Његова јевтина флоскула да ће се договарати у Предсједништву, ако би сутра били избори и он побиједио, око онога о чему се слажу а оно око чега се не слажу неће ни потезати, треба да забрине, не више Есдеес, него цијелу Републику Српску.
Нека ми неко наведе око чега се икад Иванић није слагао са Сарајевом, Међународном Заједницом и АмАмб.
Ма ни око ладноће хајнекена.


недеља, 7. септембар 2014.

3205.
НАШТА
СУ СПАЛЕ
ПРОМЈЕНЕ

Некад су се за промјене борили Че Гевара, Лењин, Мао, Колумбо.
Данас Живко Будимир, Драган Чавић, Младен Иванић. И Босић. Срце Ти Јебем.
Тамо у свијетлој далекој Федерацији имају Заједно за промјене. Овдје Коалицију за промјене.
Тамо им је програм Босна и Херцеговина са једним предсједником.
Овдје нико не зна шта им је програм. Шта су промјене. Којим промјенама треба да се придружите, како позива Педепе.
Шта су овдје Промјене. Да ли исто Један Предсједник Државе Босне. Да ли укидање Геноцидне Творевине.
Овдје, у Републици Српској, политичка љествица је толико подигнута да би Бланка требала имати ноге од седамнаест метара. Мада су јој и ове рајске, ванземаљске. Волио бих да је стонога.
У погледу борбе за Републику Српску љествица се не може спуштати. Ту нема промјена. У погледу сарадње са Србијом такође нема простора за промјене. Да ли ћемо, за промјену, одјебати Србију. У погледу сарадње са Израелом и Русијом, нема промјена. Да ли ћемо, за промјену, да пушимо Расмунсену. У погледу Дејтона и надлежности Републике Српске свака промјена може да буде само издаја. У погледу стабилног функционисања система јавних финансија и јавних институција, не може бити промјена. Да ли ћемо полицију, пензионере и просвјету оставити без примања и извести на улице.
Коалиција за промјене у Републици Српској треба да се изјасни, као што су им се изјаснили побратимићи у Федерацији.
Зашта су.
Шта је њихов политички програм, стратегија и оријентација. Да ли ће се пријавити као добровољци у Снаге Украјине.
Какве су обавезе Младена Иванића према Есдеесу и Републици Српској, ако уђе у Предсједништво. Да ли ће изаћи из Републике Српске, напримјер.
Нису Промјене само у одласку једних са власти и доласку других.
Нису Промјене ако тиме заваравате бираче и широке народне масе.
Промјене и Реформе су двије политичке укопничке ријечи. Двије технологије потчињавања НДД Сфера у свијету.
Онај ко жели да влада не би смио помињати те двије ријечи.
Морао би да каже шта ће тачно да уради. Или барем да каже шта тачно више неће да ради.
У шта не спадају срања као што је борба против криминала и корупције, отварање 117 хиљада радних мјеста и изградња жељезаре Српска Зеница.
Јер је то неоствариво.
Борба против криминала и корупције обавеза је друштва и система, чак и ако никог нема на власти. Ако нико на изборима не добије ни један глас.
Јер су то појаве из људске крви.
Сјећам се, у свом седамдесетом прошлом животу, уназад, кад сам био црнче у Африци, како је мој ујак корумпирао лава. Бацио му лане да би могао да узме његове афричке шљиве. Добро, нису његове, али он се излежавао у ладу под тим дрветом. Питам Зар за пет шљива треба жрвовати лане. Није то за пет шљива, будало, то је због корупције.
Дакле. Да ли Нашим Промјенашима треба власт због шљива или због власти.

Да ли се због тога што им само треба власт, а они требају неком другом, кад су на власти, не изјашњавају о томе Шта Ће Урадити.