четвртак, 02. фебруар 2017.

КАКО БИРАЧИ,
НА ИЗБОРИМА
И У АНКЕТАМА,
ЗАЈЕБАВАЈУ
ПОЛИТИЧАРЕ,
А ОВИ МИСЛЕ
ДА ОНИ ОЗБИЉНО
МИСЛЕ

Да ли је Косово неодвојиви део Србије. Даааааа.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Да ли имаш Плату и Лебац. Некад једно, некад друго.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Шта је најважнији задатак за политичаре. Стандард, бре и посао.
Ко ће победити на Изборима. Вучић.
Анкета коју је урадио Фактор Плус у Србији, коликогод, као и свака анкета, била манипулативна, јер се ни једно право истраживање Јавног Мнијења никад не објављује, нити га треба објавити, јер не утиче ни нашта, открива и поткрепљује овакав сценарио.

Истраживачи Јавног Мнијења, у правилу раде опсежну анкету да би прикрили манипулације са питањима и замке са тумачењем одговора.
Па убацују и будибогснамице о томе колико оних са осмољетком, само опредијељени бирачи, подржава европске интеграције.
Тако је и ФП убацио питања о проблемима којима политичари треба да се баве.
И то је Политика генијално објавила одмах испод прве табеле.
Код других објава, претражујући на брзину, нисам то нашао на једном мјесту.
У мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, објаснио сам овај феномен расцијепљености Бирача.
Они прецизно знају шта је главни проблем.
Али и прецизно знају ко тај проблем неће да ријеши и од њега то не треба ни очекивати ни тражити.
Бирачи, боље од свих института и академија, знају да понуђени на листи за гласање немају баш много способноси да ријеше листу задатака и приоритета.
Они боље од Ајнштајнове Пунице, из вица, знају да је све релативно.
И да неки дркаџија, опремљен самозаљубљеношћу и мањим или већим економским и политичким образовањем, искуством и страначком организацијом, не може ријешити ни једо од тих питања које анкетари евидентирају као понуду за избор најпречег.
Зашто, онда, Бирачи чине тако.
Знајући да од тог посла нема ништа.
Чине тако зато што вјерују једино у себе. Онолико колико буду могли и урадиће. Све около је млаћење празне сламе.
Зато они, Бирачи, током мандата скупљају подсвјесне рецке за поједине политичке актере. И преводе их у активу или пасиву, плус или минус, за некога. Негдје на пола мндата они већ донесу одлуку о томе за кога ће гласати на крају четверогођа.
Та одлука нема везе са подацима, чињеницама, статистиком и истином.
Бирачи то схватају као зајебанцију, играње прстена или поклапе, као јапанско старо позориште гдје један глумац глуми тату, маму, своју жену и ратника, мијењајући само кимона и боју лица, на брзину иза застора.
Њихово, бирачко, опредјељење зависи и у складу је, искључиво, са Реланом Количином Оптимизма коју може да му пружи одређени Политичар.
Бирач тражи ко ће му створити, барем психолошки амбијент, да он може да се забави о себи.
А ти Вучићу, зајебавај се са Косовом, то је ионако пропало. Постављај тај метар пруге. Сери о каналу Морава – Егеј. Скачи изнад Тита, ко дивојарац по аутопутевима.
Проблем није у томе што Бирач то тако схвата, ради и одлучује.
Проблем је у НДД Сфери, Нација Држава Друштво, и у количини њене спремности и способности за Национално Организовану Политику. Што се ових година види на успоредби Мађарске, Румуније и Бугарске. Све те земље су Руси ослободили од Фашизма, све су дошле из Соцлагера, кад се распао СССР, све су чланице Нато и ЕУ. А опет, потпуно различите у НОП.
И проблем је у Политичарима.
Који бираче схвате озбиљно. У скалду са првим опијајућим процентима и у складу са другим дијелом епохалних задатака.
Будале међу њима кажу, током мандата, Мој Народ. А мало разумнији, кажу Моји Бирачи.
То исто прича и Змај. Моји фанови.
Бирачи, пак, раде свој посао и чекају сљедеће позориште.
Стога су и од Бирачке Зајебанције и од Политичког Самољубља, важније Процедуре.
Јер на Процедурама почива НДД Сфера, Национално Организована Политика и Демократија.
И то је најбоља селекција за оне на првој листи.
Мада ни тада, састав прве листе неће утицати на састав друге листе.