субота, 07. март 2015.







КРСТ
ТЕШКО ЈЕ ДОСПЈЕТИ НА КРСТ, НЕМОГУЋЕ СИЋИ С КРСТА.
А ТЕШКО ГА ЈЕ, БОГАМИ, И САЧИНИТИ ГА.

ЖЕНА ЈЕ

Жена је облик, усклик и лик
Маслачак, зрачак и трачак,
Свјетлост, радост и пост.

Жена је додир, лептир и мир,
Облак, корак и знак,
Светост, блискост и мост.

Жена је крлетка, претка и светка,
Траг, милодраг и праг,

Тишина, милина и ведрина.
3613.
ОПАСНОСТИ
ПОЛИТИЧКОГ СТАМПЕДА
И ГЛАСАЊА ПРОТИВ

Утицајна твитерашица је, некидан, поводом мрежастих провала Тома Ника, Предсидетеља Сербије, објавила занимљив, аналитичан, твит.
Kad je Srbija, glasajući protiv, dobila ono za predsjednika, koja nevolja onda čeka Republiku Srpsku.
Сјећамо се сви, избора у Сербији.
Тадић се чеше иза ува. Зашто сам изгубио. Николић се чеше иза ува. Зашто сам побиједио.
Слично се догађа и сада у Хрватској. Турила Колинда прст у пунђу. Зашто сам побиједила. А Иво у Е-молу. Закај сам изгубил.
Таква политичка ситуација на пиједесталној сцени не говори ништа о тим паровима актера. Да није Колинде, доколиндили би  они неку другу. Да није било Николића, да од радикала отме напредњаке, био би неки други. Код Србаља, барем то није проблем.
Политичке леје, мислим на све, од Политичког Мозаика и Страначког Система до НДД Сфере, у којима је то могуће, у дубокој су летаргији, мртвилу и сивилу.
У њима је, дуготрајним дрилом, кроћењем јавности, селектирањем тема и центрифугирањем једнократних актера, могуће покренути тај стампедо, политичку хајку, изборни цунами, који се, на дан избора претвара у процес Гласања Против.
У свим таквим процесима, Опозиција игра улогу статисте. Стоји у дубини кадра и шути.
Власт игра улогу рањене звијери, која је пројектовала летаргију и жабокречину, одвојила се од људи и уживала у љуљушкастом зеленилу алги и дозвољеној дози метана из трулежи, и која се, због тога, не сналази најбоље. Па је спремна на све. Чак и да одступи од свих програма и људи, да уведе нове обичаје које ће немилосрдно примјењивати ако опстане на власти.
Тај стампедо, и једнима и другима, и Опозицији и Власти, послужи за генетску промјену. За промјену карактера и личности која умјесто сварне, иде на сцену.
Какогод се заврши тај пројектовани стампедо Гласања Против, којег увијек пројкетју екстерне снаге, уз помоћ домаћих маргиналаца, политичка сцена, па и цијела НДД Сфера, тоне дубље. А то је и крајњи циљ Екстерних Пројектаната.
Ако на власт дође Опозиција, она је без кичме, програма и гаћа. Она је несложна јер је скрпљена, уторена, уколијенчена. Она је неспсобна, и неефикасна, јер није пред бирачима пложила све разреде и све предмете, да би се квалификовала за дипломски. За Власт.
Ако на власти остане Власт, она се отима и од програма, и од странака, и од људи. Почиње да користи средсва власти да би се одржала на власти. А не средства политичке борбе, акције, програма и идеје. Демократије и напретка. Затвара се. Кабинетизује се. Деквалитетизује се. На површину искачу мали, обојени, ситни, тешкопримјетљиви пловци. Умјесто бова.
Екстерни пројектанти сједе мирно са стране. Праве, или модификују, генетску слику актера, позиционирају их за сљедећи циклус, склапају мрежни план, јавни плашт и финансијску сласт.
Ко би могао да буде сљедећи предсједник, ММЈ.


петак, 06. март 2015.

8. МАРТ 
У ГРАДСКОМ
ОДБОРУ
БАЊАЛУКА

ЛИДЕРИ
ИСПАЛИ
ИЗ ВРЕМЕНА
И ИЗ ТЕЛЕФОНСКОГ
ПРИКЉУЧКА

Требало би инсталирати и синтагму Теретни Интернет.
То би, у тој дугачкој, и све дуљој, композицији Интернета, могао увијек бити Задњи Вагон.
Онај у коме се потрпају, или се утрпају, застарјели лидери, политичари, не увијек и нужно они у годинама, снебапали политикоиди и сваки други дезоријентисани и декоординирани типови, протуве и пролупе.
Сав Балкан се добро зајебава са провалом Томислава Николића око телефонских прикључака и друштвених мрежа.
То јесте занимљиво као зајебанција али је закашњело као детекција. Томислав Николић је само посљедњи у реду деградације србијаског лидерства и политичког мозаика. Незаслужено се нашао на мјесту Предсједника Србије. Незаслужено добио да води Побједничку Странку. Која је незаслужено добила велику подршку и власт.
И све остало је, па и Николићева неукост, само посљедица те прве Евине Јабуке.
И никако Николић није усамљен. Заборавили смо онај Амандман Икс икс и два и. Или тако некако.
А и заобишли актуелног Комшића. Политичко Недорашче. Па Колинду и Милановића, који шаљу медијска писма једно другом.
Не схватамо да свака будала у политици даје изјаве. За које је још мање компетентна него Том Ник за клик.
Ана Тришић говори о Нато Пакту као рају за БиХ. Иако Ана није ништа у том министарству. Ка што није ни Лагумџија. Нити Министарство води спољну политику. Оно је сервис за прање амбасада а политику води Предсједништво.
Та општа неукост о политици, о томе ко је зашта надлежан, о технологији изјава и интервјуа, о опсегу и домету сваког јавног политичара, загађује политички и јавни живот и преко његове темељне бољке.
Непознавање савременог медијског пода и покрова, као сендвича у коме се креће и дјелује свако ко се бави политиком, од лидера и државника до изабраних и именованих мрмака по владама и парламентима, доводи до феномена жабљег крекета.
Нити се жабе разумију и чују међусобно нити их са стране чује и разазнаје која је жаба на дрвету, која на обали а која на локвању.
Па онда евидентирамо смијешне сцене како Никшић јавно учи уставу новог предсједника Федерације, како Колинда пише премијеру зашта је надлежна и како Вучић даје изјаве о свему и свачему. А прати га Вулин.
Инфлација изјава снижене вриједности добра је, као и повећање новца у оптицају, само донекле и у некој мјери. У старту лидерске и политичарске каријере. Али ако је актер сигуран да има потенцијал да напредује. Ако га нема, онда ће увијек остати Главати Миланко. Који много говори а стално стоји у мјесту.
Како политички значај расте, број иступа и изјава мора да се смањује. А њихова појединачна вриједност да се увећава.
Постоје само два упутства.
Ако си некомпетентан а важан, говори кратко, ријетко и глупо.

Ако си способан и моћан, говори кратко, ријетко и паметно.

четвртак, 05. март 2015.

НЕ ПОСТОЈИ ЈАВНОСТ.
ПОСТОЈЕ САМО
ЈАВНЕ ЈЕТРВЕ.

Андреа Вуковић, некадашња Атевеоица, Атеве је посебна фамилијарна лоза телевизијског Ноћинарства, тамнила, написала је добар апел на бали.фронталу о скандалчићу у коме је учествовала једна друга фамилијарна лоза Ноћинарства, тај ба.фронтал.ба и аутор који је ономад објавио текст о томе како Додиков син има цуру из Бихаћа, која је булиџа и како је то занимљива прича.
Некидан је опет актуелизована женидба. Жени се Додиков Син.
Они који су фашистички против Додика, не могу ни један минут без њега.
То је права суштина деведесетдеветпостотног булуменатријума, у који убрајам и озбиљан политички, и инострани, и опозициони, и јавствени, па и новинарски, који пјене и реже на Додика, и све оно што се иза њега подразумијева, Власт, Режим, други појединци, Пропаст, Криминал, Некриминал, Поплаве, Руси, Човић и тако унедоглед, а ништа не чине да промијене ток ствари, нити ток своје свијести, јер су Гокурац од противника и опозиционара и јер им је добро, пошто су Нешто само док је Додика.
Такви су се значајно умрежили.
И размрежили.
Мада се у Јавност разумију као Тома Николић у друштвене мреже.
Тај текст о женидби Додиковог Сина и Булиџе из Бихаћа, био је глуп и када је написан.
То што га је сада неки портал пренио, а крвожедни и празномождани коментатори дочекали на виле, рогуље и бајунете, само је савременија и прецизнија дијагноза Јавности.
Јавности. Јер ту нема ни Медија, ни Новинарства, ни Етике, ни Савјести.
Нема ничега.
Зато је Андреа Вуковић написала добар Апел. Али не знам коме.
Она је, као и највећи дио, залутала. Он више не може да нађе пут. Када је то схватила, написала је Апел. Са Великим Залуталим Закашњењем.
Јер, баш да је Додик напоштенији политичар на свијету, да вози Трабант, а не стару Бубу, као онај богаташ Мухика, да има подршку већу од Вучићеве, стварне и лажне заједно, по чему је за Јавност битно да се жени његов син.
Зна ли на то ико да одговори.
Дабоме да не зна.
Зато што је наша Јавна Свијест, и свака појединачна, која се воајерски, онанитативно, из петних жила и мудних можданих ћелија, упире да буде у Јавности, сегментирана од Турског Јетрвлука, Сокачког Пексинлука, Умишљеног Присвојеног Стрвинарства и жеље, можда и људске, да се у нечему буде важан, али без икаквог рада и по сваку цијену, по цијену и своје и туђе крви.
Зато се не ради о Слободи Говора. Како то зове Андреа Вуковић.
Ради се о Слободи Гована.
О Отвореној Септичкој Јами.

Мало упозорење. Нећете је више никад затворити.

среда, 04. март 2015.

МРАМОР КАМЕН
И ЖЕЉЕЗО
НЕЋЕ МЕ ОМЕСТИ
ПОЛИТИЧКИ ЉЕТОПИС
ЗА 2014.
ТЕКСТОВИ СА БЛОГА "САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ". 
УКОРИЧЕНА САМО ТРИ ЛИЧНА ПРИМЈЕРКА
3607.
ГРЧКА
МОРА
ДО КРАЈА НЕДЈЕЉЕ
ДА НАЂЕ 1,5 МЛРД
ЕУРА ИЛИ ИДЕ
У ГЕПЕК

Просто је невјероватан данашњи свијет.
Можда је такав био одувијек. Само ми нисмо никад видјели шта је иза брда. Нити се на њега пели.
На домет дрона, од Србије, којој Вучић поручује Први Пут у Историји, не знамо где да потрошимо паре, налази се Грчка, која до краја седмице мора да скрпи милијарду и по еура, да врати рату Емемефу.
Емемеф је међународна финансијска институција за уништавање земаља. Грчка је један од њених најбољих производа. Мада још није до краја финализиран.
Милијарда и по, у тим њиховим размјерима, и није нека лова.
Али. За Грчку јесте.
Није само ММФ у питању. Да будем реалан. Ради се о Тројци, која је у документима и преговорима замијењена стварним актерима, Европском Централном Банком, Европском Комисијом и нареченим Емемефом.
А иза свега стоје Америчани.
Када изузмем Нато Пакт, и њихове практичне активности, и апстрахујем геостратешке најезде Збигњева и Финансијаша, опет остају Еунијске Интеграције као неразмрсиви лавиринт црног ада и непрекидних сцила и харибди.
Мада се ни то не може засебно гледати. Јер се стално оперише синтагмом евроатлантске интеграције.
То је, отприлике, двоглави, двотјелни, ђаво. Један ти уврће муда а други те потапа у воду и дави.
Мале земље, мале државе, мале нације, мале економије, наме културе, немају никакве шансе против овог механизма.
Свијет је дошао до апсурда да је у најтежој хладноратовској подјели, нека земља била сугурнија, стабилнија и суверенија у Варшавском Пакту него данас, на слободној демократској интеграцијској вјетрометини.
БиХиС је пуна хвалоспјевача Бриселу, ЕУ, интеграцијама, Нато пакту, Европском Путу и еунијском капуту. У Србији поготово. Тамо се не зна да ли су луђи за Вучићем или за ЕУ.
ЕУ, пак, овдје, у те вукојебине насеобинског типа, шаље Филанце или Могеринке, као лутке на маскенбалу. Да им се неуки и зачуђени абориџини клањају и пристају на све.
Никада та ЕУ, и ти пропагатори Евроатлантских Интеграција, нису рекли шта је годишња или петогодишња међусобна обавеза. ЕУ и БиХ. Шта кога чека на том путу. Осим што они које погрдно називају Еуроскептицима, и који су колико толико релани, виде да их на крају пута чека Грчка Трагедија.
Са ЕУ, Бриселом и тим Могерињачама, треба прекинути сваку такву неозбиљну сарадњу.
Потребно их је позвати на Партнерски Однос јасних намјера и циљева. Транспарентно. Да се то објави. У Документу, преко улице и у таблидима.
И опет, при томе, бити опрезан.
Свијет више, па ни мала земља, нема луксуз да може да буде Наивни Горбачов. Неће Нато до руских граница. Нити да наивно вјерује у Хелсинки. Границе у Европи су неповредиве.

Ко у БиХиС, и у Србији, има снаге за то.

уторак, 03. март 2015.

3606.
НЕКА ЈЕ НАДА
ДИГЛА ОНАЈ
КАРТОН

Пожурите коњи моји, дуг је мандат.
Далек је пут. А ми се, они, вртимо у круг.
Нешто се изјаловило од планова Сарајевских Унитариста и Интернационалних Жонглера.
Главу дајем да су очекивали никад лакши посао са никад више небитних празноглаваца. Посао формирања власти у васцијелој БиХиС. Односно, и у Држави и у Ентитетаријуму.
Очекивали су да ће Рагуж постићи више. Да ће Есдеес постићи све, и за себе, и за Сарај, и за Иванића. Да ће Есенсде и Додик постићи мање. Да ће Комушина достићи Златагана, при чему ће Лагумџија неколико пута пасти на мршавог гласовног јатагана.
Да ће се власт формирати од неколико гранулатизованих група, типа Савез За Промјене, Блок Народних Странака, Рагуж Еврпска Интеграција, истурено одјељење Сарајево.
Да ће са сцене истовремено сићи тројац Златаган, Вјечни Оптуженик и  Режим.
Актерима очекивања су уши напуњене, много прије избора, великим причама о њиховој љепоти, велични и црвеним мандатима који се простиру пред њиховим ногама.
Празноглавци, попут Босића, Ја Имам Мисију, или попут Комшића, Ја Сам Љевица, схватлили су причу трагично преозбиљно. Толико трагично да Босић још није допаметио да га је Иванић ХК, ИКСК, Изјебо Ко Санску Козу. И њега и његове. И да Комшић није схватио да је његова улога да мало хода по ходницима а да се склони украј кад наиђу одрасле мудоње.
То несхватање Босић показује журбом и нервозом. Да се формира Савјет министара. Све смо договорили. Дај што прје да реализујемо манипулацију до краја. Босић је спреман да претрпи политичку шамарчину прве врсте, да је Црнадак кандидат за министра иностраних послова, само да би својима, у крокодиларијуму, рекао Ја имам мисију да опет будем предсједник странке јер смо у власти на нивоу државе.
Комушина Комшић, пак, то несхватање демонстрира свакодневним вишекратним утрчавањем у ћенифу гдје у огледало декламује Ти си најважнији за форирање власти. Понови. А онај из огледала каже Ти си најважнији за формирање власти. Понови. Јебем те глупа. Реци Ја сам најважнији за формирање власти.
Онда изађе, поправи кравату, избуљи очи, у лошој позер копији великог вође Лагумџије, и каже Нећу Сад Никако. Правите мањинску владу. Хоћу ко и Човић или нећу ништа.
Ускаче Ђедо Бакир. Врати се сине Жељудине. Врати се Ђеди, да егленишемо.
И то су Странци Усранци жељели да постигну. Што мања ефикасност то већа управљивост.
Једина два проблема су Власт у Републици Српској и Хрватски Народни Сабор.
То нису жељели да постигну.
Јер. Те двије чињенице говоре да је БиХиС ближе Распаду него што је била у прошлом мандату.
Непрестано инострано мијешање у деструкцију воље бирача, њено релативизовање и уситњавање, натурање Иванића без стварних гласовних подршки, растаче Земљу, Босну, Државу. Како воле да јој тепају и муданца чешкају.
Само наивни пропагандисти Есдееса и ситних обавјештајних ћасица, инсталираних у Српској, мисле да је велики проблем то што Хаенес предлаже Четири федералне јединице, да је то укидање Републике Српске и поништавање Дејтона.
То треба схватити као корак у остамостаљењу Хрвата у односу на Сарајево и БиХ.
И зато, нека је Нада Тешановић дигла онај картон.
Само будале мисле да се политички значај једног потеза схвати за пет минута.
А свако Осамостаљење Хрвата нова су два корака у Осамостаљењу Републике Српске.
Могу да о томе држм предавање локалним владама. Упо цијене од Блерове.


понедељак, 02. март 2015.

КЕМОЛИКС.
КОГА ЈЕ
УЈИО КЕМО.

Штета што Кемо, УИО, и та Афера, није у Србији. Како би то браћа таболидна, историјска и бриселашка, искористила. И Брат.
Овако, туземно је. Томан ме, одмах, питао Кога је Ујио Кемо.
У томе и јесте сва драж афере Кемо УИО.
Она није судска и криминална стар.
Одавно је познато да се у свим тим великим Државним Подсклоповима, може мирне душе ући и, одједноч, похапсити два вагона дужносника. Битно их је уједначити у трећине али не нужно.
Све што је на нивоу БиХ, и око Насеобине, похапсљиво је. Мада је повика на ентитете и сличо. Што не значи да су има гаће жељезне и на закључавање.
АКУ је пројектована као предизборна сторија која се може употребљавати у дуљем државном периоду. Зато је у почетку нагласак био на Кему и Кемовину. Па су га водали по хаусторима, свезаног, да идентификује жртве. Своје станове и просторе.
Чиме је послан сигнал повезаним лицима и стварима да се изволе понизити, нагодити или опрати.
Тај посттендерски рок је истекао и сада јавност може окечивати депеше, транскрипте, исказе и слично.
Јавност ће да се наслађује Слатким Шпиритусом и слично. Појавиће се и нова имена, не само Шпирић. Али Јавност неће знати да се ради о пробраном и манипулативном дозирању и преписивању исказа и података из истраге и процеса.  
Иако се, кад је у  питању граница и УИО, мање више зна који је чији прелаз, кад иду паре, куд иду робе и слично.
Оно што је битно за цијели тај кал, не само у Кеминој области, јесу двије ствари.
·        БиХ је у тим пословима феноменално и савршено федерализована, равноправна и недискриминирајућа. Ту нема пропуста. Све обавезе се измирују промптно тако да нису потребни рокови плаћања. Крећу се око 60 часова.
·        Странцима Усранцима савршено одговара такав систем који је трнка за све могуће позитивне лопове а и потенцијалне. Пошто имају ултрадисперзирану обавјештајну структуру, они, Странци Усранци, они који требају, имају и све информације на једном мјесту. И могу да играју само коњима, само црним фигурама, само  топовима. Какокад затреба.
Кад погледам Тог Кему, који, иначе, дјелује неспсообан за тај посао, способан је за Топ Листу Надреалиста, код

бившег Нелета, али за више не, онда тек видим да није чудо што Комшић, и други, пуне полице са знаком Политички Будалаши. 


 ПТИЦА СЛОМЉЕНИХ КРИЛА




СПАЈДЕРМЕН

недеља, 01. март 2015.

БИЛО БИ ЗЛО
ДА СЕ СВЕ САСТОЈИ
ОД ВЈЕШТАЧКИХ
СЛИКА СВИЈЕТА

У Филџану, једном дијелу БиХ, данас се, кобива, слави Дан Независности.
Посљедица све те Ф&Ф, Фарсе и Фасаде, само је у томе да то служи као могуће добра тема за зајебанцију.
У то више не вјерује ни муслимански напаћени живаљ јер зна да је све гола представа. И Бакирова сарадња са Српским Савезом За Промјене, и Комшићева заштита Мултиетничности и Принципа. И све им, напаћеном живљу, има значење одласка Златка Лагмџије са чела Есдепеа.
Подераше сву гузицу, чешући се.
Посљдица је, најтежа, то што и ове године, Сарај и СПК, Сарајевски Политички Круг, муслиманској јавности у Федерацији баца жалосну прашину у очи која би требала да им разведри лица. Баца лажи.
Као да је обичан човјек поптуна политичка будала па да не види да је та Независност БиХ, јуче, једним дијелом, била у Београду, и, другим дијелом, у Мостару. На Хрватском Народном Сабору.
И Сарају, СПК, Бакиру, и Бакировим Анђелима, могу да поновим савјет.
Сједните сами са собом. Погледајте, или у реалност или у филџан. Ако нисте сигурни, нађите неку нену која то савршено добро зна, а има их више него што ико мисли.
Па погледајте Филџану у очи.
Стварности.
А можете и прстом притиснути у дно. И зажељети добро Босни и Херцеговини, помислити на њу.
Можда се нешто рационално укаже.

Немојте стално натурати те Ф&Ф, Дан Независности, Државу, Химну, Владу... Све је мање будалаша који се лијепе на то.