субота, 04. фебруар 2017.

ЈОГУРТ РЕВОЛУЦИЈА
У АМЕРИЦИ.
КАКО ЈЕ
ИСТРЕБЉЕЊЕ
РАЗНОСАЧА МЛИЈЕКА
УНИШТИЛО АМЕРИКУ
ПА СЕ МОРАО ПОЈАВИТИ
ТРАМП.

Америка је, како се зна, имала неколико револуција.
Једна је Бизонска Револуција. Када си Индијанци дошли до технологије да намамљују бизоне да трче за њима, кобива бизоницама, и да падају са литице. Тада су Индијанци дошли до хране, калорија за енергију и исхране мозга, и узнапредовали у сваком смислу.
Радоје Домановић ће, послије, на томе, написати Страдију.
Друга Револуција је била Револуција Беземљаша. Који су, као европско и друго пробисвијетско смеће, нагрнули да запосједају и отимају Индијанску Земљу.
Трећа Револуција је била Револуција Плавог Војника. Истребљење Индијанаца. А јест у оном филму Кендис Берген имала дупе, људи.
Четврта је била Револуција Челика, Бензина и Ватреног Коња.
Пета је била Револуција Тенка. Велики револуционар Патон, нпр.
Шеста Револуција била је Револуција Гугла.
Она је најјебенија. И данас, усред те Револуције Глођемо Своја Гугла.
Тад почиње секс, силовање, полуција и пушење Билу.
Када су запослени у ИТ сектору почели да добијају добре плате, и све што са тим иде, разносачи млијека и разносачи новина су масовно напуштали те послове. Америчани су стали без млијека и млијечних производа што је довело до пропасти фарми крава музара. Национална индустрија је пропала и почело је да се увози млијеко. Ту су, тајним трговачким трансверзалама, ускочили Руси.
Познато је њихово Млијеко С Кавказов.
Пошто су били вјешти у допингу, још од Романових, јер су тражили лијек за његову ону крвну болест незгрушавања, па су овладали хемијом, млијеко су искористли за овладавање Америком. То млијеко је пила и Хилари. А Бил је производио врхње.
Руси су толико способни у томе да су у стању да допингују обичну воду и да она, и сви ми , мислимо да је бијела и да је млијеко.
Када су овладали међународном трговином, убацили су и вјештачко мијеко у праху и јогурт, врхње и оно уралско кисело млијеко, Угурт, мислим да се зове.
У међувремену су, Америчани, пошто нису имали новина, сви потпали под Сиенен, Гугл и Микрософт.
Тад је у костима нестало калцијума, због недостатка млијека, а у главама свих осталих елемената из Мендељејевог система елемената.
Антрфиле. Руси су Мендељејева приморали да сложи систем елемената. Како би овладали допингом а касније и Интернетом. Видјећете у даљем току излагања.
Велика армија ИТ стручњака, посленика, прегалаца и друге омладинске радне акције, даноноћно је сједила за тастатурама и окупирала земљу тим интернетским завојима. А што је користило неким од Америчких Револуција. Нпр, Подреволуцији Ваздушне Демократије. Или Неволуцији. Скраћено НВО.
Пошто нису успјели да створе програм за компјутерску прозводњу Биг Мека, нити апликацију, како се то данас каже, они су се хранили из јевтиних самопослуга. Као данас Ботови у Србији.
Руско врхње, за које се није знало да је руско, било је јевтино. Као и јогрут, млијеко и то.
Итетејци су јели и радили. Крафне и Врхње. И само туци. Нису имали кад ни руке да перу.
Тако да је врхње долазило у додир са тастатуром.
И ту је кључ.
У врхњу и јогурту има оних бактерија добрица. Али су Руси успјели да уз њих протуре и вирусе. Који су били дресирани да кроз штампане везе, од тастатуре, оду у неки корел, екцсел, ворд, и то, и да се убаце у путеве Интернета.
Остало је Историја.
Руси су режирали Изборе у Америци.
Сваки мејл, нпр, који је некад слала Хилари, вратио јој се, аутоматски, са поруком Јеси ружна, ружнија си од Била. То је Госпођу излуђивало. Ноћу је бунцала и знојила се зелено. А пишала маслинасто. Од њеног програма и идеја није остало ништа повезано.
Ноћу је уз њу сједио Бил, и јео јогурт. И видјели сте како је пропо. Све је то од тих руских компоненти.
Трамп је то схватио.
Он зна да је битка за јогурт изгубљена. Сад покушава да заштити кикирики.
Ако Руси уђу у маслац од кикирикија, Америчка Цивилизација је на путу Астека.
Он има информације да су Руси допинговали и хероин, који долази реко Мексика. Зато гради Зид.
Јер у хероину су већ уграђене супстанце које у мозгу потичу самовирусно програмирање. Тако да Итетејци који пушу марихуану, ако пријеђу на шмрцгејт, постају армија Вирусоида и Хакерстана.
Из овога видите, из овог мог генијалног историјског пледоајеа, да Америци недостајемо, поред Трампа, још само Ја и Вучић. Вучић и Ја.
Вучић у сфери праксе лагања и магле. А ја у овој описивачкој. Теорији Свега
Имам ја још тога. Сачекаћете мало, сам да поједем мало јогурта, мало врхња.


петак, 03. фебруар 2017.

МАСОВНИ ПРОТЕСТИ
СУ ПОНИЖЕЊЕ БИРАЧА,
ГРАЂАНА, НАЦИЈЕ
И ДРЖАВЕ
И УБРЗАЊЕ ПРОПАСТИ

Видим. Онанитивни свијет. Свијет Јалових Воајера. Наплавински Политикоиди. Ситни Плаћеници у својству Курцомлаћеника, властитих. Начули Демократи. Приучени Либерали. Иконопоклоници туђег кеца на једанаест, на невиђено. Неуки Политичари. Опозиционари марке Незнамђесам. Фрустрирани Индивиуалац. Курсни Новинар. Чатактер са друштвених мрежа...
Свакипут се изнова одушевљава Масовним Протестима. Кадгод се појаве негдје у свијету. А нарочито у Сусједству.
Како Они а како Ми.
Тад Копилад, они који организују Протесте, постају Хероји. Постају вилењаци ноћних маштарија провинцијалног медиокритетства.
А да ни они, Копилад, ни маштаоци, не схватају да ће одиграти улогу неке ларве, и бити, већ сљедеће вечери, скурчени и бачени у неко грмље.
Јер.
Никад се Масовни Протести нису завршили онако како су почели, ни са оним с чиме су почели.
Никад Масовни Протести нису на позиције довели оне који су Против нечега.
Никад Масовни Протести нису промијенили оно због чега су почели.
Јер те велике Позивке се не мијењају.
Нико никада неће промијенити Корупцију. Као ни Енергију. Као ни Силу Земљине Теже.
Масовни Протести не настају сами.
Велика Мрежа Копилади их организује.
Живимо у вијеку, наслоњеном на претходни, када сваки Избори, свака деценија, сваки мандат, сваки прелом, сваки преокрет, доноси само горе и лошије.
Јер је таква логика силазне путање.
Све је лакше да идеш све ниже.
Као што је, увијек, све теже да идеш све више.
По лакоћи хода знаш да је пад.
А сви се, горе набројани, и наивни Народ, Масе, Бирачи, Нације, понадају. Како иде лако. Биће нам боље.
Постоје Нације, Народи, Државе, Друштва, које су мање способне од других. Као и што постоје скакакчи увис који никад неће прићи свјетском рекорду.
Румуни и Мађари, напримјер.
Украјинци.
Сви су изашли из Соцлагера. Све их је Стаљин ослободио од Хитлера и испод Хитлера. Зато су и припали СССР-у. Као што је Западна Њемачка припала САД. Јер је она то ослободила.
Није, дакле, Стаљин окупирао та подручја.
Ну. Добро. Све те земље су се извукле из СССР.
Двије су у Нато и ЕУ. Украјина није.
Она је себи организовала Масовне Протесте. Копилад је била изузетно јака и убједљива. Корупција је пријетила, кажу новине, портали и мреже, да уништи Земљу.
Шта је, на крају било. Нема Крима, ДНР се отцијепила, нема Армије, нема гаса, нема Нато, нема ЕУ.
Мађарска иде другим путем. Путем Националне Државе. Једном су покушали да протестују, против Руса. Па су научили лекцију.
Сад Румуни протестују.
Неко им организовао.
Грчка тржна демократија се не организује сама.
Пошто су претходно испали глупи на изборима. Изабрали припадника Мањине за Предсједника Румуније.
И пошто им је Влада глупа. Или је неко наговорио. Умјесто да сједи смиром и не доноси Уредбе које не може да проведе.
И умјесто да неко пред Уставним судом или кроз другу процедуру покрене поступак против сулудо коруптивног онанисања.
Масовни Протести ће урушити Румунију.
Из убиства Чаушескуа ништа Румуни нису опаметили.
Кадгод неко жели да ти убрза Пропаст, он је омасови.
Масовни Протести су Акцелератор Деструкције.
Ништа се Рушењем не може створити. Не можеш, чак, ни са нуле стартовати. Стартоваћеш из рупе.
Онај ко ти руши земљу и нацију, није задовољан брзином Деструкције.
Зато, у недостатку моћи и процедура, ове који у Српској призивају улицу, укључујући и Потурицу Вигемарка, могу да Набијем На Курац.
Као мој задњи понудбени демократски благоугодни чин.

четвртак, 02. фебруар 2017.

КАКО БИРАЧИ,
НА ИЗБОРИМА
И У АНКЕТАМА,
ЗАЈЕБАВАЈУ
ПОЛИТИЧАРЕ,
А ОВИ МИСЛЕ
ДА ОНИ ОЗБИЉНО
МИСЛЕ

Да ли је Косово неодвојиви део Србије. Даааааа.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Да ли имаш Плату и Лебац. Некад једно, некад друго.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Шта је најважнији задатак за политичаре. Стандард, бре и посао.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Анкета коју је урадио Фактор Плус у Србији, коликогод, као и свака анкета, била манипулативна, јер се ни једно право истраживање Јавног Мнијења никад не објављује, нити га треба објавити, јер не утиче ни нашта, открива и поткрепљује овакав сценарио.

Истраживачи Јавног Мнијења, у правилу раде опсежну анкету да би прикрили манипулације са питањима и замке са тумачењем одговора.
Па убацују и будибогснамице о томе колико оних са осмољетком, само опредијељени бирачи, подржава европске интеграције.
Тако је и ФП убацио питања о проблемима којима политичари треба да се баве.
И то је Политика генијално објавила одмах испод прве табеле.
Код других објава, претражујући на брзину, нисам то нашао на једном мјесту.
У мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, објаснио сам овај феномен расцијепљености Бирача.
Они прецизно знају шта је главни проблем.
Али и прецизно знају ко тај проблем неће да ријеши и од њега то не треба ни очекивати ни тражити.
Бирачи, боље од свих института и академија, знају да понуђени на листи за гласање немају баш много способноси да ријеше листу задатака и приоритета.
Они боље од Ајнштајнове Пунице, из вица, знају да је све релативно.
И да неки дркаџија, опремљен самозаљубљеношћу и мањим или већим економским и политичким образовањем, искуством и страначком организацијом, не може ријешити ни једо од тих питања које анкетари евидентирају као понуду за избор најпречег.
Зашто, онда, Бирачи чине тако.
Знајући да од тог посла нема ништа.
Чине тако зато што вјерују једино у себе. Онолико колико буду могли и урадиће. Све около је млаћење празне сламе.
Зато они, Бирачи, током мандата скупљају подсвјесне рецке за поједине политичке актере. И преводе их у активу или пасиву, плус или минус, за некога. Негдје на пола мндата они већ донесу одлуку о томе за кога ће гласати на крају четверогођа.
Та одлука нема везе са подацима, чињеницама, статистиком и истином.
Бирачи то схватају као зајебанцију, играње прстена или поклапе, као јапанско старо позориште гдје један глумац глуми тату, маму, своју жену и ратника, мијењајући само кимона и боју лица, на брзину иза застора.
Њихово, бирачко, опредјељење зависи и у складу је, искључиво, са Реланом Количином Оптимизма коју може да му пружи одређени Политичар.
Бирач тражи ко ће му створити, барем психолошки амбијент, да он може да се забави о себи.
А ти Вучићу, зајебавај се са Косовом, то је ионако пропало. Постављај тај метар пруге. Сери о каналу Морава – Егеј. Скачи изнад Тита, ко дивојарац по аутопутевима.
Проблем није у томе што Бирач то тако схвата, ради и одлучује.
Проблем је у НДД Сфери, Нација Држава Друштво, и у количини њене спремности и способности за Национално Организовану Политику. Што се ових година види на успоредби Мађарске, Румуније и Бугарске. Све те земље су Руси ослободили од Фашизма, све су дошле из Соцлагера, кад се распао СССР, све су чланице Нато и ЕУ. А опет, потпуно различите у НОП.
И проблем је у Политичарима.
Који бираче схвате озбиљно. У скалду са првим опијајућим процентима и у складу са другим дијелом епохалних задатака.
Будале међу њима кажу, током мандата, Мој Народ. А мало разумнији, кажу Моји Бирачи.
То исто прича и Змај. Моји фанови.
Бирачи, пак, раде свој посао и чекају сљедеће позориште.
Стога су и од Бирачке Зајебанције и од Политичког Самољубља, важније Процедуре.
Јер на Процедурама почива НДД Сфера, Национално Организована Политика и Демократија.
И то је најбоља селекција за оне на првој листи.
Мада ни тада, састав прве листе неће утицати на састав друге листе.

среда, 01. фебруар 2017.

ПОЛИТИКА,
СКРИВАЛИЦА
СА СЕДАМ КОРА

Када кажем да сам За Европске Интеграције, то може да значи да јесам и још сто ствари. Да одлажем, да чекам, да се погађам, да нисам, да им јебем матер.
А када кажем да нисам, то углавном значи то. Или можда значи да чекам да дате велику понуду да промијеним мишљење.
То је свуда и одувијек тако.
У Политици се руке држе у чистим бијелим рукавицама а у Реалности, у усраним смрдљивим гаћама.
Ако кажем да јесам ЗЕИ а пристанем на измјене ССП, то значи да сам попушио, да сам приморан, да не знам куд бих ни кад ме они не би гонили у тај тор.
А кад кажем да јесам ЗЕИ а одбијем измијењени ССП, тад бих и ја, и људи које представљам, и гоничи стоке у тор, знали шта је на ствари. Неки би рекли Тако је, неки би зинули а неки се чешкали иза ува.
Умијеће вођења Политике није што већа бјелина и чистота Рукавица. Као ни што већи смрад гаћа.
Умијеће је мјера између те двије лажи. Јер, нити је реланост толико бијела, нити су гаће толико усране колико нам се чини.
Да бих постигао ту реалност, ту мјеру, морам да имам добре и прецизне координате и цијели Координатни Национални Систем.
Као рачунач, мјерник и извиђач у Артиљерији.
Координатни Национални Систем.
Јер, Политика је само Политика кад је национална. Све друго је бувљак, пијаца под штандовима, најчешће шверцованом робом, ситном стоком или кванташка пијаца.
Први се у Свијету појавио Путин и скинуо рукавице. Почео и Русима и Свијету да говори јасно и чисто.
Али и Путин је задржао ту славенску благоугодност, добродошлицу и милозвучност. Уљудност.
Онда се појавио Трамп. Низаштонејебавајући Политички Натуршчик. Са животним а не са политичким референцама. И згазио тај Клинтонерски Клиторитални Воајеризам. То плисирање властите политичке пичке за рачун Морганизма и Финансјерског Територијализма. То посипање путева златњикавим туцаником и увијање оног што ће бити у седам велова, све љепшим од љепшега.
Трамп је рекао да ће учинити то и то.
Хилари, Клинтонерси и читава свита која стоји иза њих није никад рекла шта ће учинити.
Зато су и изгубили.
То што су добили више глсова него Трамп, то не казује ништа.
Јер је Трамп био без шанси у Медијима, у својој Странци, у Естаблишменту, у Свијету.
У таквој ситуацији добити више електорских гласова једнако је томе да ја сам играм онај амерички фудбал, против оних Њу Ингланд Патриотса, и да им спустим петнаест тачдауна.
Дабоме да иза Трамп стоје Амерички Бирачи. Али стоје и Амерички Кругови Моћи. Стоји велика Политичка Памет која је ту цијелу операцију замислила и извела.
Уз помоћ главног актера.
Побједа Трампа, цијели процес, требао би већ сада да се изучава на страначким високим политичким школама, великих политичких странака, у овдашњим приликама и размјерима.
Јер. Свијет се убрзава. Свијет је постао све огољенији. Свијет више није онај спори аристократски енглески бијели спорт за пробране. Данас су сви на игралишту, сви су у игри. А Публика је остала само на друштвеним мрежама. То су мале, убоге и јадне трибине за утакмицу која се зове Свијет.
Пошто се Свијет убрзава, нико више нема времена да размишља шта сам ја стварно мислио кад сам рекао да јесам За Европске Интеграције.
Брзина меље а ти бијели рукавице.
Анализарајмо само брзину Времена између Човићевог опредјељења за Брисел, Статус Кандидата БиХ и Европске Интеграције и између некидашњег Хаенесовог опредјељења За Трећи Ентитет.
Убрзо након ЗЕИ дошло је ЗТЕ.
У првом случају, код Хрвата, За Државу БиХ је трајало двије деценије. Док се није схватило да треба бити ЗТЕ.
Са двадесет година, вријеме се, чак и на овом усраном Бујадишту, скратило на двадесет мјесеци.
Мале Нације и мале Државе, као што је Република Српска, не смију да говоре у Бијелим Рукавицама.
Јер нико нема времена да те чека и разумијева.
А и Народ ће зато вријеме скапати.
Зато кад кажем да сам За Европске Интеграције, има да се, најприје, преведе као ЈВЈМ. Јебо Вам Ја Матер.
А могу и одмах тако да кажем.


уторак, 31. јануар 2017.

ТИ, ИНЖЕЊЕР ХУСО,
САМО НАРАНИ ЦУКЕ
И НИШТА НЕ ДИРАЈ

Сарај Босна, Бакирова Босна, Бакир Сарај Чадор, дошао је у фазу, након двије деценије вршаја умјесту, у којој је најбоље да ништа не ради.
Као кад је Инжењер Хусо ишао у Космос са Русем и Амером.
Али, знам ја, јебо ти њих, неће њима ђаво дати мира.
Како је Сарај Босна, тај Бакиров дио БиХ, дошао у ситуцију да ХНС вади Федерализацију, Еуропски Парламент потеже Декларацију а Република Српска суче Самосталност.
Како је Бакир Сарај Чадор спао на један једини потпорањ. На Савез За Промјене.
Простим нечињењем.
Бакир Сарај Чадор, и са пријашњим поставама те средњовјековне тврђаве, Алијом, Тихићем, Лагумџијом, Силајџићем, одвојеном и зазиданом и у односу на друге и у односу на муслимане, Бошњаке, и сваку другу географију осим Сарајске, није чинио ништа за Босну и Херцеговину. Која је најпотребнија њима, Бошњацима. А још више муслиманима, тихим људима вјере.
Све је тај Сарај Чадор чинио против других.
Осокољен Усраном Америчком Амбасадом, Територијализмом Нато Пакта и Брисела, припростим иностраним унитародима и неким Туркизмом и Арабизмом којих нема ни у руци ни на грани.
Чинио је против Хрвата у Федерацији.
Уз добро судејство Хрвата. Који су пали на причу о Једној Држави, Грађанској БиХ, гдје неће бити Српске, а по могућству ни Срба
Кад је добро девастирао Хрвате, Сарај Чадор се окренуо против Републике Српске.
Власти Републике Српске понекад су се понашале чипкасто.
Ако ћу је попит за таблице и пасоше, нећу је попит за грб и химну. Нарочито нећу за војску.
Била је то класична Српска Нагужујућа Братственост. Надам се да је са том фазом наивног сликарства завршено.
Сарај Чадор је заборавио на народну Да све што радиш себи радиш а само мислиш да радиш другима.
Тако се, сада, БиХ, урушава по класичном принципу Скадра на Бојани, Кула ни на небу ни на земљи.
Тако се почела урушавати и Америка.
Па је из тог, исто вишемандатног процеса, искрсао Трамп. Не Трамп као историјска личност, већ Трамп као Посљедица.
У БиХ, пак, такво нешто је немогуће.
У БиХ није могућ Трамп.
Крајњи домет БиХ је Крамп.
Какав је, у политичком смислу, Бакир Изетбеговић.
Цијела ова ситуација, учиниће Бакир Сарај Чадор и њихову клањајућу СДА Гарду, нервозном. И још нервознијом.
Што се детектује у губицима избора на локалном нивоу, превирањима у СДА и фестивалу попиздевки у Сребренци.
Република Српска треба да буде мирна и приправна на све те нервозне и неартикулисане потезе.
Треба се окренути унтрашњој економској консолидацији, јер ће сво то урушавање Сарајева коштати цијелу БиХ финансијског, тржишног и економског мира.
И сваку грешку Сарајева преводити у корист Републике Српске.

А не као досад.

понедељак, 30. јануар 2017.

ПОТПРЕДСЈЕДНИК
СРПСКЕ,
ЈОСИП ЈЕРКОВИЋ.
СУНЦЕ ТИ ЈЕБЕМ
КАЛАЈИСАНО.

А и тог Потредсједника јебала Конститутивност коју је прегласао Бакиров Инострани Уставни Суд БиХ.
У Српском Дрвару, у тој Жупанији, у Федерацији, један полицајац не може бити Србин а овдје Хрват може бити и Потпредсједник Државе.
Ну, добро.
Да не изјави нешто о Посавини и Трећем Ентитету, не бих ни знао ко је Потпредсједник Републике Српске тај Јосип Јерковић.
У Српској, код Срба, нарочито код јетрвачке, политички неталентоване Опозиције, док неуки, чуваргузни Есенесдеовци ћуте ко пичке, Трећи Ентитет се таблоидизује и претвара у инструмент деструкције Јавног Мнијења, навлачење опште мрене мрака и издаје Српске, претвара се у опасност од комадања Републике Српске и давања Хрватима свега, од Петрићевца, преко Посавине, до Земуна равног.
Ови Есенесдеовци из Власти, и Коалицајци му, требали би да Јавности чешће објашњавају Политичке Магле.
Ево како стоји ствар са Трећим Ентитетом и Републиком Српском.
● Општи Оквирни Споразум за Мир у БиХ не може се ни на који начин промијенити. Осим илегалнно, неуставно и уз ћутњу Српских Пичака из Републике Српске. А и Србије.
● ООС за Мир у БиХ може се промијенити на Конференцији Великих Сила, уз пристанак Србије и Хрватске. Али се оне неће о томе никада више састати. Као ни о некој другој овдашњој теми.
● ООС за Мир у БиХ може се промијенити само након неког Великог Рата који ће захватити и ово подручје. А осактатити и уништити барем једну Велику Силу из Дејтона и Србију или Хрватску.
● Сукладно томе, унутрашње Дејтонске Границе у БиХ су непромјењиве.
● Трећи Ентитет није ствар ООС за Мир у БиХ већ Вашингтонског Спразума између Хрвата и Муслимана.
● Трећи Ентитет је уперен против Политичких Бошњака а не против Републике Српске.
● За формирање Трећег Ентитета није потребна промјена ООС.
● Трећи Ентитет није територијална, равноправна ни уставна ствар БиХ већ питање односа Хрвата и Бошњака.
● Трећи Ентитет је само уједињење већинских Хрватских Жупанија и лоцирање избора Хрватског Члана Предсједништва у ту територију.
● Посавина је косовски појам код Хрвата. Кадгод треба да, међусобно србују, они потежу Посавину. Те ко је продао Посавину, те ко је жртвовао Посавце, те гдје су сада житељи Посавине. Кадгод треба завадити Хрвате, Сарај индукује Посавину. Кадогод треба отежати контакте српске и хрватске стране, потеже се Посавина. Кадгод треба осоклити Потурице у Српској, Савез За Промјене, маше се Посавином.
*
Жалосно је што је наше опште знање, и занимање, за Дејтон, па и Републику Српску, уопште, тако минимално и јадно.
Ми се друкчије требамо односити према Српској.
Осим што ћемо је гледати кроз унутрашње подјеле. И сваку вањску будалу користити у том аргументу. За сијање дефетизма, пропасти.
Они који морају да користе Јавности, и они који је узурпирају, а не знају ништа, требали би да схвате и глобалне и локалне трансверзале.
Републици Српској је већа опасност Потуриштво у Заједничким Институцијамам, па и нека могућа Политика Србије, од свих могућих и немогућих Трећих Ентитета.

недеља, 29. јануар 2017.

ОВУ ЗЕМЉУ,
СРПСКУ,
НЕЋЕ СПАСИТИ
И ОЧУВАТИ
ОНИ НА ПОВРШИНИ,
ВЕЋ ОНИ СА ДНА

Стога је наше да чинимо све најбоље што можемо, сваког дана.
Да не расипамо Живост, Ум и Снагу на токове којима нисмо откопали врело и које ми не можемо да усмјеравамо.
А не могу ни други, много већи од нас.
Наше је да чувамо Породицу. Она ће чувати све.
Да чувамо своје Руке и свој Рад. Да радимо. И свој Ум. Да стварамо. Да се тога не стидимо. Јер је и чишћење штале и читање мислених књига једнак Рад људског рода.
Наше је да не будемо осињак за људске слабости. За зависти, за проклетности, за нетрпељивости, за похлепу.
То нас чини немоћнима и несретнима. Јер ће увијек бити некога за кога наша болест налаже да се не трпи. Увијек ће неко имати више од нас. Похлепа нас чини таквима да нам је увијек и свега мало.
То нас слаби.
Бавимо се туђом несрећом а не својим умом и својим радом.
Чак и ако знате сигурно да је неко стекао много више од нас, на непоштен начин, не чини зла у себи и не тежи за тим. Гледај своје Руке и свој Ум. А ако дође вријеме да могнеш то отклонити, ти отклони.
Као Људи треба да живимо са својим страстима. Али не треба да их распаљујемо и ширимо мимо природе.
И треба да знамо и да Нација има своје страсти. Па и њени јавни послови. Такозвана Политика.
У Политику се улази из Страсти. Разних. Неко ће рећи за Паре. Да. Паре су превод многих наших Страсти. Зато је Политика један велики осињак. Гдје слабе Страсти лако надвладају добре. Људи се отму, заобадају, отуђе, издигну. Помисле да је сва та Моћ дошла за Ноћ. Да је неки узвишени створитељ једва чекао да се баш тај несретник појави и да му да сву ту Моћ.
Сви смо позвани да пазимо на те опште страсти. Нација и Политика нису ко чојек. Па да сједну, размисле, попију једну шљиву. Они, најчешће, кад крену неким путем, не заустављају се лако.
Зато смо ми одговорни за Нацију и Политику, иако нас нико ништа не пита.
Слаби Људи, људи који су се претворили  у осињак својих и људских болести, стално упиру прстом и галамом, у лоше страсти Политике и Нације.
Виде и показују само оно што не ваља. Што је Црно. Што је Назадно. Што је Пропаст.
Њих је мало. То су Људи који се хране тим отпадом Живота. Јер. Живота и не би било да је све тако црно, назадно и пропало.
И мање је Црнила него Живота.
Ако ми сви заборавимо своје Руке, свој Ум и своју Породицу, и пријеђемо на њихову страну, онда ће Црнила бити више од Живота.
И онда нико неће имати користи ни од сутрашњег дана.
Само ће неки убоги јадни, негдје са стране викати Јесам реко.
Наша Политика, као један од послова у којој ми радимо за Нацију, пуна је таквих протува који би сутра стајали на страни Јесам Реко.
Али. Коликогод их била пуна Јавност, њих је мало. Коликогод били гласни, чести и свакодевни, они су ситна мањина, они су пљева на њиви златног жита.
Коликогод црнила ширили, дефетизма, коликогод пропасти призивали, они су Ћоркани наше Дрине и наше Ћуприје.
Коликогод призивали моћније и јаке, да нас интегришу, коликогод дизали туђу упишану сукњу, да би ми сви ишли под њу, здрави Људи, Српски Народ, зна куд ће и како ће.
Они који су на врху у тој Плитици, могу чинити и зло и грешно. То се да исправити. Кадгод ко од нас буде у моћи и прилици.
Али Народ неће нестати.
Ову Земљу и Српство не одржавају они на врху већ они на дну.
Ову земљу су одржали они који су побијени у Јасеновцима и погинули у рововима и за спрженим међама.
Такви увијек живе међу нама и са нама.
А ови Мрачњаци, Назадњаци, међу Људима, и Невође у Политици, они су пролазни.
Они су као прљавштина на нашим рукама.
Сапраћемо их.
Мада се, као и свака прљавштина, појављују увијек изнова.
Значи, кад пођемо од Руку својих, од Рада свога, од Ума свога, доћи ћемо до Нације, до Српске, до Свега.
Зато је наш нови Оченаш много краћи.
Ти буди Српска.
Како би Српска била Ти а не Они.