субота, 10. децембар 2016.

НЕТКО ИМА ПРОБЛЕМЕ
СА КРАТКОМ ХИСТОРИЈОМ,
НЕКО СА КРАТКОМ
БУДУЋНОШЋУ

А то је поуздан знак да је Садашњост КДК,  Курцу До Кољена.
У Пионирској Хрватској обиљежава се нека годишњица везана за Фрању Туђмана. Па премијер Пленковић изјављује да би данас Фрањо Туђман био задовољан Хрватском. Јер је он увијек волио Слободу, још у Партизану и Партизанима, додајем ја, Људска Права и то.
Суштина Јавног Изријека спала је Курцу Зауши.
Стога ово не вриједи ни коментирати.
Искорено се надам да је Пленковић сам себи смијешан.
А ако није, онда је у питању тешка болест духа, мисли и свијести.
Неко је, некидан, на Твитеру, подругљиво, објавио да Хрватска обиљежава годишњицу Водоторња у Вуковару, јер нема ништа друго да обиљежи. Што није посве тачно. Има, али се стиди или није употребљиво за Нову Еуропску Етнички Чисту Хрватску.
У праскозорје Неовисности Хрватске, потезала се Тисућљетна Повијест. Што је, дабоме, било оправдање за прогон Срба из Устава и са Територије.
Сада је јасно да у тој Тисућљетној Повијести нема ништа. Осим Тврђаве Книн, Водоторња и Туђмана.
Слично обрнута ситуација је у Србији.
Тамо постоји Хиљадугодишња Српска Повест али се настоји, свим силама, заборавити, потиснути, ако треба и поплавити.
Форсира се само Јасадашњица.
Јасадашњица је посебна врста личног распростирања по народу и привремено заузетој територији, посебна врста јавне диктатуре.
Њоме и одустајањем од Старих Српских Вредности, настоји се у први план избацити Кратка Будућност.
До 22. године ми смо у ЕУ. Најдаље до 25е.
Изјављује данас Вучић.
Тако се сва Повест Србије своди на шест до осам година.
То се промовише као врхунски циљ.
Као што је у Хрватској врхунаравно достигнуће да би Туђман био задовољан.
Та прошла и будућа краткоћа, говори само о једноме.
Садашњица је недостојна НДД Сфере.
И Човјека.


петак, 09. децембар 2016.

ПАРТИЈСКА ДИКТАТУРА,
СТРАНКОВЛАДА,
ИЛИ КЛИЈЕНТЕЛИСТИЧКИ
НЕОЛИБЕРАЛНИ СИСТЕМ

Ово Доба не пати ни од чега и ни за чим.
Пати од Неефикасности.
Која је пројектована да уништи НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.
Запад, то је широк појам за прилично прецизан и поименичан скуп, инсталира Неефикасност, као Дерегулацију, у све поре НДД Сфера које запосједне. И које ће запосјести.
Од Независног Одбора до Уставнога Суда.
Да не прљам ретке усраним Уставним Судом БиХ, опричаћу нешто мало о Уставном Суду Хрватске.
Хрватске, Неовисне, Младе Демокрације, чланице ЕУ и НАТО, просперитетне земље која се отргла од Комунизма, мрских агресора и геноцидаша, очистила се од Срба, и чија два играча играју у Реалу.
Влахо Орепић, министар унутрашњих дјела у Влади Хрватске, инач из Мостоградње, некидан је у интервјуу Глобусу уништио Уставни Суд Хрватске.
Премијер Пленковић је морао да изјави да то није став Владе. И толико је могао да уради. Нема више института да Премијер разријеши министра. Нема га у пракси. Јер је моћ Политичке Странке из које долази Пленковић, таква каква је.
Ну. И то је производ Дерегулације. Што сада не мора да буде тема.
Орепић је, објашњавајући феномен Клијентелизма, који је захватио Хрватску, навео примјере о Уставном Суду Хрватске, за поједине судије који су се лажно представљали, , који су, могуће, примали мито, који су били у групама које су се нудиле да лобирају за стране банке. Који су се, неће он да каже, понашали на турско-балкански начин.
Орепић ражи од Уставног Суда да се самораспусти.
Мени је кључна ријеч, у свему, Клијентелизам.
Клијентелизам је посљедица уништења Савеза Комуниста Југославија. Па, онда, формирања приручних странака, манипулативног политичког инструментаријума, као што је код нас Партија Демократског Прогреса, у Србији Српска Напредна Странка, у Хратској Мост. А након тога департизација, борба против монструма Партијска Држава, Партократија и Политичка Подобност.
У Њемачкој, прецизно је познато колико мјеста у Уставном Суду припада странкама Власти а колико странкама Опозиције.
И нико не говори о страначком утицају нити се чуло шта о тим лажним представљањима и скидању лоби гаћа.
Клијентелизам је најбржа епидемја.
Клијентелизам је амброзија која разара све друштвене система и зауставља дисање.
Механизам је једноставан.
Политичка Странка иде на изборе и побиједи. Бирачи гласају и нешто очекују од ње. Забраниш јој да поставља своје чланове, кадрове и активисте. То искористи ниженразредни бирократски, администратвни апарат, и вјештији страначки лидери нижег вишег слоја, и развијају своју клијентелистичку мрежу. Од возача до чланова Уставног Суда.
Такви људи не одговарају ни држави, ни нацији, ни политичкој странци. Одговарају само свом Добротвору. А ни то. Јер развијају свој Клијентелистички Круг. Или, у бољем случају, постају дио мреже, групе, клијентеле, која покрива одређене области, послове, законодавно уређење, монопол, корист, пљачку.
Политичка Странка, након неког времена, поново иде на изборе. Бирачи знају шта је на ствари, па смањују гласове. Ти гласови неће отићи неком ко испуњава друштвене, бирачке, циљеве и жеље, него неком без везе, као што је Мост, ДНС, ПДП... који нема моћи да утиче на квалитет кадрова и који, хтионехтио, креће у Клијентелизам као излаз и спас.
Тако се кругови затварају.
А из Круга нема излаза. Круг нема каључаницу. Ни шифру.
НДД Сфера постаје система са дватри Трута на врху, нешто колаборациониста око њих и непрегледном масом термита и црвице који изједоше све до чега дођу.
Дакле.
Доклегод НДД Сфера има Велике Политичке Странке, Држава мора да буде Страначка. Партијска. Да би ме боље разумјели и другови и либерали из Странака.
Као што је Стевка Ђурина жена, а није сеоска.
Ко није оженио Стевку, или нема своју, некад дрка до сљедећих Избора.


четвртак, 08. децембар 2016.

ПРЕДСЕДНИЧКИ
ИЗБОРИ СРБИЈА
УЧВРСТИЋЕ
СТАЈАЊЕ У МЕСТУ

Пошто смо видели да је Тома Николић био голуб писмоноша између Додика и Вучића, ред је да се озбиљно бавимо Председничким Изборима Србија. У мери у којој то може да утиче на Републику Српску и њен положај у међународно признатој Омеђини, Насеобини БиХ.
Николић, као голуб писмоноша. Јер је Додик, ту скоро, изјавио да Николић заслужује други мандат.
Била је то порука Вучићу.
Што могу да протумачим, сада када је порука примљена, отворена и уродила плодом, да Додик још увек, управља политичарима из Србије.
То што се њима то не свиђа, што не прихватају такав положај и што ризикују да, због пријатељства са Сребреничким Каменоломом, или са Девојком На Мосту, изгубе много Српства из Зобнице, не значи да не пристају на Рефу, када се све удвостручава а игра креће даље.
Тако је и, сада, Вучић, прагматично пристао на Рефу, јер Међудржавна Политика није лични однос.
Чиме је, Вучић, рекао да је погрешио око Референдума. И, неповратно, бацио део онога из Зобнице. А Додик је дао да се наслути да зна да је у предности, да му је Зобница пуна и да може да подржи Тадића, Николића, Вучића, Шешеља... Како буде одговарало Републици Српској.
Данашња формулација да ће Република Срска подржати кандидата Српскe Напредне Странке, значи само да ће подржати оно што каже Вучић. Јер, ако је Додик Српска, Вучић је СНС.
Мада већ лагано креће елиминација Николића, остаје чињеница да на Председничким Изборима, засад, сигурно могу да победе само Вучић и Николић.
У било ком од тих случајева, остаје Константа Вучић.
А то значи да Србија чврсто стоји у месту. Окренута Бриселу, безпоговорно, и Москви, невољно. Под прозором Нато Пакту и у вечерњој башти Доналда Трампа, чекајући да се Златокоса Лепотица појави на прозору и, тако, да наду свима, доле, лажно или стварно заљубљенима.
Моја прогноза је, од раније, да Вучић иде у Председничку Кандидатуру. Дојадило му да, више, патетише о ситницама, време је да постане Државник. Нервоза у Скупштини телоговори да му је достаа те зајебанције. Пошто је прејебао Тита, следи удар на Обреновића, Карађорђа, Марка Краљевића, видећемо.
То неће значајно утицати на положај Републике Српске. Јер, Вучић је изградио такву Ванинституционалну Моћ да може да буде и отправник возова на Ж. Станици Ваљево, ништа се променити неће.
Неће утицати на положај Републике Српске, и због тога што је није успела Вучићева политика пријатељства са Бакиром и Колиндом. А нису ни неки филозофи да би их он цитирао.
Стога је добро што се Вучић онако итао ногама на Референдум Српска. Тиме је за дуже време затворио врата и могућност да буде Фактор Мира, када је у питању Стамбена Зграда БиХ. А то се, Фактор Мира, с ове стране увек преводи као Јебаће вам Београд мајку ако не будете слушали.
Невољно подвлачење Рефа са Додиком слаби Вучића код Запада. А чува БиХ. Јер. Ако се прекину односи са Вучићем, са било којим Београдским Вучићем, то може значити зелено светло за дробљење Републике Српске, унитарном машином са клиновима на ваљцима. И контрамере Омске Самосталности Српске.
Стога се Службе, одавно, упињу да заваде Вучића и Додика. Да би Вучић, или неки други Вучић, ојачао, постао употребљивији. А Додик, и Српска, истрешени из Зобнице.
Република Српска је на Дејтонском Коњу док има пуну Зобницу Српства, много већу и много пунију него што је има Србија. И док има везе са Русијом и Кином.
Стога, Београд, Вучић, или неки други Вучић, не треба дневне потезе прима к срцу.

Треба се надати да ће се појавити, у Србији, неко ко ће умети то да искористи. За Србију. За Две Српске Државе.

среда, 07. децембар 2016.

УПИТНИК
ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ
НОВА НАДА
БИРОКРАТА

Ако искључим чињеницу да је некорисно нешто питати некога у Земљи која не постоји, као што је БиХ, УЕК, Упитник Европске Комисије, сматрам још једним пуцњем у мртваца.
Пуцањ Мртваца у Мртваца.                                       
Јасно је да БиХ није спремна за Европску Унију. Нити ће икада то да буде.
Босна и Херцеговина се убрзано враћа у Средњи Вијек. Овдје једино напредују Мржња и Подјеле.
А напредују зато што нико неће да то призна, верификује и озакони.
Доклегод су у једној Омеђини вјештачки спојене три нације које не могу да гледају једна другу, ништа друго не може да напредује. Ни култура, ни земљорадња, ни индустрија. Нити Европски Стандарди.
Европска Унија све чини да БиХ потпуно испразни и да Мржња и Подјеле остану једина два природна богатства.
Јер је то добро за њену, односно Натовску, Политику Територије.
Да није тако, учинило би се било шта што би овдје потакло развој. Остао би, напримјер, Фолксваген у Вогошћи.
Јасно је да је УЕК непотребан.
Јер. Сва та булумента, присутна овдје, зна све о БиХ. Или на нормалан или на шпијунски начин.
Стога је УЕК само узимање времена Босни и Херцеговини а нарочито Републици Српској. То је скретање пажње са Територијализације. То је продужавање Унитаристичке Илузије Бошњачком Политичком Кругу. То је замазивање очију лажним добрим намјерама ЕУ према БиХ.
УЕК ће се претворити у нову реформу реформи.
Огроман број људи и институција ће бити ангажован одговарајући на питања која су небитна и непотребна. Онда ће доћи потпитања. Па ће доћи захтјеви за појашњењима. Па ће, у цјелом том току, настати политизација, међунационализам и свакојака нетрпељивост.
Онај Вигемарк каже да нема рокова. То је процес.
И тиме открива сву суштину УЕК.
Битно је да траје.
Као што трају и Суд и Тужилаштво, Бошњачки Уставни Суд, Реформска Агенда, Механизам Координције, Сејдић Финци, Мостар...


уторак, 06. децембар 2016.

ОДУМИРАЊЕ
ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА
ДОВОДИ ДО ХАОСА
У НДД СФЕРИ

У НДД Сферама, Нација Држава Друштво, гдје је степен колективитета нормалан, у оној мјери у којој се протеже цијелом Цивилизацијом, одржањем и успоном Људске Заједнице, нормално је и политичко организовање, поред вјерског, војног, административног, државног.
Толико нормално да чак и нормалније тоталитарне, диктатурне, једноидеологијске власти, генеришу и потичу политичко организовање, уважавајући његову благотворност за људску колективистичку потребу.
Нарочито је нормално код колективистичких народа. И оних гдје Либерализам, Тржиште и Корпорације, нису разориле сваку везу међу људима.
З&ФТ, Западни Деструктори, то знају.
Зато у глобалном процесу Дерегулације, нарочито нападају на Политичке Странке. Као на Политички Институт. Као на колективни глас Политичког Народа. Као на инструмент НДД Сфере. Као на дио Политичког Мозаика на коме, дијелом, почива и Политички Систем и Парламентарна Демократија.
Ових дана актуелна је Италија.
Напад на њене Политичке Странке давно је почео. Давно је убијен Алдо Моро. Црвене Бригаде. Бадер Мајнхоф.
Нарочито су на удару биле лијеве Политичке Странке јер ремете Ред Капитала. Њима Капитал не може да управља као што може десничарским, либералним, републиканским, демократским.
Америчке Политичке Странке одавно су под контролом З&ФТ-а, преко богатих породица.
Оне земље које имају јаке Политичке Странке, биле под финасијском контролом или не биле, јаке су и стабилне. Њемачка, Енглеска.
У Србији је процес уништавања Политичких Странака завршен.
Политички Нарцисоидни Пицопевац, Тадић, имао је шансу да од ДС начини праву, јаку, и европску и националну странку. Али, њега је болео курац. Као и Шешеља. Који је СРС држао само као инстрмент владавине других. Контроле Српског Национализма. И медијске сатанизације Србије.
Те остатке, скоро све, преузео је, организовано, инструисано и инструментализовано, Вучић и потпуно потчинио СНС.
Та странка сада, практично, не постоји. Чак ни у Изборима. Јер, Вучић изборе води преко фејзбука, преко свог намјесничког апарата, сада су ту и кућепазитељи у стамбеним зградама, утјеривањем тзв Сигурних Гласова, ко оперише том синтагмом тај нема Организацију у својој Политичкој Странци, води изборе таблоидима, јавноидима и манијакалном пандемијском пресијом на информативне перцепторе становништва и појединца.
Због свега тога се, и у Европи, и у САД, и у Србији, догађају наизгледна чуда и аномалије.
З&ФТ на све начине настоји да Политичке Странке надомјести финансијерским управним апаратом, пробраним управљивим Лидерима или лажним Интеграцијама.
Лидери који отворено посегну за Државним Национализмом, као што су Путин или Орбан, предосјећају опасност и траже технологију која може да одржи НДД Сферу на окупу. То је, да, Национализам.
Још једино Национализам.
Дакле, како је Капитализам, мали број безочних ескплоататора, створио Радничку Класу, која је створила Револуције, Нацизам и Фашизам, тако је Либерализам уништио Државу, Нацију, Друштво, и на најбољем је путу да створи Национализам у цијелој Европи. Као Нови Колективистички Систем.
Само слијепи не виде да је у Италији на Референдуму гласао Национализам.
Чувајте, поред осталог битног за НДД Сферу, Политичке Странке, као зјеницу ока свог. Радите као да ћете на власти бити сто година а спремајте Странку као да ћете сутра изгубити Власт. Ко изгуби Власт а нема Политичку Странку, није изггубио Власт, само је упао у блато. Али је добар дио власти изгубила Нација и Држава.


понедељак, 05. децембар 2016.

ВЕЛИКА
ПРОБОСАНСКА БРЗИНА
ЕСДЕЕСА
СМАЊУЈЕ МУ ЗАОКРЕТ
ПРЕМА СРПСКОЈ

Познато је да се аута за трке, за велике брзине, на пистама, граде са минималним ајншлагом, што би рекао Дојчен Ђурађ. Јер нема потребе за маневрисањем а и смањује тежину.
Српска Демократска Странка је, у ове двије и по године, била Болид Бошњака.
И у тркачком и у менталном смислу.
Они су тако јурили на том Пробосанском Путу, да су, повремено, морали да чекају у ладу, да пристигне и Бакир. Из Турске, из Ирана.
Сада је Говедарица, нови професор ОТО и Пробосанства, испоставио приједлог звани ултиматум. Или посебна сједница Представничког Дома ПС БиХ, о Суду и Тужилаштву, или СДС иде у Народну Скупштину Републике Српске и предлаже Референдум.
Антиреферендумске Пичке у Републици Српској, кодасу, редом, појели по пет кила гипса. Уста им се затрпала.
Сарајске Пичке, пак, остале у чуду. Штабаби, аманјарби.
Неколико значајки треба уочити. Иако све још може да изгледа рано.
● Говедарица и СДС још увијек као прво мјесте за одлучивање о Републици Српској, префереирају Сарајево и Заједничке Институције. То је Ментални Саркофаг Есдееса.
● Српска Демократска Странка покушава или да србује, само, или да се окреће Националним Темама.
● Есдеес се полако издваја из Савеза За Промјене, односно од гуликожног и губарског Педепеа.
● Још није на видику одустајање од Пробосанства у Сарајеву. Требаће неколико прилика да Есдеес иступи из Владајуће Кохалиције, у заједнићкој су хали, неподржавањем одлука које подржавају СДАХДЗ.
● Без обзира што Говедарица најављује долазак у Народну Скупштину са приједлогом о Референдуму о Суду и Тужилаштву, још се не назире Есдеесов повратак у ту Народну Скупштину, односно у Републику Српску.
Они су се, досад, политиком бавили у Сарајеву. Горе су били и Власт и Опозиција, не схватајући да је и за њих и за Републику Српску, боље било да су овдје. Макар били само Опозиција.
● Требаће времена да се установи квалитет нових корака Есдееса. Да ли га је довољно до Избора 2018е, тешко је рећи.
Јер, Бирачи су своје одлуке за ту годину већ донијели. Оне нису тако прецизно формулисане и уобличене, нису стриктно одијељене границама, али су донијете.
Одлуке за Изборе доносе се на половини мандата. Најприје као аморфно змијско клупко политичке перцепције и ставова а онда, како се приближава гласање, и као прецизан рационални рез.
● СНСД је у великој предности. Али ће морати да се потруди да ту предност задржи. Што значи да ће морати да иде ширим фронтом, кога нема, да иде без импровизација, што је веома тешко, и да иде радикалније, са БОС-ом испред Линије Фронта, за шта нема војника.
● За заокрет Есдееса није довољан само Говедарица. Он мора да води и рачуна о предстојећим изборима у СДС. Ако већина челника не види потребу за заокретом и не вуче кајасе на ту страну, он ће остати само МГГ, Мали Гуслар Гацка.
То све цијело предстојеће раздобље Есдееса чини шаренијим, шупљикавијим и непредвидљивијим.







недеља, 04. децембар 2016.

ЗОРИЦА БРУНЦЛИК
У УМЕТНИКЕ,
НАЦИОНАЛИСТИ
У ЧЕТНИКЕ,
СРБИЈА
У НЕСРЕТНИКЕ

Маказе Времена немају само две наоштрене полуге.
Имају их безброј.
У њима се тешко снађе и Јединка и Нација и Држава.
А њихова особина је да се лако и брзо тупе. Па не режу и не секу прецизно, већ кидају, ломе, прејаглавају, тако да се више не види оштра линија између одсечака, откидака, отпадака и окорака.
НДД Сфера, Нација Држава Друштво, која дође у ту фазу, тоне све дубље и дубље, обала је све даља и даља, небо све тање и тање.
Када је Време сасекло Србију, и Србе, у бившој СФРЈ, Србија, и Срби, се нису најбоље снашли у Времену Хиљаду Маказа.
Тај несналазак Србије коштао је Све Србе, изван ње, истребљења, изгона и уништења.
Осим Републике Српске.
Стога је, данас, важно не полетити одмах за Србијом. Стати, размислити, сачекати. Гледати себе, свој Опстанак и своју Самосталност.
Синоћ гледам тужну судбину Србије.
На Теве Пичк.
Иду Пичкове Звезде.
Жири је састављен по принципу Три Шаторуше, Једна Школарка и Један Народни Богомданизналац.
Тако је и све и у целој Србији.
Тако је и у другим земљурцима Сфрјишта. Али ме они не занимају.
Та Школарка, омражена је од почетка рада Великог Народног Жирија.
Коло воде Шаторуше. Преко земље Србије.
Народни Богомданизналац седи на крају. Буди и ти ту.
Зорица Брунцлик, из Српске Забављачке Странке, синоћ каже Истакнути сам уметник ове земље.
Њене Маказе Времена су стале оног тренутка када је Мира Марковић ставила цветак у косу и све певаљке погласила Уметницама.
Јер јој је то требало да њеног мужа и њену политичку технологију приближи широким народним масама, сексуалишући им, масама, матере уздуж и попреко целе Србије.
Зорица Брунцлик је од тада Уметница.
А онда се накотило те Уметности да су почели сву Србију да воде на јавно певање.
Огромна друштвена снага је те Зоричине реченице Истакнути Сам Уметник Ове Земље.
Али је и огромна истина о општем обезвређивању и употреби Појединца у лику Зорице, Уметности и Земље.
Те Маказе Времена, по којима Војници штрајкују због недостатка оброка, док Америчани бомбардују по Србији а Власт руши по Београду, док се Начелник Генералштаба вода по поплављеним насипима, док се народ слуђује Изборима, док је Косово за столом добрих односа са Србијом, а док Пинк пева, лаже и очи маже, док Зорица Брунцлик постаје Истакнута Уметница а Дара Сиса Мара председница НАНУ, Напредњачке Академија Наука и Уметности, ако се не зауставе, исецкаће Србију на фронцле, на шните, на конфете.
Само здрави Национални, Државни, Јавни критеријуми и скале могу да зауставе те маказе.
Иако су оне већ насекле сву поплаву фронци. Од Јелене Милић, Главне Уметнице Нато Пакта у Србији, до пиљежи опозиционих странака које ни уличним голубовима не могу да ремете посао а камоли Концерну ВАВ. Власт Александра Вучића.
И њих, Здраве Националне Критеријуме, сада је тешко васпоставити. Јер. Здрав Националист је аутоматски Четник, Фашист и Антиевропејац. Неко Светски а Србијански, безвредан је јер га са две три лажи уништиш таблоидно. Неко ко је Национални Издајник, на Власти је. Црква, у служби је. Али не својој и своје Пастве, већ у Служби Власти.
Јавност је пасторче. Не Демократије и Нације, већ Таблоида.
Такав Конфузоријум Вредности, стаће на страну Зорице Уметнице. А не на страну Александре Радовић.
Као што је већ стао на страну Александра Вучића. И као и много пута пре њега.
Зашто. Зато што је сличност, скоро једнојајчаност, између Зорице Брунцлик и Александра Вучића, огромна и неподношљива.
Као што је она синоћ цмиздрила у Жирију тако и Вучић цмиздри у Јавности, већ годинама.
Као што је она против Школарке, условним рефлексом, тао је и он против Здраве Националне Србије.
Очито је да Српски Конфузоријум Вредности законито избацује на површину такве таленте.
И да су Маказе Времена све тупље и тупље.