субота, 14. новембар 2015.


УКРАСИ ЈЕСЕНИ





 ЖЕНА ЉУБИЧАСТЕ ГУЗЕ
И ЗЛАТНИХ ГРУДИ





ШУТЊА
ЛАПТОПОВЦИ
КРВ,
ЈЕДИНИ
СВЈЕДОК
ПРОТОКА ВИЈЕКОВА

Дабоме да свако Зло узнемири још нешто мало људи што их је остало на Земљи.
Није их мало остало зато што су Људи постали зли, већ је Зло њихов стални пратилац, од постанка, па су навикли на њега. И мирно у њему учествују, некипут као Жртве, некипут као Зликовци.
Крв зла и Зла крв, увијек су исте. Само им се имена мијењају.
Сад је то савремена ријеч. Тероризам.
Тренутна цивилизација памти Зло до Средњег Вијека. И документовано је.
Али, од памћења неће бити много помоћи док се не схвати да је Зло неуништиво. Само је промјењљиво. Као Енергија.
И док се не развиди да је Зло произвело и неких добрих тековина. Које су требале да га сузбију, уторе, учине барем мање дивљим а више контролисаним.
Једна од тих тековина је Држава и све што уз њу иде. Углавном Национална Држава.
Савремени зликовци већ скоро цијели вијек настоје да униште Националну Државу. Прикривајући то свакојаким изговорима. Данас је за то надјевена модерна ријеч. Глобализација.
Савремени Зликовци не желе да владају између држава. Желе да владају над државама, а ако је могуће, и све ће учинити, да владају и без држава. Директно над људима.
То се релативно лако постиже.
Доларима. Демократијом у облику Пљачке. А ако никако не може, онда могу једне државе да се увуку у уништавање других држава па се, на крају, дође до уништавања и једних и других.
То је данас случај са Француском. Са Европом. Сутра ће бити случај са свима другима.
Људи ће убрзо да схвате да ће се морати поново подијелити. Да би опстали. У пећине. У Државе.
Јер само као Државе могу регулисати односе у Свијету. И контролисати једни друге па и Зло.
Доклегод неки невидљиви Демократа, Нобеловац, Предсједник, изиграва Регулатора, а он то није, већ неко стотину пута иза иза иза њега, Зло ће неконтролисано да се разиграва по свијету.
Зло је и овдје било. И није нам постало наук. Зло је и сада овдје.
Само у понизном прихватању Политике Регулатора. У прихватању уништавања своје Државице. За што ће, само, неко бити помилован по коси.

Да би Велико Зло појело Мале Народе. Да не сметају на путевим Крви. 
ПАРИЗ НОЋУ

петак, 13. новембар 2015.

 НЕ ЛИПШИ МАГАРЧЕ
ДОК ТРАВА НЕ НАРАСТЕ


ЗЕЛЕН ЛИСТ
ВРЕДНИЈИ ЈЕ ОД ЧОВЈЕКА
ЗАШТО ЈЕ,
ДАКЛЕ,
U ХРВАТСКОЈ
ИЗГУБИО
ФАВОРИЗОВАНИ
ХАДЕЗЕ

Иако тако није изгледало у опћој политичкој ситуацији, годинама и мјесецима прије избора у Хрватској, некуноћ је побиједио Есдепе.
Наивци и аматери су у ноћи избора честитали Хадезеу. Колинда Грабар Китаровић спада у категорију Снајке Аматерке.
Нешто упућенији политички блећци су током ноћи и сутрадан, честитали Мосту и прогласили их побједником, уз традиционални површни постизборни поздрав Без њих се неће моћи формирати Влада.
Карамарко, тај Младен Босић Хадезеа Хрватске, одмах у понедјељак, отишао је код Кардинала Бозанића. Кардинал Бозанић је католичке вјероисповијести.
Дакле. Хадезе и Католичка Црква у борби против млитавог и мемљивог Есдепеа. Такозваних Социјалдемократа.
И, пораз.
Непотребно је овдје набрајати све предности које је имао Хадезе током цијелог мандата. Есдепе је доиста био великодушно неартикулисан. Од анархизације Загребачке организације, до дозвољавања да их у Вуковару и другдје, Десница и Домољубци шутирају ко олињале сеоске мачиће, до проблема са Линићем и губитка предсједничких избора од Једне Тетке.
Цијела политичка клима била је оријентисана на пораз Есдепеа.
Сада се, пак, ситуација знатно разбистрила.
Сад је могуће јасније закључити да је Јосиповић изгубио од Аматерке зато што је он био неубједљив и безличан. На шта се додало и нешто неубједљивости Есдепеа.
На том таласу погрешно је јахао Хадезе.
Мислили су да раја игра за њих. Уживали су на врху трибина. Занемарили су тактику на терену.
Бирачи, који су увијек непогрешиви, кад нису парама, преварама или напредњачким магијама изманипулисани, схватили су то и гласове дали разноразним мостићима који су се окупили у нешто што је неприродно да би добило 19 мандата. Природно би било да је Мост добио четири или пет.
Хадезе Хрватске примјер је како је дуго и болно одумирање ратне националистичке странке.
Ови избори су показали и како Ратна Националистичка Странка, мада се Хадезеу Хрватске може додати још тих придјева, тешко може да усвоји и најобичнију Страначку Технологију. Организација и Кадрови.
Сам долазак Карамарка на чело Хадезеа, класичан је примјер промашаја и политичког аматеризма. То је као однос Мона Лизе и Инсталације.
Али, Хадезе је грешке учинио и по терену. И прије Карамарка. Та еквилибристика са организацијом и људима који имају искуства и минулог рада била је пребрза и насилна, неорганизацијска и неунутарстраначки демократска. Стога и јесу на тим ситним локалима побиједили непознати и неубједљиви чланови Моста. Начелници Малих Опћина.
Хадезе се уздао у Католичку Цркву. Много више него Црква у Хадезе.
Умјесто да је, након толико година од рата, схватио да се Велика Политичка Странка мора организовати скоро као Црква. Скоро као Војска.
Разлика је само у томе што су Молитва, Метак и Глас различити артикли.

Мој Странконаук говори да екстерне факторе можеш искористити за резултате на изборима али ти они никада неће донијети побједу.

четвртак, 12. новембар 2015.

ОЈ ВУЧИЋУ,
ЛЕПО ЛИЦЕ,
ОКАНИ СЕ
СРЕБРЕНИЦЕ
(Добро је док Ти певам)


Рат Србије и Хрватске око Границе и Избјеглица и Вучићево форсирање Сребренице, што укључује Бакиров шах.ба и шетњу Мрском Кнез Михајловом, те Вучићево бацање пара у Сребреницу, може да буде најава нове опасне судбине за Србе, Српску и Србију.
Јер би то могло да значи да је Србија одвојена од ЕУ, од Хрватске, од Хришћанства, и забачена у смрдљивији дио Балкана за који не треба да наводим катастар и спецификацију.
У том дијелу Балкана, Главна је Турска.
Чак и ако Русија преотме ту територијицу од Нато Пакта.
А да би Турска била главна и играла потребну улогу, за коју не мора до краја ни да зна реплике и кретње по позорници, Три С, Срби, Српска и Србија, морају мање или више да се подреде Босни. Сарају.
Арапска Браћа су већ ту.
Још да почнемо да наручујемо у дрвету изрезбарена слова арапског писма, за дневно печатаније.
Ну. Мало сам прелетио. Ал Џезвира је већ ту.
Доиста је симптоматична та Вучићева трилогијска представа Сарајево Сребреница Београд.
Знајући његов опсег дјеловања и спектар политичких боја у том патетичном, јапајашком и изајничком политичком ријалитију, то је неоспорно Пријатељски Аранжман. Неко од његових Пријатеља по Европи и Белом Свету, сугерисао му је такво понашање. Макса Вебера искључујем.
По понашању Додика, у дужем времену, анализа свјетлосног спектра открива да им Пријатељи нису никако исти.
А по понашању Бакирли Сараја, јасно је да су у цијелој сторији Сарајевски Бошњаци најприсиљенији на тај аранжман. Званично Сарајево, са лидерима доњег средњег нивоа, као и онај Вигемаркер, и слични бриселски дрипци, бацају салве одушевљења сарадњом у региону. Сарајли Бакир, пак, држи се приморано и уздржано.
Шта треба да ради Тројка С у таквој ситуацији.
Треба да учини све да је не одвоје од Хришћанства.
А Хришћанство је и Ватикан и Москва.
Процес који се одвија, све говори, има Одвајање за циљ. 
Тада би се Србија, и Срби, дефинтивно ослалбили и готово поништили, што је и био циљ Распада СФРЈ. И што је циљ постедејтонске демонтаже и девијаже Споразума који је паметним Србима и Хрватима омогућио практичну подјелу БиХ, кроз конфедерацију на једној и специјалне пралалелне везе на другој страни. А све без кршења међународног споразума.
Али. Пичке су се показале као пичке. По милионити пут на Балкану.
Чињеница да на попису земаља које нису признале Косово нема Ватикана, значајнија је од признања које су одмах истресле САД. Иако Ватикан није ништа у државном, територијалном и оружном смислу. Истовремено, знакодобно је да је Турска прва земља која је признала Косово.
Србија треба да ту чињеницу погледа из свих углова.
Ватикан сигурно гледа даље и види више.
Против нечег се Ватикан бори.
Србија би требала, као држава, да тихо потиче Хришћански Интрадијалог. А не да преко Патријарха мири крушке и јабуке, Издајнике и Криминалце у Српској. Јер и та помирба иде на воду Бакирли Сарају и одвајању Србије од Хришћанске Европе.
Србија треба да се окрене Хришћанској Европи, што није исто што и ЕУ. И Хришћанској Русији.
И да ту своју политику, онда, уновчава, и од Турске и од Класичног Запада, у који спада и Прекоокеанска Неман.
При томе не треба зазирати од неке бошњачке државице на Балкану, Сарајева. Која би де факто настајала све већим одвајањем Републике Српске. Што никако не укључује припајање Србији.
Таква државица већ постоји око Бонд Стила, дијелом у Македонији. У Санџаку. Нехришћанске Територијалне Заједнице.
Нуспродукт свакако би био и одвајање Хрвата о Сарајева. Што Хришћанству иде на руку.
Овдје у Сарају, пак, таква државица би имала великих проблема са оријентацијом и унутрашњом Сиротињом Рајом. Муслмански живаљ неће, дугорочно, прихватити радикализацију Ислама и реалног живота. Људи добро знају да им је то у Ратовима Распада донијело страдања, изолацију и Нинанебуниназемљи позицију. Тај отпор ће кадтад ослабити званично државничко Сарајево што ће Тројки С ићи укорист.
Дабоме да говорим о периоду који надживљава Вучића и сличне аматере.
И дабоме, да он, и они, из своје властољубне и свогалепоглица позиције то не могу да перципирају.
Неко ће морати. Док је вријеме.


среда, 11. новембар 2015.

ЛАЖНА
ДИЈАГНОЗА
МАРКА
ПАВИЋА
-      ДАНАШЊИ БОСИЋЕВ
ИНТЕРВЈУ ПРЕСУ

Марко Павић, потегао је, након Предизборног Шукала, још једну празну политичку иницијативу.
Позвао је на отклањање личних анимозитета и сарадњу Политичких Странака Српске у институцијама власти на нивоу БиХ. Јер се Српска урушава.
Та иницијатива конфузна је и нетачна из много углова.
-      Нису у питању лични анимозитети. То што се    Босић понаша као увријеђена сеоска снаша, то је његова незрелост за Политику.
-      Странке Српске немају око чега да сарађују у заједничкм органима. СНСД је предложио партнерство са СДС, и био у њему, па је Шаровић одмах радио за БиХ а не за Српску. Тако и данас.
-      Српска се не урушава. Барем се не урушава брже и више него сви на подручју Бивше СФРЈ. Погрешно је мислити да од урушавања Српску спашава активност и сарадња српских странака у заједничким органима. Стање у ЕУ, иницијативе у Каталонији, жице, зидови и германизација, напротив упућују Републику Српску на самосталан пут и на самосталне интересе.
Скукоб СЗП и СНСД, јер видим да ДНС и СП у томе не учествују, они фотељаше и грабе позиције на основу смањене гласовне снаге Есенесдеа, није ни због каквих личних анимозитета. Сукоб је засијан, и пажљиво његован, Иванићевим и Педепеовим изласком из власти у Републци Српској. По наредби странаца а како би се рушила и слабила тада убједљиво најјача Странка Српске. Јер њима увијек смета најјача Странка Српске.
Сазап, СДС и ПДП, ушли су у отворену колаборацију са Странцима и Сарајевом. И потписали. И јавно прихватили. Након тога су двије најјаче Сарајевске, Бошњачке, Странке објавиле своје програме у којима су Регије у БиХ политички циљ а за ентитете, то значи за Републику Српску, пошто Федерација БиХ практично и не постоји, циљ је укидање.
То је Сазап ставило у позицију Издаје Репблике Српске.
То га је увукло у посве супротан Политички Концепт. Који никако није Српскијански, концепт Републике Српске.
Немогућа је сарадња Концепта Републике Српске и Концепта Унитарне, деентитетизоване БиХ.
Сазап, Босић и Есдеес, јер Педепе и није Политичка Странка, то је БИЦ, Бореновић, Иванић, Црнадак, нису се никада оградили од Концепта Регија Бошњачких Странака.
То је недопустиво.
То је противсрпски.
То је дисквалификујуће за те странке.
Младен Златан Кила Босић, данас, у интрвјуу Пресу, говори да сарадње са СНСД нема док је Додик на његовом челу. Као главни Српски Национални Интерес наводи Борбу против Крупне Корупције. То је свуда интерес. То он говори зато што је Додика пројектовао у томе. И што су му Странци тако мисионирали.
Опстанак и Самосталност је Српски Национални Интерес Републике Српске.
И ја, нпр, мислим да Додик не треба више да буде на челу СНСД. Али не мислим да треба ни пишати иза живице са Регијашима, Унитаристима, Пробосанцима и Странцима.
Тај Босићев интервју Пресу треба скенирати и третирати угљеником. Па ће се видјети сва структурираност ставова, њихово поријекло и њихова историјска старост.
И видјеће се да је Павићева иницијатива празна.
И да је, по својој практици, само притисак на СНСД.





уторак, 10. новембар 2015.

ЛАЖИ
О ПРОМЈЕНАМА,
РЕФОРМАМА
И ЕВРОПСКОМ ПУТУ

Промјена и Реформа може да донесе само горе и лошије.
Револуције, понекад, могу да донесу напредак, уз цијену и у крви, али те епохе су прошле.
Промјене и Реформе су, у односу на Револуцију, као хрватски Пимпек спрам српске Курчине.
А и да нису, оне су производ пиаровских стручњака за магле, гуске и ријалитије.
Босну и Хецеговину већ одавно убијају П&Р, Промјенама & Реформама. Почело је са Реформом Полиције. Па Уставне Промјене. Па кад су схватили да не могу проћи тим путем, онда су почели још масовнији лавеж само са те двије ријечи. П&Р.
Коликогод то изгледало смијешно, блиједо и неозбиљно, а кад дође неки кретен из Брисела па прича о П&Р, и жалосно је, то је озбиљан Пројект.
Он се простире на Србију и на Хратску. Што говори о томе да је Распад Југославије био само прва фазица. У трајном запосједању Територије.
Чак и Хрватска, која је чланица ЕУ и чланица Нато Пакта, сада као основу и потку, у политичкој, изборној и путоказној сфери, има Промјене и Реформе.
Нама се овдје, и у Србији, пак, лансирају тезе о томе да су П&Р потребне ради еуроатлантских интеграција. Онда је нелогично и неразумљиво, шта Хрватска има да промјенише и реформише.
Дабоме да се ради о Великој Обмани.
Та синтагма је, као и друге прије ње, лансирана као дио намјенске индустрије маскирања стварног пута којим државице Згаришта СФРЈ иду.
Никада Реформе, и нигдје, као ни Промјене, нису проведене.
Они који знају нешто о СФРЈ, могу се сјетити Бориса Кидрича и Привредне Реформе. Која није успјела.
Више никад нико није ни покушао Реформе. На крају је ИК ЦК СКЈ сачинио Смјернице. Прднуо у вјетар.
Од Реформи до Смјерница.
Теоретски, нека Реформа може и да успије.
Практично, никада не може да успије.
Реформа
·        Руши постојеће односе који су етаблирани одавно и који су окупили своје актере који на тим односима заснивају егзистенцију,
·        Овухвата много фактора, сила и моћи
·        Доноси неизвјесност, без икакве очигледне и практичне гаранције на успјех,
·        Економску, политичку и друштвену моћ са много пунктова, закреће и премјешта у друге руке и друге групе,
·        Због свега тога, доноси дугорочнију општу нестабилност.
Из таквог стања, природно, формира се широки прећутни а формално неповезани фронт, којег је, баш због тога, немогуће пробити и савладати. Тихи отпор Реформама и Промјенама невидљив је, флесибилан и несавладив.
Суштина друштвеног кретања није у РРП, у Револуцијама, Реформама и Промјенама.
Суштина је у реалном предвиђању ефеката и посљедица сваке поједине економске, друштвене и политичке одлуке, мјере и регулације. Предвиђање њеног рока трајања. Јер, свака мјера има свој временски домет у коме даје ефекте а након тога почиње да вуче назад или на дно. Политичко умијеће је организовати систем тако да прије истека позитивног времена регулатива, наступи нова која ће наставити тим путем.
Ако се друштво, цијела НДД Сфера, запусти, доведе се у стање да великом броју мјера истекне рок позитивних ефеката, силазна путања је неминовна.
То З&ФТ и чека и такво стање му треба.
У тој фази они наступају са Промјенама & Реформама. Јер П&Р доприносе силазној путањи, оне много брже вуку ка дну него проста запуштеност и атрофија друштва, економије, политичког система, НДД Сфере.
Ко те позива на Промјене и Реформе, Јуда је.
Не мисли ти добро.
Али ти, посредно и ненамјерно, поручје да не умијеш да радиш свој економски, политички и друштвени посао у складу са потребном одговорношћу за НДД Сферу.



понедељак, 09. новембар 2015.

МОСТОВИ
ОКРУГА
ТУЂМАН

Не само по добронамјерним и ненарученим истраживањима Јавног Мнијења у Хрватској, била је јасна потпуна Подијељеност Немоћи на тамошњој политичкој сцени.
Стога јутрос и имамо иденичан број посланика Хадезеа и Есдепеа. И изненадбу у облику деветнаест мандата Коалиције Мост.
Мост јесте изненађење али нема везе са Мостом већ са двије супротстављене велике странке. Да није било Коалиције Мост, ти гласови би се појавили на неком другом, или на неколико других мјеста.
Хадезе и Есдепе, у Хрватској, као и другим земљама Згаришта СФРЈ, упали су кризу комуникације са Бирачима.
Они више не знају шта да кажу, немају шта да кажу. А и кад имају не знају како. Тамошња Политика има велики проблем несташице Срба и Ћирилице.
ХДЗ и СДП, као и друге странке у Региону, у ситуацији су када пјевач изађе на позорницу стане за микрофон па помијеша ријечи пјесме, нема слуха ни гласа и ишчекује да публика то обави умјесто њега.
Странке се, за микрофоном, сналазе на разне начине. Неке постају Вучић. Неке мијењају поставе на капуту. Неке траже помоћ меких страних поробљивача.
Али. И даље немају и не знају шта да кажу.
Говори које су Милановић и Карамарко одржали ноћас, у првој мрачној постизборној ноћи, живи су доказ. Милановић је имао толико непрецизности и конфузије, толико неполитичке испрекидане линије и толико страха у свом обраћању да, када би анализирали његове реченице, о Пуном Срцу и не баш Празној Глави, и слично, не би добили никакву представу о политици коју је водио или коју ће водити.
Карамарко је ходајући примјер како Политичка Странка која има своје стабилно бирачко тијело, и задовољавајућу организацију, може да поднесе и изузетно политички а и уопће, глупог лидера. Који је, ипак и вјероватно, вјешт у тим кулоарским интерним страначким пословима. Али у јавном иступу... Боље га је не пуштати надвор.
Лидер Моста, очито неки Србин даљим поријеклом, такође је био конфузан. Промјене. Гдје промјене. Па, у јавној управи, у броју жупанија у овом у оном.
Божо Млади нема образовање за Промјене. Да би у Друштву, које обухвата ту управу, економију, државну структуру, посебне привредне гране и слично, проводио Промјене, мораш имати образовање најмање за стварање таквог система. А за Промјене још и муда, силу, паре и кордоне спремних и одлучних за жртве и боље хоризонте које неће дочекати.
Таквих никад није било, нема и сада, нигдје, и неће их ни бити.
Когод умјесто свог политичког програма прича о Промјенама тај не да не зна да пјева, нема слуха, заборавио ријечи, већ први пут чује за ноте.
Ту причу су у својим и предизборним али и ноћашњим иступима, прихватили Милановић и Карамарко.
И ако младац Петров дјелује сувисло кад каже Промјена, ова два стара ормаша, дјелују потпуно вјештачки.
Нико од њихових бирача, два јака бирачка блока, нити ко од оних који су гласали за Мост, није за Промјене.
Нико нигдје није за Промјене.
Оне носе несигурност. Оне не гарантују ни оно лоше што имаш.
Стога политичар, или Странка, или покрет, који прича о Промјенама, залаже се за Промјене, нуди Промјене, игра се куглице и шибица пред Бирачима.
Ријеч Промјене, најлошија је могућа фреквенција, језик и писмо, за комуникацију са Бирачима.
Због те лоше комуникације са Бирачима, Хадезеа и Есдепеа, гласове је убрао Мост. Не као цјелина или Политички Програм, већ као збир много малих локалних фактора, много мањих или већих Пргомета у разним Метковићима.
Та чињеница о деветнаест мандата, на Хрватској Политичкој Сцени неће значити ништа. Коликогод се сада пропагирало то да без Моста нема Владе, да Мост одређује мандатара и слично.
Мост је само обједињен скуп Мирела, Зидова, Бандића. У једну знаменку. А шта, појединачно значе. Исто што и Мирела.
Да барем неко, Хадезе или Есдепе, има квалитетан Политички Програм за Хрватску, најбоља би и најефикаснија била Велика Коалиција.
Али ми се чини да су Хадезе и Есдепе у свом незнању и неспособности толико завађени и непомирљиви да од тога нема ништа. Прије ће неко од њих поразбијати Мостове и прикупити остале ситне ћуприје.
Колико не знају гдје су и не владају ситуацијом, показали су Хадезе и Колинда, проглашавањем побједе које нема. А Есдепе страхом и репетираним позивом другим за разговоре одмах ујутро. Као да нико до њих није знао да су поравнати и да ће Мост узети кајмак.
Шта је, дакле, регионални наук из избора у Хратској. Не заваравајте се Трећом Опцијом. За Бираче. Ако немате Политички Програм и комуникацију са Бирачима, мјеста препуштате још неискуснијим и још неспособнијим. И тако трошите нове четири године Држави и Нацији. За Велике Политичке Странке.

Док Дерегулатори, дежурна екипа, у командној соби, задовољно трљају руке, чешкају муда и пишу извјештај.

недеља, 08. новембар 2015.

ПОШАЉИ
СРБИЈУ
ПО КУРИРУ.
СРБИЈАЛИТИ
У ПУНОМ
СВЈЕТЛУ.

Нешто се крупно дешава у Србији.
Мада се ова реченица може прекрижити, редиговати.
Свакодневно се нешто крупно дешава у Србији, само се не види, не чује и не зна.
Курир Родица написао отворено писмо под историјским насловом Извини, Србијо.
Медији у Србији, као и Јавност уопште, Политичка Сцена, Интелектуалијаријум... Све скупа је Гокурац и тиме се не вриједи озбиљно бавити. Пошто је све познато и пошто нема клице нових, здравих снага Србије.
Част изузецима.
То писмо проскрибованог Родића, једног од моћнијих замајаца Ватове Парне Машине која одавно меље и гази Србију, остаће занимљиво само као још један бачен камен у жабкречину. Ни један таласни круг неће стићи до обале. Остаће као само још један артефакт којом тамошња јавност испира своја усрана нијема уста и кичом напафермисане гузице.
Мени је све то занимљиво само због тога што је то још један налаз о стању Србије. Родић је, у ствари, послан у лабораторију, да да урин, да донесе налазе, да се, кад буде требало, постави дијагноза и одреде Лијекови. Који се, овисно о развоју ситуације могу звати и Пријекови.
А тај налаз о стању Србије само је копија, као и цијела дијагноза, стања Земљурица на простору бивше СФРЈ.
Потпуно је идентична слика у троуглу Политика Јавност Медији. Само је негдје маскирање успјешније, негдје су рибе мање а крокодили нејачи. Негдје су паре тање а негдје су њихови трагови затрпанији.
Карактерна слика учесника, међутим, поптуно је идентична.
Масовни Кордони Протува, добили су националну, државну и општу важност, без испаљене заслуге, без иједног референтног жуља, без фишека менталне снаге. Они су, по масовности, достигли размјере Кинеске Културне Револуције. Најезде скакаваца и губара, у природи, само су за хербаријум. У односу на ово зло које дроби Земљурице, Државуљке, Балкана. И Шире.
Зато тај изјесни Родић пише Извини, Србијо.
Као да је Свети Сава, Карађорђе, Милош.
Колико мала протува велике моћи мораш да будеш па да се поравнаваш са Србијом. Или са било којом другом државом.
Пошто је Србија најмоћнија на згариштима бивше Југославије, њена дијагноза је најреферентнија.
Медикаменти нису у изгледу. Нису још ни у фази клиничког испитивања.
То значи да је код других исто или горе.
Родићи, Пинковци, Информерси, Курироиди и остало, постоји и у Републици Српској.
Све је исто, само Вучића нема.
Нешто реалних новинара, који постоје, праћакају се у плићаку а кисеоника у води, која је све смрдљивија и зеленија, све је мање.
Новинаре помињем само као једне од хиљаду. А не као кривце.
Јер. Сви су родили Родића.