четвртак, 12. јул 2012.


ZLOBODNI MEDIJI

Pozivamo sve institucije u BiH da poštuju važeće zakonske odredbe, uz obazrivo djelovanje i izbjegavanje procedura koje bi mogle biti protivne slobodi, profesionalnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti medija, kaže se u današnjoj zajedničkoj izjavi šefa Delegacije Evropske unije (EU) u BiH i specijalnog predstavnika EU Petera Sorensena i ambasadora SAD u BiH Patrika Muna, povodom, kako se navodi, nedavnih dešavanja u vezi sa Upravnim odborom RTV FBiH, saopštila je Delegacija EU.
"Slobodni, profesionalni, nezavisni i nepristrasni mediji su jedan od najvažnijih aspekata naprednih demokratskih društava i predstavljaju fundamentalnu vrijednost EU i SAD. Iz tog razloga, EU i SAD veoma pažljivo prate sva zakonska kretanja i procedure imenovanja koji se tiču medija"
Šta li su pisci htjeli da kažu u ovim izvacima i navodima koje prenose Vijesti.ba.
Gospoda Sorensen i Mun nisu bili ovdje kad je nastupila sloboda i nezavisnost medija. Kad su na taj segment Vestendorp pa onda i ostali, na medijski segment, vadili Crven Bana i polagali jaja javnih i drugih idealnih medija. Pa dozvoljavam da žive u bezvazdušnom prostoru. Kao i pisci i skiceri njihovih izjava koji žive u komunističkom parolaštvu koje je bilo vrhunska umjetnost jer je sa što više riječi postizalo da se kaže što manje.
Trebali bi se čuvati ovakvih ishitrenih izjava. Jer to što je neki Voluntarumdžija promijenio UO u ovo ili u ono, i nije neka tragedija. Jer ta FTV nije nikakav medij. A naročito nije nezavisan, javni, nepristran, izbalansiran, realan i evropski napredan medij. To je leglo Bakira i Bakirčića.
To je primjer kako se, jednom rukom, onaniše Velikom Javnom Kućom.
Posljednji put kad se neko zalagao za te Sorensen-Munove medije, Republika Srpska je najebala ko žuti. Svaka cigla koja je negdje ugrađena kriminalizovana je od tog slobodnog, nepristanog i pažljivo proceduralno njegovanog medija.
Pije nego što su ovdje stigli gospoda Sorensen i Mun, upozoravao sam njihove prethodnike, i druge Ohaerove Drkagije, da se ne igraju tih medja i tih državnih i zajednčkih televizija jer će stvoriti monstrume koji će se otrgnuti iz epruveta.
Zadnje što sam im rekao jeste da sam ja učio te medije u školama i radio u njima, u mnogo većim nego što su ti koje će oni stvoriti, i da nisam svirao pleh-muziku u vojničkim klubovima, kao razni Hejzloci, nadri ekspert-gašići i budući stend-ap komičari.
Nije dobro davati izjave o onome u šta se razumije kao Mara UKK.
Posljedica gornjeg stava je ne samo FTV nego i BHT. Zajednička nelegalna televizija, nedejtonski mućak oko koga se nisu sporazumom složili entiteti, nego ju je grupa avanturista proglasila državnom televizijom koja u Banjaluci, dakle u glavnom gradu države Republike Srpske, ima dopisništvo nivoa kojeg je nekadašnja Televizija Sarajevo imala u Mrkonjić Gradu.
O kvalitetu nepristranosti ne bih.
Nisam za medje iz gornje izjave.
Ja sam za najcrnje izrabljivanje javnih medija od strane neidentifikovanih grupa, pojedinaca, sekti, frakcija i porodica. Ja sam za privazitaciju medija od strane društvenih bolesnika kojima je potrebna socijalna potvrda usljed hronične dereferencije i kompleksa infinitezimalne vrijednosti. Ja sam za medije u kojima će direktori vodovoda direktno dolaziti za direktore, u kojima će državotvorni novinari biti urednici velikih kolumni i u kojima će istinita informacija jebati mater svoju prije nego što se pojavi pri dnu strane. Nisam za medije iz gornje izjave. Ja sam za medije u kojima će neko platiti da se objavi a neko platiti da se ne objavi. Ja sam za medije koji nemaju informaciju i stav nego imaju izvore bliske Mudu Marjanovom. Ja sam za medije koji proizvode jalove portparole. I koji se ponašaju kao političke stranke a njihovi vlasnici kao direktni namjesnici SovNarKoma i u kojima novinari stavljaju vatu u uši prije nego što tiho prdnu, najtiše što se može, frtalj decibela, takorekuć. Ja sam, dakle za anarholiberalne medije, proizvoljne i neodgovorne medje, kao što je zapadno finansijsko društvo. I BiH, kakvu ste je stvorili dugotrajnim drkanjem nad sipljivim Dejtonom.

среда, 11. јул 2012.


GETOCID I GEOSTRATEGIJA
NA BALKANU

Muslimanima je danas potrebniji Getocid nego Genocid. Da se ubije Geto u kome ih drže više od dvadeset godina. U Getu Genocida. Cijele generacije indoktriniraju se tom nečinjenicom i činjenicom da pored njih žive aždaje koje će ih svakog časa sve uništiti. Jedini spas, možda, dolazi iz Turske. Prozor u svijet otvaraju im turske serije. A Erdogan se sjeća svog susreta sa samrtnim Alijom koji mu je rekao Ostavljam ti Bosnu u amanet. To je naslijeđe Osmanlija. Dobro da je Bog za BiH žrtvovao Aliju. Da je još živ Bosna bi već bila dio Turske.
Taj nametnuti, a sada već i samoprihvaćeni Geto Genocida, razara muslimanski kolektivitet po svim koordinatama. Neuki svijet nije zadužen da to vidi. Ali učeni jeste. Pa i politički. Kolikogod ih glaviči Lagumdžija pa nemaju vremena da zijevnu.
Reakcije srebreničkih muslimana, danas prilikom dolaska delegacija, jasno pokazuju da su pogubljene sve vrijednosti i da su svi segmenti muslimanskog kolektiviteta potpuno razdvojeni. Naprosto je očigledno da njihovo političko i intelektualno vođstvo nema nikakav racionalan nacionalni program.
Što se Srba tiče, radi se o Teroru Genocida. Nemoguće je predvidjeti kakve će posljedice ostaviti ta višedecenijska presija na srpski kolektivitet i nove generacije koje muslimane ne znaju iz suživota nego samo s one strane Genocida. Tu neće pomagati paralijekovi o kojima bulazne razni Sadnakacini. Lijekovi o kolektivnoj katarzi, o kolektivnom suočavanju sa ovim i sa onim. Niti Tadićeva priča o tome da se Nikolić mora odreći Velike Srbije. Nikolić je tako mali da je njemu i Valjevo Veliko Valjevo.
Teror Genocida može biti jedan od zupčanika reduktora koji će nezaustavljivo pokrenuti Novi Berlinski Kongres za Balkan. Kako to predlaže izvjesni normlani ser, Ser Ajvor Roberts.
Jasno je da su stvari nezavršene na Balkanu. Ja to opisujem lirskim jezikom. Jasno je da su stvari nepodijeljene na Balkanu. Potrebno je podijeliti sve što se može podijeliti.
A da li će biti Novog berlinskog Kongresa. Ne vjerujem. Za to su potrebni izvjesni, a to znači nedostižni, uslovi. Ili da se prethodno dogodi svjetski rat ili da se evropski unutarunijski grupni seks završi opštim hepeningom, da se uvaže interesi Rusije a da se interesi Sjedinjenih Država spuste sa nebeske demokratije na zemlju.
I da svi budu iskreni prema Balkanu. JMM.
Dotle, dok se do kraja ne podijeli Balkan, valja nama živjeti S Ove Strane Genocida. Sa tim terorizmom prema Srbima. Jer, Srba je nestalo iz tri države. Iz Hrvatske, iz Federacije BiH i sa Kosova. A Srbima se neprestano na nos nabija nepostojeći genocid u Srebrenici. Koji se sada razmnožava kao imela. Po cijeloj Republici Srpskoj. Strijeljanje ratnih zarobljenika nikada nije bilo genocid. Niti je normalno da Turska obilježava takozvani genocid nad Bošnjacima pored živog Genocida nad Jermenima.
Jebeš Bosnu koja Turske nema.
Kako je, Bosnu, ona Deklaracijska Priluda, Alija, ne ostavi u amanet Gadafiju. JGO.

  

уторак, 10. јул 2012.


NIJE PREDSTAVA
ZBOG SREBRENICE
VEĆ ZBOG SRBA

U intervjuu sarajevskom Vildanađenju, Ćamil Duraković, u sred dugih boldovanih pitanja reče Sada ću govoriti kao pravnik. I onda uneredi i šefa i stanicu.
Dodik i dodici, veli, negiraju presude svih svjetskih sudova. Misli se na Takozvani Genocid u Srebrenici, op. a. A to je, veli dalje Ća Du, isto kao kad bi me osudili dvije godine a ja neću da idem u zatvor.
Kodačujem pradjeda Tomana Kad se, jednog dana, pravnici namnože, ljudi će morati da izmisle Prepravnike. Prepravljene pravnike.
Srebreničko sljepilo ubilo je Vrsnog Pravnika u Ćamilu. Jer, po Ćamilovoj faci se vidi da je u sedam prethodnih života bio pravnik.
Niko ne negira presude za Srebrenicu. Niti ko negira zločine u Srebrenici. Negira se karakter zločina u Srebrenici. Jer nije dovoljno da sud u presudi kaže da je u pitanju genocid. Nikada sudovi to nisu ustanovljavali.
Međutim, rekao je Ća Du i jednu važnu stvar. Mi smo plastenike i freze uporedili sa državom.
Iz čega zaključujem da je neko zajebao srebreničke muslimane rekavši im da je najbolje da rade, da proizvode, da od nečega žive. A oni povjerovali, umjesto da sjede na njivama i povazdan mole boga da im na dlanove padne po komad države. Sa Halal Sertifikatom.
Sada ću da govorim kao Sarajevski Musliman.
Vidim da Ćamil shvata da nije bitno samo da on sjedne na fotelju Načelnika Srebrenice. Mada, ako nije bitno, što, onda, ne može Srpkinja.
Bitno je, veli da mi Ovo, mi Ono.
Nije Ćamile, cijela predstava i pozorište, zbog izbora načelnika pa ni zbog Srebrenice cijele. Ne bi ljude gonili da pješače po ovoj božijoj pripeci, po vascijeloj Bosni a i po Manjem Beha Entitetu, a ne bi ni oni sami dobrovljno kretali, da nije u pitanju viši cilj i od Ćamila i od Srebrenice.
Kolikogod mrzili Dobricu Ćosića, u pitanju je Srebrenizacija Bosne. U pitanju su Srbi a ne Ćamil. I Načelnik. I ako bude izabran za načelnika, NNJN. Neće ga niko nizašta. Ne promovišu oni Srpski Genocid zbog Srebrenice i njenih živih muslimana, niti zbog teškog zločina i mrtvih žrtava, niti zbog majki i porodica. Promovišu ga radi Crnog Plašta nad Srbima.
Treba im Genocid Nad Njima, da ne rade ništa i u narednih pet vijekova. Da se ne muče oko političkih pobjeda. Da ne moraju da mozgaju o Političkom Programu za muslimane. Da ne moraju da se bave realnim i savremenim Nacionalnim Pitanjem Muslimana. Da dobiju Jedan Kroz Jedan na BiH. Da zadrže Autohtone Bošnjačke Stranke na sceni.
Moj Ćamile, kao pravnik.

недеља, 08. јул 2012.


NA RUKU, TAČI

Osim što je iznervirao Srbende iz Pedepea, ništa naročito Tadić nije postigao tim što se rukovao sa Tačijem. Rukovala se s njim i Hilari Klinton. Pa šta.
Tadić se dosada sa Tačijem rukovao na desetine puta. Pregovarajući negdje u Evropi sa onom Buc Plavušom, plavuša sa Kosova, Stefanović je svaki put aranžirao virtuelno rukovanje Tadića i Tačija.
Tadićev politički program Mi nikada, ali nikada, nećemo priznati Kosovo, takođe je rukovanje sa Tačijem. I sa Celim Kosovom.
Jer, to je prazno izvikivanje na putu kojim je već otišlo Kosovo.
Da je Tadić, ili Srbija, rekao da neće da pregovara, Uzeli ste nezavisnost, oteli ste je, rešavajte svoje probleme, ako možete biti nezavisni bez Srbije, možete i ostalo, stvar sa rukovanjem bi bila problematična.
Ovako, Tadić dokazuje svoju dosljednost.
A to što Pedepe serucka o tome što je premijer Srpske išao u Dubrovnik, za isti stol za kojim je sjedio i Taj Tajči, to je Srbovanje u 3LPM. Srbovanje, Al UK.
Koliko se sjećam Tačijeva partija je nosila isto ime kao i Ivanićeva PPS, Partija Progrersivnih Srba – Partija Demokratskog Progresa.
Pa je, onda, Taj Tajči, rekao da se promijeni ime jer neće da ima ništa sa opasnim Srbima Mladena Ivanića. 
 
Posted by Picasa
 
Posted by Picasa

PEUČKE 
I PROBUĐENA SRBIJA

Neke stvari Boris Tadić ne zna a neke ne shvata.
Dao je veliki intervju Ninu. Sad ne okrivljujem bajne analnitičare i ostale drskadžije koji ne znaju i ne razumeju razloge Tadićevog gubitništva i pobede Večnog Gubitnika Nikolića. Kad ih ne zna i ne shata sam Tadić, zašto bi oni.
Tanja Đaković, nesvesno, u uvodnom pasusu, ispod naslova, otkriva jedan deo razloga Gubitka. Stranka. Organizacija. Boris Tadić u bašti Sedišta. U kome skoro nije, kaže Tanja, nikad bio tokom mandata. Ne znam da li je trebao da čisti i inicira smene u Stranci, ali je trebao da razvija organizaciju. Naprotiv. Pustio ju je da odumire, da atrofira, sa samuje kao napuštena imovina. Kad si najmoćniji, popravljaš organizaciju. Kada kola krenu nizbrdo, ne popravljaš ništa. Budeš sretan ako uspeš da podbaciš kamen pod donji točak. Kad si najmoćniji, ne daš kretenima da ti razjedaju redove. Kad si najmoćniji, neće biti upitna amputacija kretena. Kad počneš da slabiš, sve je upitno. Tad sposobni i pošteni počnu da ti se svete što si ih na jaslama držao zajedno sa kretenima.
Drugi zanimljiv razlog otkriva sam Tadić. Cvetković. Ne možete pobjeđivati ako imate anemičnu vladu. Predsednik je car, Vlada je vlast. Narod, birači, vole Cara ali ocenjuju vlast. Ako Vlada nema muda, Caru će da ih uvrnu.
I treći je otkrio Tadić.
Srebrenica. Karadžić. Mladić. Mogao sam, veli, sve to da ne uradim. Da gi tražim a da molim boga da gi ne nadjem. A koj te, bre, tero na Moravu. Odnosno. Šta je Tadić dobio time što je isporučio Karadžića i Mladića. I Srebreničio. Nije ništa. Kao ni Čeda što je dao Slobu. Politički će sasvim da izludi. Nije ni Srbija. Samo će Srbi u BiH, Republika Srpska, da budu dodatno okatranisani. Ne treba njima, Hagu, Europi, Americi, Karadžić. Treba im Genocid. To je trebalo isporučiti Hagu. Pošto im je umro Sloba a pošto Šešelju ne mogu ništa, Dvojac KM im je posljednja šansa da se zapečati Crno Bela Istorija.
Šta Narod, dakle, misli. Bitno je. Narod neće da misli sam od sebe. Jebe mu se. Ali, ako uvidi da mu se ne predočavaju jasni stavovi, u dužem vremenskom periodu, počne da misli da nemaš muda.
Narod u Srbiji je uvideo da su Pičke preplavile Srbiju. I to posebna vrsta . Peučke. Pičke za EU.
I, pošto je Narod, takozvani birači, uvideo da Nemišljenje i Nestavovi, zajedno, vode Srbiju u propast, jer se radi o inkopatibilnim lekovima, odlučio je da odgovori na pitanje Konuzina Ima li ovde Srba.
U tom odgovoru, dobar deo onih koji su rekli Ima, gledao je u Dačića. Tako je Nikolić pobedio Tadića. Jer su Birači rekli Dača, Srbine. Da nije Dačić govorio jasno, srpski i nacionalno, Birači ne bi kod Nikolića našli dovoljno razloga za pobedu. Dakle. To što je radio Dačić, trebao je da radi Tadić. Između Šta će reći Birači i šta će reći Brisel, samo priluda ne zna šta će izabrati. Brisel ionako služi za čestitke, želje i pozdravi. Kosovu čestitamo položen vozački ispit.
Duboki procesi se događaju u Srbiji. Mnogo duboki. Nacionalizam. A ono što je praktikovao Sloba, Ludi Šešelj i Muž od Danicu, nije bio nacionalizma. To je bio izgovor Delu Međunarodne Zajednice da podržava Hrvate, Šiptare i Muslimane a da Srbima stalno drži gaće spadnute.
Nacionalizam. Da. A da li je neko mislio da Nacionalizam može da raste u Sloveniji, Hrvatskoj, kod Muslimana, kod Šiptara, kod Crnogoraca a u Srbiju da rastu Peučke.
Tajkuni. Tadić se teši da su želeli da mu vide leđa. Tajkuni nikome ne žele da vide leđa. U odlasku. Žele da mu vide leđa kad se sagne da im ga odglavinja. Zato nije dovoljno tajkune držati dalje od finansiranja stranke. Vidim da Boki ni to ne shvata. Kaže Krupni kapital. Nije to Krupni. To je Grupni kapital. A sada mi se ne da objašnjavam. Tajkuni moraju da se drže dalje i od države. A ne samo do stranke. Kada Miškovići, Putari, Mlekari i drugi, preplave državu svojim samoposlugama, onda će i od države da učine Samoposlugu. A sve će da viču da se brinu za Predsidetelja, za demokratiju, za socijaldemorkatiju, Sunce Ti Jebem. Nešto mi poznato. A naročito tajkune ne treba proizvoditi. Sekira useče sebi malj a malj joj razbije ušice.
Koliko vidim, u Srbiji još ima mnogo da se uči.